Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Тако у разговору дођосмо до једнога пропланка. Ту беше једна ливада врљикама ограђена. Мој кожарски трговац додаде ми улар од коња, скиде неколико врљика доле, и тако смо превели коња у ливаду.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Чајир му је више села под Космајем; голема просторија, између сеоских њива, заграђена врљикама. Ту је тор за његове овце, ту му пасу, ту ноћивају, ту се музу.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Јурнуше на све стране... Устаници их убијаху и празним пушкама, као врљикама... Ту, баш на самом Мишару, погибе Сулејман, Кулин... Сукоби се с Луком...
Јер кад окупи, може се отегнути... — Па? — Па?! А пушке, а барут? Кад то покисне, шта онда мислиш? Мислиш ваљда с врљикама на Турке? — Неће, зар? — тешкао се један на другом крају. — Нисмо се ни ми на бога камењем бацали!...
Али дружина све мања. Остало их десетак, и то без оружја. Тукли су се пушкама као врљикама. У највећем очајању Станко погледа у небо.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Ви'ш, молим те! Али Арсен то више не чује. Он се удави под њеним вратом, па је дохватио за руку и привлачи врљикама и себи.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Кад се одмаче далеко, изађе из трња и пође чистином врљикама. Онај иза чатала узе га на око... Сви претрнусмо... Плану пушка, куршум фијукну, а Љубиша још брже потрча, те стиже до
Онај за чаталом беше удаљен од нас преко сто корака и тако заклоњен врљикама, да му се одовуд није могло ништа учинити. То је, без сумње, Љубиша и опазио, па је стога предузео онај опасан корак:
Хоћеш да се бијеш? — па потрча к врљикама, дохвати једну мотку, коју беше оставио на чаталу, пренесе је унутра и наслони на врљике. — Јок ја... нећу те дирнути.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
— Шта је ово? — пита полиција — ко уби човека? — Народ, господине! — Како народ? — Па тако, народ, људи, врљикама, свачим. И сачинише протокол, и сместише Илију Илића у болницу.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
— викну капетан. Погледаше сви по дворишту. — Да није оно... — рече Митар, видевши неку црношарену масу под врљикама. — Она је, убијена!... — повикаше други. Капетан и Митар приђоше врљикама.
— Она је, убијена!... — повикаше други. Капетан и Митар приђоше врљикама. Пред њима лежаше Станка, обрнута лицем к земљи, савијена, као да се сама наслонила на лактове, па сакрива лице од