Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Живко прихвати завежљај, а Стана прескочи врљике, којима је била кућа ограђена, тако лако и вешто, рекао би срна је...
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Богами, мене ти подиђоше мравци! Надам ти ја бежати, а оно све брже за мном. Потегнем те прескочим врљике и саплетем се те колико дуг — љос о ледину! Сенуше ми светлаци пред очима...
Сенуше ми светлаци пред очима... Подигнем се, а оно дошло већ до врљике, замахује оним рогом, на ме, а виче: »Стани, стани — не бежи!
— Мени ми не верујете? — Није да ти не верујемо, него ниси ми још платио ни они врљике што сам ти ономад дотерао. — Ни мени оне врљике, знаш? — додаде Тиосав. — Е 'оћу, 'оћу; 'а'де само ви мени дотерајте.
— Није да ти не верујемо, него ниси ми још платио ни они врљике што сам ти ономад дотерао. — Ни мени оне врљике, знаш? — додаде Тиосав. — Е 'оћу, 'оћу; 'а'де само ви мени дотерајте.
се утиша све по селу, док се чуше озго тешко натоварена кола, шкрипе и прикучују се механи Витомир и Тиосав већ догоне врљике, узели четвора кола. Кад стадоше пред механу, приђе Тиосав и куцну Трпку на прозор. — Ко је? — викну Трпко. — Ја сам!
— 'А'де, стоварите ту пред ме'ана, па одмах притвори. Стоварише они, па се вратише по остале врљике. Таман зора малко зарудела, а Витомир и Тиосав дотераше и пети пут врљике.
Стоварише они, па се вратише по остале врљике. Таман зора малко зарудела, а Витомир и Тиосав дотераше и пети пут врљике. Стоварише на гомилу, па онда приђоше прозору и куцнуше.
Неки га запиткују за врљике стоварене пред механом; шта ће му, од кога их је купио, пошто? Он им каже како хоће да загради ливаду доле у реци,
Утом ће један од гостију завикати испред механе: — Море, људи, ево му врљике овде! Ово су, богами! И сви истрчаше пред механу да виде.
много пута штошта закинуо; како су се договорили да га најпре поплаше да не излази никуд оне ноћи, па му онда понудили врљике, како је он пристао; како су они за ноћ превукли све врљике од његовог чајира и продали му.
поплаше да не излази никуд оне ноћи, па му онда понудили врљике, како је он пристао; како су они за ноћ превукли све врљике од његовог чајира и продали му. Еле све су казали како је било. И свак им је давао за право.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Свирке, таламбаси и халакање проламаху небо над Мишаром. Први редови ишли су безбрижно, затурили шаре на рамена као врљике... Кара-Ђорђе шеташе шанцем мирно. Ниједан му се рибић на лицу не помери. Он гледаше војску како се приближава...
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Не бијели се на њему сељачка кошуља, ни на путу остаје широка стопа од опанака. Наслони се на врљике, а из попове куће, као мјесечев зрак, лако се креће друга слика, у дугим хаљинама; корача плоту, и дуго и тихо шапућу.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
А дечко подвикну за њим, пратећи га очима и веселим погледом, док не замаче за врљике, па онда дохвати палицу и стаде разгледати крушкову грану, нема ли још која зрела жутица... — Ах, па ја га знам !
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Пробише после многих напора трњак и пођоше дале. Ишли су неко кратко време и наиђоше на неке врљике. Обалише и њих, па пођоше дале.
— И намрштен једнако. — Озбиљан! — Куражан је, види се по њему. — Куражан, мани га: плот, врљике, трњаке, све то скрши. Само тек намрштен онако лупи штапом и не говори ништа, а ти онда гледај шта ћеш.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
С друге стране врљика, отуд из чајира, начетили се гојни теоци, њушкају овце кроз врљике, или од дуга времена скачу једно на друго; најстарији вочић, да би се допао петомесечној кравици, гицне се ногама,
Бик Дивоња лежи уз врљике и посматра лудог Ширгу; шта му је, те дира јуницу, кад види да јој није до ашиковања. Сивоња га гледа и мрда левим
Плану пушка, куршум фијукну, а Љубиша још брже потрча, те стиже до ограде. Затим поче, за клањајући се за врљике, да му се привлачи. — Деде сад да пуцамо одовуд, док му се Љубиша приближи, — рече неко.
То је, без сумње, Љубиша и опазио, па је стога предузео онај опасан корак: да му се приближи поред врљике. Ко зна шта је он у том тренутку осећао, кад се кренуо у такву опасност!
Онде, где се два чатала везују, вире крајеви од врљика и пружају подесан заклон. Ту је зликовац завукао главу и кроз врљике пружио пушку на Љубишу, који се привлачи од чатала до чатала.
Зликовац, како је лежао на трбуху, тако је и остао обрнут земљи лицем. Левом руком ухватио се грчевито за крај од врљике, а на десну му пала глава. Подигоше га двојица, изнеше на траву, огрејану сунцем, и изврнуше га на леђа.
— узвикну чича Пера и трже српом прву руковет. У том крцнуше врљике одмах иза њега. Он се следи и пови очи у страну, па видећи нејасно некакву дугачку и белу фигуру, трже очи, саже се
— па потрча к врљикама, дохвати једну мотку, коју беше оставио на чаталу, пренесе је унутра и наслони на врљике. — Јок ја... нећу те дирнути... нек ме Господ Бог од таквог искушења сачува, — викну чича Пера и стукну корак назад.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Овце покушаше да искачу, али врљике беху високе; говеда се устумараше по обору. Станка дохвати секиру, навуче на себе губер и саже се уз врљике, од куда
Станка дохвати секиру, навуче на себе губер и саже се уз врљике, од куда курјаци долазе. Већ су се јасно видела четири светла ока као жеравице.
Курјак се мртав сроза низ врљике, а онај други клисну и нестаде га у шуми. — О тајо! — викну Станка неколико пута из обора, док јој се отац не одазва.
ти каза' да не знам, а ти сад чини што год хоћеш — одговара Ђурица одсечно, гледајући писарева коња како чеше главу О врљике, за које беше привезан. Кмет опет уђе у кућу. Прође пола часа.
— Шта си стао ту за врљике, кâ да ћеш ждребад да плашиш! — викну она љутито и пође даље. И ако вешто прикри забуну, беше се веома изненадила од
Истога тренутка грмну пушка код великих вратница, и хајдуци угледаше свога стражара како прескочи врљике и побеже кроз кукуруз.
Нек се мучи!... И ја ћу се мучити !...« Једним лаким скоком, као ветром понесена, Станка прескочи врљике, и, не двоумећи, не размишљајући више о своме плану, пође журно, готово трчећи, к општинском путу...
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Секире лупају, грање и врљике вуку се. — Хоциш ли што, Јоване? — Носим један проштац. — А што, болан, само један? — Не могадо' више уграбити.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
га утјече у Скадарско језеро, које се онуда зове Блато; а вода је Цетиња чак у Далмацији (извире близу варошице Врљике и утјече у море код Омиша).