Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
ИИ АНТА, ПРЕЂАШЊИ АНТА: Добар дан! Добар дан, госпођице Вукице! ВУКИЦА: Добар дан! СПАСОЈЕ (Вукици): Остави нас за часак, имамо разговор поводом те наше бриге. ВУКИЦА: Молим!
(Рукује се са Антом, па са Спасојем.) Како, зар ти сам код куће? СПАСОЈЕ: А, не, ту је Вукица. (На њеним вратима.) Вукице, 'оди, 'оди, 'оди овамо, дошла је тетка Агнија! АНТА (дигао се већ раније): Па 'ајде ја да идем.
АГНИЈА: Збогом! АНТА (оде). В СПАСОЈЕ, АГНИЈА СПАСОЈЕ: Ама, шта ради то дете? Вукице! АГНИЈА: Немој је звати, хтела бих да проговорим с тобом.
АГНИЈА: Немој је звати, хтела бих да проговорим с тобом. СПАСОЈЕ: Шта имаш ког ђавола да разговараш са мном, ето ти Вукице па разговарај с њом. АГНИЈА: Хтела сам да те питам, знаш, за то одлагање венчања.
СПАСОЈЕ: Шта се мене тиче како се напољу тумачи! Остави тај разговор, молим те, разговараћемо други пут о томе. Вукице, Вукице! ВИ ВУКИЦА, ПРЕЂАШЊИ СПАСОЈЕ (кад Вукица наиђе): Где си, дете, забога? ВУКИЦА: Добар дан желим, тетка!
Остави тај разговор, молим те, разговараћемо други пут о томе. Вукице, Вукице! ВИ ВУКИЦА, ПРЕЂАШЊИ СПАСОЈЕ (кад Вукица наиђе): Где си, дете, забога? ВУКИЦА: Добар дан желим, тетка!
У његову се помоћ ја врло много надам. НОВАКОВИЋ: Па разуме се да ћемо бити стрпљиви. СПАСОЈЕ: Идите лепо код Вукице у собу, тамо је и њен вереник, па се забављајте, а мени оставите да бринем и вашу бригу. Изволите. (Рини, пратећи је.
СПАСОЈЕ: Е, ето, то је врло добра идеја. На то ће извесно пристати. (Одлази левим вратима.) Вукице, Вукице, душо, 'оди овамо, дошла је тетка Агнија. (Враћајући се.) И, молим те, задржавај је колико можеш више.
СПАСОЈЕ: Е, ето, то је врло добра идеја. На то ће извесно пристати. (Одлази левим вратима.) Вукице, Вукице, душо, 'оди овамо, дошла је тетка Агнија. (Враћајући се.) И, молим те, задржавај је колико можеш више.
Волела бих ти то сама да одлучиш. СПАСОЈЕ: Одиста, Вукице, кад ће то већ теби припасти, боље је нека је по твом укусу.
СПАСОЈЕ: Па пођи, Вукице. АГНИЈА: Свакојако! Ја не бих желела да без тебе узмем. ВУКИЦА: Кад би то могло други пут, данас ме тако боли глава.
АГНИЈА: И ја јој то кажем! 'Ајдемо, Вукице. ВУКИЦА (пољуби оца у образ и оде са Агнијом). XИ СПАСОЈЕ (сам) СПАСОЈЕ (осврће се десно као да види гледа ли га