Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— Јесте уморни? — упита Станко. — Нисмо. — А од чега би и били уморни? — рече Заврзан. — Сигурно су воденице вукли!...
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
ХОРДА Ми нисмо познали вас по заставама, Ни ваше хероје од лавова љуће: Све на коленима вукли сте се к нама Носећ мач убице и луч паликуће.
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
Али опет, кад би хтео човек да их тражи, ту би их, на гробљу, нашао. А најрадије су били око порте, уз зидове и ту се вукли, лежали. Дању би, ако је лепо време, ишли у реку, и тамо испод врба седели, или се прали, чистили.
А тада као да су нарочито сви бежали из села и ту, у град, варош, гурали се, вукли по улицама и завлачили по опустелим хановима, шталама, и развалинама.
— А, Турци, а, а!... И тако би целу, целцату ноћ ишли, вукли се по маалама док их не би дан смирио и растерао по њиховим рупама, легалима, развалинама. XXИ Сећам се.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Напољу је било хладно и ниски црни и мрачни облаци висили су над варошицом и вукли се и заплитали по брдима свуд у наоколо.
Африка
и полумртав, хипопотам потопљен водом; ноћу, човек се близу њих сети геолошких доба када су се џиновски гмизавци вукли шумама осветљени месечином и када је гуштер виши од баобаба брстио лишће фромажеа.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Сећам се да су ме тог дана, сви, помало вукли за уво, рекавши: На данашњи дан си се родио, сретан ти рођендан! Деда Гаврило ми је дао неколико ситних пара, које сте
Кад би кола секунд‑секретара грофа Кајзерлинга – која су вукли красиви белци – зашла у неку од тих мрачних, тесних, барокних, улица, Исакович би се сетио да му је Божич причао да је
Екипаж, који је Исаковичу послао Волков, то јест довео Агагијанијан, вукли су белци, какве обичан путник, на друмовима, у то доба, није имао.
Коњи, који су дотле били троми и мирни, али вукли добро, узнемирише се и почеше да се дуре, тако, да је постојала опасност да све изврну.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Не само да му се учини шеста брига сва та војска коју су они вукли за собом, крчећи јој пут својим покољима, већ му и његова прошлост дође као једно безгранично лудило.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
постане власник онако усправног држања, помало залеђеног осмеха који непрестано лебди изнад туђих глава — он, кога смо вукли са собом док је био још мусаво дете, на чување свиња и крава, лети, тамо у Бачкој, на самој мађарској граници, где је
Мој стриц је спавао покрај пушке, а око четири сата ујутру вукли смо се трагом коњске балеге према граници да враћамо украдене коње. Млади бармен тада није био ни за шта.
бесни што су немоћни пред једном једином змијом — учени људи, господари живота и природе, деца из најбољих кућа... Вукли су га, дакле, за рукаве, а он их је гледао као из неке даљине, а онда је полако, сасвим полако, спустио свој товар на
И тако су се тромо вукли поспани дани... Све ређе су га позивали на вечере, а и кад би га позвали, столови нису били онако обилато сервирани
Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ
ШЕРБУЛИЋ: Видим како се родољубије уважава. Ви сте били член одбора, а ја ништа. ГАВРИЛОВИЋ: Нисмо вукли никакву плаћу. ШЕРБУЛИЋ: Већ ја знам. Сваки је луд, који се за Српство заузима.
Милићевић, Вук - Беспуће
се натраг, исто тако згужвани, смијешани, смућени, с истом грајом, довикивањем, једва дишући под теретом који су вукли, не могући да нађу свој воз, запиткивајући чиновнике, који су се на њих отресали мађарски.
И тако се вукли дани без обиљежја и без узбуђења. Једнога јутра пробудио се касно, уморнији него што је легао; соба је била мрачна,
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Само је Жарко мрштио чело, пекла му душу потајна туга, нису га вукли пиће ни јело, жељан је био дјечака-друга. Код врапца, кажу, то није варка, тражени дјечак чекаће Жарка.
Зањака Сивко: „Ово тек ваља, ево и чкаља!“ Залуд га даље другови вукли, упорни Сивко не диже главе, звали га, звали, скоро и тукли, ал пусти ждера неће из траве.
Познаје деда и стара кола и њихов мотор, два спора вола, ти су га вукли, куне се брком, пужевим трком. Кад фењер-месец обасја свод и земља цела у сребру плива, воловски мотор успори ход,
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Људи су се лено протезали и једва вукли уморне ноге. Ноћ је била мирна и пуна звезда. Тишину њену нарушавали су рзање коња и звекет ланаца...
По навици сам скочио, али нисам био свестан својих поступака, нити сам знао где се налазим. Затим смо вукли војнике, који су се тромо дизали, гледали несвесно, наслањали се на штит топа и спавали у стојећем положају.
Застрашени, ишли су несигурним кораком Танасије и Јанкуљ. Били су каљави до појаса. Собом су вукли две велике тестије, из којих се нешто пушило. — Је ли тако?... И то без дозволе!... И опет вас двојица!
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Јок, вели она. Море даћеш ми, луда жено, па макар се сву ноћ вукли по кући. Не дам ти, каже она, па да си још толики... и држи, бре, и повуци и потегни, док једва даде још једно.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Наши наполичари, који су били наши осиромашили рођаци, вукли су ме са собом и кад ору, и кад копају, и кад жњу. А показали су ми и село.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
По снегу и по киши, по блату и прашини, ми, ђаци-сељачићи вукли смо се џомбастом ленијом, играли се и досађивали, крали воће и поврће по баштама дуж пута, да се, опет из досаде,
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
ВУК МИЋУНОВИЋ Безобразне, обрљане курве, повукуше те нам образ грде! Јуначкога не знају поштења, а не би се вукли за Турцима. Мрзни су ми они него Турци, а ни мислим за њих ни за Турке.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Али, кад се доцкан у ноћ отвори шитом и осветли капија, и на њој се указаше гломазна рабаџијска кола, која су вукли два јака, стара и црна бивола, а кола су била пуна свеже и меке сламе и поврх ње, у среди, црнео се Марко мртав,
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Тако ме земља сунцу не отела! Тако ме коњска копита не сатрла! Тако ме коњски репови не вукли! Тако ме не јела губа до паса, а живина од паса! Тако ме не клело мало и велико! Тако ме не прождрла пучина морска!
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
” вукли су с њега и хаљине, али се њега нису смели такнути, а он се једнако Богу молио, и Бог га сачува здрава и ону ноћ.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Симка и још неко. Викали су нешто, а он је чуо далеке пуцњеве. Угурали су га у чакшире и гуњ. Псовао је. Вукли су га. Пао је са стуба. Двапут је пао. Онда је заспао. Не, мислио је да га бацају у бунар. Даве га.
Зној је обједао рубове очних капака; стењање и уздаси вукли су се по поду; плашљиво а густо, у отворене очи утицала је зора и побадао се он, усправан и страшан у огорчењу што је
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Онда га је неко шчепао и вукли су га, преко пустог муља, кроз пусте воде, да га спасу а он је хтео да остане на Равњу, са мртвима. Али, спасли су га.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
На једном крају његовом стајао је, упрегнут, снажан рибар, а други крај његов вукли су остали да би га саставили са првим. Тако се простор, обухваћен аловом, постепено сужавао.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
После су га подизали, гњечили, трзали и вукли (уз несложне и неке испресецане и брзе речи и примедбе) док му је глава, као одсечена и као да се држи само на кожи,
Густи, загушљиви и смрдљиви зелени димови обавијали су ровове па се утварски вукли, витлали и повијали под побеснелим ветром и по изривеној, црној и мокрој земљи која се тресла, љуљала, дрхтала.
У том злокобном окретању, и док смо ми вукли сваки на своју страну, један точак наиђе на неки велики камен па се кола накретоше, а како смо били над неком високом
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
И бесно пође све дубље и даље, Незнано куда за инстинктом грозним. Док су одјеци, што ход његов шаље, Вукли се за њим по сатима позним.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Али нико не зна да су и функционисање и њено име вукли порекло од српског гајдаша кога сам слушао неких двадесетак година пре него што сам дошао до свог изума 1892. године.
Краков, Станислав - КРИЛА
На својим нажуљеним плећима, сем тешке ратне спреме, Вукли су и сву топлоту јулског дана, коју су неке дуге крстарице из далеких тропских вода донеле као страшну источњачку
За војничким корацима вукли се лено уморни облаци прашине. Горе више њих, врх бежичне антене, струјали су далеки таласи, и као у поздрав носили
су примале сву прашину и запару промарширалих редова пред собом, квариле су правилност колоне, и неједнаким покретима вукли отежале ноге. Омалени командант са четвртастим, меснатим плећима, окружен штабом на коњима, видео је само оне прве.
На челу се разглегли опет звуци музике. Но они нису били више весели ни победнички, већ се уморно вукли уским улицама као облаци запарне прашине.
Конопчићи од шатора затресали се. Нове чупаве главе помаљале се. Кувари су вукли на моткама тешке казане са водом. Јутро.
Али они бар тужно мучу. На вијугастом путу који се пео уз планину, дизали се црвени колутови дима. Безбројни волови вукли су шарене топове уз страшну дреку гонилаца. — Топови су звона за побуне... а пре њих убијају мале..
Брисао је надлактицом чупаве бркове, и говорио да је републикански режим спасоносан. По небу се вукли бели облаци и окачињали о борове на гребену. По падинама исушена трава је била жута, и на сунцу сијала као злато.
далеко позади међу каменим обалама црнила се дубока вода језера, а по пољима, праћени шибом зрна и праском шрапнела, вукли се последњи изне могли бегунци — рањеници. Оно што је остало од батаљона искупило се до ноћи.
А сви тако једнако јаучу. И овај кад су му заболи бајонет у груди, и онај кога су вукли за преломљену ногу, да му је глава ударала по камењу. Све су их бацили у јаругу. Рус сад кркља и јечи.
А свуда се вукли каљави ровови са уморном, покиданом мрежом жица, вриштали су митраљези и урлала чудовишта. Мали, каљави пешаци умирали
поља битољске равнице, на којој се гдегде дизала минара, и пушили репови прашине над уранилим поворкама камиона. Вукли су на фронт хлеб и слеђено месо у џаковима. Бора је погледао бомбе окачене о жици под апаратом, и насмешио се.
Лутали су дуго по џамијама и црквама. Провлачили се кроз ниска вратанца, вукли се дуж прљавих зидина, читали натписе под сводовима и застајали под колонадама зелених и белих мермерних стубова.
Петровић, Растко - АФРИКА
и полумртав, хипопотам потопљен водом; ноћу, човек се близу њих сети геолошких доба када су се џиновски гмизавци вукли шумама осветљени месечином и када је гуштер виши од баобаба брстио лишће фромажеа.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
) Ту је било пуно војске, батаљони су једнако долазили и пролазили, замицали у шуму и размештали се; комесари су вукли хлеб, месо и ракију да нахране и напоје војску; коморџије су проносиле муницију; официри главнога штаба, подељени у
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Чујем где неко иза мојих леђа говори: „Сигурно наши врше напад.“ „Какав напад!... Зар би нас онда вукли по овој ноћи. По паљби рекао бих да наши беже.“ Куршуми учесташе. Страховао сам да ме не лупи у главу.
Ватра поче да малаксава и за тренутак се утиша. — Хајде! — довикнуо сам војницима свога вода. Нечујно, као мачке, вукли су се војници преко оног камењара. У подножју брда сакупили смо се. Звездана ноћ...
Чујем неко звецкање и топот. Иза једне окуке сретох војнике у шлемовима, који су за собом вукли мазге. Озбиљни и мрачни, поздрављали су ме нехатно. Гр-у-у! Прибио сам се уза зид. Срећом не беше никога да ме види.
Остао у некој кафани. А италијански војници, који су путовали са мном, вукли су се као црева. Један дође, други оде. Никад да се сакупе. Седим у аутомобилу сâм, па ми се све преврће.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Неодољиво су га вукли непознати, још невиђени крајеви. Све што је чинио, чинио је са неком детињом безазленошћу, неспособан да било чему
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
„Ја сам се возио на Тиси, и ишли смо полако, као да нисмо ишли ни ми ни вода. Наша лађа је била врло ружна, и вукли смо дереглију пуну кукуруза, и Паја Шеширлија, у дереглији, једнако је певао...
добар човек цела га је варошица знала и волела, деца су трчала за њим и вадила му из џепова „оно што је за нас”, вукли су га на све стране мушкарци и жене, једва да је два пута недељно ручао у својој кући.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Запрегнути топови и каре бежали су у нереду на све стране, послуга је трчећи пешице замицала у кукурузе. Други су вукли рањенике. Неки коњи су јурили без јахача.
На једноме усеку угледасмо мртвог надувеног коња. Сигурно су га подметнули као неки степеник. Заједно са ордонансима вукли смо буаву лешину, од које се ширио тежак задах. Онда смо набацали камења, те једва пређосмо. Пута даље није било.
Сада су нам људски лешеви служили као путоказ. Покрај многих леже и њихове пушке. Вукли су их до последњег даха... На једном оцеднијем простору беше неки забран.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Али, присутни су се, ипак, смејали, терали га да се кловновски преврће преко главе, вукли за косу. — Еј, ти Смешно Лице! — викали су. — Скачи! Певај! Кревељи се, Смешно Лице!