Теодосије - ЖИТИЈА
светом оцу: У земаљском царству апостолски подвизавши се земље народа својег православљем просветио јеси, и прогнавши вукове јереси и храмове бесовске порушив цркве Богу подигао јеси, и равна Оцу Сина и Духа сапрестолна штовати научио
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Има једна песма, слична оној из Вукове збирке, у којој Марко Краљевић познаје очину сабљу, свог оца, „Вукашине од широко Скопље“, али су у њој зачудо
Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
Кад понарасте, хватаће медвједе, вукове, зечеве, коње и остале звијери. Људи ће од њега по три дана бјежати, а он ће им се кроз прозор у кућу завлачити и под
Црњански, Милош - Сеобе 1
и пакостан, решио да тело своје снахе не да грчким поповима, већ да га пренесе и сахрани на брегу, више села, иза куће Вукове, крај гроба Лазара Исаковича, који беше видан, издалека, са равни.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
, што су мушки симболи плодности. У ову последњу класу предмета улази и штап најстаријег ловца на вукове, који треба украсти и дати комад од њега нероткињи па ће, верује се у околини Бања Луке, убрзо затруднети.
У узорку пословица које се односе на дете и које овде анализирам налази се 170 пословица (90 њих је из Вукове збирке, или 60%).
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
ЗА ЗВЕРИ ОКЛЕВЕТАНЕ За грабљивице и звери оклеветане, за вукове што се кроз забран стари, у летње дане, спуштају смирено као кардинали, за лава у прашуми што сањари као песници
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
— Видим и неку чељад, ко да су се нешто расула, свако гледа на своју страну... Видим и неког пса — разлајао се, а вукове не видим око тора! Старица, која је све време мирно лежала на леђима лица окренутог стропу, одбијала је дуге димове.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
и онога што су романтичари сањали и певали, између његовог трезвеног и ведрог рационализма и вербалног романтизма »Вукове омладине«, постојале су у основу потпуне супротности, и романтизам Вука Караџића и Омладине значи реакцију
године. Досада је од те Вукове преписке изишло седам великих томова (И — 1907, ИИ — 1908, ИИИ и ИВ — 1909, В — 1910, ВИ — 1912, ВИИ — 1913).
сентименталност и фантастичност ранијих приповедача српских, васпитаних код слабих немачких писаца; он је романтичар »Вукове школе«, са нешто угледања на талијанске романтичаре.
Али, у основу, он је романтичар, ђак »Вукове школе«, само са извесном примесом реализма. Он има све особине наших романтичара: велику љубав за народну прошлост,
Љубиша, фолклорни и лексиколошки приповедач »Вукове школе«, није савладао сирови народни материјал, није га прерадио и дао своју синтезу, није му дао своје лично обележје.
Оне су биле сасвим у правцу и тону »Вукове школе« и њених фолклорно-филолошких интересовања, врло сличне приповеткама Стјепана Митрова Љубише, али са још мање
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
и искључив да би с потребном наклоношћу и мирним расуђивањем ценио вредности и других цветова са исте шаролике ливаде. Вукове српске народне песме дошле су у прави час и на право тло, као пролећна сетва на јесењу угару.
д.“ (Проглас штампан у Бечу о Сретенију 1852, и разашиљан уз Рјечник другог издања). У колико су се Вукове наде полагане на народне приповетке оствариле?
Народном прозом интересовали су се углавном фолклористи и мали број научних радника. Ове Вукове народне приповетке од 1853. биле су одмах и у целини преведене на немачки; превела их је Вукова кћи Мина и посветила Ј.
Метод који је Вук примењивао у скупљању народних приповедака, условљавао је и Вукове способности. А оне су се ретко налазиле код других.
се да скупе у селу вуку харач и да га пошљу с осталим хаџијама на ћабу, па тобож кад се с ћабе врати научиће и друге вукове да зло сељанима не раде.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
затрпале, људском си се крвљу опјанило; вазда рâниш од Видова дана јуначкијем и коњскијем месом гавранове и мрке вукове!
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Онамо чак има и прича како је свети Сана једном у планини шиљао вукове у разне торове да вечерају. Ту један стари вук приђе и рекне да је стар и немоћан, те да не може никуд у тор да иде.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
23 Два-три примера узета само из две Вукове књиге – а има их још међу великом множином лирских песама – могли би нас упутити ка извесним занимљивим претпоставкама.
Сви се слажу да нам народна лирика долази из велике старине, и при томе се радо позивају на Вукове речи да су неке лирске песме, за разлику од епских, можда старе и хиљаду година.
Рецимо у песми „Девојка на градским вратима“, у другом издању прве Вукове књиге под бројем 571: Соко лети високо, Крила носи широко, На десно се окрену, Граду врата угледа; Ал на врати
А паралелно с тим добили смо модеран стих – и с њим поезију – који се сасвим одвојио од усменога, уведеног после Вукове реформе. Јован Дучић је у томе имао већи удео него што се обично мисли, а у самој поезији тај је удео био и пресудан.
“ Заправо је у песми то предњи план, или предње лице вукове мајке, док је у позадини наговештено њено териоморфно лице.
Ево три десетерца из песме о Огњеној Марији из Вукове збирке: Молићемо бога истинога Нек нам даде кључе од небеса, Да затворим седмера небеса.
У њему доводите у први план неке од последица Вукове реформе на развој књижевности и језика књижевности у прошлом веку?
староштокавском, старосрпском косовском завичају, тиме што је, на трагу пре свега Винавера, проблематизовао учинак Вукове новоштокавске језичке реформе на путу модернизације српског књижевног језика.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
То је оно „кукато и грудато девојче” које се у завршној глави појављује поред Вукове постеље у истоврсној сцени у којој је Дафина била у првој глави.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
у правцу народног, као што ће се видети и у коликој мери и обиму је тај продор био условљен, а колико независан од Вукове интервенције (јер наравно да је и тога било).
Сам Гениј плаче, гладећи погрешке Две. Милошеву лепо правда, Пак је приписује начас кнезу. С тог снима; меће прси на Вукове, Доброту кнеза хитро обманувше. На чело реже печат стида, Клетви га народној навек даје.
год. баш на језик (и правопис) Берићев у његовом преводу Шрекове Историје (в. Вукове Скупљене граматичке и полемичке списе ИИ, Београд, 1894—5, стр.
МОТО НА СЕРПСКУ ПЕРВУ ПЈЕСНАРИЦУ (стр. 121). Песма је први пут штампана у целини на другој страни насловног листа Вукове књиге Мала простонародња славеносерпска песнарица, Беч 1814, без потписа аутора; о томе подробније в. Љуб.
— Пјевајте дан и ноћ.” (Преписка ИИ, 120, 122) Мушицки је добро осећао шта значе оне Вукове речи о потреби ползовања непријатељима, па му је доцније (7.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
У Турке, зар у Турке? Ха, у пакао!... Ил’ тамо где је много страшније, Међ’ змије, гује, вукове, Кад у беснилу глади очајне Са себе здраво месо кидају... Ха!... МИРА (клечећи): Бабо! Ах, бабо!
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Обелодањена у антологијским примерима Вукове збирке одговорила је "кругу ишчекивања" европске културне јавности, постајући жива потврда прво Хердерових, а затим
године. У својој компаративној студији поводом Вукове књиге из 1833. године оценила је појаву збирки српске народне поезије као "један од најзначајнијих књижевних догађаја
У бугарштицама је феудална атмосфера наглашена јаче. Десетерачка поезија Вукове збирке креће се пак на подручју личног, породичног и општељудског и у складном сазвучју са свечаним тоновима
Песма из Вукове збирке живописна је, синтетична слика средине у којој певач ствара, преноси и чува целокупан друштвени и морални
У познатој песми из Вукове збирке освета над Бећир-агом и агиницом призива се с уводном сценом мучења младог хајдука Малог Радојице, коме Турци
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
Суботићево књижевно дело стоји на размеђи класицизма и романтизма; један је од првих поборника Вукове реформе који је у народној књижевности налазио инспирацију за стварање.
Попа, Васко - УСПРАВНА ЗЕМЉА
за њим иде Тутње брда од камених корака Застане на пропланку Жутом без прилаза Камен по камен музе Поји жедне вукове Густим каменим млеком Што се у седам дугиних боја прелива Јаки зуби и тајна крила Од каменог млека расту КОВАЧНИЦА
по брдима ветар ватроносац Његовим речима псује Смешка се И полако једе Књигу господара света И дозива гладне вукове Са врха крушке баца им листове Пуне црвених дуговратих слова И белих јагањаца ПУТОВАЊЕ СВЕТОГА САВЕ Путује по
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
* Примена Вукове реформе којом су отпали из азбуке дебело и танко јер. Измирили смо се са тим фактом на један чудан начин.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Молитва, да не би било стида ни псовке, За путеве на сунцу, за сунчанице, за пловке, За лисице, за вукове, за јазавце. И за бол, и за бол!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Песме које су до нас дошле, Вукове и старије, кратког и дугог стиха, о ранијим и познијим временима, све су добиле свој коначни облик и смисао у доба
у другом делу песме, он улази у жестоку борбу, баш као да се бори за земаљско царство, и био би победник да није било Вукове издаје. Откуда та противречност? Прво, њу је изазвала околност да је одлуку о поразу донео један бог.
мислило се да то непријатељство потјече из издаје Вукове“. Поврх тога, треба имати на уму и то да је народ владавину Бурђа Бранковића, Вуковог сина, запамтио по злу н проклео
Са исто толико смисла понављају се Османове речи у Женидби бега Љубовића, речи Бећирагинице у Малом Радојици, Вукове речи у песми Вук Анђелић и бан Задранин, стих „што ме, тужан, овуд потерало“ у Предрагу и Ненаду, стих „нек изиђе пред
у другом делу песме, он улази у жестоку борбу (баш као да се бори за земаљско царство), и био би победник да није било Вукове издаје. У томе је противречност ове песме.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— Напипаћемо ми већ те бјегунце, те ваше вукове и лисице! — запријетише усташе кнезу Ваљушку. — Или ће ово село предати све сакривено оружје или ћемо ми с војском