Матавуљ, Симо - УСКОК
— Јао мени за њим — закука ђакон и начини лице тобожње жалосно. — Сјутра они горски вукови попиће га свега! Сјутра у ово доба капи га већ бити неће — зато, стрикане, дед још по једну!
доказивати да се нијесу кињили, а ђакон Иво надвика их: А што их жалиш, господару, као да су лацмани, а не мрки вукови, који мало хају и за вријеме и за даљину! Што је то њима!? Пођоше и дођоше!
Поњекад звјерад узнемирује тишину. Вукови се извлаче из скровишта својих, те се примичу ка торовима; пси буде пастире, а ови сипљу огањ из пушака.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Вуци приме рат, па се почну спремати. Пси се скупе у једну долину, а вукови у другу. Али вукови, знајући да паса има много више него њих, те да на сваког вука може доћи најмање четверо паса — а
Вуци приме рат, па се почну спремати. Пси се скупе у једну долину, а вукови у другу. Али вукови, знајући да паса има много више него њих, те да на сваког вука може доћи најмање четверо паса — а већ два лоша убише
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
далеком, ту лисац пошту носи, мечка у шуми суди, петао људе буди, мере нам време и пуж и зец, већ како који, вукови туле на месец, шуму нам јесен црвено боји, храшће на стражи спокојно стоји, пролеће доносе ласте, на врби — грожђе
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Они те није међу нас ни долазио. 4 Питао силан Турчин рају кад је дошао на конак: — Долазе ли вам вукови у село? — И данас је дошао један. 5 Питао Приморац рају: — Кад вам је најгори ага? — Кад осиромашимо.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Касно: и сад, као и увек, онај је трен био довољан да одлучи победника. Бацају се на њега, луди вукови, обарају, кидају са њега одело и кожу, везују га за дрво.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
прстен; а када дође гдје му је коњ припет био, кад ни коња ни од коња гласа само самар и четири плоче, а цијела коња вукови појели.
Слушали их вукови, па реку: — Добре и праве живинице и лијепе наше посестриме! Зато вас ми и кољемо, да проклети свијет ваше коже као
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
” (Вукови Скупљени граматички и полемички списи, Бгд ИИ, 1894—1895, 383). О песникову таленту било је и доцније повољних мишљења.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
У Жупчи код Брезе, уочи Божића, момци или дечаци, идући од баште до баште, завијају (»лају«) као вукови око шљива да би боље родиле (ГЕИ, 19—20, 1970—1971, 166).
Ћипико, Иво - Пауци
А једне ноћи премишља: што би од јединца Раде било по његовој смрти? У брата четворо је дјеце, љути као вукови, а разуларени. Што би од Раде било?
Попа, Васко - УСПРАВНА ЗЕМЉА
боја прелива Јаки зуби и тајна крила Од каменог млека расту КОВАЧНИЦА СВЕТОГА САВЕ Из опседнутих брда Дозивају га вукови Са кичмом у пламену Пружа им змијоглави штап Да му допузе Спокојни до ногу Купа их у врелој крви Светог очинског
риђом брадом брише Кује им нову кичму Од младога гвожђа И шаље их натраг у брда Бескрајним урликом Поздрављају га вукови Са врхова очишћених брда ШКОЛА СВЕТОГА САВЕ Седи на врху крушке И нешто себи у браду говори Слуша Како се медоусто
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Изађе дело на видело. Са злом одхрањено што је, оно вукови кољу и ждеру. Камен, гвожђе, лашње се одмекшава него ли злочести људи.
Саздата ми врла и лепа справа сама се поруши, а са злом отхрањено што је, оно вукови кољу и ждеру. Рај оста празан од сељана и запусти. Животно дрво с плантитим ватреним мачем давно се чува.