Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
И тако двојица наших путника, један шарен, а други сив, кренуше у сусрет новим доживљајима водећи са собом своје вјерне сјенке, обадвије једнако немирне и тамне.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
њега гледао родну стару трешњу и у њеним гранама понекад брижна једа, понекад распричана стрица, моје вјечите и вјерне добротворе у овоме свијету који све више осваја зима.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Чекај, аго, који данак Да т' бијеле бијем куле, Да боравим лаки санак Поред твоје вјерне буле, Да ти, аго, лулу пијем, А кураном каву гријем.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
СВАК СКИДА КАПУ И СМИЈУ СЕ. ИГУМАН СТЕФАН (чита наизуст) Вјерне слуге помјани, Господи, владаоце, ма твоје робове: непобједног младога душана, Обилића, Кастриота Ђура, Зриновића,
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Једино озбиљно бјеху „пушке! дуге пут небеса што се коче“, пушке, вјерне друге Црногораца (а у оно доба и Примораца). Неко из народа повика: „Та отварајте забога.
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
Посље страшна његова карања, кога небо јошт виђело није, легиони два вјерне војводе забуњена погнаше Сатану и његову изгубљену војску, на границе неба доћераше, угнаше их у бездну неситу
Два војводе, вјерне моје слуге! хуче страшно адски урагани, а вулканска мрачна грла јече, ричу грдна тартарска страшила, звече ланци с
казну и погибељ вјечну врага неба и сопутниках му, архангели с благоговјенијем од вишњега одоше престола међу вјерне небесне полкове, који страшну и крваву борбу с царем ада једнако вођаху; у бој хучни и они уђоше.
Дивна кретња бјеше и стравична вјерне војске и побједоносне к поб'јеђеној Сатаниној војсци и ужасом смртним обузетој!
Немилосно вјерне слуге неба хулитеље свога творца гоне, зло ћерају с свијетлога дана у кипеће бездне тартарове, на небесну догнаше
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Око ње су се плеле интриге злотвора, због ње су се лијевале сузе старе вјерне дадиље, због ње укрштавали мачем, због ње дизали кликтаји младог кнежевића.
Ћипико, Иво - Приповетке
А кад сутон паде на море, простор и њихове прилике, сиђоше, као вјерне друге, међу осталу чељад. Пролазе дани у великоме мору без јачих промјена.
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
Чекај аго који данак Да т' бијеле бијем куле, Да боравим лаки санак Поред твоје вјерне буле, Да ти аго лулу пијем, А кураном каву гријем.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Кад издаде оваког јунака, кога данас у свијету нема, то ли мене сјутра издат неће!“ Па повикну своје вјерне слуге, уватише кују Видосаву, свезаше је коњма за репове, одбише их испод Пирлитора, те је коњи живу растргоше.
Југ Богдане, и виђе га девет милих шура, соколова девет Југовића: мила зета једва дочекаше, у наруче зета загрлише, вјерне слуге коња прифатише; зета воде на френђију кулу.
лијевијем, те на нашу Бањску ударио, те ти Бањску, сине, ојадио: и живијем огњем попалио, и најдоњи камен растурио, вјерне твоје слуге разагнао, стару мајку твоју ојадио, са коњем јој кости изломио.
Цар се маши руком у џепове, те му даје хиљаду дуката да он иде грдне ране видат, за њим посла двије вјерне слуге — да гледају да не умре Марко; али Марко не тражи ећима, већ он иде из крчме у крчму.
да од бога нађе!“ Јакшић Митар брату бесједио: „Јакшић-Богдан', мој мио брајане, то је, брате, с твоје вјерне љубе, с Вукосаве, да од бога нађе!
љуба потрчала, цјелива га у скут и у руку, отпаса му свијетло оруже, па оруже грли у наруче, у наручу носи на чардаке; вјерне слуге коње прифатише.
Потегли смо на бога и срећу, а по твоју шћеру Љепосаву“. То је Виду врло мило било, па подвикну своје вјерне слуге: „Слуге моје, отворајте врата! Сватовима коње приватите, водите их у подруме доње, миле госте на бијелу кулу“.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
кују чак у друго село, али се дјечак од туге одмах разболио, легао у кревет и смркнуто изјавио да ће да умре без своје вјерне пратилице. — Ето ти баш, кад нема Жује, нек нема ни мене!
Из мрачна отвора зачу се весело цвиљење вјерне кује. — Ехеј, жива си, дакле? — обрадова се Стриц. — А ко је то упао доље код тебе?
Туђински освајач брзо је нашао и своје покорне и вјерне слуге, дао им оружје и власт и пустио их да жаре и пале по својој рођеној земљи.