Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— Лијепо, лијепо!... Зар је само њима дато да буду добри људи?... Видјећемо!... — Баш сам им свесрдно говорио... — Вјерујем ја теби. — Али не помаже... — И не треба... — рече Крушка, градећи се хладан, иако му образе обузимаше црвен...
Матавуљ, Симо - УСКОК
Њеколико момчади потекоше да нађу палице. — Сад ко ће се сјећи с Јанком? — пита Крцун. — Ја, занаго, нећу, јер ја вјерујем да ће ме надгорњати! А-ну, ти, Лабуде, који кажеш да та вјештина не помаже! — Ја, ваистину и хоћу! — рече Лабуд.
Најзад баци палицу и викну: — Ласно је овако, али кад би се баш добро ражљутио, кад бих кидисао, не вјерујем да би му што помогла његова велика вјештина! — А-ну обиди се још једном с њим, па да он тебе удара како он хоће!
— Кад је влага споља, треба да речеш! — дода ђакон, прихвативши од ђака чашу... — Јер ова изнутра не вјерујем да ти шкоди! Нема бољег лијека од опаке ватре и њеколико чаша оваког доброг црмничког! Дед, стрикане, још по једну!
— одговори кнез, а глас му дрхташе... — Је ли то могуће? Вјерујеш ли ти да би то могло бити? — Вјерујем, вјере ми! А што је ту чудно и необично, кад су једно према другом као да их је бог саздао једно за друго!?
Јесу ли се вратили, знаш ли? — Не знам, не вјерујем! Прије два дана попадији бјеше умро брат у Приморју, те она и поп бјеху отишли на покајање.
Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА
ЈЕЛИЦА: Ах, да ми је могућно, не би вас пет дана отпустила. АЛЕКСА: Вјерујем, то ми се често на путу догађало; ал тако ми и треба кад много знам. ЈЕЛИЦА: Дакле, молим за „табло“.
Верујте ми, господин барон, врло ми се ретко овакове визите пригађају. АЛЕКСА: Вјерујем; за вас је једна шкода што сте из Беча изишли. Ваш заиста њежни состав мора велики уштерб терпити.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Што су телу добра јела, То су души добра дела. В) ДИЈАЛОШКЕ — Бако, вјерујеш ли бога? — И вјерујем и не вјерујем. — А бојиш ли га се? — Ко се не би зла бојао. — Видиш ли, баба, кулу? — Не видим.
Што су телу добра јела, То су души добра дела. В) ДИЈАЛОШКЕ — Бако, вјерујеш ли бога? — И вјерујем и не вјерујем. — А бојиш ли га се? — Ко се не би зла бојао. — Видиш ли, баба, кулу? — Не видим. — А видиш ли старца? — Назирем.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
— Вјерујем да би одрастао човјек могао лако заборавити физиономију судије који му изриче смртну казну, али слика дједа у спаваћици
Што ли сам се дао у филозофирање! То ми је слабост од дјетињства. А вјерујем да нема човјека за то неподеснијег од мене. Али то је у мени упорно, као и свака несретна љубав.
У првом реду, ову: обично и понајвећма, ја сасвим тачно, и често веома оштро знам што мислим и вјерујем. Но да ли то што мислим и вјерујем доиста мислим и вјерујем, о томе врло често нисам начисто.
Но да ли то што мислим и вјерујем доиста мислим и вјерујем, о томе врло често нисам начисто. А покушаји рашчишћавања и лучења ту ме редовно
Но да ли то што мислим и вјерујем доиста мислим и вјерујем, о томе врло често нисам начисто. А покушаји рашчишћавања и лучења ту ме редовно изневјеравају.
Да га учиш животној мудрости! Ти си рођен таленат за информатора! — Радо бих се примио тог задатка, и вјерујем да бих био савјестан педагог. Ја сам, додуше, малко лијен и аљкав, али кад се нечег примим, знам што је ред и дужност.
Него знаш ли што сам сазнао о Ивану? — Што? — У тајности пише пјесме и шаље их под шифром разним часописима. Вјерујем да би волио да му бар једна од тих пјесмица „угледа свијетла” него ма шта на свијету.
Спопада ме жеља да харангирам, да подјарујем „дух инсубординације” у млађима. И вјерујем да тачно тако реагује бар деведесет и девет посто људи око мене.
Кад би се у ширим редовима спознало како се релативно лако постиже тај вид савршенства, вјерујем да би се људи у много већем броју дали на практиктицирање потпуне искрености.
— Ово се, синко, не пије сваки дан! — рече одчепљујући међу кољенима прву флашу. — Вјерујем да ни све здравствене комисије не кушају од тога, је ли Петре?
Боже мој, знао сам да је то апсурд. Али што то мари? То је апсурд; а ја у то вјерујем, чврсто вјерујем; ерго: ја вјерујем у апсурд. Па што онда?
Боже мој, знао сам да је то апсурд. Али што то мари? То је апсурд; а ја у то вјерујем, чврсто вјерујем; ерго: ја вјерујем у апсурд. Па што онда?
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Она се зачуди и упита га: — Гдје си био? А враг јој рече да је био у боци. Она на то одговорит: — Ја ти не вјерујем да ти толики можеш унићи у боцу.
— Ја то вјерујем, ефендум, али од свијех тијех глава не би ниједна уисала на ови мој врат; а ову моју кад скину, не бих се ни за ону
Раја, пошто чу и познаде који је Турчин, одговори му: — Валај ти, Турчине, мој ага, не вјерујем да ме од срца благосиваш.
Раја већ је знао што ће му се догодити, па рећи ће: — Сад ти вјерујем. Док Турчин налеће с коњем, а раја ђипи са стране од пута, па иза једнога камена натеже малу пушку говорећи Турчину:
А Турчин: — Излази на пут, вјера ти је! — Јок, јок, не вјерујем ти, но пролази ти с миром, вјера ти је. ВАЛАЈ, ВЛАШЕ, И ЈА — КАД МУ СУДА НЕМА Некакав раја опсује Турчину свеца кад
Ћипико, Иво - Пауци
— па пође к вратима, хтјевши да зовне надстојника Васу. — Не зови га, вјерујем ти, господару! —прекиде га Илија. — Скупа је сада земља, Илија; свијет се народио а земља не примиче; а видићеш
— Де, види, Раде, — замоли — има ли зла у њој? Раде се насмија преко воље: — Одавно већ ја не вјерујем у гатке! — одговори замишљен. —Не ваља тако, Раде, нису то гатке, свјетује стара.
Сву бих ноћ драге воље лутао селом и пољем. —Вјерујем, а ко не би, ко је ластан! —То није тешко. —Чини вам се, — мирно ће млађи. — Уморну не да се шетат'.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— Што, што, какве алатке?! Ништа ја нијесам сакрио. — У реду, вјерујем ти — великодушно одвали Николетина. — Нијесам ни ја ништа крио, па мирна Босна.