Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Радоје опали из двоцијевке. Поп гологлав потрча пред кола која се уставише, раширио руке и рида, а вјетрић му се игра бијелом брадом и с оно мало длака на глави. Мара бјеше сама у зачељу.
Милићевић, Вук - Беспуће
Ријека успављиво и задовољно шуми. С разголићеним вратом, подбочен лактом о прозор, он удише свјеж ваздух, док вјетрић долази од ријеке, удара по лицу и, на махове, повија гране и шушти лишћем.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Имбро одапе и погоди Мишана посред срца... Вјетрић пирну и рашћера дим. Сви видјеше што би. Јанко, чудном хитрином, нађе се према Турчину.
Ћипико, Иво - Пауци
С ње сипа топлота; тражи кишу да је утиша, загаси и да је ситу напоји. Тихо море ишчекује жељно благи вјетрић да заћарлија, да му гане пучину, а прожутјела трава пригиба се чедно к земљи, као да тражи њену влагу, како би
С копна би заћарлијао вјетрић и голицао га по лицу. Воњ жестоких трава и задах мора, уз једнолично цвиљење попаца, будили би у њему најслађу поезију
На догледу мора застаде. Сунце бијаше подоста отскочило, а с пучине ћарлијаше вјетрић. И ну... ду'ну јаче, и онда донесе одоздо љупки, лагодни шум боровика, а сунце полако заклањаше се за сив облак што се