Јакшић, Ђура - ПРОЗА
јевтина надница, онда ће бедан сељак гологлав стајати на вратима чаршилије, молиће за милост, за једно парче хлеба, а газда ће му дати... Али ће му сваки залогај загорчати.
— А моје вино? — уздахну механџија. — Помагај! Хај! забога! Ах, моје вино! Моје вино! — Попићемо га, газда! — поругљиво смејући се, рече гомилица. Рече и оде... . . . . . . . . . . . . . . . . . .
После бежи из баште, бојећи се да га газда не осети. Изгледа му као да је неко злочинство учинио, као да је нечувено благо некаквоме бесном богаташу похарао...
пред нас, поздрави се са Миладином као са својим старим познаником и гостом, па онда га пође питати: — А, здравља ти, газда-Миладине, да ниси како у путу срео твога побратима Живка?
Чудо од света!... „Милисаве“, светујем га ја, „та има у нашем селу људи, те каквих газда, и од какве фамилије, па и у њих има девојака!...
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
гди сав 'ришћанлук Турком даје, а нико не проси, него јоште у сваком селу на'оди се, фала богу, имајући' људи и газда. Што ти ја велим: гди се људи сами не труде, но с туђом муком ишту да живу, онде мора бити проклетство божје и прошња.
154 Старац и Соломонов гyx Један старац, добап и имућан газда, по довољној летњој радњи седне у хлад за отпочинути, кад ето ти јави му се једно, сени подоб|но, но великолепно и
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
најпаче о својој нахији, мотрити, истраживати, распитивати и чувати, да не би јачи слабијега, старешина, буљубаша, или газда сиромаха праведнога нападао и газио, и ако то не би̓ могао мојим добрим советовањем прекратити, да ћу без лицемерија,
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Лепо не можеш живети од газда-Раке Радишића! Досадио је већ свакоме у селу М. — Вала, ја не знам има ли кога, ко би се похвалио: да му газда Рака
Досадио је већ свакоме у селу М. — Вала, ја не знам има ли кога, ко би се похвалио: да му газда Рака није што закинуо, опањкао га, посмехнуо му се, или макар у чему натрунио.
Гдешто су га и одаламили за то, па опет неће да мирује. Газда Рака нема никаког најамника, јер »брате, не може се: године омахнуле, свет се искварио, неће млађи да те слуша, а
Шта се он пута успавао код свиња, а свиње право те у Ракину њиву па начине покор од кукуруза. Једно јутро сео газда Рака крај ватре, па пури пурењаке и припија помало ракије...
Паја изашао пред кућу, запалио своју симсију, па се извалио колико је дуг. А пушио је некакав дуван тако љут да су газда-Раку више пута облиле сузе од кијања, па му је једном чак и запретио да ће му омлатити о уши и чибук и симсију, само
Таман Паја задимио већ увелике, док ти стаде дрека газда-Раке из куће: — Павле! Павле!... Боље! Боље! Ено нечијих свиња у њиви!... Боље истерај!...
Горе уврх њиве!... Ено их, потрчи, море! А чекајде, запамтићете ви ко је Радован, бели!... — развикао се газда Рака, па полете као смушен за Пајом.
Сиромах Сима! Сад ће имати посла! А то је један поштен човек. Није богзна какав газда. Има нешто баштине и мала, петла и ради као мрав са својом Стојом, па има свега доста у кући.
На пакост његову први је комшија газда-Раки, и досад се већ неколико пута свађао и судио с њим по општини, све око потре, па ето и сад му се некако измакла
— Ах, гони у обор!... — дере се газда Рака, трчи као бесан уз кукурузе, а сав се задувао. Паја само клима преко бусења, па тек и он покоји пут викне: —
Кад Паја виде да ту већ нема шале, растресе се мало и он, па заокупи с једне, газда Рака с друге стране, те потераше назимад наниже, сеоском обору.
Псује газда Рака, псује — ама не оставља, што кажу, ни миша у дувару. Разлеже му се псовка по свем селу. Људи, неки на раду, неки
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
И Станко севну оком. И Катић, и Ногић, и Зека видеше нешто ледено у томе погледу. — Али... — поче Катић. — Немој, газда Симо, о томе причати!... — пресече га он. — Приче ће причати шта сам ја од њих порадио!...
Плећа улегоше, а прса одскочише... Појас утону у мишице. Крушка беше модар као чивит. — Тако!... А сад, газда-Ивана. Маринко приђе па притеже и Ивана као и Крушку.
Душа му је у коталац потезала од силних жеља... Међутим, то је Заврзан вршио да би се нашалио. — Видиш, газда Крушко, како лепо сунце сија. Бадава!... Што бог да, он да! Ето, ова бубица!... Видиш како мили.
— Ми с тобом хоћемо!... — повикаше они. — Добро! ... Катићу!... Поведи ову браћу... Нађи проту Смиљанића, газда-Стојана из Ноћаја, па дижите народ. Кад вам помоћи затреба — ми смо ту; Дева ће нас наћи!... А сад збогом!...
ближе Сави... Па се диже... Приђе зеленку, па му наби узду, коју је сам коњ са главе скинуо, пошто га се газда није сетио, узе га за дизгине и поведе лагано кроз шуму. Тек је мало одмакао, а Дева се диже из своје заседе.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Помоћник, светски човек, трља руке: — Па како је, газда-Ђоко, како је? — Добро ће бити, ако бог да. Девојка се мења у лицу, бледи, и израз лица почиње да се крути и да се
Ко се њега држи, губи и овај и онај свет. Ено ти Јове карташа па гледај! Онакав газда, па сад спао на то да прегрће туђу шишарку и да купује по селима коже за Чифуте.
Бре, да је мени власт, ја бих знао шта бих радио! Ја бих лепо из куће у кућу. Уђем унутра — седи газда и једе питу од ораха — „А, ти једеш пите?” — „Једем!” — „А је ли крв јефтинија од пите? А камо ономе онде с ногом?
— Ама зар ти немаш боље ракије? Еј ти, пупавче! Кажи газда-Давиду да ја иштем ракије. „Добре!” кажи: „газдаБлагоје!”... Овако савије главу! Ама ту требају руке! да пукну вукући!
— Да ниси ти, војниче, газда-Благојев син?... — Јесам, господин-капетане! — рече војник, састављајући ногу и штаку, и дотакнувши се по војнички
— Каку школу? Ко је још видео да женско чељаде иде у школу? — Е, идите у варош, господар- и газда-Станоје, па ћете видјети.
сам заборавио да му кажем да сам и једног Турчина покрстио, и ено га, сви га знате, ваљан хришћанин и један по један газда у селу.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
кошуље од танког српског платна прслучићи свилени са сребрном пуцади, а на глави нови чисти шеширићи (у деце већих газда свилени и чупави), из којих још нису пили воде на Тиси, ни јели дуда, нити се њима играли »шоркапе«.
никад није ни било, па окупи молити бога да доживи да види Ђуру, средњега брата, да је отворио дућан и постао сам свој газда. Е, и то је дочекала. Сад узела најмлађе унуче Савицу, и сад њега чека да ожени.
— Да, вид’ла сам га канда ту одономадне. — Јесте, ’рâно, нема га већ седам осам дана. Газда му најпре иш’о по неким бачким салашима и мет’о »купице«, а после отиш’о послом у рит, у лов на пијавице, па на њему
и песму, па пролазећи каљавим сокаком и гацајући по блату, свратио је, као власт, да види шта је и како је у кући газда-Пере Тоцилова (јер о његовој кући и јесте реч у овој глави). — Та гле Ниће!
— Та... своји смо, — вели му Нића, па једном руком диже бокал, а другом капу с главе. — А, па, спас’ бог, газда Петре!
— Па ја, знаш, ово толкујем — вели Нића — да је ово још к’о после ручка; а после ручка може вино, је л’, газда? — А би л’ се при’ватио малко? — пита га домаћин. — А има л’ штогођ? — пита Нића. — Та биће, Нићо, к’о за тебе.
— Нисам ти дош’о баш через јела и пића, газда-Петре, а за које ти опет фала — вели му Нића; — него сам ти дош’о через твоје асне, газда-Перо.
дош’о баш через јела и пића, газда-Петре, а за које ти опет фала — вели му Нића; — него сам ти дош’о через твоје асне, газда-Перо.
г. пароха морају да путују. — Дакле сад, газда-Перо — завршује Нића — ти знаш шта треба да радиш. Па к’о што сам те научио. Не попуштај што зацениш.
— Е, мој Нићо, мој Нићо — вели му домаћин, — ко тебе има, тај зна шта има! Откуд само прокљувиш све то!? — Е, мој газда-Перо! Не зоведу се бадава моји стари Цуњалови, и не зовем се ни ја забадава Нића Цуњалов!
? — Е, мој газда-Перо! Не зоведу се бадава моји стари Цуњалови, и не зовем се ни ја забадава Нића Цуњалов! Утуби то, газда-Перо, — вели поносито Нића и отпи за пола бокала, — па настави — Ја ти, видиш, газда-Перо, све на свету боље знам и
Утуби то, газда-Перо, — вели поносито Нића и отпи за пола бокала, — па настави — Ја ти, видиш, газда-Перо, све на свету боље знам и цигурније него и онај ветар што свуд завирује и забада свој нос, и нег’ онај месец што
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
— Који? — Истрчала би клисарица уплашено. — Ете га... у хаџијском, газда-Јанчином гробу. Тамо лежи! — Говорио би овај тресући се од страха и грозе што је у гробу видео жива човека како ничке
А испрва она није просила, већ је служила у вароши, код неког газде. Али како је тај газда хтео да силује, то преплашена од тога, као суманута, побегла из вароши, и више није хтела да служи, већ почела да
Нико не зна одакле је, тек знају да се одједном нашао међ слугама чувеног газда Панте. Док је био дечко нико за њ није знао ни да постоји.
Али, на изненађење околних дућанџија, газда би се тада обично дизао, долазио до Цопе и благо, као не смејући да га увреди, одобровољавао га дајући му новаца.
Али би Цопа бацио те његове паре. — Нећу! Шта ће ми то? — издирао би се он на газду. А газда би дозивао слугу и давао му Цопу да га одведе у његову, газдину кућу, те тамо да га нахране, очисте, преобуку и не
Па од мука, јада, гледајући га таквог, заплаче се над њим. Слуге се тад још више уклањају јер знају да ако он, газда им, по њиховој близини, осети да су могли они да чују како је он плакао, онда тешко њима за то сазнање.
Који од слугу, да би се удобровољио газди, потрчао би Стевану да га отргне од тог његовог посла и каже му како му то газда, хаџија говори. Али би слугу хаџија враћао. — Не дирај га, не дирај!
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Е сад, кад је барон неће, како ће је газда човек узети, кад цео њен мираз за две године на њу потроши. А кад нестане, а онда — дед’ развенчај се!
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Јашим ја за тобом, јашим, мислим и велим ево овде нико му никад трага не би нашао, а за три дана ја сам у Санџаку газда. Па јашим ја, јашим и чекам шта ће рећи друга памет. Нисам ја ћакнут, господине, све ја радим по паметима.
Африка
Велике приче око питања кад ће се шалупа враћати. Газда шалупе, црнац, џандрља док одговара да не зна и, пошто жури, свршава нужду ту, сасвим међ нама. Огроман смех.
Гаде се на мирис: све ће то белац појести. Имамо пола сата до поласка брода. На пола пута црни газда шалупе наплаћује карте у мраку.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Старешина задруге се звао газда. Уређење и унутрашњи живот били су исти као у задругама у Мачви, у Србији. Католици имају породичне свечаности које
Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
Дневник је био прилично оштећен. Види се да га је газда носио са собом кроз трње, ноћу кроз росну траву и по прашњавим таванима.
Нема мачка. — Богме нам сада ваља прописно лупати главу док се нечем паметном не досјетимо — рече крчмар, газда „Крчме код три магарца“, па и себе и чича-Тришу лупи неколико пута мокром чарапом по глави да се мало разбистре и
Бијели миш омаче се из свог сандука и упаде у сам џак! — У помоћ! — дрекну његов газда и поскочи пола метра увис, а околни радозналци помислише да се то лав извлачи из џака и зачас прснуше на све стране
— Гдје је наш пријатељ мачак Тошо? — зачуди се Миш пророк. — Однио га је мој газда Брко у џаку, а мене је истукао и запријетио ми да ће ме убити чим обере кукурузе.
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
Покојник му је пришао, руковали су се и дуго су разговарали на вратима радње. Кад се растали, ја сам пришао газда-Ристићу, и питао сам га: Је л'те, молим вас, који је то господин који је сада са вама разговарао?
„То је човек”, вели ми газда Ристић „коме си био на погребу; то је инжењер Марић и сад ми објашњава како се све то могло десити”.
Ето, тако ми је казао газда Ристић, који је лично с њим разговарао. РИНА: Ало! Ало! Господин Новаковић? Како, још није дошао у канцеларију?
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Премда је господар Софра био прави газда у својој кући, али у важнијим, особито ванкућевним стварима, увек би се упитао за савет код госпођа Соке, например
— Немој да булазниш, Софро, имаш више новаца нег’ ја, та ти си први газда сад у вароши! Господар Софри допада се, смеши се.
ВИ Госпођа Сока сама води кућу. Уме управљати, али за дућан много не мари. Пера је сад у дућану и у механи газда. Отац госпође Соке, покојни Угљеша, био је касапин од заната, и негда јако имућан.
Када је господар Софра отпутовао, Пера је био у кући прави газда. Мати је, додуше, надгледала, али тек дању; ноћу се није показала, а у механи ни дању. Тако исто и кћери.
Код оца, у дућану, више је био, у почетку, газда него шегрт. Млађи га звали „млади господар”, па није ни прошао кроз шегртску школу, у коју није хтео ни ђаво да иде.
прінціпаліс) домаћин куће, сопственик радње, газда, старешина провијант (итал. провіанда) — храна, јело, животне намирнице прокатор (од лат.
Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА
МАТИ: О, од тог доба много се којешта изменило. И ми смо лане кућу правили. ПРОВОДАЏИЈА: То се види. - А гди нам је газда? МАТИ: Таки ће доћи. Млоги послови, знате, а мора свуд да је сам. На слуге човек не може да <се> ослони.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Његове идеје мутне су, замршене, чудњачке. Он има своју етимологију и тумачења речи: реч Марко значи: кто мари, газда: гази да; пандур: бан дури; паорија; па ори ја.
љубави за село и за сељака, он узима у заштиту сељаке од законите хајдучије и бездушне експлоатације малих и великих »газда«.
Милићевић, Вук - Беспуће
из кућа, покривен црним аљинцем по глави или заштићен каквим старинским, црвеним кишобраном који је мијењао толико газда.
Сремац, Стеван - ПРОЗА
Тек он некако скине с врата и испрати свакога кредитора, па био он шегрт, калфа или сам газда, и овај се нађе на сокаку празних шака, па јадан човек, ни сам не зна како се то с њим десило!
« Др Георг фон-Сименс, члан германског Рајхстага ГЛАВА ПРВА Газда Радисав је човек старога кова. Кафеџија је и механџија.
маленим и јуначким Бурима, јер је налазио велике сличности између Срба и Бура, а још веће између Турака и Енглеза. Газда Радисав је — како већ рекосмо — држао кафану и механу. Ено је на углу улице.
Мала, чиста кафана, са четири-пет столова и са вертхајмовом касом, у којој поред новца и хартија држи увек газда Радисав, за своју душу, и по један добар, избиран комад ужичке пршуте, печенице назване. Мала кафаница, али добро ради.
Сви ћуте и слабо се један с другим разговарају. А и сам газда Радисав воли то више него вреву и галаму. Нарочито мрзи свираче и песме, а Цигане и швалерске песме — ни да чује!
Ко хоће песму — мислио је и резоновао је честити газда Радисав — тај је може чути само уз гусле које су му висиле у кафани на зиду иза келнераја.
Управо, морали су слушати и дивити се, јер је и газда Радисав тада слушао. Тада би престала свака служба у кафани; где се ко затекао, морао је ту остати.
Тада би престала свака служба у кафани; где се ко затекао, морао је ту остати. Газда Радисав није тада ништа слушао ни гледао; никога није послуживао тада, само је гледао и слушао певача, и мрзио свакога
Сам газда Радисав спевао их је јужним наречјем а Клéмпо — чувени гуслар, који је опевао неколико партијских митинга и гунгулâ, —
ГЛАВА ДРУГА Рекосмо да је газда Радисав имао повише деце, деветоро на броју. Ако се игде, то се, вала, овде може казати да бројеви најречитије говоре.
гомиле, па у једну гомилу метнемо свих осам, а у другу само једно дете — Марјана, или »мајкиног принца«, како би га газда Радисав обично звао кад би га био — онда можемо слободно рећи да му је овај један у овој гомили више бриге и већу муку
Кад га је уписао у први разред гимназије, и кад је положио школарину, рекао је газда Радисав господи професорима: »Ево вам га! Бог вам а душа вам! Ваше месо, моје коске!
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Један газда испод шуме, срећник, имао је, још од првог рата, неког даљњег ујака, или ће бити тетак, који је имао приличну пензијицу
Кренуо, тако, Мулић с Ураганом кроз наша села, у откуп. Језди кљусе, све се од пусте силе заваљује, а газда се натуштио, ваљда се уз пут сјећа златних бакарних времена.
— Њега питај, он је газда — одбрунда широња и маче главом пут стрица. Интендант се ћутке згледа с двојицом својих пратилаца, па приђе сељаку,
Јошан га је правио, срам га и стид било, газда човјек, а спетљао се с лудом Савком и сад јој не да ни близу својој кући.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Моја мати је пита код кога је тога дана радила и на чијој њиви. После јој казује од кога је садашњи газда ту њиву купио.
— Радиш ли? — ослови је. Затим скину мотику с рамена, заби је у земљу, остави фењер и седе на међу. — Ходи овамо, газда Стојане. — Окрену се он ономе који иђаше за њим. — Ходи, седи мало. — Сад, сад! — чу се.
Цвета на поздрав ништа не одговори. Тобоже, занета послом, Није чула. — Ето мучимо се, газда, као свака сиротиња — одговори му Јован и помаче се, те му начини места до себе. — Седи. Одмори се. Хоћеш дувана?
— Цвето, справљај те бразде — рече њој која једнако копаше подалеко од њих. — А ти, газда, чекај; ето мене сад, одмах... — Е-е-хеј! — растегну он весело и изгуби се у ноћ.
Он тада пусти руке стрицу, стаде преда њ, и отпоче га молити: — Немој, газда, грехота је, немој — бранио је стрину. — Женска страна! ... — А стриц стао, згрануо се и сав се тресе од једа.
у винограде или на „царски друм“ врве коњи натоварени крблама, берачи, аргати, просјаци, Цигани, а међу њима и по неки газда на своме коњу или магарцу.
Тада ће из пекарнице испасти газда Јован с парчетом печене главе: шешир набио на очи, цигару држи у устима и, испршен, црвен, натучен снагом и онако
Људима око касапнице назове Бога према касапници. Али ако се ту деси и газда Ита, чим њу спази он одмах силази с ћепенка, обува изувене ципеле, издваја се, зауставља синчића јој и зове га к себи,
И Аница је била у колу, на најлепшем месту, и с девером играла. Осећала је како сви у њу гледају; нарочито с доксата газда-Јовине куће, која се више њихове куће издизала на два спрата; отуда су је гледале прве, богате девојке, жене...
да она или који други из комшилука не помисли да он ради ње, Анице, шаље, његов момак кад донесе говори: како је Ита, газда му, послао то „за дете; боји се да оно не види по улици, па да не жељује...“ Ништа њу није вређало.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Жена га послуша и уради све како је заповедио. Кад сутрадан отиду на салаш, онда газда увече каже свима пастирима: — Сад сви скупите се, па једите и пијте и веселите се, а ја ћу бити код стоке сву ноћ.
И тако газда отиде и остане код стоке. Кад је било око поноћи, али курјаци заурлају, а пси залају. Курјаци говоре својим језиком:
Док су још ова два зуба мени у глави, нећете ви учинити штете моме господару“. А то газда све слуша и разуме што они говоре.
А то газда све слуша и разуме што они говоре. Кад ујутру сване, онда газда заповеди да све псе потуку, само онога маторога пса да оставе. Слуге стану говорити: — Забога господару, штета је!
Слуге стану говорити: — Забога господару, штета је! А газда им одговори: — Што рекох то да учините. Па се оправи са женом кући, и пођу на коњима: под њиме бијаше коњ, а под
Теби је до јела, а видиш где газда хоће да умре!“ А петао му одговори: „Па нек умре, кад је луд. У мене има сто жена, па их свабим све на једно зрно
— па му рече да седне до њега, па га стане питати откуда је и куда иде, а он му све приповеди како је био газда, и како је осиромашио, па како сад иде Усуду да га пита зашто је сиромах.
Потом запита домаћина зашто он толико силно јело готови, а домаћин му рече: — Е, мој брате, ја сам газда и свега имам доста, али своје дружине никако не могу наситити, све као да ала из њих зија; само ћеш видети кад станемо
— Твоја сам, твоја! — зачује се детињи глас из земље. Прави газда чувши то тргне се, и судија пресуди да њива припадне оном који је неправедно тражи. Суд се разиђе.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
Нема пређашње оне ватре, разметања и живости, него више ћути и замишљен је. ШАЉИВАЦ: Тако је, кад у кућу дође нов газда. ПУТНИК: И тјело канда није с овим газдом задовољно. ПОЗОРИЈЕ 7.
слуга стакло разбије, господар му каже да је будала; а кад слуга у подруму најбоље вино пије, онда каже да је његов газда будала, и то је оно: у зајам се говеда лижу.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
одговарам с беспрекорном интонацијом најразмаженије београдске секретарице. — Ко га тражи? Директор? Видећу да ли је газда у кабинету, сачекајте...
Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА
АЛЕКСА: Опет си заборавио: алат чини занат. Ја ћу бити барон Голић; ти си мој бединтер. Какав је газда, онако ћемо се и владати. Ако буде девојка у кући, знаш како треба.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Прост је и скроман, али је мој, ту сам слободан и газда свој. Вредан сам, радим, бавим се ловом и мирно живим под својим кровом.
Кад одједном, једно вече, газда рече: „Стар ми Сивко, зла му мати, сјутра ћу га уцмекати и зовнућу Једног старца,
Кад остарих, газда каже: — Убићу га! — О, гле враже! — хватам дим, нећу више бити с њим.
Служио сам газда — Раду, био сам му чувар стаду, кад остарих, нема лијека, он ме хтједе да уцмека.
Ја сам пијевац Мамузар, кокошију свију цар, ал сам сада сасвим стар; хтједе газда да ме коље, не дадох се драге воље, измакох му већ из руке, па побјегох у хајдуке.
Први газда кваси гушу, за Сивкову пије душу; други газда зубе чачка, напија за покој мачка; трећи лоче вино вруће, за упокој
Први газда кваси гушу, за Сивкову пије душу; други газда зубе чачка, напија за покој мачка; трећи лоче вино вруће, за упокој вјерног Жуће, а четврти, лола
„Шта је ово?“ газда крочи, ал у грлу ријеч му запе, зграбише га оштре шапе, оштрије су него коса, згулише му пола носа.
Дрекну газда, маглу хвата, у том Жућа иза врата, отисну се као бура, откиде му
И Мамузар с греде скочи, једва газда спаси очи, док магарац, ватра сама, распали га копитама и још
И како иду, од прве стопе, нестају брзо, просто се топе. Зачућен газда прогунђа нато: „Истопи магла гусака јато!“ Касније газда у гневу љутом, по густој магли шибао прутом: „Ни од кога
Зачућен газда прогунђа нато: „Истопи магла гусака јато!“ Касније газда у гневу љутом, по густој магли шибао прутом: „Ни од кога ја се варати не дам, врати ми, магло, гусака седам! . . .
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
СИМКА: Видиш ли ти, молим те, како се она прави газда на туђем имању. ГИНА: 3акључала кућу па нас не пушта. СИМКА: Па како уђосте?
) АГАТОН: Па шта, ког ђавола, да вам објасним? ПРОКА: Да нам објасниш, на основу чега се ти правиш газда овде? АГАТОН: Мислите ли ви да је то тако лако објаснити? ПРОКА: Па није, дабоме! Зато и не пристајемо да се селимо.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
— Онда он приђе прозору и лупи: — Хеј, газда, домаћине! На прозору се појави женска глава. — Не бој се, не бој се, ми смо Срби, отвори!
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
какав је човек ? Он нешто много прети учитељима. — Прети ја. Шта ћеш му — сила је велика. Он ти је прави газда у срезу, капетана не верма ни оволико... А зао је, братићу мој, као... као... Шта ту, шта он може учитељима!
— Здрави су, здрави су... сви су здрави, одговараше газда Цветко, како га зваху сељаци. Сви су те поздравили. Мајка ти рекла...
— Зло, мој брате, зло ! рече газда Цветко, уздишући. Ради, мучи се, па опет ништа!... Ја сам мислио чак и за нас штогод да одвојиш. Станка још иде боса...
наставља он, гледајући је живо, севајући ватреним очима и говорећи брзо, узбуђено: у другој гимназији разболи ми се газда. Знао сам, ако умре да немам куд... други ме нико не би тако милостиво примио... пропао бих...
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
Слуга беше човек добар, благ, трезвен, умерен, а његов господар зао, напрасит, пијаница, немилосрдан и неправедан. Газда је рђаво поступао са слугом који му никад није могао угодити; али је слуга био трпељив, и кад би га газда псовао, а
Газда је рђаво поступао са слугом који му никад није могао угодити; али је слуга био трпељив, и кад би га газда псовао, а често и тукао, он је ћутао и покорно се уклањао гдегод у закутак и тамо плакао што се господар љути, уздисао
Једног дана газди липше магарац. Газда пошаље слугу на вашар да му купи другог магарца и обећа му награду ако му нађе магарца по вољи. Слуга пође.
Врати се газди без магарца. Газда га срдито запита где му је магарац и зашто није купио. — Не љути се, господару — одговори слуга.
Било је тамо и много магараца, на избор, али не беше ниједног с пауновим репом. — С пауновим репом?! — узвикну газда, разрогачивши очи. — Да...
— Ама, јеси ли ти при себи?... Па зар и има где на свету магараца с пауновим репом?! — рече газда, загледавши се слузи у очи, мислећи да је померио памећу. — Дабогме да нема — одговори слуга и обори очи.
— Дабогме да нема — одговори слуга и обори очи. Газда се још боље загледа у нега, премеривши га од главе до пете. „Овај је полудео“, помисли он, машући главом. — Нема...
— Нема... — понови слуга жалостивим гласом. — Па шта си га онда тражио? — питаше газда, чудећи се све више. — Ја сам доиста тражио оно чега нема на свету — одговори мудри слуга уздахнувши — али као што
А газда оста на месту, гледајући дуго за њим, а потом се врати у кућу да размишља о оном што му је слуга рекао. „То је он гово
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Радовао сам се што ћу бити на чаМарковом комишању. То је најбољи газда у другом селу, које спада у нашу општину. Код њега је свакад најбоље комишање, јер се слегне више од по села, па плане
— Не, не, Ви боље читате, — брани се ћата. — Дијете, дај учитељу још један полић, па нека нам чита, — вели газда Митар, који се више од свију заинтересовао читањем. — Читај, учо, нека види овај свет каквих поганаца има међу нама...
— рече господин Бурмаз после дугог ћутања. — Тхе, шта велимо?... да важе мацке, ја бих ти сад казао, — поче газда Митар, — а овако не знам. — Да сви слошки устанемо, па прво да нађемо тог лолу, а после већ ти знаш како ћеш му судити.
Та ја знам кад је Перић у једном сандучићу сав еспап доносио, а гле га сад, први газда...« Тако је ч’а Глиша увек размишљао кад је сам, ал’ кад је Јула уз њега, онда се друкчије мисли, ал’ шта ћеш јој,
и видети момка и остало. У прву недељу после тога он дође, одведу га кући Петровићевој, газда Петровић оде у село, чељад се разиђу и остане сам момак, који га стане уводити у своје одаје и показивати му своје
зовне своју младу да се прошетају; успут сврате у један кућерак и ту он њој рекне: »Ето то је наш квартир, ја нисам газда — већ слуга...« Таквих случајева има, а нарочито по селима; по паланкама су ретки таки крупни случајеви.
— Ко је? викну он из кревета. — Ја сам, ч’а Глишо, послао ме газда да ти јавим да идеш одмах у О.... да наплатиш вересију од оних Никољаца, за које ти је газда дао рачун.
да наплатиш вересију од оних Никољаца, за које ти је газда дао рачун. Данас имају састанак у општини, па треба да си тамо пораније.
Данас имају састанак у општини, па треба да си тамо пораније. — Добро, добро, кажи газда Живану да ћу сад поћи, дâ ако не буде узалуд.
Но за дивно чудо, Каја је врло весела, све јој се мили, па да видите и газда Милошу пође радња на боље откако му она дође. Како да неће кад он, Глиша и Каја запели па раде као кртице.
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
ЈЕВРЕМ: Ама, није то, него човек ме упита: како, како, газда-Јевреме? ПАВКА: Па то је То што ти ја кажем. Чим се приближе избори, он тебе пита: како, газда-Јевреме?
ПАВКА: Па то је То што ти ја кажем. Чим се приближе избори, он тебе пита: како, газда-Јевреме? (Спази му новине.) Уосталом, што те и питам, кад ето ти пуни џепови новина? ЈЕВРЕМ: То онако.
Али, неће вас више узнемиравати. (Вади из џепа једну таблицу на којој пише: Адвокат.) Чим сте ме опоменули, газда-Јевреме, ја сам наручио, али, ето, тек сад стигло! ЈЕВРЕМ: Е, баш добро!
О чему ћеш друго да разговараш кад су избори? ИВКОВИЋ: Па ако проговоримо и о изборима, газда-Јевреме, будите уверени да ћу ја увек умети да сачувам према вама све поштовање. ЈЕВРЕМ: То јест, то ти признајем.
Иако си ти друге партије, ја те, видиш, само политички мрзим, а онако, у души, ја те волим. ИВКОВИЋ: Хвала вам, газда-Јевреме!
ЈЕВРЕМ: Е, ако, ако! Збогом, господине Ивковићу! ИВКОВИЋ: Збогом, газда-Јевреме! (Одлази). ВИИИ ЈЕВРЕМ, ШЕГРТ ЈЕВРЕМ (враћа се и стане насред собе замишљен.
ШЕГРТ (носи једну дућанску кесу од хартије и на њој нешто написано: Газда! Послао калфа Јоца. ЈЕВРЕМ (чита, примичући и одмичући кесу од очију): 'Оди овамо, ти имаш боље очи. Је ли ово „Ф”?
Је ли ово „Ф”? ШЕГРТ (гледа дуже): Може, газда, а може да буде и „Р”, а може и „К”. ЈЕВРЕМ: Кажи калфа-Јоци, кад други пут хоће нешто да напише, нека узме кесу од
(Пише на другој страни кесе.) „Дај му!” (Даје кесу шегрту.) На, носи ово калфа-Јоци. ШЕГРТ: А увраћао у дућан и газда Јовица, питао за тебе, газда. ЈЕВРЕМ: Добро! ШЕГРТ (сретајући се на вратима са Јовицом): А, ево га! (Оде.
) „Дај му!” (Даје кесу шегрту.) На, носи ово калфа-Јоци. ШЕГРТ: А увраћао у дућан и газда Јовица, питао за тебе, газда. ЈЕВРЕМ: Добро! ШЕГРТ (сретајући се на вратима са Јовицом): А, ево га! (Оде.
ЈЕВРЕМ: Ама, и он, кога год сретне, а он му спусти руку на раме! Па шта ти вели? ЈОВИЦА: Вели: „Бога ми, газда-Јовице, не стоје добро ствари!” ЈЕВРЕМ: Које ствари? ЈОВИЦА: Па о политици ми говори човек.
(Пауза.) Павка, пошљи ми, бога ти, тога Младена. (Стане насред собе и дубоко се замисли.) МЛАДЕН: Звао си ме, газда? ЈЕВРЕМ: Иди преко, знаш онога господина Срету! МЛАДЕН: А, знам!
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Механа газда-Ђорђева беше угледна, најугледнија зграда у селу. Беше механа по плану, ако је још и то нужно и да вам напоменем у
као остале сељачке механе, него се одликовала укусним »молерајем«, била је сва измалана, сасвим онако по варошки. Газда Ђорђе кад је правио, није паре жалио. Нарочито је позвао једнога молера из вароши, па му је овај измалао целу механу.
Само је набио свој калабрески шешир на очи и дунуо на нос, а руке метнуо на леђа, па га запитао: »Како, како оно рече газда-Ђорђе, не чух добро?!« и газда Ђорђе је одмах баталио све и лепо му исплатио. А добро је и урадио.
!« и газда Ђорђе је одмах баталио све и лепо му исплатио. А добро је и урадио. Јер молер је био истена вештак, али (као сви вештац
Но иако је од бика побегао, јер је бик један бесловесан скот, од газда-Ђорђа се није поплашио, него му је, као што видесте, подвикнуо, а онај попустио и исплатио га онако како су погодили.
Ова част јако је коснула молера, и овај, усхићен лепим речма и добрим вином газда-Ђорђевим, намала му још нешто и преко уговора за сретна останка, онако приде, од оне фарбе што му је остала.
Дуго је после тога, тумачећи сељацима ко је Бочарис, спомињао газда Ђорђе и молера. Хвалио и Бочариса и молера, хвалио их обојицу, па не знаш кога више!
А сељаци и опет не верују, него се само гуркају, а неки ће чак и рећи: »Море, газда-Ђорђе, шта ти ту нама причаш! Да је било још црне варбе, били би му још већи бркови«.
Да је било још црне варбе, били би му још већи бркови«. — »Нема, газда Ђорђе«, — вели други — »ако тај твој Марко није што био род оном нашем Марку Краљевићу, никад он, вала, не може таке
« Келнерај је био од добра дрвета; није био политиран, али врло укусан. Газда Ђорђе је уговором тако везао столара који га је градио, да је овај штетовао на њему.
Тада ће се, отприлике, оваки разговори водити: »Чија је ова лепа механа по плану?« — »Газда-Ташулина«, биће одговор. — »А чија је она кућа, они амбари и онај домазлук и богатство?
« »Ћир-Ташулино«, биће опет одговор. — »А онај забран тамо, и оне њиве и оне лепе ливаде?« — »Газда-Ташулино; све његово.« — »А има ли дуга газда Радисав на имању?
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
И већ је | тада, како се шапутало, поред свога готовог новца, имао своју кућу, а од њих, својих газда, од четир и више година неподигнут ајлук. Али он је и био све и сва, особито код Софкина оца.
Ено млада, пуна и чиста лица, Ната газда-Миленкових. Она се увек, сваке недеље, са оцем и маћехом враћа из цркве. Отац иде иза њих, насмејана, пуна лица, и већ
шамијама, старим антеријама, беже испред њих и, као да их умилостиве, окрећу се к њима и понизно их моле: — Немој, газда! Аман, газда! — Ђид, бре! — кркљају они. Коњи им се пропињу над њим али оне, смртно уплашене, беже ма на коју страну.
Аман, газда! — Ђид, бре! — кркљају они. Коњи им се пропињу над њим али оне, смртно уплашене, беже ма на коју страну.
Журећи се, ако прође тек по који слуга, чирак, носећи из чаршије што је газда за кућу накуповао, а обично на машине навлачене и испеглане фесове, или готове халине, узете тек сада од кројача.
иза куће увела и тамо у крају баште за неко суво дрво привезала, да уз нарамак сена или траве дрема, чека, док његов газда посвршава одређене послове: довољно насече дрва, са чесме у великим судовима донесе воду; по дворишту испред куће
И уводећи госта у капију, поче му показивати на кућу. — Ево, газда Марко. Ово је мој серај. Ово је та, „ефенди-Митина кућа“.
Софка се због тога осети тако потресена. Гост, газда Марко, једнако устручавајући се, рукова се са матером. Софка није знала да ли и она да се рукује с њиме или да га
— Живи, живи, газдо! — поче Магда, једнако вртећи се и чисто стидећи се што он, њен газда, чак и о њима, њенима, води бригу. Горе, у гостинској соби, седоше.
Ова је пак, ништа не слутећи, још мање о продаји куће, а сва срећна што је он, газда јој, дошао и час са њом говорио, једнако гунђала, себе грдила и корила: како то, луда она, да се не сети да ће газда
газда јој, дошао и час са њом говорио, једнако гунђала, себе грдила и корила: како то, луда она, да се не сети да ће газда доћи, кад уочи суботе она онај и онакав сан снила и по њему могла да зна да ће он доћи. Горе се већ вечерало.
Ја, алат! — Живи ли сте? — чу како газда само ослови и брзо поред њега на капију промину. Арса трчећи за коњем, једва успе да испред куће, кућњег прага,
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Ти Медиковићи бјеху такођер народни видари. Газда, код кога је служио, имао је више синова, али сви бјеху неуредни људи и распикуће.
Немојте да га гладна пустимо; ако га у повратку дочекају Црногорци крвопије, да барем, гладан не погине!“ „Чујем те, газда!“ одговори Мита из авлије. Он се тамо шалио с Милицом и с Милуном. „Чујем те, чујем!
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Пас рекô, пас одрекô итд.). Осим овако озбиљних клетви постоје и оне шаљиве (за пса: Газда ти се репом закитио!; леној мачки: Миши ти уши одгризли! итд.).
Више би попио него би бискуп благословио. Више има дуга, него власи на глави. Газда празних јама. Да га земља не вуче, полетео би. Да га објесе, донео би кући вјешала.
Валај си чојек, ако ја и лажем! Вредан за два лена. Вредан је: више уради за два дана, него за дан. Газда сам: где ми је лане стајала со, ово године стоји ми брашно. Добар си, само ти отац рђава сина има!
Наш газда истук’о газдарицу! — говоре гуске међу собом, а гусан, као да се љути што о томе разговарају, шиче: Пс! Пссс!
“, а неки „Бу, бу, бу!“, неки пак: „Ру, ру, ру!“ тако да се чини да челе зује. Само један од њих зове се газда и он се учини да је дремован и готово заспао, а понекад и захрче.
који није никако ни легао, узме два дрвета у руке, па, оштрећи њих једно о друго, као нож о нож, обилази око кошница. Газда (као кроза сан пита): — Ко то туда тапа? — Ја, куме, ја — (одговара онај). — Не укради ’чела мојих!
— Ја, куме, ја — (одговара онај). — Не укради ’чела мојих! — (наставља газда). — Нећу, куме, не дао бог! (А чим то изговори он дрмне, за појас руком, или оним дрвећем коју „кошницу“, која се
руком, или оним дрвећем коју „кошницу“, која се одмах дигне, и иде онамо куд јој он каже, обично где у заклонак). Газда (опет пита...) и води се као горе исти разговор, а све једну по једну „кошницу“ придиже и упућује у заклонак.
Тако их све дигне. Сад се полагано и он сам извуче за њима. Газда (пита још неколико пута, па, не чујући одговора, као заспи, али се брже пробуди.
У том ће газда наићи и срдито повикати: — Ȁ, куме, зар ти баш покраде моје „кошнице“? — Нисам, куме, не дао бог! — Како ниси, кад
А газди терам све пуладине и мрцадине. Газда мене пита, газдарица тражи: „Море, старче, ди ти је та и та овца?“ — А ја им лажем јако, љуто и крваво лажем: курјаци
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
” Жена га послуша и уради све како је заповедио. Кад сутрадан отиду на салаш, онда газда у вече каже свима пастирима: | „Сад сви скупите се, па једите и пијте и веселите се, а ја ћу бити код стоке сву ноћ.
” И тако газда отиде и остане код стоке. Кад је било око поноћи, али курјаци заурлају, а пси залају: курјаци говоре својим језиком:
док су још ова два зуба мени у глави, не ћете ви учинити штете моме господару.” А то газда све слуша и разуме што они говоре.
” А то газда све слуша и разуме што они говоре. Кад ујутру сване, онда газда заповеди да све псе потуку само онога маторога пса да оставе. Слуге стану говорити: „За Бога, господару, штета је!
Слуге стану говорити: „За Бога, господару, штета је!” А газда им одговори: „Што рекох то да учините.” Па се оправи са женом кући, и пођу на коњма: под њиме бијаше коњ, а под женом
теби је до јела, а видиш где газда хоће да умре!” А петао му одговори: „Па нек умре кад је луд. У мене има сто жена, па их свабим све на једно зрно проје
” па му рече да седне до њега, па га стане питати откуда је и куда иде, а он му све приповеди како је био газда, и како је осиромашио, па како сад иде Усуду да га пита за што је сиромах.
По том запита домаћина за што он толико силно јело готови, а домаћин му рече: „Е мој брате, ја сам газда и свега имам доста, али своје дружине никако не могу наситити, све као да ала из њих зија; само ћеш видети кад станемо
Трговац му рече: „Помози Бог“, а воденичар одговори: „Бог ти помогао!“ па рече: „А куд Бог да газда?“ а овај му одговори: „Хоћу, брате, у име Бога на војску.
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
Док се топот узнемиреног коња губи улицом, слуга трчи до кујнских врата и виче у мрак): Оде газда! МАРИЈА, ТОМА и АРСА (излазе из мрачне кујне, одахнувши али још преплашени).
ГЛАС ТОМИН Отвори. Ја сам, Тома! (позна глас, зачуђено): Је ли млади газда? (Себи): Што ли ће сад? ГЛАС ОЗДО (опоро): Отвори ваздан! СТОЈНА (затвори прозор): Сад, сад ћу. (Силази лево.
) СТОЈНА Ту је, доле, код мене, спава, одмара се. ТОМА (утишава брата). Нека то сада, после. СТОЈНА А, није газда! Ништа лошо са том Циганком не чини. Што кажу да тобож с њом живи, није, није истина. Ја сам ту и целе их ноћи дворим.
Па кад он клоне већ и Циганке изиђу, наша брига. АРСА Не може се овако више, не може! СТОЈНА Не може, газда, ама... ТОМА Доста, а сад нас води и умири се, да он што не примети. Хајде, брзо, одмах! (Силазе лево.) Пауза.
СТОЈНА (примиче му софру што ближе рукама, нуди га): Кусни, газда, мезети мало. ЈОВЧА (отурује јело, натеже боцу, изваљује се, налакћује се).
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Срећом, жене прођоше не видјевши синовца дијака, а Кења не бјеше. У дућану гдје уђоше бјеше налога — највише жена. Газда и два шегрта не могаху одолијевати, али господар видећи стасита младића, лијепа одјевена, растура гомилу сељанака па
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
— Само су ситне птице шарене. Гаврани су црни. Ни орлови се не ките. — Газда све може. — Може ли дукат да баци у снег? — Може. — А сина? — Тола се из дубине насмеја.
После их чува заједно с новцем у каци пуној пшенице што мирује у соби до магазе, у коју само он, газда, улази. Кад се симити убуђају, кришом их баца свињама. Најпре у ситне комаде изломи симит, згрудвану зелену паучину.
Механџија без речи замрачи прозор и врата за собом затвори опрезно, тихо, као да газда спава. Ђорђе уздахну „ја знам колико пута“, зари прсте у чекињасту браду и замисли се.
На воловским колима он, ,,ситан младић'', који непознатима ничим није хтео да покаже да је газда и трговац, увек са слугама спавао и с њима јео слан сир и ужеглу сланину, плашио се свих жена, а нарочито оних
Не види је. — Заслужи души место: моли Аћима да се помири с манастиром. Ти једини можеш да га наговориш. — Будало, газда никад не слуша слугу — паде на узглавље. — Тебе мора да послуша. — Што мора? Нећу да се мешам у медвеђа посла.
Три дана је стар, а главоња, какву враТину има. Види га, Ђорђе, какав је рутавко. Тај ће бити већи газда од тебе. За трице ће да те кули. — Јури вепра, не дај, терај га из куће, Толе... Због тебе, несрећница, пати.
Две вреће стотињајке носиће под мишком. Држаће на крстима пуне канате камења. Али неће за тебе, газда-Ђорђе. Зато што ја нисам заслужио... Газда-Ђорђе, да се погађамо. Шта би ми, рецимо, дао за овог другог опасника?
Држаће на крстима пуне канате камења. Али неће за тебе, газда-Ђорђе. Зато што ја нисам заслужио... Газда-Ђорђе, да се погађамо. Шта би ми, рецимо, дао за овог другог опасника? Да знаш, откако се родио, није сузу пустио.
“ Јок. „И краве, кола, плуг, и кућу да ти направим.“ Јок. „Цело имање и све злато у готовини.“ Мало је то, газда-Ђорђе, за њега. Погледај само какву руку има! Песница му је као дуња, а шест година има.
да сељаци суде сељацима, занесен звоњавом на узбуну, савија се и усправља, дрхти од страха и зиме, Аћим ми је наредио, газда, посланик, власт, цима брзо и нервозно, неправилним, изломљеним ритмом звоно туче по оџацима; он мора да слуша газду и
џепу од свих Тих варошких голокотра са широким гаћама, и гледа их и презире, и неће да одговара на њихова питања, он, газда Ђорђе из Прерова. Испи нуну чашу.
— закикота се злобно. — Варам ја вас. Пуна кеса је једини бог на земљи. Дукати су његови синови... — Паметно збориш, газда-Ђорђе! — рече један са обешеном главом. — Сви сте ви голокотре! Окламиши, чанколизи... Варошко буњиште.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
А прича је већ била почела. Обележили су га и лепота и висина па га његов газда, београдски терзија Мехмед, прозове Узун Мирко, Високи Мирко.
Тврдоглави Узун на то не пристане а газда га остави на миру. Али у пролеће 1804. године, после сече српских кнезова а пред погибију дахија, све се промени.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
То је био бозаџијски занат. Са прописном дозволом за искључиво право продаје бозе, алве и салепа војсци, његов газда, досељеник из македонског Крушева, сместа и оберучке прими Секулу, јер тих дана беше остао без шегрта, и јер Секула
— Ја не лажем, небеса ми. А шта фали теби? Имаш кућу ортачки с неком Јеврејком и две краве. Продајеш млеко, газда си па опет просиш. — Лажеш! — И наговарао си ме да убијемо Секулу и да му узмемо паре. Кажи, ако смеш, да ниси.
Кад она: „Немој“, каже, „болан да квариш ручак. А ја ти подвикнем: „Шта, жена да ми соли памет? Ко је газда у овој кућу?“ Па си ућутим, и месец дана, нећеш ми верујеш, не говорим с њом.
посилни крцали орасе и ољуштене додавали играчима, за сточићем који је представљао келнерај, дремао је јектичави газда, омалени и пргави Грк, који је целе ноћи кувао чајеве, кашљао у њих и љутио се јер није ценио од играча примани српски
Она је се, без сумње, заглибила негде на Косову, и газда Младен Поповић, њен командир, иначе трговац из Ниша, и не помишља ваљда да крха врат по овом кијамету.
Да се ниси више усудио ни једну реч проговорити арнаутски. Најзад се стигло пред станицу. Ту је газда Трифун наредио, да се од његове куће донесе перо и мастило, предлажући да сви оду тамо на кафу.
је Икета о свему ономе што се тамо у театру спремало, на једној, дакле, такој шевићерији, причао и објашњавао и самоме газда-Срећку, опанчару, а иначе врло великом српском патриоти.
И све исто, баш све онако исто, као у сваком театру или циркусу пред почетак. Па пред сам почетак уђе и газда Срећко, кога је Икета уверио да ће, после представе, и ако се све сврши како треба, бити и строљанке, заплета и
Улази, дакле, газда Срећко, човек висока и јединствено импозантна и „деликатна“ стаса. Коса му дуга, врат обријан. Чохане му чакшире са
Само се газда Срећко врпољи, и звера нешто око себе, па све више и немирније, као изван себе, и прикупља се, као спрема се да ђипи,
— Ама, бе’ шале, газда... — Реци, реци, снајо. — Ама, остадо’ ли ја дужна вôде..., јесенас..., овај... три гроша? — Уђидер, — каже јој
Улази тако сељак и здрави се: — Живо здраво, газда-Ико! Како си ми још? — Нека, ’вала Богу! — А има ли вôде код тебе бривача? — и чеше се иза увета.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Млади је доктор мрштио чело нада мном. Дође к мени у собу знанац одавде из болнице, постарији сеоски газда с квргавим расцвалим носом и с катарактом на оку, који чека на операцију.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
— Па добро, де клади се ти — одговори му газда Мита. — А ја, напослетку, пристајем за оку вина. — Пристајем! — викну Марко и пружи руку.
Ако га извршите добро, биће вајде свима. Треба да ударите на газда Ђорђа из Крушевице. Дознао сам поуздано да је ономад наплатио једну облигацију од шест стотина дуката; продао је ту
муницију и храну, па их, тако опремљене, испрати до оближње шуме, дајући још нека обавештења Радовану и Ђурици о газда Ђорђу и његовој кући. Сутрадан кад изгреја сунце, друштво се већ одмарало у потоку, испод Ђорђеве куће.
а главна им је брига била, да се при нападу не нађе и Ђорђев син, који је тек пре неколико месеца дошао из војске. Газда Ђорђе је одавно изишао на глас због своје велике радње са шљивама и свињама, али се он много више бавио давањем новца
— рече он благо, и да би је бар колико умирио, седе на клупу под шљивом, па настави: — Имам много хитна посла до газда Јанка, па те молим, ако је ту, кажи му да га чекам.
— Чији си ти, море? — запита га старац. — Зар ме не познајеш, газда Јанко? Догонио сам ти ономлане мертеке из наше шуме -— одговори Ђурица и насмеја се пријатељски, као стари познаник.
Та он је, у последње време, могао разговарати само с онима, који га чувају... — Немој да се наљутиш, газда Јанко, али мене је велика невоља нагнала да ти дођем.
А право да ти речем, и кад бих имао, не бих ти толико дао. — Зашто, газда Јанко? — Ја ти то не могу рећи, а питај Вуја, па ће ти он, може бити, казати. Даћу ти сто дуката, више ни паре.
— прозбори газда Дмитар, гледајући онакажено лице зликовчево. — Како га је гајила, тако је и прошао — одговори учитељ.
— А-а... а ја рекох да није и он остао као Пантовац. Свршисте ли? — Свршисмо. Пласковчанин оде с раном, а и газда ће имати да се полечи. — Хајдемо унутра — рече Вујо и окрете се да пође.
— Послао ти Митко и поздравио те. Вели: догонио си му добра дрва, па те части. Вино ти шаље газда Митар, а ракију Јанко. — Хвала им — одговара Ђурица механички, и гледа како пандур расеца бурек кривом бритвом.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Жена га послуша и уради све како је заповедио. Кад сутрадан отиду на салаш, онда газда увече каже свима пастирима: — Сад сви скупите се, па једите и пијте и веселите се, а ја ћy бити код стоке сву ноћ.
И тако газда отиде и остане код стоке. Кад је било око поноћи, али курјаци заурлају, а пси залају. Курјаци говоре својим језиком:
Док су још ова два зуба мени у глави, нећете ви учинити штете моме господару. А то газда све слуша и разуме што они говоре.
А то газда све слуша и разуме што они говоре. Кад ујутру сване, онда газда заповеди да све псе потуку, само онога маторога пса да оставе. Слуге стану говорити: — 3абога, господару, штета је!
Слуге стану говорити: — 3абога, господару, штета је! А газда им одговори: — Што рекох, то да учините. Па се оправи са женом кући, па пођу на коњма: под њиме бијаше коњ, а под
Онда пас рече петлу: — Несрећо несита, теби је до јела, а видиш где газда хоће да умре! А петао му одговори: — Па нек умре кад је луд.
“ па му рече да седне до њега, па га стане питати откуда је и куда иде, а он му све приповеди како је био газда, и како је осиромашио, па како сад иде усуду да га пита зашто је сиромах.
Потом запита домаћина зашто он толико силно јело готови, а домаћин му рече: — Е, мој брате, ја сам газда и свега имам доста, али своје дружине никако не могу наситити, све као да ала из њих зија; само ћеш видети кад станемо
Сад није дуго морô трчати, па се вишњовцу опет нашло посла. Дошô он у један лип велики салаш, а Ту ти прид воларицом газда и син, мало даље опет једна млâда купа дите у свињском алову.
у један лип велики салаш, а Ту ти прид воларицом газда и син, мало даље опет једна млâда купа дите у свињском алову. Газда се не стара с младом, већ пцује сина, а овај само тира: — Та ожените, баћо, и мене! И ја би се женио!
И ја би се женио! Ома овај до газде и квак у главу с вилиштаном, а газда: — Јој! — Дакле, и ти си правда? — на газду он ома. — А зашто опет да нисам! — газда се још ники нашô упраше.
— Дакле, и ти си правда? — на газду он ома. — А зашто опет да нисам! — газда се још ники нашô упраше. — Па ди ти је правда? — Ди ми је? — сав се упљувô газда.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Ниједан газда у мом селу не би учинио тако нешто. У том погледу свидели су ми се делаверски фармери и њихови амерички појмови.
Они су били очигледно задовољни мојим радом, а жене су се трудиле да ме задовоље. Али је газда, назовимо га г. Браун, увртео себи у главу да је младићу, који је целу зиму провео у улици Норфолк Стрит у Њујорку,
Ћипико, Иво - Приповетке
Не буни је ни Спасоје, који се у град из Америке повратио и кога често види: газда је као и господар јој, а и жена му је права госпођа.
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
ЧЕДА: Сасвим. Онај стари газда се исели, а ти се уселиш. РИСТА: Па јесте! ЧЕДА: Ко би рекао, молим те, да ти умеш тако филозофски да посматраш
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Влажног и тамног боји се Софка; од њих зазире и газда Младен у истоименом роману. Светло,доживљено као топло, усредсређено је у изнутра осветљеној кући, још уже: у соби у
При томе је прича о газда-Марковој пчињској кући, као и о новој, надно вароши саграђеној, уклопљена у паралелни сижејни ток.
него да нам као карактеристичан може нешто рећи о важним својствима текста, за то додатну потврду даје други роман - Газда Младен.
33 Прва реченица у Газда-Младену још мање се прелива у текст који за њом следи, још мање се за њега везује, него се, напротив, сама за се
При томе оба описа, наравно, почињу истом реченицом: „Тек што је поноћ превалила. ” У Газда-Младену, у верзији коју је писац објавио, звездица се налази баш после прве реченице, која је гласила нешто одсечније:
један танани анаколут, као што он, чак оштрији, постоји такође у још једној раније навођеној реченици, оној са почетка Газда-Младена: „[…] да код куће од свих највише се боји, поштује бабу,очеву матер“.
Кад год, рецимо, газда Младен из истоименог романа није у свом дућану, углавном је код куће. Не налазимо га на путу, ни у далекој трговини,
103 Па и кад ефенди Мита доведе газда-Марка, прво што ће му рећи и показати биће кућа: „- Ево, газда-Марко. Ово Је мој серај.
103 Па и кад ефенди Мита доведе газда-Марка, прво што ће му рећи и показати биће кућа: „- Ево, газда-Марко. Ово Је мој серај. Ово је та, ефенди-Митина кућа' ”.
Видљиву, значајну чак улогу, овде је добила метабола у именовању тек уведеног лика - газда-Марка. Она прво гласи „гост, газда Марко”, да би одмах затим постала и „гост, купац”.
Она прво гласи „гост, газда Марко”, да би одмах затим постала и „гост, купац”. Након обављене анализе (у другом поглављу) природе Станковићеве
И заиста, колико је та промена у суштини танана, једва ухватљива, показаће два примера. Једном Софка види газда-Марка како прилази Тодори, и то се одмах одражава у метаболи: „Гост, газда Марко, једнако устручавајући се, рукова се
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
РУЗМАРИН Млада мома неговала Зелен рузмарин, Што ’но га јој поклонио Газда - Лазин син. Свако јутро устајала Раном зорицом, Свој рузмарин залевала Бистром водицом.
Један пије јер га знаде, други пије да га проба. Исто с’ пије кад се пође, кâ што с’ пије кад се уђе. Газда пије: његово је, — а гост пије јер је туђе.
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
ЈОВАН: О пани, и ја знам пекње спиват. (Пева.) Наш пан газда, Добри газда Добро вино ма, А ми з’ јехо ласки, Пиме з тојто флашки Наш пан газда, добри газда, Добро вино ма, Кад хо
ЈОВАН: О пани, и ја знам пекње спиват. (Пева.) Наш пан газда, Добри газда Добро вино ма, А ми з’ јехо ласки, Пиме з тојто флашки Наш пан газда, добри газда, Добро вино ма, Кад хо ма, нег хо
(Пева.) Наш пан газда, Добри газда Добро вино ма, А ми з’ јехо ласки, Пиме з тојто флашки Наш пан газда, добри газда, Добро вино ма, Кад хо ма, нег хо да, Шак му то пан бог пожена.
(Пева.) Наш пан газда, Добри газда Добро вино ма, А ми з’ јехо ласки, Пиме з тојто флашки Наш пан газда, добри газда, Добро вино ма, Кад хо ма, нег хо да, Шак му то пан бог пожена.
Петровић, Растко - АФРИКА
Велике приче око питања кад ће се шалупа враћати. Газда шалупе, црнац, џандрља док одговара да не зна и, пошто жури, свршава нужду ту, сасвим међ нама. Огроман смех.
Гаде се на мирис: све ће то белац појести. Имамо пола сата до поласка брода. На пола пута црни газда шалупе наплаћује карте у мраку.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Ту су спавали и сад баш устају и опремају се. То су тако звани »добровољци,« које су силом покупили од њиних газда. Ови су људи изгледали изнурени, уморни, неиспавани, многи су дрхтали од зиме и увијали се у своје подеране џоке и
Куршум пробио држаљицу од ашова и погодио га право у чело; ашов је остао пободен, а његов газда, гле, како је ниско оборио главу. Чекај да је ухватим за црне, кудраве косе и да је дигнем, да видим ово лице.
Затим се окрете Кановњицину: — Графе, узмите овај батаљон... ко је овде батаљони командир?... Газда Милосав Трифунац, газда Милосав Трифунац...
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
— вели капетан „Фикус“ скидајући капу. Марамом је брисао зној и дувао преко горње усне, да би се расхладио. — Газда, дај флашу коњака! Пера „Ђеврек“ причао је тада о неком ловцу, који је пошао у лов на лавове. —...
— А онај господин, чији сам глас чуо... сигурно је брат? — Не... наш газда. Заћутали смо. Понудио сам је цигаретом, не бих ли је одобровољио да ми отвори врата. Пушила је мрзовољно.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Бежи под кров куд које, свилене скидај шешире, Нове штифлетне изуј, сукњу на главу савиј, Па хајд’ госпа боса, а газда упрти децу, Мопслу наметни амрел: цеди с’, пресвлачи, и псуј!
Има газда и господе који, кад то гледе, Поноситим хоћу-нећу сведоче шта вреде. Неслога нас поткопава, раставља и ружи, Нити птица
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Давид: Море и то бити... Неки ме дан, баш ће бити у прошли пазар, пита газда Стево: „Признајеш ти, Давиде, да си српски, прекославни, школски, црквењски и ато-но-то...
Прије би' сломио језик, него што би је изговорио... „Јеси ли, Давиде, таки Срб?“ „Шта је то, газда? Каква је то сад нова вјера настала? Да ви нас, газде, нећете поримити? Није вам вјеровати, газде сте.
И ко таки Србин није није ни Србин, већ Швабо, Шокац, шпијун, издајник!“ Ја сам богме, велим, газда, мислио да ви тражите да царевина укине ову проклету трећину и десетину, а ви почели некакве будалаштине збијати.
Давид: Тако је то код мене све тешко, оловно, чврсто... Још сам ја нешто начукнô. Газда Стево каже да сам издајник, е па кад сам издајник, ја ћу и то издати. Судац: Шта је то, Давиде? Де-де нам кажи.
Судац: Има, има. Давид: У тој се школи вашој, терезијанска што се рекне, уче барунски, громовски, а један ми газда рече да се туј и царски синови уче? Судац (у себи): Шта ће ово сада да буде?... Истина је то све, Давиде, па шта онда?
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
његова жена Марица, њихова кћи Вића Жика срески писари Милисав Таса, практикант Ђока Алекса Жуњић, срески шпијун Газда Спаса Газда Миладин Јоса, пандур Збива се у доба наших оцева, у једној пограничној паланци.
жена Марица, њихова кћи Вића Жика срески писари Милисав Таса, практикант Ђока Алекса Жуњић, срески шпијун Газда Спаса Газда Миладин Јоса, пандур Збива се у доба наших оцева, у једној пограничној паланци. ЧИН ПРВИ Соба паланачки намештена.
'Ајд', кажи ми, како ћеш га наћи? ВИЋА: Па ја мислим, овај, на основу ове депеше да ухапсим газда-Спасоја Ђурића. ЈЕРОТИЈЕ: Да ухапсиш газда-Спасоја?! Уха, куд ти заошија, господине Вићо.
ВИЋА: Па ја мислим, овај, на основу ове депеше да ухапсим газда-Спасоја Ђурића. ЈЕРОТИЈЕ: Да ухапсиш газда-Спасоја?! Уха, куд ти заошија, господине Вићо. Честит човек и миран, најбогатији трговац... ВИЋА: Па баш зато!
ЈЕРОТИЈЕ: Знам ја да би га ти после пустио, али што не иде, не иде! Откуд газда Спасоје сумњиво лице? Зар не видиш да овде пише „млад човек”, а газда Спасоје има шесет година.
Откуд газда Спасоје сумњиво лице? Зар не видиш да овде пише „млад човек”, а газда Спасоје има шесет година. Па онда, и да га ухапсиш, камо ти код њега револуционарни и антидинастички списи?
Па онда, и да га ухапсиш, камо ти код њега револуционарни и антидинастички списи? Ако и претуриш хартије газда-Спасојеве, шта ћеш наћи? — Признаницу твоју, признаницу моју, а то, брате, нису сумњиви списи.
А како ћеш га заштитити друкче да ако закинеш погдешто од газда-Спасоја. Али, господине Вићо, ако су наше признанице сумњиве, нису антидинастичке.
По свима кафаницама. Нека оде и до оне Кате код горњега бунара, и она издаје собе за самце. Нека сврати и код онога газда-Јоце малога — и то је канда некакав револуционар; могао га је и он сакрити. ВИЋА: То је онај кројач женског одела?
Стао си: како већ три недеље ниједан путник није прекорачио праг. АЛЕКСА: Јесте! И таман ја да пођем, а газда се присети, вели: од јутрос... ЈЕРОТИЈЕ: Аха, аха...? АЛЕКСА: Вели, од јутрос је стигао један.
ЈЕРОТИЈЕ: Од јутрос, дакле. Господо, упамтите од јутрос! АЛЕКСА: Питам газду: како му је име? Газда вели: не зна. Кад је питао, он му није хтео да каже име. ЈЕРОТИЈЕ: Аха, ту смо! Није хтео да каже име. Упамти то г.
МИЛИСАВ: То је он! ТАСА: Он је! АЛЕКСА: Питам ја: је л' излазио где, је ли говорио с ким, шта је радио? Газда вели: завукао се у собу па нигде не излази. ЈЕРОТИЈЕ: Аха! ВИЋА: Аха! МИЛИСАВ: Аха! ТАСА: Аха!
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Нечиста крв је први српски роман који је у преводу на више европских језика добио ласкаве критике. Други роман Газда Младен, готово све приповетке, као и често играна драма Коштана, такође су везани за малу варош Врање на крајњем југу
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
КЊИЖЕВНОСТИ Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Борисав Станковић ГАЗДА МЛАДЕН „Антологија српске књижевности“ је пројекат дигитализације класичних дела српске
Оригинално издање дела налази се на Веб сајту www.аск.рс. 2009. Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Борисав Станковић ГАЗДА МЛАДЕН Садржај И 2 ИИ 4 ИИИ 10 ИВ 26 В 38 ВИ 45 ВИИ 59 ВИИИ 63 ИX 67 X 69 XИ 70 ГАЗДА МЛАДЕН И Целог живота,
Станковић ГАЗДА МЛАДЕН Садржај И 2 ИИ 4 ИИИ 10 ИВ 26 В 38 ВИ 45 ВИИ 59 ВИИИ 63 ИX 67 X 69 XИ 70 ГАЗДА МЛАДЕН И Целог живота, увек, само је радио оно што један човек треба да ради.
И зато је отац пред бабом увек радосно, од свег срца чинио се мали, не он да је домаћин куће, газда, да доноси. Сваке суботе, увече, доносећи пазар, још с капије разузурујући се, скидајући колију, у исти мах вадио би
ушао, видео њу, горе, до чекмеџета, у црној шамији, одмах би се трзао, досећао и улазећи узневерено питао: — Шта, зар газда?... — Ех, Бог да га прости! — као храбрећи муштерију, одговарала би му она мирно, прибрано. — Ето, умре, синко!
вирили само врхови прстију белих јој чарапа на ногама, целог дана би мирно, непомично тако остајала, као да јој син, газда од дућана, није умро, нестало га, већ као да је отишао, некуд отпутовао а она, мајка му, ето замењује га, седи у
Ено, баш спроћу њих газда Стојанче што само једног сина има. Па ни њега, мада је већ стигао за женидбу, отац ипак не сме ни у дућану да остави,
А утом би се већ спроћу, из дућана газда-Стеванова, чула псовка и дозивање Младена. — Младене, синко, пошљи ми тај твој »тевтер«!
И већ распасани, у папучама, с лулама у устима седе ту. А више њих њихови млађи стоје. Спроћу Младенових, на капији газда-Стојанчетовој, све његове кћери изишле.
А испод Младенових на капији газда-Марка види се како седи тамо сам стари газда Марко. Погрбљен, без појаса, у папучама и белим, високим чарапама.
А испод Младенових на капији газда-Марка види се како седи тамо сам стари газда Марко. Погрбљен, без појаса, у папучама и белим, високим чарапама. Више њега види се како се бели кћи му, Јованка.
Гледа да ли су по капијама већ све девојке изишле. А нарочито да ли су спроћу Младена газда-Стојанчетове, које је увек себи зову. Зову је да тамо она код њих на капији седи, разговара се.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
л., лакше ће родити (ЖСС, 192). У Ц. Гори о здравственој снази ц. л. нема се најбоље мишљење. Газда погодио слугу да му чува стоку, с тим да му за храну даје хлеб и ц.
Ћипико, Иво - Пауци
КЊИЖЕВНОСТИ Иво Ћипико ПАУЦИ ПАУЦИ 1 И 2 ИИ 65 ЗА КРУХОМ 112 И 113 ИИ 205 ПАУЦИ И На Бадњи дан у дућану газда—Јова живље је но обично.
благо што га господар рубачином истрже селу, а други, сиромашнији, да опреме настајне, свијетле божићне празнике. Газда сједи за писаћим стлом, у ограђеној писарници големога дућана.
—Фала богу, како ви знате. —А што ћеш од она два порубана говечета? — преврне газда говором. — Хоћеш јш их откупити? —Немам чиме, господару, до јесени, а на јесен узми колико знаш.
— Па, ослободивши се, вели: — Де, добри господару, поврати ми их да не скапавају од глади! Газда погледа на свога надстојника Васу, омалена човјека избочитих јабучица, по којима се виде испрекрштане плаве крвне
— Можете! — климне главом Васо, гледајући једнако својим ситним, тамним очима некамо устрану. Газда, срачунавши, дохвати са стола штампану „задужницу” и вели Војкану: — Све сам ти сакупио уједно.
— Код вас снијега? — упита газда, и гони од себе сељаке што га долазе молити да им благо поврати. — Ено вам Васе, па што он учини!
— и насмија се весело. — А код куће? — Здраве сам их оставио. — Опреми га! — заповједи газда момку и дохвати новине и унесе очи у њих да чита.
— Познајем ја, болан, Андрију Ружића, мало је подаље од мене: опреми га. — Не да газда... А што? — Већ му нема на што дати ... Подне је близу, па свијет из дућана оцилази.
Човјек са перчином, дрхтећи и стрепећи од нечега, приближи се газди. Дуго га гледа, чека да газда дигне очи са новина, и, док сачека, вели плачљивим гласом: — Господару, опреми и мене!
Дуго га гледа, чека да газда дигне очи са новина, и, док сачека, вели плачљивим гласом: — Господару, опреми и мене! Газда чита и даље и чини се невјешт. — Немам чиме утрнути божићне свијеће, се исти плачљиви глас. — А што?
— Немам чиме утрнути божићне свијеће, се исти плачљиви глас. — А што? Немам чиме ни купити је .... Де, газда, смилуј се! Газда, одложивши новине, с натегом устаде, ухвати човјека с леђа, а очито сили се да буде миран.
— А што? Немам чиме ни купити је .... Де, газда, смилуј се! Газда, одложивши новине, с натегом устаде, ухвати човјека с леђа, а очито сили се да буде миран.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Звездана, пастирче-дете, И газда-Стеванов Кића за њиме у трку лете. Њихове косице бујне ветар је мрсио лако, А малу дрвену стрелу од њих је држао
И Амор отвори очи, Познаде у тами кмета и одмах на ноге скочи. „Устани“, рече му газда, „да идеш у цркву са мном, Но прво упали лучу, нек светли на путу тамном.
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
Ко урани зором рано Сретан му је данак сван'о; Јер са сваким послом ваља Добар газда да управља. Тек га газда руком лати Благослов ће Бог послати.
Ко урани зором рано Сретан му је данак сван'о; Јер са сваким послом ваља Добар газда да управља. Тек га газда руком лати Благослов ће Бог послати.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
СТАНА (и не гледа га.) СЕЉАК (наваљујући): Сал још једно. И то од оној што је још покојни газда пио. СТАНА (не гледајући га): Доста вам је. Нема више. И сада сте већ пијани. СЕЉАК (увређено): Ко?
Шта ми ти ту: те ово, те оно. Као да ја не знам где су бачве! И као да смо ми, док је био жив и стари и млади газда, каткад одавде одлазили трезни. Као да сам ја од јучерке овдек, те не знам како се овдек једе и пије...
Право је имао мој покојни млади газда што, место толиких хаџијских и газдинских кћери, тебе узео. Колико пута, кад стану да му говоре и не дају да узме
« — »Лепа је, газдо!« ,одговарам ја. — »Да је узмем, Стано?« — »Узми је, газда!« — велим. »Много је лепа!« сам себи одговара.
СТАНА Па знам, газда! Гледам ја, чистим, радим... ХАЏИ РИСТА »Радиш«. И опет да радиш, а не само да гледаш, већ да радиш.
Ти бар знаш какав ја имам аманет. Ти знаш какав ми је аманет остављао кад умираше стари ти газда, а мој побратим. Знаш ли? СТАНА Знам... ох, Бог да га прости! ХАЏИ РИСТА (већ наљућен): Па кад знаш, шта онда?
Све удесим и разместим онако како је још покојни газда уживао, па само да она сиђе с децом, и тамо седи, раскомоти се; али она неће.
СТАНА Има, има. Чува се. ХАЏИ РИСТА (Стани): И да спремиш онакве »мафише« колаче, као некада када је и твој стари газда, мој побратим... СТАНА (гордо): Знам, знам, па...
На средини таванице виси овећа лампа. У келнерају, горе, две лојане свеће, којима се газда и момци служе кад иду у подрум да точе пиће. Чује се лупа на кафанском улазу.
Покушах да сам себи судим а рука — кукавица дрхти. (Вади јатаган из силава, баца га.) Шта ћеш ми ти, бре, када ти је газда кукавица? НАЗА (узима нож натраг и враћа га Сарошу): Немој, да ти се смеју бегови када те виде без оружја.
САРОШ (у чуду): Како »нечија«? ТАШАНА (гневно): Тако: нечија, туђа. Тако. Као девојка: Ташана, лепа кћи газда-Младена. Као удата, чак ни жена свога мужа, него Ташана, снаја хаџиСтевана.
и да јој га ја, рођени отац, дам у руке. (Нагиње се ка дворишту и виче): Димитрије. ДИМИТРИЈЕ (из дворишта): Сад, газда! Улази момак Димитрије и уплашено стаје пред Младена.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Није лепа, али некако сва чиста. Ристана се звала. Газда Спаса кожар, велика лажиторба у разговору, али тачан кад што обећа, и милостив сиротама, повео је Ристану на вашар
Стаде мајстор Коста мислити баш оно што газда Спаса није мислио. Позва Ристану у башту. Велика Госпојина је сладак празник у слаткој природи предјесењој.
Појмови о оном тајанственом Санџаку стадоше се бркати с тренутним околностима. Ристана, то је наш свет, мученик. Газда Спаса, плав и дебео као бундева, учини се мајстор Кости мрки Турчин, и крив за нешто.
Једном речју, мали шнајдер се залетео да се ожени. Ристана, наравно, без икакве либљивости, пристаде одмах на све. Газда Спаса је брже-боље испричао неколико лажи о својим предвиђањима, и обећао девојци скромну спрему, коју је, о свадби,
— Хја, тако је то било и биће код трулих газда: једна беба, десет вампира. Чуће се с оног света и Петар, и мати Петрова и Тошина.
Срба рече тад живо: — Па зар ти не знаш? Влајко је на робији... како је било? ево. Звизнуо по очима газда Мојсила, и онда му претресао џепове. Буђелар, кажу, као глава купуса. Газди је страдало једно око.
Добиће на то око, казао је Влајко судијама, монокл, па све у реду... Баш да га човек и не жали, газда Мојсила. Можда ће отсад боље контролисати кантар и мање закидати. Да буде поштен, доста му је и једно око...
— Настас се смеје у себи: — Прогледаће газда Мојсило; кажу, већ назире. — А Влајка су добро тукли у апсу, али није казао где су новци.
и страсном љубављу за живот на селу, за бескрајну слободу коју имају велики поседници на селу, за шарене и луде ћефове газда које само њихово село хоће да трпи, и још се њима и поноси.
— Стефан се све више повлачи као економ и „газда”. У својој соби је с књигама; или, сасвим напротив, у забрану је с птицама; или је крај великог свог живинарника у
Мушка страна у паланци, наравно, пронашла је давно какво се биће крије тамо код газда-Гавре, и говорили су: „То би био задатак за неког хусарског капетана.
Пропаде код газда-Гавре, код принципала (тако су га морали звати момци у радњи), пропаде један фини роман.” — Јован Мимић, отац Јанин,
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
Прінзіпал, из лат.) — старешина, газда; начелник, поглавар, господар ПРИОБРЕТЕНИ — добијен, стечен ПРИСОЈУЖАВАТИ — придруживати, присаједињавати
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Ето ја, на пример, док сам био мали, крао сам где сам што стигао, па ево данас сам газда и ништа ми не фали. Све је то у божјој руци!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Онда још једном погледа душмански трговца, па изиђе мрмљајући неку страшну псовку. Пред вратима застаде: — Слушај, газда, ја не говорим два пута. Тек тада трговац махну главом дечаку да изнесе шећер пред радњу.
Станковић, Борисав - КОШТАНА
МАРКО (одлази ка капији и враћа се радостан): Газда, газда! МАГДА (полази ка капији): Који? МАРКО Млад, млад! МАГДА Слатко моје дете, сећа се оно даде своје!
МАРКО (одлази ка капији и враћа се радостан): Газда, газда! МАГДА (полази ка капији): Који? МАРКО Млад, млад! МАГДА Слатко моје дете, сећа се оно даде своје!
Али, да се ти не љутиш што ја овако долазим? МАГДА (грли га): Чедо моје! Па ти си нам газда, синко, шта ми против имамо. МАРКО (љубећи Стојана у руку): Срећан ти дан, газдо.
Улази Митка, водећи за собом коња. МИТКА (Марку): Је ли тој Хаџи Тома, бре?! МАРКО Није он, газда Митко, него је млади газда. МИТКА (забацује узду коњу о врат): С’г ће батка да се врне. Неће много да ми те остави.
МИТКА (Марку): Је ли тој Хаџи Тома, бре?! МАРКО Није он, газда Митко, него је млади газда. МИТКА (забацује узду коњу о врат): С’г ће батка да се врне. Неће много да ми те остави. Тики, само да надзрнем.
Не скитај се, бре, и не крви, зашто ће те, можда, убијев!«... А кога да убијев? Мене ли? ГРКЉАН Ех, зар тебе, газда? Тај се још није... МИТКА (упада бесан): — родија! И неће да се роди. Зар мене бре да убијев? Мене?
И ти ћеш такој! Овамо ти! Овамо, вештице, овамо коске старе да ти растресем. Утрчи Марко. МАРКО (уплашено): Газда, хаџија стари! СТОЈАН (ђипи уплашено): Отац! Шта ћу му ја? (Полази капији, да је затвори.
Аферим! (Устреми се Магди): А ти? Тако ли се стари газда поштује? МАГДА (понизно): Ох, газдо! ТОМА Тако ли се мој хлеб једе?...
МАГДА (понизно): Ох, газдо! ТОМА Тако ли се мој хлеб једе?... Него као велиш: »стари газда стар је, умреће, а ми младога да чувамо«. А, то ли? МАГДА Ох, газдо, зар ја? Ја! Магда твоја...
МАГДА (понизно Томи): Немој, газдо! Не љути се толико! ТОМА (бесно): Како? Да се не љутим? Шта сам ја? МАГДА Газда! Газда! Стари, мили, слатки газда! (Љуби га у руку.) Немој, газдо! (Показује на јело, пиће.) Седни!
Не љути се толико! ТОМА (бесно): Како? Да се не љутим? Шта сам ја? МАГДА Газда! Газда! Стари, мили, слатки газда! (Љуби га у руку.) Немој, газдо! (Показује на јело, пиће.) Седни!
Не љути се толико! ТОМА (бесно): Како? Да се не љутим? Шта сам ја? МАГДА Газда! Газда! Стари, мили, слатки газда! (Љуби га у руку.) Немој, газдо! (Показује на јело, пиће.) Седни! ТОМА (згрануто): Још и да седнем?
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
— гавран Голубан — стајаће име за слугу Голубац — град на Дунаву, у северној Србији господар — власник, госа, газда. „У Србији до 1804.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Нађе га у крчми. Пошто поручише по чокањ некакве лоше ракије, зване „брља“, учитељ се пожали: — Газда Ваљушко, ови твоји шумњаци не шаљу дјецу у школу. Погледај, ето ти списка. Нема их већ данима ни да привире у разред.
— Хајдемоте ножице лагане, крај крчмице, крај моје драгане! Кад се сељаци искупише код кнежеве куће, дебели газда Ваљушко строго их погледа свију редом и запита: — А је ли ви, репоње једне, зашто ви не шаљете дјецу у школу?
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Некада се поносио само муштиклом коју је извезао Ибиш-аги, или табакером у газда-Гана, или сребрним прстеном који је направио Видену, кмету великовртопском.
— вели Јевда, и нуди га. — Ако ли једно кафенце?... Доне, мори, Доне! Ела, испеци ни две кафе!... А газда Таче седе и поче: — Ете саг ми, Јевдо, дође ништо у памет и присети’ се да ти кажем...
један дан у недељу, рече ми један, — а беше код мен’ јоште у турцко време калфа — ништо лошо за Митку; рече: „Пази се, газда-Петракија, да те не орезили, рече, твој Митка.
школе, али, како сам није имао земље да је рационално обрађује, није је хтео обрађивати ни код великих газда да не би припомогао још већем пропадању малих газда и постајању латифундија или великих газдинстава или велепоседа,
да је рационално обрађује, није је хтео обрађивати ни код великих газда да не би припомогао још већем пропадању малих газда и постајању латифундија или великих газдинстава или велепоседа, који ће тада неминовно гутати оне мале поседе.