Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
— пита га домаћин. — Е, »лако је ђаволу, што кажу, у риту свирати«, па и теби, газди човеку, прдачити се са мном. — Е, е, господи никад није доста. Све они мислиду да ми паори имамо бог зна колико.
А дика, што кажу, и риђи у таљигама, нек’мо л’ газди! — Ја би’ се, знаш, ово дана кренуо на пут; онако, пало ми на памет, дошла ми воља да се мало разонодим. Па... реко’..
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
Тек кад порастао, пао у очи самоме газди. Не због чега другога, већ због те његове чудне лепоте. Нарочито биле су му очи лепе.
Нарочито биле су му очи лепе. Велике, црне али некако и чудно меке, меке — чак до туге меке. Газди се допао и узео га код себе, после га оженио, дао му своју слушкињу. С том женом имао и кћер.
прљајући све око себе, да се увуче у газдин дућан, да седне спроћу газде на улаз, разбаца штапове, торбе и почне да се газди плази и презриво, пркосно да Му мумла: — Е, шта си ти?...
Који од слугу, да би се удобровољио газди, потрчао би Стевану да га отргне од тог његовог посла и каже му како му то газда, хаџија говори.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Натоварен као парип, дурашно је грабио друмом у сусрет новом газди и новом свецу заштитнику. Дјед је разњежено пратио погледом своје духовно „чедо“ и мрмљао: — Е, Раде, Раде ...
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
он, а његов куси пас (кога смо ми, деца, увек јурили, јер нас је уједао кад год смо хтели да се приближимо његовом газди) чучнуо преда њ, дигао главу, загледао се у газду како овај свира и само предњим ногама мрда као по свирци.
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
Једног дана газди липше магарац. Газда пошаље слугу на вашар да му купи другог магарца и обећа му награду ако му нађе магарца по вољи.
Слуга пође. Путем је мислио о свом газди и молио се Богу да га научи на који начин да газду свог одврати од рђава живота. Мислећи на то, стигне на вашар.
Врати се газди без магарца. Газда га срдито запита где му је магарац и зашто није купио. — Не љути се, господару — одговори слуга.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
И као што је природа одгурнула мамута, Човек је изневерио пса због аута, Веран газди, пас не зна да се устави И живот губи због несрећне љубави.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Једном руком држећи више себе чирак са свећом, да се газди што боље види, а другом руком отварајући капију, замандаљену, гурајући увучен не шип него читав дирек, није гледао ни
стегнутих колена у слабине, поче, пропињући се од бола, да окреће к њему своју главу, као да га пита и види шта му је газди.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Ја бирам овцу, која је најбоља и боља, па кољем па једем; вино, које је најбоље и боље, ја пијем. А газди терам све пуладине и мрцадине. Газда мене пита, газдарица тражи: „Море, старче, ди ти је та и та овца?
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Постидео се због очевог прекора, опанака и гуња. „Газди да пољубиш руку, и све што кажеш, да је паметно“, опоменуо га отац пред великом магазом у Савамали.
Црна, улепљена косица покрива им чело. Леви је крупнији и као лепши. „Родио си газди слугу... Мени си родио слугу!“ Теби, Ђорђе Катићу, ја нисам родио слугу. Ниси морао то да ми кажеш.
Јок, капетане. Нећу милост. То јави свом газди. — Ако Ти је вола, сам јави. А сад иди кући, пошто си такве среће да за тебе не постоје ни закон ни власт!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Еле, народ давао, давао, па се свакоме и досадило, како сиромаху тако и газди... Најзад се договоре да оду пред Јерину, а предводиће их један сиромашак човек који нигде ништа није имао, него је
Еле, како му драго, калуђер оде у манастир и не нађе мјеста, а тако и Ера газди, те и он не нађе мјеста. До мјесец дана опет састану се Ера и калуђер. Ера викне: — Е, духовниче, шта ћемо сад?
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
(Чита.) „Стигао сам, налазим се у хотел Европи, соба бр. 4, и не излазим нигде док ми ти не јавиш. Чак ни газди од хотела нисам хтео рећи своје име да не би ствар одао. Као што видиш, поступио сам у свему како си ти желела.
Ћипико, Иво - Пауци
Подне је близу, па свијет из дућана оцилази. Човјек са перчином, дрхтећи и стрепећи од нечега, приближи се газди. Дуго га гледа, чека да газда дигне очи са новина, и, док сачека, вели плачљивим гласом: — Господару, опреми и мене!
И, тетурајући, уђе у дућан и довуче се у писарницу. —Ево невоље, — вели газди, не могу кукуруза ни продати ни даривати! ... Де, живи били, ви и сви ваши, узмите га ви! .....
Петар је јутрос све уредио. Узео новац код господара. —Треба да виде новац, — рекао је газди, биће лакши посао! Понио је са собом од куће двије обилате суве крмеће печенице: дароваће једну газди, а другу
Понио је са собом од куће двије обилате суве крмеће печенице: дароваће једну газди, а другу биљежникову писару, „шкривану”.
А чудо, — поштени људи, па се туже на газду... Од те ноћи отац му казиваше кад би што на рачун газди давао, а давао је у више навратака. — Господару!
Тако бар Петар вели. Давно би газда био и њему узео све за дуг, али синови носе из свијета и дају газди на рачун више двоструко но би земља му давала, па као вели газда: док су синови снажни, млади, па могу да зараде, ено
Напољу је силно вруће, јер одбљесак сунца чак кроз застрти прозор продире и газди очи засјењује. У читању прекиде га листоноша; у хитњи предаде му јутрошњу пошту: новине, трговачка и приватна писма и
” Али газди чисто је било неугодно што дође, јер, он неко доба иза болести није могао да поднесе оштри воњ што избиваше из одијела
згодноме своднику, нови дућан правиће такмицу дућану благајне, који бијаше отворио поп Вране за дружинаре, а већ давно газди је трн у оку. ...
— умијеша се стара. Али Раду ковачеве ријечи разјарише и у срџби одлучи да даље не чека. Већ сјутра још поћи ће ка газди, па нек превали куд је накренуло! Код вечере стара моли га да се с чиме заложи: сварила му неколико јаја.
— помисли и стресе се од боли. Али, док бол попусти, мисли: — Ићи ћу, док сване газди; молићу га да паре прими на рачун и да обустави дражбу; није могуће да неће бити мекши кад види онолики новац...
— Је ли све? — упита газда, наоко безбрижан. Раде не одговори, већ мјесто одговора унесе свој поглед газди у очи. Газда не издржа дуго погледа Радина, и сјети се да су овако, као у Раде, ужагрене очи биле у покојнога Илије,
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
како је било? ево. Звизнуо по очима газда Мојсила, и онда му претресао џепове. Буђелар, кажу, као глава купуса. Газди је страдало једно око. Добиће на то око, казао је Влајко судијама, монокл, па све у реду...