Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Голуб, Веса и остали једнако хвале Милуна и говоре Среји како се намерио на газду што никад није нити ће; како ће му бити добро као у својој кући, и тако даље — већ забраздише далеко у хвалисању.
« А сиромах сељак пролази као кроз шибу. — Еле, у таку једну болту стаде на занат тај мали Мојсило Пупавац. Имао је газду вешта око муштерије и умешна у свом послу. Газда му је био некако особит у понашању.
Мојсило се тако угледао на свог газду и примио све и сва од њега да је чак и само понашање, и нарав, и говор дотерао сасвим па калуп газде његова.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Псује истина свет и пајван и газду, али опет остаје све по старом; како је коме удесније, тако и ради. Па кад је то све тако, онда ће вам разумљиво бити
како зева, и после креше оцилом у трŷд, пали лулу и псује Чивутина што му је дао ситну трафику; а после грди неког газду што држи зла гарова који гризе капију кад год он прође и лаје на власт.
— Па, што украду — украду, ајд’ нек и’ носи ђаво; нег што још волу да намагарче газду коме украду коње!!... Ето, пре три месеца кад су оном Нéци украли коње, па мало им што су одвели коње, нег’ му још
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
— Ништа ја, Цопо, ништа ја нисам. Али би Цопа бацио те његове паре. — Нећу! Шта ће ми то? — издирао би се он на газду.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
— опет ће дјед. — Ја сам ти неки Раде с Брдара, ходам по најму. — А код кога си сад? — Ни код кога, тражим газду. — Богами, баш нама треба најменик — живну дјед — Овај наш одлази за који дан.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
јурили, јер нас је уједао кад год смо хтели да се приближимо његовом газди) чучнуо преда њ, дигао главу, загледао се у газду како овај свира и само предњим ногама мрда као по свирци. А сви свирају.
Или ћете можда бити срећни да видите највећег „газду“, како после ручка иде полако, погнут, великим, одмереним кораком.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Стари Маркс навија за Ану, један шофер се жали на свог газду. Најзад, Љубав је Љубав, шала је шала, али је увек тишина кад златна рибица умире...
— Имате газду! — замаучем у слушалицу и ту почне провод! Даса је с радија и тражи текст за нову рекламу. Зашто не? Диктирам му је
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Како, због чега, јесу ли луди? Читај их редом па онда суди. ОГЛАС МАЧКА ТОШЕ Продајем газду, млинара Тришу, доброме купцу, макар и мишу. Цена је скромна: ребарце суво, комад сланине, прасеће уво.
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
АГАТОН: Како да нисам... кажњавао сам газду чија је стока, а газду чија је њива прегажена упућивао сам да премлати прошцем стоку која му је ушла у њиву.
АГАТОН: Како да нисам... кажњавао сам газду чија је стока, а газду чија је њива прегажена упућивао сам да премлати прошцем стоку која му је ушла у њиву.
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
он је ћутао и покорно се уклањао гдегод у закутак и тамо плакао што се господар љути, уздисао и молио се Богу да газду ублажи, да му измени памет и ћуд и изведе на пут честитог живота. Једног дана газди липше магарац.
Слуга пође. Путем је мислио о свом газди и молио се Богу да га научи на који начин да газду свог одврати од рђава живота. Мислећи на то, стигне на вашар.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
алат, дуга репа чак до копита, дуга врата и лепе четвртасте главе, са паметним очима, одморан, осећајући на себи свога газду, како на њему слободно и стегнуто седи, ситно, весело је грабио и промицао. Већ је близу зора. Мрак се губио.
Арса трчећи за коњем, једва успе да испред куће, кућњег прага, стигне газду, узме алата за узду и за узенгије придржи, како би се газда што лакше скинуо.
Арса би почео да се као буни, љути, што она њега пита. — Па шта знам ја, газдарице? Знаш ти газду. Али одмах би окренуо да је храбри: како ће га сигурно послати ове суботе, јер откада нису ништа пазаривали.
да би је што боље гледали, подсмехујући се и сажаљевајући је, што ето и она већ мора да се уда, истина за најбогатијег газду али још сељака, тек што се доселио, и то за мужа кога није ни знала и који је био још дете. И то она, она!
и ронећи у корито, подигне главу мљескајући масним брњицама, из којих с обе стране цуре млазеви воде, и почне гледати газду својим засићеним очима, овај би му онда, забацујући узду више главе о ункаш, говорио: — Е, сад иди!
отуда вратио, још јаче, бешње псујући тога Ахмета, претећи му, док напослетку не поче и самога мртвога Марка, свога газду да грди. — Тако му и треба! Зар он, газда мој, да ,допусти да га онај и онакав пас убије.
и копа ногом, већ полако и једнолико гризе зоб у зобници, обешеној му о врат, и са пребаченом уздом о ункаш чека свога газду, Томчу, да изиђе из собе, уседне на њ и отпутују у хан.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
После, младић се на путу, уз тешко роктање свиња и шкрипу кола, претворио у ћутљивог и строгог газду, који је младића добро памтио и о њему, под месечином, облацима и звездама, по киши и ветру, често и дуго с
Из гомиле сламе извуче се пас, скочи на газду и зацвиле умиљавајући се. — Увек си ме дочекивао. Ноћас ниси. Остарио си, а? Јеси, јеси. У лов не идеш. Кућу не чуваш.
И овај се може преселити у мој кревет! И његов деда, Лука, био је слуга. Газду му, Василија, убили Турци. Четрдесет прве вечери Лука се пресели у његову постељу.
газда, посланик, власт, цима брзо и нервозно, неправилним, изломљеним ритмом звоно туче по оџацима; он мора да слуша газду и власт, војска иде, иде!
само једанпут огласили, све се плаши царске силе, знаће да је он лупао на ратно стање, али сиромах мора да слуша газду, шта се њега тиче ко влада, откинуће се конопац и звоно ће му смрскати главу, сто ока је тешко, нека.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Мирко заштити свог некадашњег газду, забрани насиље и плачку, остави Мехмеду дукат да сахрани жену која тек што је била умрла (невоља, ни Тyпцима, не
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
И ја би се женио! Ома овај до газде и квак у главу с вилиштаном, а газда: — Јој! — Дакле, и ти си правда? — на газду он ома. — А зашто опет да нисам! — газда се још ники нашô упраше. — Па ди ти је правда? — Ди ми је?
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
Највише зарађује на династији. За њега је династија крава музара. А музе, брате, вешто! Тек видиш, притвори каквог газду, вели: „Лајао против династије!” и натовари му оволика акта... седам, осам, дванаест сведока... пет година робије.
АЛЕКСА: Јест, како је свега једна гостионица у вароши, то прво одем у њу, односно у Европу. Запитам газду: има ли ово два-три дана кога путника, а он вели: има три недеље како му никакав путник није прекорачио праг.
? АЛЕКСА: Вели, од јутрос је стигао један. ЈЕРОТИЈЕ: Од јутрос, дакле. Господо, упамтите од јутрос! АЛЕКСА: Питам газду: како му је име? Газда вели: не зна. Кад је питао, он му није хтео да каже име. ЈЕРОТИЈЕ: Аха, ту смо!
Ћипико, Иво - Пауци
— Не знам ја у ту књигу ништа! — вели Раде сагнувши се нада њу, па, погледавши газду, застиди се. —Гдје је то? Не знам ја ништа, већ како ти урадиш...
” одмах сједе. Погледа по друштву: нико ни ријечи! Неки од фратара не познају лично газду; познају га тек по имену и гласу, али неће да му пођу у сусрет да га поздраве; мисле, треба да он то први уради:
Није већ никоме вјеровати ... А чудо, — поштени људи, па се туже на газду... Од те ноћи отац му казиваше кад би што на рачун газди давао, а давао је у више навратака. — Господару!
А у варош дошао Јовица— тако су газду тада звали и многи се тога свају у уским гаћама на каиш и с црвеном капом на глави, чије дуге ките по ушима га биле;
шапорити, газда једнога дана одведе је у кочији у град, к једној градској бабици; и, пошто она, обашавши је, увјери газду да је дјевојка у другоме стању, остави је код ње.
— И гледа узбуђена у газду. —Двоје их је, вели газда као за се. Је ли? —Двоје, знате: мушко и женско. —Узми собом оно мушко, — премишљајући
Момак затражено стави на вагу и каза цијену. Госпа Пава плати и поздрави момка, а на газду и не погледа. — Куга! — прогунђа газда Јово, кад је видје како гегајући се одилази ка подруму.
Настајних дана ходаше по вароши од трговца до трговца да новаца позајми да газду плати. Све своје нуди у залог, али узалуд: трговци неће да кваре посао један другоме, а и зашто да се сада мрзе, кад
Газда на дражби однесе му све изим куће, у којој остаде жена му са нејаком дјецом. Петар оних дана пријетијаше да ће газду убити, и збиља једне вечери, пијан, насрне на њ, али му, пијану, момци отеше нож, и, ударивши га неколико пута,
На Ради је још торба, није је спртио са себе док је Марко у кући био, јер у новац што је одређен за газду неће да дира, а путем из вароши одлучио је још из чега поштогођ избити. — Што бијаше, Раде, у вароши код господара?
Раде сву ноћ није ока стискао: треба да се постара на сваки начин да газду измири; све ће продати из куће, и оно што му је најнужније, само да земље спаси.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
! (Слушкињама): Оставите то па се брзо обуците да носите на гробље шта треба да се подели за покојног газду. Слушкиње одлазе. Из спаваће собе излази Ташана. У најбољим годинама.
) ЈОВАН (брзо, навикнут на тај свакидашњи одговор): Јесам. Здрави су. Младога газду сретох на капији. Поздравио те. И пита: »Шта ради мајка?« Не може, вели, да дође. Са трговцима има неки посао, шта ли.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Доведу их у нашу близину. Међу Немце умеша се и његов посилни Исајло, који по темпераменту личи много на свога газду.
Станковић, Борисав - КОШТАНА
ТОМА Па Магдо, како... МАГДА Немој, слатки газдо, немој да се љутиш што смо младога газду... Ти знаш да сам га ја дојила, па да ми је он као друго моје дете.
А мајка за младост није. (Обзире се, гледа по соби. Виче): Марко! Долази Марко. ТОМА Камо софра, вино? Служи газду, још сада, па после, можда, смрт ће... (Коштани): Ех, Коштана, кћери! Де! Не песму, глас само и свирку.