Црњански, Милош - Сеобе 2
На лицу Гарсулија јасно се опажала, због тога, срџба. Енгелсхофен је становао сам самцит – са својим хусаром – на трећем спрату Команде,
Он је имао свега једну наслоњачу, а за Гарсулија донета је једна обична столица. Гарсули се попео до Енгелсхофена, сав црвен, у боји која се мењала од црвенила рака до
„И Харах је то потписао“ – понављао је Енгелсхофен, али у себи, немо. Гарсулија је само погледао презриво. Гарсули се начини као да никад није лука ни јео, ни мирисао, али је Енгелсхофен знао ниско
Као што није више одлазио у Театар, није хтео да се меша ни у овај посао Гарсулија. Енгелсхофен је ћутао. Није скидао ока са Грка, али је ћутао.
Да би њему, Енгелсхофену, ето, загорчао последње дане.“ Гарсулија је, међутим, ћутање старца доводило до беснила и он је почео да галами, као пред својим писарима.
су дакле Енгелсхофен и Гарсули, где их је већ чекала групица Гарсулијевих писара, која је била послата у Темишвар, пре Гарсулија. Енгелсхофенови официри се нису нимало трудили да буду љубазни према тим, бечким, концепистима и аудиторима.
Кад је оберкригскомисар то поменуо, насмејаше се чак и затвореници. Само је Енгелсхофен погледао Гарсулија презриво, па је и пљунуо.
стана, полк подунавске ландмилиције, који је имао да се касира и који је изведен пре Сунца, имао је, на Гарсулија, дуго да чека.
“ „Виват!“ Сунце, зелена пољана, разиграни коњи, гомила војника, која се дерала, срећна, задовољна, преварили су и Гарсулија.
Гроф је био застао у читању и осврнуо се, тражећи, погледом, Гарсулија. Дрека је, међутим, расла, и све се чешће чуло: „Нећемо да будемо павори!
Сви су издавали заповести, хусарима, сви су дотрчавали да виде Гарсулија. Видевши се на сигурном месту, у капији тврдог и великог града, Гарсулију се учини да је цео свет био сведок његовог
Али, ако их је погодила иста судбина, она ипак није била, за сву четворицу, једнака. За канцеларију Гарсулија, сва четворица били су исти, из исте породице, браћа, четири ребелијаша.