Црњански, Милош - Сеобе 2
Старац остаде пресамићен, пребледео, и као да је дрхтао. Њему се, у ствари, наређивало да Темишвар има да преда Гарсулију. На писму су били велики, црни печати и калиграфски потпис грофа Јозефа фон Хараха, ратног друга Енгелсхофеновог.
Енгелсхофен се свега тога гадио и, кад је сео, уза зид, на једну клупу, није имао нимало воље да помаже Гарсулију. Кад су из затвора изведени затвореници, окренуо је главу и наставио да одбија густе димове на свом, швапском, камишу.
Међутим, сад је Ђурђе стајао занемео, и ни у нос. У себи, Ђурђе је осећао да браћа очекују да нешто каже Гарсулију, али он само промрмља: „Море, оно ми је брат, ко ми је добру рад“ – и не рече ни речи.
Пошто је морао да нешто каже Гарсулију, који се стално вртео око њега, Енгелсхофен је извадио свој швапски камиш из уста и довикнуо му: „Можете да поручите,
Видевши се на сигурном месту, у капији тврдог и великог града, Гарсулију се учини да је цео свет био сведок његовог кукавног бекства и зато му, од беса, припаде мука.
Али неће у јобађе и неће у наполичаре. Толико је био задовољан, оним што Гарсулију рече, да је мало фалило па да, по свом обичају, поглади своје, свилене, плаве, брке.
То не значи да је Павле, ту, у подруму, имао неке громопуцателне мисли и да се радовао што је до тога дошло, да се Гарсулију успротиви. Напротив, Павле је био снужден и није се више надао да све то може да се добро сврши.
Нема његов национ више барјаке. Него само бритвицу! До земље се њему, Гарсулију, клањају. Добри су то и питоми људи! Него су они, официри, курве, они буне народ, да се сели у Росију – да није њих,
Павле Исакович, који је био у таквој прилици дрзак, охол, презрив, постаде омрзнут у Енгелбирти, као да је рођак Гарсулију. За то време, у кући мајора Божича, капетана више нису очекивали, нити су га спомињали.
“ Он му онда одговори да је желео да му каже све то, што није могао да каже Гарсулију. Да му каже зашто им је дозлогрдило. У Турској их нико није лагао. Турчин је ретко реч газио.
А није Ђурђе био ни онај, који Гарсулију каза, што треба. Него је он скресао Гарсулију место братучеда. Росија не може бити побеђена!
А није Ђурђе био ни онај, који Гарсулију каза, што треба. Него је он скресао Гарсулију место братучеда. Росија не може бити побеђена!