Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
НА СВЕТОИЛИЊСКОЈ ПИЈАЦИ Кантару се, ко да је конац света, гвоздено јаје, ког терет покрену, по гвозденом репу тамо-амо шета, свему казујући тежину и цену.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Када оно сиђе из наручја мајчиног и постане човек, колико ће величанство од снаге да покаже у животу. Његово гвоздено срде зазвечаће у додиру с јадима, тријумфално као што звече мачеви. Његовим путевима ће да певају хорови поклоника.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
У западној Индији: карабијско грозничко дрво, гвоздено, махагонско и лебово дрвеће. Ово је доста да постигнеш поњатије датела. ИСАЈЛО: Али, шта је то дател?
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Ја онда у лађи, којом се враћам у Београд, чујем како време иде Дунавом, а корача гвоздено, и како нас је прегазило. У Српском књижевном гласнику, октобра првог, Поповић је онда штампао моју песму о Суматри, и
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Лупа и шушти једра пшеница о гвоздено сито, пада на косу даску, а са ње, као вода низ гладак камен, слеће и скаче на чисто гумно, где је дочекују хитре
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
60. Мељ меље навр јеле, шарено се вижле пење, да и оно умеље. 61. Месан ражањ, гвоздено пециво. 62. Млин меље навр јеле, шарено се вижле пење, да и оно меље. 63.
70. Оздол гвоздено, озгор дрвено, а у сриједи месано. 71. Озго трава, оздо брада, а у сриједи кметска част. 72. Одлети пата и долети
опет рече да хоће, и оклади се с њима: ако не поједе да им да своју кијачу, ако ли поједе да они њему даду све што је гвоздено на њиховијем плуговима. Ручак се постави, и Међедовић се наклопи те | поједе све, и још да је било.
Ручак се постави, и Међедовић се наклопи те | поједе све, и још да је било. Онда му они скупе с плугова све што је гвоздено на једну гомилу, а он усуче неколике брезе, па све повеже и натакне на своју кијачу па заметнувши је на рамо отиде к
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
” Ко ово не чувствује, њему је гвоздено у прсима срце. Обичавајте, дакле, млада срца да чувствују, у најмањем листку, травици и цветку творца свога да
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Одатле уђоше у кујину. Пред високим огњиштем стојаше постарији фратар, љевајући чорбу кроз гвоздено цједило. Бакоњи се учини чудновато да редовник врши таке послове; причека докле онај положи лонац, па приђе и цмокну
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Залуд је враћах! Гвоздено упорство Сјаше из њеног зажареног ока; Док, на по пута, јогуница лепа, Суста и клону... и даље ни корака.