Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
Дува двеста на сат! Севне близу ко шибица! Боже Господе, и заштитниче, свети Георгије, не објављујте ми се муњом усред зиме, ни дугом у облаку, кад јој време није!
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
своји̓, пак није хотео ни позивати ни трошити; но ваљда је мислио, да су у мене општински новци, и да ми је дао г. Георгије на пут; а кад му је и Чардаклија доказао, да нико мени на пут ништа дао није кроме стриц мој Јаков 50 дуката, а друго
А Мариновић кроз плач: „А јадно вам ваше бијење и небојање! А гди вам је Черни Георгије?” Кажемо: да је доле на Морави пред оном турском ордијом.
Мало затим дође Андрија Милошевић из Кутишице и посведочи, да је Черни Георгије доиста побегао у Немачку; да је Јаков Ненадовић у Совету напунио два бурета најважнији̓ писама, и на Забрежје, да се у
му: „Господару, није фајде плакати, но узми пасош, иди у Брисел гди се чује Александер, и кажи му: „Ја сам Черни Георгије Петровић, који сам подигао мој народ, да га од турскога зулума избавим, и десет година држао се; а сад дође 20 Турака
Црњански, Милош - Сеобе 2
Трговац Георгије Ракосавлевич био је, у то доба, сербска мајка за официре, који су се селили у Росију и прикрадали Будиму, да отпутују
Неки су имали, за одселеније, исправну дозволу, али их је било и таквих, који су пошли на пут кришом. Господин Георгије помагао је своје сународнике, колико год је могао.
Смејао се преко целог дана и његова кућа била је увек пуна његовог гласног смеха. Господин Георгије имао је двоје деце, и жену, лепу, као да је ђаволица. Госпожа се звала Фемка, и била је Футошкиња.
Ништа на свету није тешко и све се на свету може удесити, као у сватовима. Господин Георгије се смејао свакоме ко би био тужан, или брижан. Он, каже, никад не јаше коња. Коњ је луда животиња.
Док су други трговци у Будиму одлазили у затвор, због помагања тог света, који се селио у Росију, господин Георгије отпремао је људе у Росију, као да у сватове иду.
Господин Георгије није о томе бринуо. Господин Георгије гледао је своја посла. Оно, што је Павла било опет растужило, то је било то, што
Господин Георгије није о томе бринуо. Господин Георгије гледао је своја посла. Оно, што је Павла било опет растужило, то је било то, што је видео у пролазу. И у Будиму.
А кад је Трандафила о њима питао, господин Георгије би само ћутао, и зачуђено га гледао. Честњејшем Исаковичу чинило се да још чује топот њихових коња, да чује њихову
Док је са својим побратимом, комерсантом будимским, који се звао Георгије Ракосавлевич, био поштењаковић, и бринуо само о воловима, са својим компањоном, господином Трандафиловичем, почео је
Неколико таквих официра, из Аустрије, било је, при одласку у Аустрију, ухапшено. Капетан Гаврило Новакович и лајтнант Георгије Новакович тражили су, покорно, одобрење да могу поднети молбу, за премештај.
Кренуло је нашијех, у Росију, на хиљаде, па што да ја марим, колико их је још на путу, колико? Нигде то не пише да Георгије Исакович Зеремски има да брине, за своје земљаке!
Јурат Исакович – сада Георгије Исакович Зеремски – пошао је на своју земљу, која му је била одређена на Донецу, код ђенерала Бибикова, у мају, на
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
године појавило се ново издање у Будиму. 1803. године, у Будиму, Георгије Михаљевић прештампао је црквеном ћирилицом књигу Вида Дошена Аждáя седмóглава, сиръчь: ωписанïе седми гръховь
Духовне академије, и један монах Кијевопечерске лавре: Емануило Козачински, Петар Падуновски, Трофим Климовски, Георгије Шумљак, Иван Мјенацки и монах Синесије Залуцки.
Фридрих Готлиб Клопшток назива се Љубомир Богољуб Клопшток. Посрбљавају се имена празника: Св. Георгије, Јован Крститељ, Вознесеније, Рождество Христово, Воскресеније — постају Ђурђевдан, Ивањдан, Спасовдан, Божић, Ускрс.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Мушицки је чак у својој нештампаној библиографији записао да је књига штампана год. 1764, што свакако није тачно. Др Георгије Михаиловић је писао (в.
Дело је у дословном значењу те речи открио тек заслужни библиофил и библиограф др Георгије Михаиловић, у јесен 1948. године, нашавши срећом два његова затурена примерка у Шибенику (в.
управитељ Свеучилишне књижнице у Загребу; др Мирко Рупел, управник Народне и Универзитетске књижнице у Љубљани; др Георгије Михаиловић, лекар из Инђије; Управа Библиотеке Српске православне црквене општине у Панчеву; и др Драгољуб Павловић,
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
традицију Нушићеве, београдске комедиографије: Маратонци трче почасни круг (1973), Балкански шпијун (1983); Свети Георгије убива аждаху (1986). Од 60-их година развој прозе не само што је динамичнији но икада раније него је и сложенији.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Ту се спомиње његов брат Тома као фишкал дијецезе пакрачке и главне пожешке вармеђе присједатељ, брат Георгије, као славног доминијума у даљу рентмајстор и адвокат, брат Марко, назван у калуђерству Методије, као епископски
Од шест Тодорових синова остадоше у Даљу само њих двојица; Георгије, који је свога оца наследио у његовом звању код властелинства даљског, и Антоније, мој деда, који је, једини, одабрао
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
Јован Поповић: Робинсон од Кампеа Георгије Захаријевић: Два совјетителна Слова Плутарха Хоронеа о васпитанији детеј и Исократа ретора о благонаравии јуности
Два совјетителна Слова Плутарха Хоронеа о васпитанији детеј и Исократа ретора о благонаравии јуности (превод с грчког) Георгије Захаријевић: Два совјетителна Слова Плутарха Хоронеа о васпитанији детеј и Исократа ретора о благонаравии јуности
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
И најзад, најзанимљивији међу њима, необично богати и изузетно културни Георгије Спида. Грк до сржи костију — просто је Атена била из њега — а истовремено Европљанин.
Док су дед и унук тако разговарали, пролазио је Римском улицом, и баш испред њихове куће, главом Георгије Спида, најбогатији, наотменији, најученији Грк надалеко.
Дед и отац становали су већином у Цариграду, али су имали куће у још неким градовима Балкана. Георгије се родио у Атини, тамо учио француски лицеј, а на неколико места у Европи трговачке науке и права.
кћи, Софија бледа као мрамор, дивног раста и хода, носила је мали црни шешир, била скоро забрађена црним крепом. Георгије Спида није ништа нарочито радио, али је увек био нечим заузет. На један уметнички начин је био заузет просто животом.
слава Богу што су доживели!... А ако после и Срба више не буде... Не, не, слава Богу што ће их бити... Силази Георгије Спида с гробља уском уличицом, свет га учтиво поздравља; гледају, као увек, носи гранчицу бршљана са женина гроба.
„Леп је живот, слава Богу што живимо!” и Георгије Спида све отскаче у ходу, осећа се безмало бесмртан. Онога дана, кад је ишао у виноград и пролазио Римском улицом,