Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
одељавају и ишту мало помало царем и народом да обладају, све то, са сујеверијем, с незнањем и с глупом простотом, гине и ишчезава.
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
и шта носите, и ја ћу се на ваша писма потписати, па ако што вама буде, нека и ја погинем: доста наше браће и у Србији гине.” — Ја једнако ћутим и одричем. Зовну га Никола напоље и он изађе.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
— 'Оће, 'оће Симица — знам ја! — навали Јован. — А сутра му не гине напојница — сви ћемо дати... — 'Оћемо, 'оћемо! Шта, зар ми нашем Сими да не дамо?! — гракнуше сви.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Ја само стао па се каменим!... Вели: „Оно је прави кућаник!... Ти би то пропустио, али он гине за своје!...” Богами, тако воли Лазара као да му је на срцу лежао. Ни поп ни кмет ништа не рекоше. — Него...
— Па шта је било с Луком? — упита поп Милоје. — Зар погибе? — Ко?... Војвода Лука?... Не гине тај лако! — рече Станко. — Још ће он многом Турчину запржити чорбу!
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Зато се и титрао са судбом својом. Он је за вишим чим тежио него за бакалством. Ово му никад не гине, ма му се све жице покидале. Љуба би рад у нечем већем срећу покушати.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Мужик, каже, има да се научи да стане и да гине, у месту! Према извештајима шпијуна, које је био примио, Прајси се опет припремају, а њихов краљ, прави Сотона у
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
СПАСОЈЕ: То што си прескочен, немој да рачунаш много; ако се сручимо, сручићемо се сви, а и теби твоја година не гине. АНТА (тргне се): Опет ти! Па, мајку му, зар не можеш једанпут да се откачиш од те године!
АНТА: Па јесте... али овај... ако се он опет тамо кроз три године јави? СПАСОЈЕ: У томе случају твоја година не гине. Што се нас осталих тиче, ми ћемо дотле развити посао, блокираћемо се милионима и тада нико нам ништа неће моћи.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Тако започе, без неких нарочитих припрема, да гине и умире Подунавски полк, на Рајни, нит знаш зашто, ни крошто. ВИИ ТУМАРАЛИ СУ, КАО МУВЕ БЕЗ ГЛАВЕ; ЈЕЛИ СУ, ПИЛИ СУ,
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
2429) — Ако Бог не чува града, узалуд је ограда. (ЛМС, 1860, књ. 102, бр. 1) — Тко се родио за вјешала, од пушке не гине (тј. одашта је човјеку суђено умријети, баш ће од онога умријети, а ни од шта друго). (К-Љ, НБ, бр.
јер, суштински гледано, он је већ одређен („Мука душе не вади, но суђени дан“; „Тко се родио за вјешала, од пушке не гине“; „Ако враг није разбио колијевку, разбиће гроб“).
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Укратко, модерна поезија као да гине у безмерју којем се приближила. Исувише рефлектора окренуто је к њој, превише се разум умешао у њене басме, лукавства
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Док понеком брука не додија, Те поскочи и хвати се горе, Па се свети, и јуначки гине, Гине сретан, ал' му име неће, За довијек у пјесмама траје — А од отих једна и ова је.
Док понеком брука не додија, Те поскочи и хвати се горе, Па се свети, и јуначки гине, Гине сретан, ал' му име неће, За довијек у пјесмама траје — А од отих једна и ова је.
Тио ветрић, тио дује, Ал' му душом пољуљује. ИИИ Ветри душу од планине, Ама таки још не бише, Као когод да ту гине, Кô на смрти да уздише, А то лисје са дрвета Да чудно ли зажубори, Зажубори, затрепета Кâ да с' когод с душом
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Или ће она стићи тебе или ти њу, једно ти не гине. Тако ти се деси и мени уочи саме Нове године, љета ратног хиљаду деветсто четрдесет четврте, приликом партизанског
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
ноћ се тако гори, шеста ноћ се тако мори, шеста ноћ: од насладе и милине верне страсти Делилине у јунаку већем гине свест и моћ.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
Ту сам већ био. Е, кад погину онај старац, баш сум се смејао. СТАНИЈА: Како би се смејао, кад други гине? ВУЧКО: Зашто је лепо. Е, мајка, да идеш да видиш, лепо. СТАНИЈА: Ако је све тако лепо ка што сам видела.
Лалић, Иван В. - ПИСМО
ће многа столећа, ко пена, Како рече песник у самртном зноју, У врућици рујној; ал велика смена, Коју сањао је, још гине у строју. Стојте, галије царске! Слабо вас нешто видим У омаглици дана.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Фијук метка: мук - Гњилане. С роговима у плетиву оре ђаво Крвну њиву. Цепте стабла, горе влати. Гине крава у појати. Сред кућице, у пошасти, глоговина почне цвасти. Гавраница у шајкачу снесе јаје - спусти драчу.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
3 СИРОТЕ МАЈКЕ... 6 ОД САДА ПРИПАДАМО ОТАЏБИНИ 9 ЗДЕСНА, У ТОПОВСКУ КОЛОНУ!... 22 НА ДУГОМ МАРШУ 28 ТАМО СЕ ГИНЕ 32 НА ПАДИНАМА ЦЕРА 39 НА ДОМАКУ ПОГЛЕДА И СЛУХА НЕПРИЈАТЕЉА 52 ОКО ЈЕДНЕ ПРЕЂИЦЕ 59 ПРЕКО САВЕ 64 ШТО НИ У КРВАВОМ
ТАМО СЕ ГИНЕ Наређено је устајање у један час по поноћи, а покрет је заказан за четири часа. Људи су се лено протезали и једва
Још чисто не верују. Све мисле да ће нас ипак ова чаша на некоји начин мимоићи... Тамо се гине... Најзад, ако се мора, а мора се, мора... Отаџбина, деца, жене... робље. Да, да...
— чује се одлучна команда нашег командира. Војници се загледаше унезверено. Назад се не може, напред се гине, али остати у бари, овако незаштићен, то је најочајније.
— О, здраво, Тасо, зар си још жив? — Зло ни у рату не гине! — додају други уз смех. — Друже, сме ли да се отвори? — обрати се један пешадијски потпоручник Александру, лупкајући
Са сваким кораком је расло осећање страха... Јер се гине, и никад више живота, сунца. А они мртви као да нас вуку, и ми као да не одмичемо, већ стојимо... а непријатељ .
— Знам! — прекиде ме командант, па се диже од стола и унесе ми се у лице. Ја заћутах. — Разумеј, ми смо сада у рату, гине се на све стране, погинућемо можда и ми. Отаџбина је преча од твога оца. Жалим... али не може. На своје место!
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
Гино устај, Секула се упишкио, Гино камфор, Гино стего ме ишијас, Гино кирију, Гино струју, Гино дрва, погино од Гине дабогда! (На веранду излази Јелисавета. Истреса веш преко ограде.) ГИНА: Не истресај ми то твоје ђубре на веш!
Још би ми требало да и вас носим на души! Је л то код Гине нема никога? ЈЕЛИСАВЕТА: Нема. Отишли су уз реку, прате онај крвав траг.
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
У сваком случају, не гине ти да глупо говориш, па онда... ЈЕВРЕМ (прекида га): Ама, није то: мени је свеједно шта ћу ја да говорим, него је
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
сећам, пошто сам такву слику свега дваред видео, једаред код Срете и једаред код мога шнајдера, који просто хоће да гине и у воду (али не и ватру) да скочи за Пелагића.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
што је предугачко, да одлијем ђе је препунано; да прегледам у младежи зубе да се ружа у трн не изгуби, да не гине бисер у буниште; — и да раји узду попритегнем, е је раја кâ остала марва. Па сам чуо и за ваше горе.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
твој живот прен’о И све твоје мане, грехе и врлине Заволео тамном страшћу, драга жено, Страшћу ради које живи се и гине.
бити кужноме блату Састојци бедни ћивтинске средине Ниских видика а увела срца; Где нит’ се живи нити часно гине, И где се копни, поводи и грца; Где црна чама стално сипи на нас, К’о ситна киша, к’о страшна фаталност, Некад
Али прва зора и крај свега гласи! Наш полет брзо, опуштених крила, Још док бледи месец мрку поноћ краси, Пада и гине где је нада била, Крај лампе што се полагано гаси...
Горка јесен узела је рâна. Охлађене, разболеле груди За њу више немаху топлине... Умрла је када цвеће гине. Остављену, не знаше је људи; Она боле видала је њине. Како ли је пусто, тамно сада!
част горке судбине, Трагичну будућност што сја као варка, Душу коју бели идеали криле, Понос чистог срца за који се гине И, у свету греха, проклетство врлине.
пространство Колевци свог бола и радости, вољно, Да осете живот без тупе празнине, Без очаја пусте самоће, где гине Осећања чудног земно величанство, И да кратку радост за дуг бол исцрпе.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
“ „Право ћу вам казати“, одговори слуга шапатом и нагну се да га боље чују, „ово сам промишљао: Мој господин хоће да гине и без невоље. Може му бити! Ја... е...
а куд?“ „Тамо ђе те зову... ђе ти је мјесто. Отац ти је неотац, велиш, а мајка немајка, али имаш онога чојка, који гине за тобом; имаш сестру... претрпјећеш мало, али ће ти се опет накнадити.“ Она је изговорила то на предушак.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Удри зло, да је горе. — Кад идеш вуку на част, поведи пса уза се. — Зло ни на војску не гине. — Једно се зло из другог снује. — Цић једног чавла изгуби се плоча, а цић плоче коњ, а цић коња коњик.
— Три је добра тешко саставити. — Мучно је саставит’ два добра заједно. — Добру се надај а зло ти не гине. — Удри добро да је боље; удри зло да је горе. — У добру се не понеси, а у злу се не покуди.
— Боље је да претиче, него да не дотиче. — Што к’о више има, то се више стеже. — Од сувишка свијет не гине. О БОГАТСТВУ — Ко има откуд, има и зашто.
— Гора је брука него мука. — Туга се не лечи срамотом. — Ништа боље од поштеног имена. — Поштено име не гине. — Поштење се не крпи лепотом. — Вода свашта опере (све носи) до црна образа (изван срамоте).
— Ако враг није разбио колевку, разбиће гроб. — Смрт је чаша поредуша. — Од двије смрти нико не гине. — Смрт рока не стави, али не чека. — Умреће и ко се још родио није. — Што даље све ближе смрти.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Нисам се више осећао као риба која гине на сувом тлу, већ као жив пуж у својој кућици. Завукох се у њу што год сам дубље могао и почех да размишљам шта да
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Онај витез, убојица, борац; овај боем краде карте у игри... А после, две разне судбине: онај јунак гине од цепанице, ова пропалица од мача. Бар према овоме што сам досад прочитао.
И он, најзад, гине да би доказао Немцу како није ривал за потцењивање, већ да му је дорастао. И зато што постоје трећи који га
Како је страшно погинути сад, у најбољим годинама, кад је живот лак и сладак! А овде се збиља гине. То се види по овој силној паљби, која одјекује планинама, по овим рањеницима, који гамижу друмом.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
— А ви — обрте се по том осталима, који од страха једва стајаху на ногама — сад вам праштам, а други пут вам не гине куршум у леђа. Сад идите, па причајте какву сте уцену добили за главу Ђуричину.
— Остави то! — прекиде га Пантовац. — Зар не видиш да се мора гинути. »Шта то вели он ? Каква погибија? Ко ће да гине ? Јест, ми ћемо да гинемо и ... и ја ћу да погинем !«...
»Гле, смрт! — помисли ону себи — да се гине!...« и ова мисао га препороди, ули му неку непознату му до сад снагу самоодбране, коју он никад у себи не
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Знајућ ко нас зове, и зашта, и куда, Научисмо брзо како да се гине: Из борбе у борбу, са победом свуда, Ми смо нашли земље старе царевине.
се то десило са брзином река У име морала ове отаџбине: Као да је народ целог свога века Спремао се за то да слободно гине. Као измишљени да су били људи Са жртава својих и својих подвига!
И уместо ратар сад да пушку скине, И овенчан славом историјског хода Да се врати у дом, он и данас гине За одбрану земље и част свога рода.
1911. ЦРНА КРИЛА Гледам ту јесен што иде кроз гране, То лишће свело, уморно, што гине, Мирно, у бледе и маглене дане, У ноћи беле пуне месечине. Гледам ту јесен.
издвоји из паклене јеке Дан здравог сунца, једне очи благе, Осмех детињи, мирис душе меке, Док се свет рве и док маса гине.
Ћипико, Иво - Приповетке
Илија гине с дана у дан. А кад домаћица хоће да га чему подвори, вели јој: — Ко ће мени угодити када здравља немам?
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
Ако не може никако друкче, а ти да знаш, узајмићемо макар на друго место, па теби вратити. Теби твоје не гине. САВКА: Ако је само за три месеца... ЖИВКА: Ни један дан више!...
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
народа који се, изгнан из свог завичаја, „са љубичастих падина Шаре и пашњака крај Бистрице”, сели по туђини, ратује и гине за туђу корист, за туђу царску круну.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
На чудо крупна женскадија. Свака девојка са ножем за пасом, а ретко која жена без црне убрадаче: гине се тамо често... Сви су људи са оружјем и оно је око њихових седишта згомилано у праве дрвљанике.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Светлости је дато Да и кроз мрак сине Песничка топлота Без топлоте гине. 1889. МОЈОЈ ДЕЦИ (Од Бернеа) Двоје малих, сећате ме На времена журан лет: Црно ј’, плаво ј’ ваше теме, Моје
Краков, Станислав - КРИЛА
Ти си пацифиста, анархиста, ћути, — подвикнуо је гојазни ордонанс. — То је добро. Што се више гине, то је боље. Брже ствари иду... Иза шатора се појавило знојаво лице пуковскога ордонанса. — Пошта. Сви су поскакали.
— ... — По сваку цену... да... да... мора се одржати... — ... — ... да, знам да се гине... рат је, брате... али до последњег човека морате... ало, ало...
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
— Не, човече, не будали! Баш стога што видим да си јунак, би ми и било криво да улудо погинеш. — А ко гине у паметну, господине? Ко гођ гине, гине помало улудо. Мудријаши сједе код куће крај пепелишта.
Баш стога што видим да си јунак, би ми и било криво да улудо погинеш. — А ко гине у паметну, господине? Ко гођ гине, гине помало улудо. Мудријаши сједе код куће крај пепелишта. Ама по ђе-што мудрија је наша лудост но сва њина памет.
Баш стога што видим да си јунак, би ми и било криво да улудо погинеш. — А ко гине у паметну, господине? Ко гођ гине, гине помало улудо. Мудријаши сједе код куће крај пепелишта. Ама по ђе-што мудрија је наша лудост но сва њина памет.
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
Ја не умем жеље крити, Та жеље нам живот чине; Ја још живим, а ко живи, Тај за рајем својим гине. И ја гинем срцем живим, И ја гинем непрестано — Ја за тобом гинем злато, Злато моје — закопано!
Ако хоће да је схвати, Мора бола осећати. Срећан срећом за њом гине, — Ал’ остаје још празнине. Њена с’ међа тужном крије, — Ал’ бол ипак испуни је.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
“ Куршуми учесташе. Страховао сам да ме не лупи у главу. На друго место где хоће. У рату се гине... Јест... Али, мислим, нема глупље смрти него кад те погоди залутали куршум негде у далекој позадини.
— Шта смо могли да радимо?... Погинуо и свршено. Од почетка рата он ми је био седми командир који гине. А, уосталом, заповест коју смо тада добили гласила је тако да је требало и ми сви да изгинемо.
Они се спремају да кидишу на онај мерзер. Можда ће тај јуриш још ноћас извршити. — А, тако. Господин, дакле, гине у мртвом углу. — Немој да се љутиш! — Коста ме лупи по колену. — Он је добар човек.
Али кад удари торпедо у лађу, ту, брајко, нема врдања... Најзад, добро... смрт... И овде се гине... — На мртву смрт! — добацује Лука. — Е, то си добро казао.
— Како да ви кажем... свега нас двојица: ја и командир. То је оно: „зло ни у рату не гине“. — Море, ако те млатнем, знаћеш онда ко је од нас двојице то „зло“! — добаци командир из мрака.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Наби, вели, ту шкрљачину, обуци кабаницу, припаши сабљетину, узјаши ата, а већ, вели, не гине ти оку-двије ракије попити, па...“ — Што не наточиш чојеку чашу ракије, Мићане?! — набрекну један на котлара.
Симеун искапи на душак. — Ђе оно стадо' ја? — 'Нође: „А већ, вели, не гине ти оку-двије ракије попити, па...“ — исправи га котлар. — Да!
— 'Нође: „А већ, вели, не гине ти оку-двије ракије попити, па...“ — исправи га котлар. — Да! — „А већ, вели, не гине ти оку двије ракије попити, па онда кô каква швапска гереналина међу Мајданце, те чини, каже, како те памет твоја учи!
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
смо чули Пана како рида, Дршће у своме јадноме оделу, Литију лета испративши целу, Кô задњи херој војске која гине.
стаје Да спусте теби на усне и косе И да усаде у зенице твоје Мирисе, звуке и звезде и боје; И кô победник што гине на мети Уз шумни пљесак, крај у њему стечем И да ти њиме песму сунца речем Кад раставити усне значи: мрети.
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
Он ако не стигне данас, стићи ће сутра зацело и онда... Упамти и слободно кажи оцу, брука му не гине! АНЂА: Где бих му то казала, побогу, дете! Не бих ја то њему смела... МАРИЦА: Ако нећеш ти, ја ћу му казати.
КАПЕТАН: Слушај, младићу, да ти дам један сасвим родитељски савет. Теби, видиш, за ову твоју кривицу не гине куршум у чело, па признавао ти или не признавао.
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
ВИ И кажу, за кап-две мирисног уља по телу товар је потргано ружа. И што у племенитој ларви гине лептирак, тмолини ложница је, пути њиној. Па не ужегне у љубав ову лаж. ВИИ Пути за свилу.
Злодух злу, доброти верни роб; рођају жртва, жетви клас; печали — себи, гроб и спас. ПОГЛЕД 1 Поглед је — гине око. Неситом утол мрење. Нестати — то мој пут.
з Слеп — или погледом мри. Јер и смрти то као живота је мало. Гине ткач, и гине ткање, и влат. Ал’ чудно непогиба мир златали зри, где гинуло се и ткало.
з Слеп — или погледом мри. Јер и смрти то као живота је мало. Гине ткач, и гине ткање, и влат. Ал’ чудно непогиба мир златали зри, где гинуло се и ткало.
Поглед је — патно за нехођени ход крене у мени од искони што стало. 6 Јер и смрти то као живота је мало. Гине ткач, и гине ткање, и влат. Ал’ чудно непогиба мир златали зри, где гинуло се и ткало. НАГРАДА 1 Пече та рана.
6 Јер и смрти то као живота је мало. Гине ткач, и гине ткање, и влат. Ал’ чудно непогиба мир златали зри, где гинуло се и ткало. НАГРАДА 1 Пече та рана.
Ћипико, Иво - Пауци
— Гледај, молим те! — говораше забринуто дјевојци. — Грожђе наоко гине... Ну, како се осушило и набрало зрње! — Река би да здрије, а онамо круто је, трпко, к'о оцто... Ево ти, на, окуси!
— И није ти. жао? — Не!— одговори она одлучно и прислони главу на њ. Пукло ми је пред очима: зашто да гине моја младост? Коме је од тога корист? — А како живе друге дивојке? — Не знам ја. Нимају потрибу од човика.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Тромо и мирно теку часи, Младост се губи, гине све, Суморна јесен живот гаси, И живот, младост, све то мре. Са сурих гора магла стиже, Мрачан, јесењи дан је то, Јато
Као свештеник смерни светлога Крониона, Он проповеда правду и за њу гине он; Кô вихар, с божанске ризе и песма његово шуми У страшан дан и час.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Тешко ми је што народ толико гине. Иза артиљеријске осматрачнице сјахали смо, и Краљ уђе у заклон. Командант дивизиона је објашњавао Краљу линију наших
— Требало је да их сачекамо на Косову, и нека се историја још једном понови — каже потпоручник Живадин. — Нашто да гине народ, кад сутра навече иначе морамо да положимо оружје. Даље немамо куд! — додаде капетан Душан. — Баш зато!
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
За домовину, за слободу зову војника да гине! А кад су погинули напунили ровове, сети се Дрвосеча вреће. »Баш сам будала!« — помисли.
Станковић, Борисав - КОШТАНА
Еве остаре, а још се не наживе, још не напоја’ и не нацелива’... Још ми за лепотињу и убавињу срце гине и вене! Аха!... Пој Коштана, како к’д се од Каракуле на Билачу, Прешево и Скопље удари. Ноћ летња.
А код тебе! Нећу, не смем... СТОЈАН (занесено, испрекидано):... »На голи камен,... да седи, вене, гине... Не сме... Неће... Не може«... КОШТАНА Нећу! Не могу! Код тебе! Зар само код тебе?
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Од његовог даха „уз јелу се узвијају гране“. Од његове руке гине знаменити турски јунак Тале од Орашца. Као и главне ускочке јунаке, историја познаје и њихове главне противнике.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
На картону је писало црним штампаним словима: „Ништа нема да те брине, од овога пацов гине.“ Стриц прочита необичан натпис и поче да се буни: — Их, ко би то носио!
мјесеца, који с чуљењем нахери главу и поче да сриче чудноват натпис: „Ништа нема да те брине, од овога пацов гине!“ ВИИ Дружина малог Јованчета полако је расла.
— А ти, неошишани, хоћеш ли батина? Кукавни ђачић није знао шта да одговори, јер како год гукнеш, не гине ти једна жестока порција, зато би се ућутао као корњача, главе увучене мећу рамена, правећи се да никад није умио ни
лежао је само Стричев сламнато-картонски шешир с оним необичним натписом: „Ништа нема да те брине, од овога пацов гине!“ — Еј, Стриче, јеси ли жив? — повика Јованче. — Јави се. — Стриче! — уплашено зовну Луња нагињући се над отвор.
Пољар се нагну и лагано поче да сриче натпис: „Ништа нема да те брине, од овога пацов гине!“ — Гле, шта му сад ово значи? — узе да гунђа чича. — Сигурно неки бапски запис против мишева или ...
бити, него главом дугачки Стриц са својим страшним картонско-сламнатим шеширом „ништа нема да те брине, од овога пацов гине.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
РОСА Не знате ли како рана роса од сунца изсише? Тако и ваша младост брзо гине. Смрт не очекује пролажење година. Да кад ти спаваш, еда чујеш ко је на те дошао да те покраде или убије?
А онај, гине за њом! Нити је пак називљем белорумену, црних веђа и очију! Него ју је видео бледу и сасма ружну. И пожели за њом.