Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Са земље га воли купит, мора л' бити, баш и купит. 74. Кâ дете му с' она чини, За лепиром кад полети, Ни гла рупа по ледини, Ни пред собом кам тај клети. Ох ко би му, ко би могâ Итнут камен испред нога? 75.
Да ли њојзи сунце носиш, Оли ћеш је да покосиш? Зора зори сјајна лица, Ма не гла је несретница. Украј њега седи бледа, Пуна бриге у њег' гледа, И слуша га како дише, Сада јаче, сада тише.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Крајеви се изгубише у ноћи. — Крећи! Полази! Напред! — чули се пригушени гла-сови. Налазио сам се на десном крилу своје чете. Од мене десно, била је трећа чета. Они нешто мало застадоше.
Станковић, Борисав - КОШТАНА
МИТКА (заваљује се, горко): Тој је! Зар ја не знајем шта иде! Иде, Коштана, јесен, дом, кућа, брат мој, м’гла, и гробје... Тој иде. Там ћу и ја! И Коштан, к’д чујеш да сам умреја, слузу да не пустиш. Нико да ме не жали!