Матавуљ, Симо - УСКОК
Од Црногораца највише је привлачио погледе Примораца онај главар на клупи. Шаптало се: — Оно је драго Јоков, кнез његушки, онај што је доста јада задао Вранцезима, што изгуби
— Јест у вријеме рата, а овако, главари суде у племенима и без њега. — А шта је онда гувернадур? — Кâ највећи главар. У њега је једна пола печата државнога, а друга је половина код владике, па кад се састану и саставе...
Ја не могу с тобом, знаш ја сам њихов највећи главар, па је у реду да најприје они к мени сви дођу на данашњи дан. Оно синоћ, оно већ бјеше друга работа! Хајде збогом!
— И шта још? Какву још власт има гувернадур? — А куд ћеш више? Он је највећи главар, послије владике први! То је постало у старо вријеме, кад је дужд владао у Приморју; он је тражио да поред владике
То је постало у старо вријеме, кад је дужд владао у Приморју; он је тражио да поред владике буде још један главар, те да њих двојица, у име Црне Горе, говоре с дуждом, кад треба што.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
На пример: главар вере је тражио да пошто пото у уџбенике школске о вери уђе и један део о гајењу ждребади, а министар је тражио да
„Живео! Живео!” проломи се ваздух од усклика из хиљаде грла. Затим главар цркве отпоче певати побожне песме, и забрујаше звона на храмовима главног града земље Страдије.
шта носи у својим рукама, изгледао свечан, преображен, поносит, јер у својим рукама носи будућност земље Страдије. Главар цркве, као човек богом обдарен великим духом и умом, одмах је и сам увидео важност тога куфера, те са осталим
Не само што су министри симпатични и ваљани, већ сам приметио да је и главар цркве уман и духовит човек. Ко би се могао у згодном тренутку, управо најсудбоноснијем тренутку, кад се решава судбина
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Како то да он, највиши главар, није данас међу нама?“ Оба млађа Петровића значајно погледаше старијега. „Е, гле умал’ не заборавих“, рече Саво
“ „Причај вјере ти!“ рекоше сви. „Зачамах тамо — ради крви бјех пошао — зачамах тамо њеколика дана. Ја, тобожни главар, а дошао да кметујем, частиће ме, велу. И јесу, вјере ми!
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Сад ми одговорите.“ Рече главар од села: „Ето сјутра у понеђелник.“ Одговори поп: „Сјутра не, за што сам најмио мобу, да ми окопавају фрментин.
“ Одговори поп: „Сјутра не, за што сам најмио мобу, да ми окопавају фрментин.“ „А оно у уторник“ рече главар, а други одговори: „А зар нијеси видио да ми је толико жито прострто на гувно да се суши?
“ „А ми хајдемо у сриједу“ рече главар, а трећи одговори: „Не у сриједу, мене је крсно име, пак ако ми се званице | сквасе, ондар куд ћу ја?
“ „А ми елајмо у четвртак“ рече главар, а четврти одговори: „Како у четвртак? да ли ја та дан не женим сина?“ „Ајдемо дакле у петак“ рече главар, а пети опет
да ли ја та дан не женим сина?“ „Ајдемо дакле у петак“ рече главар, а пети опет скочи: „Не у петак, луди говоре да никака срећа у петак није пробитачна.
“ 11. СЕЉАНИ КУПУЈУ ПАМЕТ. Састану се један дан на обично мјесто старјешине и главар од једнога мјеста који је на мору шкољ, и стану се корити једни другога, како од њих никад не може бити мудар као што
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Ајмо-те, момци, ајмо-те живо, јер немамо већ рашта губити вријеме! — рече главар. — Зар Букар!!!... Нека замисли, ко може, како је то откриће пренеразило сваку духату душу у кући св. Фране.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Сад ми одговорите. Рече главар од села: — Ето сјутра, у понеђелник. Одговори поп: — Сјутра не, зашто сам најмио мобу да ми окопавају фрментин.
Одговори поп: — Сјутра не, зашто сам најмио мобу да ми окопавају фрментин. — А оно у уторник, — рече главар; а други одговори: — А зар нијеси видио да ми је толико жито прострто на гувно да се суши?
— А ми хајдемо у сриједу, — рече главар; а трећи одговори: — Не у сриједу, мене је крсно име, па ако ми се званице сквасе, ондар куд ћу ја?
— А ми елајмо у четвртак, — рече главар; а четврти одговори: — Како у четвртак? Да ли ја та дан не женим сина? — Хајдемо, дакле, у петак, — рече главар; а
Да ли ја та дан не женим сина? — Хајдемо, дакле, у петак, — рече главар; а пети опет скочи: — Не у петак, људи говоре да никака срећа у петак није пробитачна.
клубе комати — гурати конабати се — мучити се, петљати се копања — дрвен суд корота — жалост кочобаша — сеоски главар кошиц — котарица крајина — област, земља; граница; рат крамар — сопственик товарних коња који превлачи трговачку
Ћипико, Иво - Пауци
А и како се дили та вода?! Главар и пријалељи му купали се у њој, лушијало се у њих ка о Божићу, а други желили да смоче јуста!... Да су велики 'арчи?...
— очајно викаше жена, машући жестоко дугим сухим рукама. — Ала, мучи! — нареди жени главар. Жена се мало одмаче, но свеједно испаљеним очима прождираше друштво...
— Ево и позив од суда за удовицу и сина јој: платиће ори је! — задовољан, као собом рече главар. — Зар сте их тужили? — измаче се Иву. — Дакле! — Паљетковали су... — Не зановетај! — подиже отац главу.
— Ох, дошла си, а! — и диже се. — А ди ти је била матер кад сам је зва на радњу?! — љутио се главар. — Реци да не дам ништа!
А ча не греш, ди се скиташ кад је скула, а? Дијете се уплаши и обори очи. — Кажи, ди се скиташ? — понови главар. Напокон дијете поцрвени и, оборених очију, рече: — Чувам малога брата док је матер за послом...
— Стопру је сад дошао... Грем баш да видим ча је донија, — рече напрасито главар, диже се и пође у двориште. — Ча си чинија досад? — упита слугу. — Китило је, — одговори он.
При вечери за столом нашао је једнога очева госта. Жандар, у службеноме послу, сврнуо к њима. Главар га часом придржа да се заложи и напије. Иво га поздрави. При вечери слушао је њихове разговоре.
Дошле су наредбе и ради ђубришта и загона... — Па ди ћемо с гнојем? — прекиде главар. — Треба га у поље износити, па га тамо закопати. — Не можемо то ми, земље су плитке... — Е, бриге њих!...
— Не опћина, — опази начелник, — него одломак Дражице. Но о томе најбоље је да рече своју њихов главар... Ја сам толић с њим говорио, — и упитливо погледа у Ивина оца.
Но о томе најбоље је да рече своју њихов главар... Ја сам толић с њим говорио, — и упитливо погледа у Ивина оца. Главар устаде и намршти се: — Не знам зач се други миша у наше после.
— Сиротиња би пуно добила!... Довели би доганце... А опћински намет, колики ми нареста! — поче се главар љутит', — а? Ча мислите! Ено и начелник говори да би га ваљало подигнут' до 3000%... Па ко би га плаћа?
Ено и начелник говори да би га ваљало подигнут' до 3000%... Па ко би га плаћа? Највише ми посједници. — Јема прав' главар.— прекиде бесједу шјор Кеко. — Побогу, ча би је за другога плаћа?! Па баш сада, кад су овако липе године...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Мујо је био буљубаша, тј. главар стража у Кладуши. Он је са својом браћом и Кладушанима четовао, чинио затрке, отимао дјевојке, хватао робље, дијелио