Употреба речи главару у књижевним делима


Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

На сеоским зборовима, скупштинама, сваки одрасли мушки члан има право гласа и тиме је раван кнезу, главару или војводи.

Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ

Код тако сложног рада мора бити среће. Одмах се решим да првом приликом одем мудром оцу, главару цркве, те да изближе познам тог великог Страђанина.

Ћипико, Иво - Пауци

Збиља, затекао је доље оца гдје отвара листове и одуље омоте, из којих је вадио службене списе. Њему као главару, слала их је опћина странкама на уручење.

— Како ћемо сада? И село је те ноћи као оживјело. Људи долазили главару, тужили се и најпослије молили и заклињали да им се помогне. — Не могу ја ради вас у просјаке!

— прекиде она, не обзирући се на разлагања. — У најгору дванаест фиорини за звона, и то ваља платит' главару, јер је он од црковинарства, а знаш спровод... најмање шест фиорини ...

Са свима се с орошеним очима поздрави и свак му зажелио добар и сретан пут. — Фала вам! — рече главару. — Не запустите ми мајку, бићете поштено намирени... — Добро, добро!

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности