Црњански, Милош - Сеобе 2
Били су досадили и сербској мајци, Енгелсхофену. Међу братенцима, после тога, први је страдао Петар. Његов таст, главати сенатор Стритцески, из Новог Сада, био је дотрчао у Темишвар, да спасава зета и ћерку, још пре него што је Павле
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Улазећи у судницу, крсти се и држи јазавца свезана у врећи. У јазавца вири само њушка из вреће): Добар дан, главати господини! Судац (на десној страни крај прозора, загњурио главу у књигу, па нешто мрмља).
Писарчић (на лијевој страни, погнуо се по столу, па брзо и оштро пише). Давид: Добар дан, главати, царски господини!... Е, чекај, блентави Давиде! Што си посрљô кô прасе у сурутку?
Судац: Ко је то?! Давид: Добар дан, главати и велевлажни царски господини! Слуга сам препокорна!... Ама, каква је ово кућа ђе се ни Бог не прима? Судац: једна!
Давид: Ја се зовем, славни суде, Давид Штрбац, село Мелина, котар Бања Лука, окружље Бања Лука, а земља, мислим, главати господине, да ће бити Босна. Кућна ми је лумера 47. Тако ме славни суд пише и тако ми позовке шаље.
Судац: Добро је то и лијепо све, Давиде, али јазавца тужити! То... то... Давид: Ти мислиш, главати господине, ђе сам ја рођен за турског суда да не знам данашњег реда. Знам ја данашњи ред, знам.
“ — „Ама, жено, оклен ти толика памет, крст ти твој љубим?!“ — чудим се ја, главати господине. „Па како ћеш одати чест царској господи?“ — пита ме и испитује кô поп на исповиједи.
„Слушај, Бог те убио, како ћеш одати царској господи чест. Кад уђеш у наш мали, сељачки суд, викни: Добар дан, главати господини! А кад уђеш у велики, округли суд, дубоко се поклони...“ „Нијесам ја, жено, млада, па да се поклањам.
А не би, вели, згорег било кад би у малом суду и једно И Друго рекô: „Добар дан, главати и велевлажни господини!“ и додô: „Слуга сам препокорна!“ Таки је данас ред, и тако се царским службеницима одаје чест.
Судац: Бога ми, Давиде, баш ти је учевна жена. А гдје научи она толику науку? Давид: Ђаво би је знао, главати господине! Дружи се млого с кнежевом женом, и иду тамо жандарској касарни, па ја не знам...
Изволи господине? Судац: Изволим, изволим, Давиде. Спусти га. Давид: Како би било, главати господине, да га извадим из вреће, па да га привежем за 'ву једну ногу од астала, да видите мог злотвора и душманина,
Давид: Како сам будаласт, море бити да би и то учинио да не знам данашњег реда и закона. Ама, што би ти, главати господине, дуљио, отезô и натезô: знам закон, па нећу преко закона. Нећу преко закона, па уби ме!...
Зар да се ја дигнем у буну? Болан, болан, ја би' главу своју положио за 'вај суд!... Него, преклињем те, главати господине, да овог лопова што теже осудиш. Свега ме упропастио. Скини ми га с врата, тако ти царске службе!
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
ето овако! — и ту нас поврста у једну линију, Живка, Сретена и мене. — И онда, као што видите, главати Сретен заклонио је овога малога и светлост Живкова не може да га обасја, те услед тога настаје помрачење Месеца.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
А чему и да памте? Зар сунцокрети не постоје зато што постоји Сунце? — Без сунца не би било ни сунцокрета! — рече главати поглавица златног племена, док су се сунцокрети, као један, окретали ка истоку: сунце се баш рађало излазећи из реке.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
поручио код њих у радњи неки Миле, назван Мазни, највећи кицош и мераклија у свој махали, ако не и у свему граду, — а главати чупави шегрт Поте, и он шмрче и ради; чисти зечјом ногом старе минђуше и баца их на гомилицу преда се.