Јакшић, Ђура - ПРОЗА
А моја болесна девојка уздрхталим гласом рече: — Опет ће бити — глади. Сирота!... После се лагано издиже, и мирно, оним меканим гласом приповедаше тужну приповетку несрећнога живота... .
„У сиротиње нема новаца!“ „Нема ни хране!...“ одговараху немилостиви богаташи. Поскапаћемо од глади!“ Они слегоше раменима и ћутаху... Наша је кућа последња у брежанском крају.
„Грлице“, вели, „још који дан, па нећемо имати хлеба!... Ено, гледај како говеда скапавају од глади: тако ће и сиротиња падати пред вратима немилостивих богаташа“.
По ћошковима се виђаху деца. Седе жалостиво; побледеле уснице само им се мичу, из њих не чујеш гласа; од глади су промукла, само чујеш као неко шапутање: „Гладан сам!... Хлеба!..
капиталиста новаца, много новаца, па да су за те новце купили жита и брашна и да ће раздавати сиротињи, како би је од глади сачували!...“ После подне дође нам Алекса и донесе нешто мало брашна.
људи да се у свакоме кварту нашега села наместе по неколико казана који ће гладнима кувати јела да не скапају од глади. Али је и то било као с брашном.
“ Сад сам знала ко је: човек који је за време глади хранио сиротињу, па се отуда обогатио!... То је чудно, али је истина!...
Он је све до гладне године био сув, мршав... а те несрећне године, кад су наши образи од глади пожутели, увели, кад је нама брига и невоља очи замутила...
“ Сирота баба пишташе од глади: „Умрећу, господине!“ Господин се весело насмеја: „Не умиру вештице тако олако!...“ Сад дође и на мене ред.
Али кад је видео да прота на његов одговор чека, он сасвим мирно додаде: „Оче прото, од глади је умрла!“ Прота га је разумео. „Од глади?...
“ Прота га је разумео. „Од глади?... Ал’ ако ми станемо све сахрањивати који од глади поумиру, онда ћемо и ми од глади умрети!
“ Прота га је разумео. „Од глади?... Ал’ ако ми станемо све сахрањивати који од глади поумиру, онда ћемо и ми од глади умрети!“ рече прота мећући петрахиљ на врат. А уствари није тако било.
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Чему нас лисица учи, то остављам нека свак погоди. 7 Лав и медвед Лав и медвед пођу по једној дубрави од глади лекарство тражећи.
једно своје мало пашче, мислећи у себи: „Ја се толико мучим, воду и дрва носећи, пак једва толико ми дајy јести да од глади не погинем; а она поган мала са својим улагивањем толико добпа ужива!
“— „Мачак, мамо! Та и име му је страшно! А гледај га како смиром стоји, никоме се и невешт не чини, само се лиже и глади. — „Не веруј му, велим ти, да ти зло јутро не дође. И кад се он најневештији чини, онда га се највећма чувај!
| 72 Чврчак и мрави Чврчак дође у зимње доба к мравом, молећи их да му узајме које зрно жита да се прехрани и да од глади не погине. Питају га мрави: „Што си летос чинио?” — „Свирао сам,“ каже. — „Свирао си? А ти сад играј, да те глад прође.
Мал' не умре' од глади! Проклете шуме! Ништа ти нејма да ваља у овој нашој Далмацији! Ни дрвета не може човек наћи на ком би се лепо и љуцки
од свију својих, преко некаквих страховитих пустих планина и песковитих поља; дођем у туђу земљу, гди, за не умрети од глади, најмим се и служио сам седам година. Умре ми господар, а ја се — у зли час по ме!
је свуда врло мало, а ти исти који се находе, чрез милостињу добрих и богољубивих људи нигде нити су голи, нити од глади умиру.
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
И кад, изгубљени у незнаној земљи, од исте глади гину, у истој зими, нити би петровац чанак од милојевца, Нит би милојевац капу од петровца!
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Но ваља и̓ чувати, док се од глади не предаду; али нема брашна (он тако зваше барут)! Но иди ти, душо, тражи брашна, ја ћу ову пасју вјеру чувати и
се до Петробурга довеземо, а онде ћемо казати да немамо новаца па ако им дин подноси, нека у њи̓овој кући помремо од глади”.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Дуго је лутао. Нити је осећао глади ни жеђи. Сунце је било на великим заранцима кад је дошао у коло, где је мислио наћи Станка и завадити се с њим.
И док би год то слушао, он не осећаше ни глади ни жеђи... Док се једном и његова врата не отворише. Јурну свеж ваздух и запахну га здрављем својим.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
И скакаваца мину јато... С топола јастреб млади Баци у сунчев сјај и злато Свој крик вечите глади. СВИТАЊЕ Јутарњи стрњик мори слана, Из поља нешто тешко вапи, То плитку реку дави брана И кида јетки напор слани.
Југ црн и сева; но, наједном, Дажд пређе преко виногради... И блисну према селу бедном Крвава, страшна, звезда глади. БОР Голем и мрачан, невесело, Стоји, безимен као травка; У њему хучи горско врело, И ноћу преспи једна чавка.
ИВ Ти си принцип који и руши и гради, Дух божји у свакој и струни и црти; И ветар што хучи на обали глади, И њива што плоди у пределу смрти.
Дух светитељев био је испуњен великим истинама, и он није осећао да посрће од глади. Близу једног раскршћа виде како се откиде с неба једна звезда, сиђе с планине и пређе реку, и причека га на раскршћу.
и сувој подини, Где расте само трње и стена рапава, Нема ни мрав да дође у гладној години, Овде и љута змија од глади скапава.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
— Е, а зар теби није казала да ти је муж дивљи поп? — Па казала је и Мирјани да је се довела из глади! — И Велинци да је родила копиле!
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
метлом или портфишем, а метла јој паде на главу, а мачак се и не миче с места него и даље спокојно и натенани умива и глади и дотерује тоалету. Но ми смо се мало повише удаљили од предмета и заборавили се описујући овога лопова.
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
Затим се брзо изгубила, умрла, више од страха што је сама, напољу, него од глади. И тако Таја остао са варошанком. Чак изгледало је да му је с њом и боље. Ова га је дворила некако раскошније.
И заиста он није просио. Кад би се приближио коме гробу, он би издалека почео да се глади, шмркће, кашље и стидљиво да заобилази око гроба, гледајући жељно у ракију, вино. Жене се сете. И зову га, дају му.
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Све се нуткају, па пију. Чика-Гавра је седео преко од госпође Макре. Њему се очи мало засветлиле, често глади бркове и гледа на госпођу Макру. Она њега задиркује, он опет њу. — Ал’ је здрава ова паша госпођа Макра, — рече Гавра.
Госпођа Макра гледа га па се подмукло смеши, а чича-Гавра глади бркове, па све изврће очи на њу. Започне јој курисати: — Ал’ сте још и сад лепи, госпођа-Макро! — Молим вас!
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
— Станите, станите! Он расте то је истина, али на мржњи, на страху, на болести за зарадом, на ужасу од глади, на корупцији он расте. — Да, на свему томе, али он расте... Београд. Хоћете ли доле у земљи? Хоћете ли зато доказа?
Африка
Умети ловити значи научити те инкантације. Они се ту навикавају глади и трпљењу. Познато је да пре но што младић докаже да поседује већ све врлине које су потребне за татуажу, има да прође
Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА
и код сами Енглеза списатељи, као Бутлер, који је, при свем класицитету свога дивног сочиненија Худибрас, управо од глади скапати морао, довољно увјеравају. Но ово као узгред.
МИШИЋ: Кад нема, шта ћемо и ми, да умремо од глади? Ајдете, кир Јања, у варошку кућу. ЈАЊА: О, талас его! Ајде да вам дам ове фалишне банке за миразу.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Био је клонуо од глади, повраћања, бундева и прљавштина. Био се снуждио и сећао се, псујући, живота мученика и житија светаца, која су, у то
Велика наша невоља. Ни прва, ни последња. Шаље им се нека милостиња, тек да не помру од глади. Писало се и Плацкоманди, па ништа. Одговор гласи увек: лепра!
Има, каже, крупне, црне, очи, као већина наших сународника, а лепу, белу руку, којом, сваки час, глади браду, која је проседа и свилена. Таква је рука ретка у наших сународника, чиста, глатка, топла.
Правећи, палцем, крстиће, на челу, на носу, на бради. Вели: „Ми, шизматици, гладни, па метанишемо од глади, а они, Шокци, убогци, па их сврби брада од глади!
Вели: „Ми, шизматици, гладни, па метанишемо од глади, а они, Шокци, убогци, па их сврби брада од глади!“ Узалуд му је Варвара доказивала да свет захваљује Богу, да има насушни хлеб. Петар је седео ћутке, и јео, ћутке.
Он је гледао како страже парадирају пред Командом и трудио се да гледа кроз прозор и глади брке, као да на неком престолу седи. Било му је, каже, изрјадно задовољство да као росијски официр, у Темишвару, шета.
су били дужи, команданти немилосрдни, коњи дивљи, сан краћи, јело шта се нађе, а кад се маневрисало, ишло се, до глади. Па, иако је била забрањена, теоријски, у маневрима, борба прса у прса, било је и рањеника, у тој ратној игри.
прекодан, код Јермена, у Подољу, пањеве цепали, и на жене, чије су дојке висиле, а чија су лица била жута од попаре и глади. На ћопаве, који су носили џакове, у чунаве на Дњепру, и на оне, који, кад сумрачје дође, кашљу, кашљу.
Теодосије - ЖИТИЈА
земља у великој невољи, као у некој тескоби, опустевши од много плењења и проливања крви, пропадајући до краја од глади због неорања, тако да су се многи разишли по туђој земљи.
Гле, колико времена по горама тражећи те лутам, од глади и плача изнемогла пропадам, жа ти живиш не бринући се за мене кајо да сам туђа.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
А није било тешко опседнути оазу која није прелазила ни 3000 км2. Још су и данас у успомени страшне године глади која је косила жене и децу. Многе су породице бежале у рашке планине.
Ове Динарце, који су из крајева под турском управом избегли у кршну у сиромашну Лику да би се спасли глади и неправде, лако је било довести у зависност и формирати људе по одређеном калупу, кад им се отворе изгледи на
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Нешто даље, опет је ударио у кукњаву: „Кад ће већ једном крај часа? Умирем од глади”, да би затим сасвим у углу дописао: „Прозваће ме. Прозива ме. Прозвао ме је. Готов сам!
Овога пута још и као свиња која читаву вечност није јела, ако то нешто оправдава. Почех да мислим о глади, па о Грети. Сада сам знао зашто је ноћас појела почетак мог новог романа. Оног о корњачама. Та Грета!
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Срећно дете! Сад је са Софром само госпођа Сока. Глади га по челу. — Ал’ сте ослабили. Јел’те, нећете више ићи на тако дугачак пут. Не морате, нисте спали на то!
се Пера с коњма и живадма мучи, пак сав новац у њих утроши, па каткад с њима до такве нужде дође, да у штали коњи од глади и беснилука један другоме месо чупају.
То је Пера Кирић, брат Шамикин. Шамика, како се само може, уклања му се. Пера на њега мрко гледа; кад га гледа, глади јуначке бркове. У средини сале стоје играчи, те мере играчице. Свакојаки: у капуту и фраку, у чизмама и ципелама.
Сад опет седи Пера сам, а фрајла Лујза са још једном. Пера избере Лујзу и изокреће је ужасно. Шамика га само гледа па глади бркове. — Можеш гледати колико хоћеш, не бојим се, мада си сто школа учио, — промрмља Пера. Крај котиљону.
Из очију им добро не гледа. Пера уђе са коњушарима. Баци преки поглед на оца, глади велике бркове, на нешто се спрема. Ту је шегрт, баци преки поглед и на њега. — Добро вече! Отац се не одазва.
— глупак, будала Јудита — старозаветна јеврејска јунакиња, лепа удовица из Бетулије, која је ослободила свој град од глади услед опсаде асирског краља Холоферна, кога је, дошавши ноћу у његов шатор, занела својом лепотом, а затим убила.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Пси, окупљени зачуђено и задивљено око њега, јер је бдио, дахтали су од жеђи и глади, вијајући се преко дана, чак на другој страни планине.
Права черга, у којој се урлало уз гусле, крај ватре, више од глади него од пића. Испруживши обе своје ноге и раширивши руке, Исаковичу се чињаше, у полусну, да достиже њима чак под
Матавуљ, Симо - УСКОК
Сад, може се рећи, нема више глади у Црној Гори, јер добро роди, а, богами, узме народ и лијепу пару за њу у Приморје.
Ето си чуо да узеше и владици!... Али, свеједно, најпослије! Најмање је смрти од глади! Ако се сад смиримо међу собом, као што се надам, биће опет плијена доста. Турска је земља остала!...
Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА
Но ја се надам да ћете ми, то јест, благодарити, што сам вам довео овакову, то јест, партију. (Глади је ао образу.) Хе, хе, ал’ ћеш да се шириш. (Она га пољуби у руку.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
детињство могло да усни и да за цео живот сачува такве чудеснике, да их увећа по мери своје душевне лепоте и маштарске глади. Наивно је и помишљати да Ћопић описује „реалне” типове који су некад постојали, али их данас, ето, више нема.
Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ
ЕДЕН (показујући кокарду): Лáѕд, éдеѕ аттуáм. СВИ: Иљен! ШЕРБУЛИЋ. (глади Едена по образу): Ко ти је дао то? ЖУТИЛОВ: Не говори српски. СМРДИЋ: Ја мислим да је то посао фрајле Милчике.
ГАВРИЛОВИЋ: Није ли гриота да наша браћа умиру од глади? ШЕРБУЛИЋ: Ее, што им драго, ја им помоћи не могу. ГАВРИЛОВИЋ: Људи остали без кућа, без марве, без свега.
СМРДИЋ: Нек чекају док се продаду маџарска добра, па ће примити накнаду. ГАВРИЛОВИЋ: А донде да скапају од глади? СМРДИЋ: Што им драго! Ено код патријарха народне касе. Нек ишту од њега. ГАВРИЛОВИЋ: А гди је наша општинска каса?
СМРДИЋ: Богме, он се добро покрпи. ШЕРБУЛИЋ: Кад га пре три године истераше из службе, малне скапа од глади; жена и деца рђаво одевени. А сад, јесте ли видили како се носе? 6.
Сремац, Стеван - ПРОЗА
— Охохо! — вели Јова. — Ама је слатка! Татлија и кајмаклија! Није ни чудо, кад је муфте! — вели Јова, па се глади по трбуху. — Охохо! Да бог поживи петога џандара!
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Доле ћемо јако сести, Ал' ће да се слади, Морô би те, рибо, јести И да није глади.“ Па је узе, па њом брже Да примакне к усти, Чун се љуљну, он се трже, Оде санак пусти. (1843, 27. нов.
74. Неће засад, крај је шали, Устадоше обадвоје. Он цигару своју пали, Она глади косе своје, Још се друго штошта сети Што у игри поремети. 75.
„Амо ти милена.“ „Доле сад ћемо ми сести, Ал' ће да се слади! Морô би те, рибо, јести, Мада немам глади.“ Веће руку с рибом диже, Да принесе к усти, Прском вода у чун стиже — Оде санак пусти! 9.
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
Треба ага да чује, па да ради дреновак! ХУСО: А шта је с вечером? Опет ништа? СУЉО: Ако си гладан, глади муву по трбуву, нек ти мува питу кува! ХУСО: И таквог ти агу!
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Око широких, развучених уста лепрша се поносан осмех, а проседу, чак до очију, браду сваког часа глади својом коштуњавом, са пожутелим прстима од дувана, руком. Глади је и развлачи, одвајајући влас од влас...
осмех, а проседу, чак до очију, браду сваког часа глади својом коштуњавом, са пожутелим прстима од дувана, руком. Глади је и развлачи, одвајајући влас од влас... Бубањ бије, зурла јечи те се чује чак иза вароши.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Беше нам слична гудалу жица цедилу сухом извора гудбе што глади чело вилиних гуслица — вилински беше са жице звук: милином звука вила се бела силно занела, замахну лук, луком је
И ево паша испуши лулу, по бради се глади, погледа булу: „Добро ми дошла, верна моја љубо! доцне ми дође, ал' ми није скупо, није ми скупо чекат на тебе, само
” „Да, Делила!” Одазва се витез млади, те се руком по јуначку челу глади, склопљених се маша веђа као да се нечег сећа, мучи муком.
сину из облака црног сину севотином обасут: делила се тако баца пред синајском горостаса, целује му колена, увојке му глади власа са чеоног што се краса до јуначког вију паса око дива голема. „Хоћеш да ти кажем право?
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Велик страх их попадне да у оној пустињи од глади не поскапају, па се стану богу молити да би се пуста села, вароши оли ма кога виђети могло, јер већ трећи дан врљаше
На то јој војник исприча како му је нестало 'љеба и ракије: него ће, вели, скапати од глади, ако га она не напути на какву кућу. — А били ти служио? — запита га мачка.
Уздахну и оде, држећи да су му новци заувијек пропали. Плачући оде из града да легне пред капију те да умре од глади.
Један дан пошље старац млађу снаху да води јарца у шуму, да му накреше да не би крепао од глади. Она по заповијести отиде с јарцем, али мало час ето ти јарца кући, па се стане дрекењати око куће: „Мехехе!
— А зашто ти море, ниси мени ручак донео, него умало не цркох од глади? Ћоса га на то запита: — Па јеси ли се, богати, наљутио?
Кобилу сам убио зато што нисам могао гледати да ти псето скапа од глади. Него ходидер и ти амо да се почастимо, свеједно, твоје је, па можеш и ти од своје муке закачити штогод.
Кад коњ послије неколико дана цркне од глади, Циганин рекне: — Хеј, несреће моје! Таман кад га научих гладовати онда црче.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
Да се повратимо на наш разговор. Није нимало чудо што у Енглеској људи од глади умиру, кад се узме да је земљедјелие пренебрегнуто.
(Преврће.)... о бичу, о свракама, да! све суптилне ствари. Хе! хе! хе! (глади трбу), па да се овај не гоји! ПОЗОРИЈЕ ДРУГО ФЕМА, ПРЕЂАШЊИ ФЕМА: Добро јутро желим, господине!
Колико сам ти пута и кукуруза давао. И да сам тео, могао сам те пустити да цркнеш од глади; за све ово ваљда и ја заслужујем благодарност од тебе. Зато прими ова три дуката, пак иди збогом.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
„Зашто да не?“ — мислим. „Нема никаквог разлога за патњу! Баш нема. Нисам крепала од глади, то је најважније. Умем да живим самостално!“ Нађох се усред среде лудачког расположења.
Треће ноћи пробудим се тако од глади, и, као, кренем да пијем воду, јер је маман рекла да због мршављења сваког дана морамо да попијемо тачно осам чаша
Као, гледа ме, а у ствари совише! Доватим два тврдо кувана јаја и пружим јој једно да се мало поврати од глади, а она — знате ли шта је урадила? Почне да се куца јајетом и да виче потпуно избезумљено: „Христос воскресе!
— Имам нешто да саопштим овом народу! Са циничним осмехом једног несхваћеног Бетовена, он, као посрћући од глади, отетура до своје гајбе, да би најзад, по ко зна који пут, наставио писање поруке неком најважнијем у целој култури;
Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА
На, сад пиј, притом чувај се сваког јела; пости, пости, докле болесник од глади не отегне папке. Затим ударим у водолечилиште: увијем га у ћебе, докле зној скроз не протече, па онда пуф с њиме у
АЛЕКСА: Ал’ су нам доста и помогли. МИТА: Видим да морам скапати од глади. АЛЕКСА: Знаш шта је, Мито, нисам ни ја баш тако сит, а новаца немам; ајде у ону кућу што је мало угледнија од други.
ЈЕЛИЦА: О, молим; изволте бити комотни, као у својој кући. (Изиђе.) МИТА: Забога, шта радиш? Црко од глади! АЛЕКСА: Ћути, Мито, добро ће бити; наговори само твој трбу да се јошт мало претрпи. МИТА: Да, да се претрпи!
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
— Додаде затим, зловољан врло: „Јутрос ми нешто промукло грло.“ Поскочи Мачак од вјетра бржи, умива лице, бркове глади, припрема пушку, фишеке вади, а онда Пијетлу придику држи: „Кад у лов одем, рођени побро, обоја врата забрави
Тако ми репа и мудре главе, бунцȏ сам нешто, шашав од страве!“ А мачак Тоша бркове глади, годе му зраци врући и све се чуди: Чусте ли, људи, савезник постах Жући?
БАКИНО ПИСМО Унуко моја, дете сунчаног лика, деда је срећан због твојих красних слика, руком их глади, милује читав дан, дедин је живот постао распеван.
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
Како увек имају много гостију, употреби за поклоне. Да није маркизе и њеног сина ми бисмо често помрли од глади. — Ове зиме је језеро било смрзнуто? — Четрдесет и два дана.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
мисао у језицима време се продужује каже она време је ту да траје кажи ти њима ко чека да се наслади умреће од глади.
живи од хлорофила морамо хвалити све храниоце сад кад вече нуди своје румене тањире и од зрелине пева од зреле глади сазреле су клисуре и борове игле и срце планине под каменом негом и златне шуме за које се никад не зна зашто
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Војници, већ малаксали од несанице и замора, поседали поред топова, чупкају и гризу траву. Да ли од досаде или глади?... Комора нас није стигла. Али ипак, нико се не жали. Стижу и предњи делови главнине пешадије. — Куда, друже?...
— Како!... Истопили би се до Честобродице, ка снег. Тако мисле војници, док им црева крче од глади. А ипак, целе ноћи гурали су топове.
Около топова биле су читаве хумке свеже земље. Људи већ посустали од умора и глади. Али пред свануће наиђоше Танасије и Јанкуљ са џаком јабука и десет хлебова, и тек се тада сетисмо да их нисмо видели
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Срећа те држава даје плату; онако би се липсало од глади...« »Још ништа не видех, ни какве су учионице, ни колико имам ђака...
На вратима је дочека домаћица: — Еј, веселнице, скапала си од глади. Да ти начиним часком кајгану ? — Не треба... не могу, промрмља Љубица, и онако буновна, не дижући очију, прође у
Смешкају му се уста, глади танке брчиће, а оним чудним очима сече као ножем... Љубица се шћућурила уза жбуње, отворила уста, па не дише...
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
види, Све чардаци и џемли пенџери, На пенџеру лепота девојка, Огледа се, бело лице бели, Лице бели, русе косе глади, Вас је Пазар лицем обасјала, Обасјала, друго сунце дала. 142. Штоно ми се Травник замаглио?
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Остао сам тако без новца и упознао живот у надземаљској атмосфери глади, као у неком Хамсуновом роману. Ја сам у то доба био играч клуба „Викторија“, на Сушаку, па сам се преселио из
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Стока нам полипса без 'ране, а још мало па ће нам и деца скапавати од глади заједно с нама. Ми морамо изабрати други начин, бољи и паметнији.
Сваком се очајање и сумња огледа на мршаву, изнемоглу лицу од напора и глади, али нико ништа не говори. Ћуте као и вођа, и иду. Чак и онај ватрени говорник маје очајно главом. Тежак је то пут био.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Професор историје седе за сто, протрља чело, па, немајући шта друго да ради, узе да глади косу на глави, и ако је била добро углађена.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
ћути и прима оглушке, јер увек нешто мисли и премишља, а једнако шиљи бркове и шиљећи их гледа им у врхове, или глади брижљиво избријану браду, или се тегли на столици и гледа за Гизелом и рукне понеки пут.
А сељак устане после тога, испружује ноге, глади се задовољно по обријаној бради и вели: »Е фала ти, Мићо, и баш си мајстор! Нек ти је, вала, алал тај грош!
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Шета он, шетају и крпе Његових кратких панталона. НАЗАДАК Цар Максимин, што од глади што од беса, Знао је да поједе шест ока меса Са салом, са кожом, цревима, костима И другим појединостима!
Зашто? Откуда? Како то? Како? Космати човек је горко плакô, Што од глади, што од самоће. Куд се с дрвета деде воће? Покушавао је и да мисли Ојађен, сломљен и потресен.
пећини су односи били грубљи али и здравији Него што су данас, у Југославији — Крапинац је свог ближњег убијао због глади А не из мржње, као сад што се ради.
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
смањивана понесена храна и вода за пиће, док то није било потпуно исцрпено, па је онда посада лагано умирала од глади и жеђи.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Тада осећа како је ова дубоко, дубоко љуби у уста; рукама јој глади косу, уноси јој се у недра, у’скут, и знајући за Софкине најтананије, најслађе и најлуђе жеље, чежње, страсти, грли је
А ја мислила... — Не... — Ао! Па ти ниси ни јела, мори, ништа — пљесну се Магда, досетивши се да због глади можда Софка не може да заспи, јер се сети да она, од како је дошла с купања па ево чак ни до сада, ништа није јела.
поред ње, не би могла уздржати а да је руком, а све у страху да је не повреди, сама намешта и дотерује и чисто је глади. А особито би јој око колена склањала шалваре, да јој се не би упрљале од пепела.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Преврћући се око тобожњег огња, рекох домаћијема: дајте да што заложим, е цркох од глади!... На то, невјеста једна донесе ми у шаци неколико укљеве и колико нокат рметинице, па ће мени: на, брајо, па јеђи
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Врви војска као челе из улишта. Вредан као пчела. Врти се као лептирица око свеће. Вуче се као пребијена змија. Глади се као мачка. Гледа као маче у тиче. Гледи ко змиче из траве. Господски иде као патка по дубоку виру.
— Ко се дима не надими, тај се ватре не нагреја. — Гвожђе се кује док је вруће. — Ко ради, не боји се глади. — Како тко ради, онако и има. — Лако по лако, иде се далеко. — Од једног удара дуб не пада. — Капља камен дуби.
— Убогу шавцу и игла се криви. — Најгоре су празне јасле. — Чега није, ни цар не ије. — Јунака нема од глади. — Глад очију нема. — Глад је највећи господар. — Глад и вука на зло натера. — Црње болести нема од глади.
— Глад очију нема. — Глад је највећи господар. — Глад и вука на зло натера. — Црње болести нема од глади. — Гладан трбух разлога не чује. — Голог и босог и хладна вода боде. — Сит гладну не верује.
— Један коноп планину не окружи. — Једно коло из кала, а друго у као. — Јунака нема од глади. — Кад великаши буздоване ломе, народу кичма пуца. — Кад лисица предикује, пази добро на гуске.
О ЖИВОТИЊАМА Бјеше ми га давати докле могах жватати. — Казао во жени кад је од глади пао, а она му онда стала давати кукољ да једе. Болан здрава носа.
Потом вукодлак излази ноћу из гроба и дави људе по кућама и пије крв њихову.. А у вријеме глади често га привиђавају око воденице, око амбара житнијех и око чардака и кошева кукурузнијех.
“ (Ономе који је гладан) Глади муху по трбуху, Да ти муха питу куха, Да ти питу маца једе, Па за пећи да ти преде!
(Повиче село): — Доста је, него нека казује Крцун. (Ево Крцун, ставио руку десну на оружје, лијевом глади свој брк, а по народу мрко преваљује очима, па ће рећи): — Ви знате, браћо, мене и моје јунаштво, али ћу вам
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
ђеце тако да их никако хранити није могао, и више пута се канио да их једно јутро побије да не гледа јада ђе му од глади умиру, али му жена брањаше. Једну ноћ дође му у сну једно дијете и рече му: „Чоече!
пред њим казујући му пут дођу у ону гору, кад ли нађу ђевојку више мртву него живу, нешто од муке без рука, нешто од глади и самотиње а нешто од страха.
” Он сиромах | пристане на то и рекне јој. „Барем спреми јој што на пут, да не умре први дан у шуми од глади.” Маћија јој умеси погачу, па сутрадан како сване, заведе је отац далеко у шуму, па се украде од ње и врати се кући.
Велик страх их попадне да у оној пустињи од глади не поскапају, па се стану Богу молити да би се пуста села, вароши оли ма кога виђети могло, јер већ трећи дан врљаше
Један дан пошље старац млађу снаху да води јарца у шуму, да му накреше да не би крепао од глади. Она по заповијести отиде с јарцем, али мало час, ето ти јарца кући, па се стане | дрекењати око куће: „Мехехе!
Кад коњ послије неколико дана цркне од глади, Циганин рекне: „Хеј несреће моје! таман кад га научих гладовати, онда црче.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
таван сакрио и све би[х] метанисао, челом у земљу ударајући, док би ми се завртио мозак; једва би[х] на ногу од тешке глади стајао.
будем, но сваки дан у време уречено да с другом братијом једем; ако ли нећу, да на друго место гди идем липсавати од глади, а не код њега.
ће им ови казати кад нигде ништа друго под небом не знаду него - дај милостињу, дај све, што год имаш, а ти умири од глади, и мрзи и проклињи све људе на свету који твоје вере и закона нису!
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
— Па како, како? — пита дујо. — Вала богу и присветој Дивици, није зла! Јето, глади није, а болести није, па се животари — вели кнез Кушмељ. — Деде, невисто, метни мало сукна на столицу!
Па јето нема ни сплате ни бродова... — Па ајдемо да штогод појидемо. Нећемо, зар, да сад још цркавамо од глади — рече Брне и оде први.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
И опет ноћу са планина силазе луди и вода. У липовој кори доносе децу. Пси лају по њиховом трагу. И од глади постадоше курјаци. У Тим протицањима крв нам се искварила. И наружила се земља од погашених огњишта.
— прошапта кроз цвокот Ђорђе, посумња да ли је Тола чуо и рече гласно: — Да ти није мене, поцркала би ти од глади. — А да теби није мене? — Престани! И узми пушку. — Шта ће ми? — Тола дохвати пушку, зачуђен Ђорђевим страхом.
— Оче, нека и Ђорђе остане. Вечерас сва тројица морамо да разговарамо. — Одсутно глади прстима рецке по ивици софре, па одједном, као са ватре, трже руку.
дете, једно једино дете. Не тражим много. Толико их се рађа у свету. Многа, јадна, умиру од глади. Многа се рађају само да би слуге и мученици били. А моје дете би срећно било, Господе, света славо, Мајко божја...
За ову узбуну Толу ће убити. Застаде и чвршће се обави шалом. Ако Толи нешто буде?... Деца ће му поскапати од глади. Стоји у недоумици и стиду. Кад сâм није паметан, зашто она да га спасава? Али, Аћим му је наредио да звони.
— Немој да си нечовек. Ја четири сина имам. Сиромах сам човек, надничар... Ако ме убијеш, деца ће ми поскапати од глади. Аја сам тебе досад могао стопут да удавим. — Нећу. — Закуни ми се у децу. — Жива ми деца. — Ти немаш деце — дрхти.
И деца би им поскапала од глади да није њене лаке руке и меког срца. Требало је да се врати браћи па да увиди да је и њих изгубила оног дана кад је
А ви сте сви слаботиња, гладнице и творови што туђе глођете. Поскапали би од глади да вас удес није насадио у његову кућу. Никад нисам видела децу и народ да толико једу као ви.
У књиге заведу да је напрасно умро, и у здравље! Сигурно би деца за њим заплакала. Мачке су му, кажу, поцркале од глади. Аћим погледом пресече Ракин смех. — Причам јер те поштујем и жао ми те. Излудећеш овде сам.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Шта тек да се каже о дворанима? Ходали су и ходали, док им од глади нису закрчала црева. Онда су једни почели да гунђају, а други да се крадомице враћају својим кућама.
Већ је и јутро свитало, а они су још свирали лелујајући се од умора и глади. Тако и подне дође, и славно друштво се растури да предахне, али њихова свирка не стаде да би сан цара и двора био
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Учинило му се да је препознаје: са тим бродовљем пуним хране није ли, у тој глади, било одвише лако остварити иметак и није ли, пред том бедом, било одвише лако осетити се надмоћним?
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
„Доле ћемо јако сести; Ал' ће да се слади! Мор'о бих те, рибо, јести И да није глади!“ Па је узе, па њом брже да примакне к усти Чун се љуљну - он се трже Оде санак пусти! Бр.
Попа, Васко - КОРА
месечини темена Или просто села Села на туђе облине умора Да се одмори ТАЊИР Зев слободних уста Над видиком глади Под слепом мрљом ситости Месечарски зев Усред зубате плиме И сањиве осеке Презриви порцулански зев У златном кругу
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Но птице лешинари налазе обилног плена, јер на исушеном тлу лежи безброј стоке, поцркале од глади или жеђи. „Поплаве Нила не долазе сваке године тачно у исто доба.
- Срам вас било! Не донети рибу на пијацу - та то је издајство, злочин према држави! Чим да се хранимо? да скапамо од глади!“, викаше номофилакс, заборављајући да иза њега стоје његови робови, претоварени животним намирницама.
Кад седосмо за сто, рече нам: „Ох, драги моји, премирем од глади; ово бесконачно узалудно чекање није више за мене. Да ли ћу добити још шта за јело?
и њихови многобројнији сабраници из животињског света, довољно хране да се одрже у животу; многе од њих поцркаше од глади и жеђи, У очајној борби за опстанак, и између индивидуа исте врсте, остадоше у животу само они које је природа
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Овако цркавај од глади и пружај руку целог века. — И још да нема добри' људи, браћо! — Пих! Онда би продавали вашке па би живели.
А после се умирало под ћепенцима и ћорсокацима од изнемоглости, зиме и глади од које се спасавало продајом последњих остатака рубља и одела Арнаутима.
пуним грабљиве бистрине — да ли ме је оно марсељско вино истругало, шта ли, желудац ми се стегао и руке ми дрхте од глади. Имате ли случајно што за јело? Ја извадих печено пиле из торбе, понудих га и замолих искрено да се не устручава.
У исти мах, муњевити поглед, сав од оне глади, дочепа је и закова, па се од тога њене слабе руке послушно опустише. Видело се јасно да ће му се још сутра подати.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Тако се отимала од немаштине и глади, а дао Бог — сеоској души не треба много: комад проје и главица лука задовољава потпуно њене потребе и навике.
И усред тих мисли он се сети хлеба, зграби га и поче жудно јести, не толико због глади, колико ради жеље да отера од себе мисли, да се забави јелом, док му не падне каква друга мисао на ум.
Седнувши на столицу и посадивши је поред себе, он је узе за руку, па стаде да глади ону меку као памук кожу на руци, потом је узе за образе, поглади јој меку намирисану косу на глави и опет гледа и
Да ви’ш само ову моју гошћу, да ти очи стану!.... — Хе-хе... — стаде он да чупка и глади брчиће — ја вала баш тако.. Ону могу и отерати...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
— Боме не дам њему ни за какве новце, јер он је пустио мојијех пет синова да помру од глади, а није им дао круха, — рече старац.
Велик страх их попадне да у оној пустињи од глади не поскапају, па се стану богу молити да би се пуста села, вароши оли ма кога виђети могло, јер већ трећи дан врљаше
Тета лија остала као цура у царскоме двору. Е не зна цар шта да ради с њом! Милује ју, глади, меће на кољено, посади на крило, љуби, грли, док одједном међу злаћаном јој косом запази једну обичну просту лисичју
ђеце, тако да их никако хранити није могао, и више пута се канио да их једно јутро побије да не гледа јада ђе му од глади умиру, али му жена брањаше.
Један дан пошље старац млађу снаху да води јарца у шуму, да му накреше да не би крепао од глади. Она по заповијести отиде с јарцем, али мало час ето ти јарца кући, па се стане дрекењати око куће: — Мехехе!
Син узме овце, потера их у шуму, и ту су пасле све док снег не паде. А кад снег паде, овце стану блејати од глади, а чобанин запевати из свега грла.
из Дубровника пут Требиња зими, и носио на леђима неколико ока кукуруза дома, па од труда, зиме, а може бити и од глади запјева иза гласа да се разабере: Ласно ли је пјану запјевати, а сиротној мајци заплакати, младу момку пољубит
Ћипико, Иво - Приповетке
— А не зна нашки.... Има једно њихово магаре што им пошту носи. Видјео сам на своје очи једном: милује га и глади као да је крштено... Бога ми воли га но своје момке! Па се часом замисли: — Хајде сада...
„Мора да је јако гладан”, помисли Миливој гледајући га како халапљиво једе. И сети се своје глади, кад оно њих неколико другова остадоше у пустој планини за два дана без залогаја.
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
) Ама, шта се ваздан мајете, дајте тај цилиндер! XВ ЖИВКА, ДАРА, ЧЕДА, АНКА, МОМАК ЖИВКА (носи цилиндер и глади га рукавом од блузе.) ДАРА и РАКА (долазе за њом).
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
да мотивише прејак, буквалан призор аутоеротизације: „Тада осећа како је ова дубоко, дубоко љуби у уста; рукама јој глади косу, уноси јој се у недра, у скут, и знајући за Софкине најтајније, најслађе и најлуђе жеље, чежње, страсти, грли је
Права черга, у којој се урлало уз гусле, крај ватре, више од глади него од пића. Испруживши обе своје ноге и раширивши руке, Исаковичу се чињаше, у полусну, да достиже њима чак под
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
без раздвојнице и тек на Шимширову Брду изнад Везирова моста, кад им је пук освануо сасвим проређен а они изнемогли од глади и замора, окренуо се млади Кошутан својем побратиму и шапнуо да се врате дома.
Натраг, умукните једном од Косова!.. И кад се све ућута, она клече крај сина и поче да га глади по образима. Дуго, нежно, болно за околину. Бледа као смрт а пркосна.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Дању ради, ноћу ради Да одбије муку глади Што кâ црна авет слеће На шесторо сирочади. А кад зима стегну јача, Ветар, цича, непогода, Она мишља: шума ј’
Осим неких дембела Што с’ не боје глади, Сви остали мучимо се, Свак’ мора да ради. Ратар зором урани, Оре, сеје, влачи, А горчило бележи Где ће жетве
Осим неких дембела Што с’ не боје глади, Сви остали мучимо се, Свак’ мора да ради. »Стармали« 1882. ИЗ ЖИВОТА ЈЕДНОГА ЛАВА И Там’ у Балтимору,
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
ФЕМА: Ти немаш никаква посла, него да седиш ту, да слушаш заповест. ЈОВАН: А крава да цркне од глади; зар јој не треба дати сена? ФЕМА: Крави сена, ух! ух! (метне мараму на нос) ала смрдиш!
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
И оставити песму да се сама мења? Поклонити себе животињама и цвећу и снагу своју дати глади црног корења? У овој ноћи мене није стид што певам из зида лепше но на слободи. Сунце ми у пети бриди.
Петровић, Растко - АФРИКА
Умети ловити значи научити те инкантације. Они се ту навикавају глади и трпљењу. Познато је да пре но што младић докаже да поседује већ све врлине које су потребне за татуажу, има да прође
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
ВУК: Не знам ни ја. И пре бих, веруј, знао, Станоје, Шта зборе чавке, мачке, мишеви, Нег’ овај овде што је од глади, Можда, сиромах умљем поклизô. ГЛАВАШ: А ви стојите?... Ал’ сте блесани!
ГЛАВАШ: А ви стојите?... Ал’ сте блесани! Или чекате ту да издахне Од силне глади, очигледице? Хајд’ иди, Вуче, вод’ га колиби!
Кажи му јасно: да зуба немаш, П’ ако ти сина смакне јединог Да ћеш од црне глади свиснути. Или накриви раме старачко, Под паз’о узми штаку дебелу, Па кажи: „Ето, хрома сам, стара, Немој ми ломит
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
Легли вали, па заспали, Као вишим чудом неким; Маина им богодана Чело глади дланом меким. Па сад плави, ноћи света! Треперите звезде мило! Ево море — душа моја — Уједно се с вама слило.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
— питао сам командира. Он ме проницљиво погледа и поче да глади један брк. После кратког ћутања проговори: — Посматрао сам своје војнике, па сам исто питање постављао самом себи...
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Пес не дира мачку, маца мишу глади, Из серца им звјерство љута зима вади. Тако једни и други и трећи ден прође, Когда св'јет на земљу и тишина дође.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
У Турке, зар у Турке? Ха, у пакао!... Ил’ тамо где је много страшније, Међ’ змије, гује, вукове, Кад у беснилу глади очајне Са себе здраво месо кидају... Ха!... МИРА (клечећи): Бабо! Ах, бабо!
КНЕЗ ЂУРЂЕ (глади се по челу): Још нешто хтедох питат, војводо... Али доста је — доста, сувише, Под твојих гласа тешким теретом
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
Болест мине, ну ето нам глади, Зло се са злом без промене мења, Чуди и јест те трајемо, људи. ПЕСМА ВЕЗИЉА Ни броди без преброда, Ни горе без
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
А камо и снашки? Ето, прија ми прича: хоће да умре од глади. Ништа јој не шиљеш, ништа не дајеш... И кришом, тобож младожења да шиље, млади за све то време једнако се слали
Ћипико, Иво - Пауци
— Па, ослободивши се, вели: — Де, добри господару, поврати ми их да не скапавају од глади! Газда погледа на свога надстојника Васу, омалена човјека избочитих јабучица, по којима се виде испрекрштане плаве
Бијаше се већ обикло на меке зиме, па у селу понестаде пиће благу. Треба је набавити или пустити да стока скапа од глади. Има неколико дана што Илија размишља гдје да је намакне.
два круха, кад једнога нестајаше, а друтоме не бијаше се надати, људи се забринуше; било је мушких што, да одоле глади, стављаху испод паса плочу, а женскиње испод прегаче, и, чврсто утегнути, путем ходаху.
на кокоши и крмад, којима би се стара Смиљана у љутој зими смиловала и прегршт по прегршт бацала да не скапавају од глади. Тако Илија под зиму јевтино продаваше, а усред зиме и љета за скуп новац куповаше и сијено и жито.
Село у невољи, неродица, притисли каматници, а брзо ће се и цркават' од жеђи, и — не дај боже — скапавати од глади,а ви што сте на управи трошите туђ новац, к'о да га је на прегрште... — Младић је говорио чисто љутито.
невољама, млађарија би безбрижно прекинула такове разговоре: „Брига нас, док се буде могло радити, неће се умират' од глади! ...
Пише да није ни тамо добро, а ови наши селе к'о луди.. А ваља, да селе! . — Да што ће овдје поцркнути од глади! Имали би сви ићи!
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
да се одмах ти монаси, силом, ако добровољно не пристану, преселе на Кулу, јер је дознао да један по један умиру од глади и болести. Затекли смо збиља тужан призор.
па су људи, док су били у избеглиштву на падинама, морали да хране стоку буковим грањем, тек толико да не поскапа од глади.
Не мари он за нашу судбину. Не занима га да ли ћемо имати сутра шта да једемо. Пустиће нас да скапавамо од глади, да лижемо зној са његових угојених кљусина које му служе само зато да би их гледао како се пропињу и ржу у доњем
стоји на зиду са својим ђавољим жигом на себи, јер ако не ропћемо кад су кијамети и поплаве, ратови и насиља, помори и глади, што бисмо се бунили против тога цртежа који је само обичан траг бојом по малтеру. Ништа више.
Затрпаће улаз у пећину. Може он и сам. Ако је још увек жив — богорадио је игуман. Можда се смрзао. Умро од глади. Хтео је да се уздигне изнад свију нас. Презрео нас је говорећи да смо ништарије и љигавци. Зашто ми да га спасавамо?
Ишли су кроз шуме. Има дрва у изобиљу. Нису ишли кроз крш. Поцркали им коњи од глади! Па зар не преносе зоб?! И тако, тек што би се неко закерало појавило са црном слутњом, одмах би га са свих страна
Хоће да нам покажу како су бољи од нас. Нека им. Пре бих крепао од глади него што бих пред њима савио колено и молио их да се врате. Али неће ни они дуго.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Та то није тешко то је барем лако, Намрштићу чело, почећу овако: Зграби перо иза ушију глади косу, мрда уснама и пише но брзо оставља перо. Аја, то не иде. Врло добро знадем, Привикаће људи да Јакшића крадем.
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
Доле ћемо јако сести, ал' ће да се слади! Мор'о би те, рибо, јести и да није глади!“ Па је узе, па њом брже да примакне к усти… Чун се љуљну… Он се трже Оде санак пусти!
… О, сироче! …“ Само човек, тврда срца, Мирно слуша, хладно ћути; Тек од глади кад премине, На гробу ће уздахнути. Априла, 1876.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
« Шта ти знаш? Можда се за севап, за спас душе своје, заветовала, да не би он умро негде на друму, у пољу или од глади? ЈОВАН (увређен, прекида је): Е па ако је и за севап, за душу, онда је доста година, две, па и три, а не цео век.
Откада је већ са њим, и са њим ће и у гроб. Па ако хоће да он не умре на улици, од глади, онда ено јој село и чивлуци, и што га тамо не да, да га чивчије чувају и хране?
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
ми је главна лепота у фризури, а црква ми баш није јака страна, ја ћу као она босанска ђевојка: л'јевом руком косу глади, а десном се Богу моли... Ој, ој, ој!
шта бих рекао, господин Јоксиме: у сравњењу с јеврејском расом, ми Славени смо лишени не животне снаге, него животне глади. Оно што философија зове енс аппетибиле. Јеврејин с глађу и апетитом зарађује новац, негује сина, чува расу.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
гуска, да је дуга дуга, а не качни обруч, упознаје га са системом Буридана, како магарац између два пласта цркава од глади, а не једе ни од једног ни од другог, будући да обадва равним нагоном к јелу вуку итд.
Она га је ослободила тамнице, а он је оставља да умре од глади, или да цела варош прст на њу пружа. Ја би желио да се стара она песма: »Знаш ли, душо, кад си моја била« лако не
»Чујте« — рекне он — »математични онај проблем због којег сам од глади цркао већ је разрешен«. — »Ти си магарац«, одговори му Санхо Панзино магаре.
— »Ти си магарац«, одговори му Санхо Панзино магаре. »Код два пласта сена цркао си од глади, јер си с твојом филозофијом памет изгубио. Али тако је кад магарац оће да се плете у ствари које за њега нису.
сена стојећа, и био је тврдо уверен да овакав магарац не би ни од једног ни од другог пласта јео, него би скапао од глади, будући да оба ова пласта равном силом к јелу вуку. »Шта је то?« То је жениалитет.
Тако, дакле, чине они који се гладе у браку срећу достати. Девојка се сирјеч глади да будуштег мужа по образу глади, а мушко опет да своју жену по леђма поглади, премда се често случава да ни мушко
Тако, дакле, чине они који се гладе у браку срећу достати. Девојка се сирјеч глади да будуштег мужа по образу глади, а мушко опет да своју жену по леђма поглади, премда се често случава да ни мушко нит’ женско није како ваља углађено,
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
експедиције тежиле да допру али су пропадале, стрмоглављивале се у поноре, бивале затрпаване усовима и умирале од глади у сметовима, а врх Хималаја остаје и даље неиспитан и непознат човечанству.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Али када виде револвер у руци, извади чанак и поче одбројавати сребро. Исајло се задовољно смешка и глади подбрадак. — А-ха!... А сад, браћо!... Оћеш људски! Их, што немам, и мени да размениш. — Ево ти!
Данима ми гладујемо — додаје други. — Ако пођемо са вама, помрећемо од глади. Ако се вратимо, можда ће нас куршуми мимоићи. Гладни, погурени и помодрели од зиме, одоше они натраг.
— И све се нађеш онда, кад не треба... Сутрадан, неки су коњи лежали и нису се више могли дићи од изнурености и глади. Војници претоварују ствари на друге коње, те их онако гладне и мршаве још више замарају.
Тако је ваљда суђено. А ко зна шта и оне друге чека на даљем путу... Лица су потамнела од умора и спласнула од глади. Песма је одавно замрла, разговори су престали.
те пријатељски обзири, те дисциплинована војска, ми ћемо заједно са овом стоком полипсати од глади. Ја одох по храну. Повео је собом десет војника са пушкама. Увече се вратио са два џака купуса.
На свима странама леже малаксали људи и коњи, од глади и умора, као скрхана, трула дрвета. Зашли смо у право беспуће. Идемо преко неких стаза.
Мало даље наилазимо и на једнога мртвога. Сигурно је умро од глади. Неко му је прекрстио руке на грудима и између прстију стоји му упаљена свећа. Само што није догорела.
Али трећега дана опет понестаде хране. Наређено је да војници штеде. — Ама како да штедим, кад се поводим од глади! — јада се један.
Лежали смо тако око два часа. Почињемо већ да се бунимо, јер нам се мути по глави од глади. У неко доба појавише се и наши.
Као сан... До малопре смо разбијали пексимит каменом и крцкали штедљиво, колико да не помремо од глади. Онај пешачки потпоручник не могаде да издржи, већ дохвати таблу од келнера, па је спусти на сто и над чинијом се на
На многе је неповољно утицала синоћна обилна храна, јер су им црева од нејела и дуготрајне глади ослабела. Морнари су кофама просипали воду по разним угловима брода, посматрајући ове јаднике очима пуним саучешћа.
А неки су и кроз Албанију помрли. Много му је било жао кад је чуо да је Крста возар умро од глади када су ишли преко пиринчаних пола. А каплар Вучко удавио се у реци Маћи. Јанкуља су убили Арнаути.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Ко пева о хлебу и о глади! Улицама и крај биоскопа, пред глумицом младић богоради: Прислушкујући: Из желудца Вам се диже опере неке арија!
Она: О не! о, не! то није од глади; То шести месец откуцава мој трбух: биће фабрички радник, а пијаницом ће га звати Скадарлија!
Да ли ће звецкати џепом; умирати од глади; И он разголитити речи да осрамоћене беже: Презриво се церећи, одбити ма шта да ради; Богохулити дању, под покривачима
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Узалуд су га чекали да се врати, узалуд остављали у прозору светло! Није долазио. Можда због глади која је била честа гошћа, а можда и због воде коју су становници Пешчаре из далека, на леђима, доносили, јер нигде
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
О, лијепа поља! о лијепе луке! Не носим вам ништа доли душе голе, Жуљева и рана, што пеку и боле, Невоље и глади и скрхане шљуке...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Мијат Томић (познати хајдучки поглавица из XВИИ века) у песми је онај човек који је „од глади црну земљу јео, а од жеђи с листа воду пио, док је јунак дружбу сакупио“.
Зашто ми се отприје не кажеш, него сам те путем намучио: и конаком, и глади, и жеђу?“ Тешко свуда своме без својега! 2 ЖЕНИДБА КРАЉА ВУКАШИНА Књигу пише жура Вукашине у бијелу Скадру на
он брже ситну књигу пише, те је шаље Анђелићу Вуку: „Богом брате, Анђелићу Вуче, немој мени ђеце поморити, поморити и глади и жеђу; пустићу ти брата Милутина“.
Оно робље што сте куповали, немојте га глади поморити, већ све оно робље распустите, нека иде куд је коме драго; то је, браћо, мала задужбина откупити робље од
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Тамо боравише докле пак рад глади за продатим Јосифом од браће одоше сви широм у Јегипат. Те тамо при својој смрти, Јаков своје синове благослови и каза
ради оно туђега добра, а ја ниоткуд ништа не могу добаљати да би му бар исто суха хлеба могла односити и давати, да од глади онде не умре.
Земљу око себе запустише. Нигде ништа им неста за ками зуби. Те јоште црње и хуђе прођоше од глади: ка пси мањкаваху. Почеше јести мртве своје лешине и сваку липсотину. А и тога им не настача.
Најпосле што хабе човечаска лајна с прахом месише те једоше. Пак изарад те такве беде невољне од глади многи хартници јуначни и попоштенији им што су имовити господари, добегоше под град да се предаду Грком, ал’ они не
Дор су гинули луди од глади и пак им на то свети Димитрије би за велику помоћ, те сам видимо се свуда указивао, по свих околних страна на коњу,
И јачи би му залогај од њега. Преобукосте се у вучје длаке и срдца. Ко рано на свој посао рани, Суза од глади не рони Него и другим свога комада одломи и накрми.
и рече к божијем посланику пророку Гаду: »Тесно ми је одсвуда, али волим пасти у божије руке него у човечаске и од глади мањкавати, а господ Бог је много милостив и пожалиће ме опет«.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
девојке на авлијска врата; понека се забатрга, па јој излети папуча или нанула чак преко сокака, а лепи Перица само глади своје брчиће и пусти извештаченим басом (а говорио је обично са пола уста): „А јој, побратиме, пусти ме да умрем!...
Бакшиш ретко купи, јер он управо и не долази у Касину ради бакшиша (јер он би по овом бакшишу умро од глади), него долази ради томболе, коју сви радо и редовно овде играју, само мало доцније, кад се сви играчи скупе.