Јакшић, Ђура - ПРОЗА
он није био више преда мном, а ја сам га опет видела; није говорио, а опет ми се више пута чинило да ми, као неки гласак танане врулице, његов глас до ушију допире. „Шта је то?“ питах се сама... И једва сам чекала да га опет видим...
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
о песмо пуна јада, Штоно певам ја уз гусле сада, Ти живи само, док врело извире, Без имена па тада утиче, Докле гласак вруле јечи, па умире, Љубичица докле, докле ружа ниче, Докле она ниче, цвета, па уњива, Док се јасно сунце у запад
“ 15. Оваки бија поток њени речи, Још мени звони у уву њезин звук, Славуја гласак преумилно звечи Кроз ноћи каде плови бајни мук, Умилно врело жуборећи јечи, Зефира јоште лакокрили пук, Кад њија
Предивну песму удесила славља, Ал' њезин гласак за њ'га се не јавља; Предивно звезде и трепте и сјају, Ма очи с' тамо његове не дају; Далеко мисли њему се отеше,
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Грешан је можда, невредан, боже, ал' пати, пати, што игда може! — Тако се ори очајни гласак, слуша га само црквица стара, кадикад му сетно звоном одговара, и слуша га свети иконостасак, и с њега слуша у оквиру
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Части се Видран пред млином старим, а све је тихо, не чујеш гласак. Опири рибе, а онда рече: „Добро би било дремнути часак. Неће ми бити спавање лоше под самим кровом Жуће и Тоше.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
“ И док год се гласак ове звезде слуша Донде ће с’ и твоја благосиљат’ душа. Јест, човек си био, те и на висини Сачувô си цветак срца у
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
ИX Кад сам био на твом гробу Замириса мир босиљка, А мени се причу гласак: „Шта ми ради моја Смиљка?“ Твоја Смиљка, сиротанка, Још не може ногом стати, А отац је зборит’ учи — Прва реч
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
извјестија каквог му таквог, и потом, получивши га, восклицава: Вени, ветре мили, И на златних крили Ти довеј ми гласак И мио и сладак: Да на моме крају Мир и слога трају. Веје ветар, веје И жељу ми греје Као сунце мајско.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Кроз тиха поља срдашце ми жуди Далеко тамо, у бајнији свет: Да злато своје иза санка буди Уз гласак фруле, уз уздисај клет... Ил' да јој шапне поветарцем благим: Љубим те, душо, више него свет! 1880.
свог драгана што у тврдој кули чами, И песма се болно хори по вечерњој тихој тами И песма се болно хори и болнији гласак бива, Ал' на њене сетне гласе одговора нигде жива!
ПЛАЧ АФРОДИТЕ НАД АДОНИДОМ О звезде на висини. Чујете л' моју тугу? Ја плачем у тишини... О Ехо, по даљини, Поклони гласак другу, Што блед и мртав лежи У суморној долини. Кô кедар оборени, Кô цветак миришљави, Он ћути... Тешко мени!
Ви звезде на висини, Видите л' моју тугу? Ја плачем у тишини... О, Ехо, по даљини, Поклони гласак другу, Што блед и мртав лежи У суморној долини... 1888.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Јелена Харисијадес тада поче тихо и горко да плаче. Сузе из оних великих очију само лију, груди се надижу, али се гласак један не чује. Занимљива је била топографија оног буџака, а занимљиви и начини живота у насељима.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Летела је ослобођена страха, чак и тежине свог сопственог тела, кад зачу гласак: — Не стежи нас толико! — Ко то говори? — жена погледа око себе, испод себе, али нигде никога није било.