Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
периоде, имао бих опет да упутим на мој чланак Подела нове српске књижевности на периоде који је изишао у Просветном гласнику за 1911.
у Чтенія при императорск. обшествъ исторіи и древностей российскихъ (књ. 4), и најзад Стојан Новаковић у Гласнику Српског ученог друштва, 1871, књ. 31.
Стејићеве Эзыкословне примѣтбе о Караџићеву преводу Новога завјета, штампане 1849. у Гласнику Друштва србске словесности за 1849, јесу најтачнија и најбоља критика коју су сувременици учинили Караџићу.
1886, у оскудици, сети се својих приповедачких покушаја, и понуди их локалном листићу Шабачком гласнику, који их, на препоруку песника Владимира Јовановића, штампа.
Књижевности припада само једно његово мало, али значајно дело, Мисли, које су се прво појавиле у Српском књижевном гласнику 1901, и одштампане у засебну књигу [најпре] 1902, [па у другом издању, допуњеном, у Београду 1914].
Почео је, под псевдонимом, певати у Српском књижевном гласнику 1902, прва свеска Песама изишла му је 1903, а друга, Нове песме, 1912.
Свој песнички рад отпочео је под утицајем бечких модерниста, почетком XX века, и писао махом у Српском књижевном гласнику. Збирка његових стихова Песме изишла је 1906.
има знатан број књижевних и уметничких студија, чланака, оцена, растурених по часописима, нарочито у Српском књижевном гласнику [између којих је 1914. објавио прву књигу својих Огледа из књижевности и уметности].
Као позоришни критичар прво у Отаџбини, потом у Српском књижевном гласнику, затим као драматург и управник Народног позоришта, Јанковић је био од знатнога утицаја на подизање књижевног мерила и
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Ја сам онда већ био у Паризу. Критика на Итаку била је виолентна, нарочито у Српском књижевном гласнику. Што је главни критик Гласника тврдио да сам ја рушилац народних светиња, то је можда било тачно.
КОМЕНТАР УЗ „ЕПИЛОГ“ Октобра 1920. штампам Суматру у Књижевном гласнику и објашњење своје поезије. Решен сам да идем у Париз и одлазим. Ја сам се надао да у Паризу останем неколико година.
У Српском књижевном гласнику, октобра првог, Поповић је онда штампао моју песму о Суматри, и њено објашњење. Међутим, нико није наслутио, па ни ја,
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
ОПРОШТАЈНА ПЕСМА (Последња објављена песма, штампана у ''Српском књижевном гласнику'' 1929) ОПРОШТАЈНА ПЕСМА Ево ме, Госпо, након триест лета Са проређеном, прогрушаном косом, Ко привиђење са другога
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
о „своме човеку“ грдећи себе: што није знала шта ће јој поручити и искати, те ето не може сад одмах да његовом гласнику то да. Него, извињава се, она ће то послати пред вече у хан где је овај одсео и то још по слузи.