Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
А и од Босне долазе гласови, да ће летос велика сила ударити на нас, а шабачка нахија збркала се: једини с нама, а једни с Турцима.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
— рече капетан пришав столу и узевши понајвећу чашу. Сви се латише чаше и напише у здравље Ђукино. Опет се јављају гласови да се иде. Опет нуди Давид »по једну с ногу за срећна пута«.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Доле, испод обронка на коме је старо распеће, чују се болни гласови: као да цео народ деце мре напијући у стењу и у шкољевима.
А када је умрла, нечујно и спокојно, као што су поумирале њезине кризантеме, дуго су са катедрале певала стара звона. Гласови тих звона били су мирни и свечани као гласови давно помрлих свештеника.
Гласови тих звона били су мирни и свечани као гласови давно помрлих свештеника. ВЕЧЕРЊЕ Мала, снежна сеоска црква, на рудини, покрај грозничаве зелене реке.
Вечерње шеве су, бежећи пред гомилом, дизале се у сврдлу над житом, и као сјајне жице пролазили су њини гласови кроз ваздух пун пурпурне прашине и жагора.
Африка
После сат-два спавања трзам се из сна са радосним узбуђењем. Око мене савршен мрак. Неки чудни гласови долазе из ноћи кроз размаке плетеног зида. Мислим шта ме је то пробудило и шта сам се тако обрадовао на своје буђење.
Одједном се сетих Швајцарца. Пробудили су ме гласови зверова из ноћи и то ме је усрећило. Право звериње је око мене а не само зечеви.
Пролази четврт часа у чекању, што је изван сваке мере; Меј и други црнци зову га кроз мрак и њихови дивљи уплашени гласови разлежу се п реко саване на читав километар. Никакав одговор. „Мачка!
Црњански, Милош - Сеобе 2
Ја то свршио изјутра, до подне, а после подне узеше деца казивати да се, из шуме, чују гласови курјачки. Урликали су те зиме као никад дотле.
Теодосије - ЖИТИЈА
оскврњених, и нечистих усана него бестелесних и чистих светих анђела који стално Бога поју, кад појаху светога старца, гласови из пештере чули.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
У млаком мајском ваздуху чинило се да њихови гласови долазе из воде. На самој обали реке дечаци су пуцали топовима од блата, а дечја излетничка група пентрала се по дрвећу
- Шта мислите, децо, где спава врана? - упитао је, а оштри дечји гласови почели су да сецкају тишину на резанце. Она мала још је млатарала ногом по води, иако је Тиса била хладна и муљевита
ако се неки предмет потопи у воду...” итд. Гласови су им били пискави и неодређени, а кроз стаклена врата видело се како једна према другој нагињу своје златокосе главе.
Било је хладно и због тога није било комараца. Рашида се смејала говорећи да се плашим. Нисам хтео да признам, али гласови барских птица, промукли и отегнути, дизали су ми косу на глави, а трске ми секле кожу на листовима ногу и рукама.
Замислите! Замислите! Њихови гласови гушили су се у сутону и шуштали као крила отровних птица. Одједном сам се осећао мали и безначајан, и сувишан, и
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Сирота Ленка усиљава се свакако, ал’ су их мушки матори гласови надмашили, док не буде принуђена пре свршетка умукнути, и пред старцима капитулирати, који су, опет, заборавили на
Црњански, Милош - Сеобе 1
Но тек што беше свануло, са друге стране реке почеше да му довикују напити гласови, да млатарају неке руке и да се чују псовке и речи, иначе нечувене у том свету, довикиване од милоште, братски.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
собе у поткровљу, апартмани, крстарења по Средоземљу и тужне ноћи на станици у метроу — до њега су стизали различити гласови: успеси су смењивали приче о потуцањима и њеној пропасти — о невероватном богатству и пукој сиротињи — и, најзад, она
Платила си три минута, мада ниси изустила ни реч, и отишла на факултет, а по аули су јечали млади срећни гласови. Гласови, гласови. Мирисало је на снег и распуст.
Платила си три минута, мада ниси изустила ни реч, и отишла на факултет, а по аули су јечали млади срећни гласови. Гласови, гласови. Мирисало је на снег и распуст. Вратила си се и ти кући и затекла кухињу запушенију него икад раније.
Гласови, гласови. Мирисало је на снег и распуст. Вратила си се и ти кући и затекла кухињу запушенију него икад раније.
Матавуљ, Симо - УСКОК
У исти мах, кад она започе, грану сунце, а на гумну, пред манастиром, зачу се тутњава, рзање коња и људски гласови. Одмах се тријем пред црквом испуни људима, а само главари уђоше унутра.
Старац бјеше необично добре воље, јер му из свијех племена долажаху гласови да се мир утврђује, да се народ покорава судовима, да су добри биљези е ће се и порез моћи прикупљати; предаде се
Дуго је тако трајало. Мрак се све већма хватао, тишина постајаше све већа и кроз ноћни мир почеше допирати гласови покајницâ. Одједном Јанко уздахну и шапну њешто. Дјевојка скочи: — Јанко мој! Хоћеш ли што? — Жедан сам! — рече он.
— Јест чудо. Невеселији, да-ти, не бјеше ни на робији! — Да му не стижу из дома какви рђави гласови! — запитаће Стево Бојов. — То није! — одговори Лабуд. — С те стране баш је задовољан!
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
(Невјерни Алахов слуга) Покрети и гласови, сливени у дубоко јединство, понекад се издвајају, као што се ноћу, у извесним тренуцима и на неким местима, река
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Још у пуном добу њеног цветања, половином шездесетих година, почели су се из самих романтичарских редова чути гласови критике и протеста.
године, као одблесак опште депресије духова, и у књижевности су се највише чули гласови клонулости и обесхрабрености, и писци су били у једном тешком и мрачном расположењу.
Милићевић, Вук - Беспуће
Познавао је те људе по одијелу, шеширима, навикама; њихови гласови долазили му гадни, њихове кретње одвратне, њихови погледи глупави.
Зачас се огласише звона с других цркава; несложно, гласови се сударали и разбијали; ситно и високо пиштала звона с једне капелице, надмашивала остала, губила се у брујању
свјетлост не почне да блиједи ноћ; кад затитра магла, кад стану да се јасније разабиру куће, кад започимљу да се чују гласови живота који се буди, кад, поред његових прозора, са лијеном шкрипом прођу воловска кола на којима сељак напола спава,
у даљини сијао се један срп воде; однекуд из поља долазили одломци једне снажне пјесме коју су пјевали чврсти и оштри гласови жетелаца, пјесме грубе и вреле као и сунце које их пржи, под којим жању, полегли по послу и окупани у зноју; у њој се
Чују се весели, храпави гласови гдје се довикују, под сунцем које се диже и које почима да шиба својим зракама. Из шикаре, на трњу, плаве се њихових
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Бојак богме каквог још не беше, Јер се мучни гласови разнеше, Кажу: Турци нешто не мирују, Дању, ноћу брзе коње кују, Прах намичу, оштре јатагане, Честе књиге прате на
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Као да те ти гласови понеше са собом горе, у те висине, крештећи и пиштећи... светећи се мени који час се радовах што се отресох тебе, час
Ето на! Из чаршије, са улице, допреше гласови песме, зурле и бубњеви. Изиђох и стадох на праг од кујне. Месец беше насред неба те не беше великих сенки.
Покаткад чуо би се туп, металан звук мотике, промукли гласови раденика и њихово дозивање, али је све то, опет, на махове, разносио још топао ветрић, који је пиркао преко ове
— Хајде. Почни! И почну. Запевају песму која се тада најрадије певала. Гласови им чисти и дрхте од радости. Руке им лете на рад, а околином се разлежу речи песме: Ветар душе, ветар душе, ал’ —
Кандило пуцкара. Миришу опајани ћилими у соби и слама из асурâ. Са улице се разабиру већ гласови. Пробија модрина кроз прозоре и ломи се са светлошћу свеће у чираку. Облачиш ме. Али све је одело на мени велико.
Мајка течина с Мојом бабом и још неколико њих старица запеваше: Аџи-Гајка девојку удава. Гласови дрхтави, слаби, узалуд се уздижу, не могу, већ тихо, једнострано иду, губе се у самим њима, а тако чудно, чудно утичу!
И као да пуче нешто. Поче песма. девојке, жене... Њихови чисти, дрхтави, топли гласови испунише собу. Не може се више. Забранише да се пећ ложи. Изнесоше сатлике, чаше и сву „срчу“.
— Свири, бре! Затим су се чули пуцњи његове жиле и јауци, превијање од удараца, плачни гласови свирача, Циганака, Цигана, које гоњаше испред себе, и њихова молба: — Аман, газдо! Хоћемо! Сад ћемо!!
— Свирај... Не знаш ти, али ипак свирај... Де, ону... „Подухнуше“. И као да чу како неиспавани, промукли гласови Цигана запеваше уз крештаву свирку. А он се, Ита, заваљује. Колија му дотиче земљу. — Да, да, ту... ту свирај...
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Кад таке жице пуцају роду, је л' чудо што гласови странпутицом оду? је л' чудо што и нас, жичине друге, нескладне туге обузе склад, зовемо сенку, гонимо над?
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
поред себе, притискују те, и као што је трска некад шуштала: „Краљ Мидас има магареће уши“, тако се око мене канда гласови разводе: „Чујте, људи, Кузман има новаца!“ — Ако их код куће оставим, не смем никуд да се макнем.
Лалић, Иван В. - ПИСМО
Музика тескобе Што раствара се у ваздуху собе И слеже као талог на дну дана. Корак у празној соби. Гласови Под куполом од кости. Дечији су. Секунде дуге као часови. У недреманом оку камере Још један снимак.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Јер, има нешто у том транзистору, Чарли, што ме једноставно избезумљује. Ти гласови, Чарли, ти полусељачки гласови са благим окусом града, који нападају из дана у дан моју сироту Еустахијеву трубу,
Јер, има нешто у том транзистору, Чарли, што ме једноставно избезумљује. Ти гласови, Чарли, ти полусељачки гласови са благим окусом града, који нападају из дана у дан моју сироту Еустахијеву трубу, Чарли, толико да више не могу да
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
Жене су у грдним покретима с једне стране улице на другу, спремајући се на посао. Гласови из њихових грла су врло значајни. Ја сам у чамцу између Острва и Ескалоне. Села по језеру запловила на његову воду.
Довољно је да човек замукне па да се гласови природе дигну ослобођени а да он све то назове: Тишина. Сва природа около је у јединственоме раду сарађивања.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
Седим, а песма се њихова пење уз моја колена слично мравима и рапави гласови хрскавице гле с трга захтевају милост од тананог слуха света. Јадно то самољубље бића збијених у гроздове меса!
Одозго до доле прекори се котрљају као љути водопади. На дну се гласови прекора сустичу ка човеку под вишњом што лежи уморан и гладан; последњи сам у ланцу свеопштих псовки.
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
АДВОКАТ: Па имамо времена за то. ДАНИЦА: Ипак, да свршимо. Тетка ме је нарочито молила. (Чују се гласови из собе.) АДВОКАТ: То су извесно они? Ја нисам рад да ме сретну овде. ДАНИЦА: Зашто? АДВОКАТ: Та, досадили су ми.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
— Ех, шта ћеш, војна дисциплина!... Строга вика на војника! — чули су се гласови. — А што си ти запео првога дана, кад ти је близу? — Знаш како је...
Око десет часова зачу се однекуд испред села жагор и гласови допреше и до нас: „Дижи се, устај.“ Буновни људи товаре своју, спрему.
Од раскрснице скретосмо десно... Види се силуета неке грађевине, сигурно школе, а мало затим застадосмо. Чују се гласови: „Пешадија напред!“ Одјекује клопот фишеклија и бат ногу... Када наиђе и комора, онда крете артиљерија.
А они који су чували границу, престали су и да пуцају на царске војнике. Али од неког времена кружили су чудни гласови. На обалама Дунава и Саве видела су се на непријатељској страни нека кретања, нове униформе... Обустављена су одсуства.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Над селом се носе гласови стоке која се враћа с паше, паса и деце која их дочекују, петлова и друге живине која се спрема за легало; све се то
и Ката именова неке главније политичке раднике. — Њему сви рекоше да су то само тек ’нако... празни гласови... — Надлагује се свет, море, рече један одборник. — А ’нако вели...
Што сте ви јуче ишли у Београд, него за то. Море, њему се то знало... зарађено је. Дођоше ови гласови и у школу. Гојко досад није никад обраћао пажњу на промену владе. »Шта имам да се плашим или веселим, мислио је раније.
дошло доста чланова: из школе се чула таква врева, као да је тамо неколико стотина жена, јер су се чули већином женски гласови. Љубица претрну и застаде... Гојко беше већ позеленео од страха. — Баш смо погрешили!...
Ћата се највише дао на посао, да се ти гласови раструбе, а он им је управо и био повод, јер је он саставио Влајка са чувеном лепотицом.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
украшен; раскошан, китњаст; отмен; охол, поносит гонџе - (ружин) пупољак; дете, девојче граја - галама, измешани гласови и узвици граорина (грахорина, грахорица) - врста биљке из породице махунарки која служи за сточну храну (Вициа
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Изнурен, нисам могао ока да склопим. Док су око мене причали, приметио сам да су и ти гласови некако тешки и да људски говор, пре, није тако звучао.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
— Немам. — Колико ти је година? — Шесет. — Па још ниједан орден?! — Ниједан. Повикаше гласови кроз масу, као оно на вашару кад се чудовишта приказују.
(Ово се друго врло ретко дешава, и то онда кад се подражава природности, те се, по свршеном гласању, броје гласови да се види која је страна победила; а у ствари је то одређено много пре него што је и држана та скупштинска седница).
И, замало, а у маси се зачуше гласови: — Министри, министри! И министри се доиста појавише са свима великодостојницима земље Страдије.
— Тако је, тако је!... — зашушташе изнемогли гласови са свију страна. — Је ли б..л..и..з..у? — чу се развучен шапат из једног угла. — Браћо!
— Лаже чича! Лаже чича, претвара се само да се врати! — чуше се гласови са свију страна. — Коме се, браћо, не иде, — опет ће говорник — нека се врати, а не да кука и буни друге луде.
Збор се растури у најбољем реду. При разилажењу се чули гласови: — Сутра ћемо видети ко смо! — Видећемо сутра многе хвалише!
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Седе у клупу, отвори књигу и поче да разгледа Византију. Око њега брује и узвикују гласови, пред очима му трепере црна слова, а мисао му отишла далеко — у ВИ век.
Али откуд, откуд... кад се то почело ?... Одједном, као по команди, умукну оркестар, прекиде се песма, ућуташе гласови. Тајац се продужи неколико минута... — Шта ?... Не може бити !?
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
у мору, гледао твоје куле и остре мунаре, с којих су се к небу подизали у свануће, у дивну тишину, хиљадама свештени гласови, гласећ небу име свемогуће, земљи име страшнога пророка. Каква вјера да се с овом мјери? Какав олтар ближе неба стоји?
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
сама она, Софка, у исто овако одело обучена, исто овако седећи, пред истим овим цвећем, па чак и сама кућа, из | куће гласови и идење или матере или других, и саме речи, жеље, нагласци, све то, чини јој се, некада, не зна када, у које време,
већ лакосана, сећа се доцније, чула је одозго, кроз таваницу, како сигурно из очеве собе, једнако долази шум, чак и гласови, и неко дуго | ходање. Онда, као никада дотле, материн доста јак глас, као неко одупирање, свађа, плач.
И то понављање истога стиха са запушеним једним увом, да би им гласови били што силнији, јачи, као да су у селу, у планини, где треба чак преко брда глас песме да допре и разговетно се чује.
Отуда онда оне невероватне приче, гласови о њима, „сељацима“. Софки тада би јасно што никад од Магде није чула какву добру реч о тамо њеним синовима, снајама на
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Из ока њина тмине гроба зјáпе; И смрт је с њима, да живот мој погребе. Шум руха слутњу улива ми црну; Гласови туже за прошлим животом; Прилазе, да ме у плашт свој огрну! Па тада куда? Шта ће бити потом?
Тонемо као труп Титаника. Мрак. Неизвесност. дуги, мртви часови. Глуво доба. Круже кобни, црни гласови. А душе захвата слутња, страх, и паника. СОНЕТ Шта је то? Урлик побеснелих руља? — Не.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
трас, цангр, кло-кло; звр (телефон), бим, бам, бум (црквено звоно), цин-цилин (звонце); и којима се имитују животињски гласови (кукурику, пућпурућ) или и читави напеви поготову код птица („дукат!“ вели морка кад снесе јаје; „видим Тител!
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Онде је ону ноћ још већу страву претрпео него пређашње обе ноћи: ту је била страшна лупа, вика, звека ланаца и страшни гласови: „Тај хоће моје царство да прими!
Ишле су војске све једна за другом пред непријатеља, а гласови цару једнако несретни долазе да војска пропада. Најпосле подигне се цар сам собом да види, како је тамо.
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
Широко колико зид овај држи чак тамо; а дубоко тамо кроз воће, тамо до на крај вароши и даље, даље, у поље, у гору... ГЛАСОВИ ПРИЈАТЕЉА Ау, пријатељу!
ЈОВЧИН ГЛАС И осем ове куће, дедовске, и баште и нешто воћа овде, све ја сâм стекао, прикупио, здружио... ГЛАСОВИ ПРИЈАТЕЉА Аферим, пријатељу! Аферим, пријатељ-Јовча!
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Прође то лето и све се то више о Стефану Малом почну туда гласови разносити. Ја сам већ могао доста добро албанески говорити.
на ум долазила; но, више из самога љубопитства распитивао сам што се тамо дела, откуда све смутнији и гори долаза[х] у гласови. Таково је бедно состојаније земље без разумнога прављенија, гди сваки паша хоће да је цар.
Мирис такових плода и цвећа да би чисто помислио ко даје у рају. У почетку јунија дошао сам овде; пети дан затим дођу гласови да у Цариграду куга мори. „Иди га сад у Цариград”, помислим у себи.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Бакоњи бјеху прионуле очи уз манастир те се препаде кад многи гласови заграјаше: — Вазда Исус и Марија, фра-Брне! А имао је Бакоња шта и видјети!
Тетка би се прошетао горе-доље, испред њих, па би замахао прутићем, а на то би се сложили гласови. Бакоњине су очи сјактиле, пратећи сваки покрет прутића, а кад би се вршак тога прутића к њему обратио, те он дао маха
до највећег несклада, фра-Тетка се наједи, па и он поче немилице ударати по зупцима, те из цијеви излијетаху свакојаки гласови. Али кад сунце грану, вјетар поче слабити, па мало-помало, утоли сасвим, онда се поврати склад и у цркви.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Сви су се гласови подавили у њој. Дуго је потрајало док је, као из њене главе, поново забрундао Ђорђе „секиром ћу главу да ти смрскам“,
— Па, помрећемо сви. Можда би тамо у апси и преживео ово. — Човек се заплака и баци цигару у гроб. Ђорђе брзо иде. Гласови се не чују, а смрт послује по кућама и пуни село немиром, тумарањем и Тихом лупњавом.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
— па оде. Девојчица напрегнуто ослушну. Из дворишта су допирали дечји гласови. Чу одскакање лопте о бетон, радосни смех победника, па љутњу пораженог.
Опет су се чули дечји гласови и ударане лопте у бетон, али дечака није било. Од мајке је девојчица чула да се дечак одселио у други град, и
да су то, у ствари, лутке начињене од дрвета, али не онакве какве се добијају за рођендане, већ нарочите, Татагине! Гласови су им звонили као сребрна звонцад, а у соби је врило као у школи.
Чак им је чуо и пискуставе, танке гласове. Али, кад је протрљао очи, комешања је нестало, гласови су се утишали. У прозрачној ноћи, пуној месечевог праха, ораси су непомично лежали на утабаној земљи, прошараној
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Имао је тридесет година а Цариград је био замаман. Али, и дан, и ноћ, и лица, и кораци, и гласови, све је дисало као опасност. (Онда још није знао да се највеће опасности не одају.
Код Пижона су се, чуо је Господар Јован (гласови се преносе и у смрти као и у животу), у овом веку а између два рата, сваког уторка састајали браћа Поповићи и научник
Изненада као да се са дна тог зеленила подиже узвик: гласови јачају, уобличавају се, долазе до њега и не доносе ништа добро.
Није се могло. Гласови о збивањима стизали су, у Гружу, прво њему јер је он био први човек. Ни из те коже никуд. Тако је, у јесен 1813, док
протутњи стари аутомобил или се скотрља, од Студентског парка, шумор лишћа; понекад залутају и расветљени дечји гласови.
је могао да забележи, оно што ни очевици нису видели: како је Љубица, док су се њеном гласу и њеној молби придружили гласови и молбе свих присутних, у Милошевом оку које је гледало, око себе, тај полукруг људи што моле, све самих
Поверљиви гласови су јављали Господару да Господарици долазе готово сви које је он повредио. Милош је знао да ће их она смиривати, јер
неко место здравије од тих одаја Пашиног двора у којима су се, под дрвеним таваницама, гомилале истрошене прошлости и гласови претворени у трулеж.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
када је умрла, нечујно и спокојно као што су поумирале њезине кризантеме, дуго су са катедрале певала стара звона, а гласови тих звона били су мирни и свечани као гласови давно помрлих свештеника. Ј.
поумирале њезине кризантеме, дуго су са катедрале певала стара звона, а гласови тих звона били су мирни и свечани као гласови давно помрлих свештеника. Ј.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
О том питању које се никако не сме оставити по страни, морам сада да говорим забринуте душе“. Гласови одобравања чуше се, овде онде, из редова ученог колегиума; и наша три литерата учествоваху у њима.
У том кругу појавише се гласови у корист његова учења. И о томе постоје нека сведочанства. Стобејон, затим Секстус и још један анонимни схолијаст
И њихови гласови подрхтавали су од страха и узбуђења. „Е, сад смо награбусили!“ рече један од њих. „А нисам ли ја лепо говорио да се
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
И баш у том тренутку зачули су се несложни, уздржани нечији гласови пред вратима, па тежак, велики кључ што се, уз звекет других кључева, са неком језивом претњом, окретао и вртео у
од најсвечанијих ноћи коју је љубав могла да доживи, задрхташе наједанпут па се као неки таласи нада мном пронесоше гласови са неколико оближњих џамија, осветљених малим, правилно поређаним лампионима, окружених црним замишљеним кипарисима,
Под њим зјапио је понор, горе небо прозрачно, насмејано. Из празних соба ширио се задах влажнога малтера, и гласови раденика што су кречили зидове, звучали су необично звонко, као одјек у стенама.
Али већ после пола часа тргоше ме из тврдог сна ужурбани и збуњени гласови мојих војника. Скочим што сам пре могао и угледам војнике око мог одличног каплара Белића, који се бацакао и ногама и
Ту се он згури и стаде прислушкивати па замало гласови они постадоше разговетнији и јасно се зачу некаква прозивка све познатих српских имена као што су Милун Јокић, Милован
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Тад су се сјетили да је киша престала и дигли се у предвечерњу шетњу. Дозивали су и мене. Чак и њихови груби гласови чинили су ми се свјежи, као свјеже ољуштени, сочни од кише. Притајио сам се. На небу се блиједо оцртала дуга.
Застаје човјек пред тарабама цвјетних башта у којима прскају сребрни водоскоци и из којих дозивљу чежњиви гласови жена. Застаје — али се одмах јавља опомена смрти, и он креће даље. Изнурен, изнемогао, најзад се одлучи: добро!
Под сводовима градских капија чекао сам да престане нагли прољетни пљусак. Дјевојачки гласови из натопљених повртњака, још мокри од кише, под трешњевим гранама отешчалим од блиставих капи, дозивали су се преко
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
— Хајде, не дроби ту — одговори Станка и оде пољем, ступајући замишљено и узбуђено... ... Најпре они необични гласови о Ђуричиној храбрости, па сад ове чудне и слободне његове речи о себи и о њој самој, и најзад ово последње, где он
Лекар се нада да ће преболети. Капетана очекиваху други неповољни гласови. Писар га дочека пред среском кућом, и на његово питање: шта учини с Новицом, одговори му: — Погинуо је. — Како ! ...
Ћипико, Иво - Приповетке
А из оближњих винограда допиру до њега раскидани тежачки гласови и јасни звуци мотике што цикне о шкрапу или о плочу, и уморна, безнадна радничка пјесма, чежњива за нечим недостиживим.
Однекле неодређено већ се јављају пригушени ноћни гласови, и речица својим шумом јасније се јавља. Дечаци наложише ватру, крше суве гране и прилажу на њу.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Наиме, гласови о томе да је поезија постала тешко доступном, затвореном или, с друге стране, да се преобратила у чисту прозу, ти су
томе да је поезија постала тешко доступном, затвореном или, с друге стране, да се преобратила у чисту прозу, ти су се гласови појављивали у оној мери у којој су песници почели да напуштају стилску периферију у језику и да на елементарне
Као и обрнуто: кад се у глосолалији или у разноликим песничким експериментисањима ређају гласови и крајње „смели“ тропи без докучиве смислености.
П.) није уздрхтала ни на вест о доласку последњих времена коју проносе престрашени гласови савременика, већ је продужила да говори о временима непролазним оним спокојним, моћним гласом којим сан једино може
Краков, Станислав - КРИЛА
Доцније ће играти покера. Из једне собе допире страшна граја. Гласови су оштри и пискави. И обојена власница морала је да покрене урањено тело. Тада се граја појачала.
Колона се уставила. Тамне су прилике избиле пред њу. Чуо се пригушени говор. Примане су заповести. Тихи се гласови укрштали и сударали. Потом је заповест даље разношена. Види се како се одвоји један део и пође некуд у ноћ.
То мајор издаје заповести. Чује се како његов пригушени глас дрхти. Потом су други придављени гласови питали. Па све замуче. И већ се групица хтеде раскинути кад се чу храпави глас: — Бранко, чутурицу!
Звече бацана оруђа. Паника као ураган бесни. Около грми, прашти, звижди. — ... ра—а—а, — урлају дивљи гласови у ноћи. Све то надвишава хучање, рушење. Као да се црна бујица ваља низ падине брега.
Све је то обавио и спојно ледени ужас безумља, који плива кроз таму. Као изгубљени вапај чују се очајни гласови. Постају све чешћи, јачи. Бујица и њих носи низ падине са собом, али је они коче, устављају.
Постају све чешћи, јачи. Бујица и њих носи низ падине са собом, али је они коче, устављају. Гласови су очајни, одлучни. А одлучност делује на слабе. Издвајају се сенке, које неодлучно стају.
А њих неко води. — Напред, напред... Полази се на сусрет гребену. Још се тела тресу, зуби цвокоћу, али одлучни гласови грабе, окивају душе. Носе их са собом напред у клање, у смрт. Грми свугде.
Запаљене бомбе описују сјајне пруге у лету кроз таму. Звижди челик и комађе гвожђа. Тупи удари и јаук. Ура—а—а. — Гласови су побеснели. Талас избија, и прелива се преко косе. Светлуцају шлемови и врхови дугих бајонета.
Прилике које беже одозго су све чешће. Узнемиреност овде је све већа. — Пресећи ће нам одступницу, чују се војнички гласови, н њине главе се дижу изнад камених заклона. — Шта је то тамо? Шта је то тамо?... очајно пита мајор и себе и друге.
Они се неповерљиво окретали, потом седали, али су били све чешћи гласови: — Шта је то? Ко је викао? — Мајор, мајор — шапутали су други.
Његов бледи образ крвавио је на вилици засечен комадом бомбе. Около свугде рикали су туђински гласови: — Предавајте се, предавајте се. Треска бомби је одговарала. Свако је осећао потребу да убија.
Светлуцали су бајонети и шлемови. — Наши, наши, — закликташе промукли гласови. Све гушћи редови избијају из јаруга и шума. А отуда иза леђа непријатеља — победника све бешње грми.
Петровић, Растко - АФРИКА
После сат-два спавања трзам се из сна са радосним узбуђењем. Око мене савршен мрак. Неки чудни гласови долазе из ноћи кроз размаке плетеног зида. Мислим шта ме је то пробудило и шта сам се тако обрадовао на своје буђење.
Одједном се сетих Швајцарца. Пробудили су ме гласови зверова из ноћи и то ме је усрећило. Право звериње је око мене а не само зечеви.
Пролази четврт часа у чекању, што је изван сваке мере; Меј и други црнци зову га кроз мрак и њихови дивљи уплашени гласови разлежу се п реко саване на читав километар. Никакав одговор. „Мачка!
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
СТАНА: А ја ћу, опет, На дугом путу брижно смишљати Каквим ћу смехом јаук пратити; Те кад се споје наши гласови, У буни ће се земља трзати; Мислиће да је црни пакао, Те престо руши царства подземног. СУЛЕЈМАН: Идите сад!
Турци упрепашћени.) Ал’ шта је ово? РАДАК (споља): У пламен с њима! Нека изгоре бесни скотови! МНОГИ ГЛАСОВИ (споља): Нека изгоре!... Нека изгоре!... ТУРЦИ СВИ: Ово је буна!...
ИСАК (споља): Нека по пламу суве кровине Нечисте капи крви њихове Као на врелом гвожђу прскају!... ГЛАСОВИ (споља): Убијте их! Сеците! У ватру с њима!
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
ил алах«, затим песме, свирка, весела граја, а доцније тутњава од покретања војске и војене опреме и здржани људски гласови.
Док сам ја овако резонирао, уз праску пушака и звуке труба почеше се мешати још и други гласови: јаук и стењање рањеника. Друмом од Тешице почеше долазити рањеници..
Док сам ја на једном крају шанца био заузет овим призором с коњицом, на другој се страни шанца зачуше гласови: — Ено их, ено, вичите ове наше нека се уклањају с пољане, да нам отворе место за пуцање. Окренем се тамо.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
„Полако бре, куд сте запели? — зачух нечији глас. — Дале немате куд... Овде је ров. Стој!“ — чули су се разни гласови. — Ко си ти? „Четврти пук“... Мени лакну. У рову настаде мување, помера ње, разговор војника и четника.
Неки се усправљао. — Хоћемо ли? — вичу војници. — Лези, лези! — чули се гласови. Гррр-у — грми рововац. — Нема наређења. — Побиће нас наша артиљерија... Кроз ров се разлеже жагор.
Опалио сам у гомилу. Дотрчаше и наши. Одјекује тресак кундака, разлежу се нељудски гласови, као кад се зверови кољу, јауци... — Станите! — викао сам, да бих прикупио људе. — Не на мене! — повика један четник.
— Живели браћа Руси! — Здравствујте, товаришчи! — Зито, зито! — Виве ла Руѕѕіе! — добацивали су Французи. Гласови људи на разним језицима, измешани са пискавим звуцима трубе и потмулим ударцима добоша, сливали су се у општи,
— Онда се обрати једноме: — А ти иди да спремиш дашчице. Војници се узмуваше. Чују се гласови: — Ранко, хајде са мном. — Ти буди последњи. — Хоћеш ли да будеш мој задњи? — А јок, данас си се најео пасуља.
Наједном крик. — Ускочише! Чују се неки нељудски гласови, као режање зверова, онда мумлање, пригушено јаукање, болни узвици и нека псовка кроз стиснуте зубе.
Алах! — чуо се врисак була, с оне стране зида. — Пали! Чауре су летеле по соби. Из разних дворишта допирали су гласови преплашеног народа. Свет не зна шта је. А одавно се поговара о неким бугарским комитама. — Доста!... Доста!
Свет не зна шта је. А одавно се поговара о неким бугарским комитама. — Доста!... Доста! — чују се очајни гласови капетана Радослава и ветеринара Свете. Неко упали светлост. Радослав, готово истрежњен од страшнога пуцња, сјахао је.
Тешко ми је извући се нагло из овога друштва. Моје се мисли растржу, расејан сам, док око мене брује весели гласови. Одета је свирала на клавиру. У соби је било топло, док је напољу ромињао снег.
Одрпана и босонога дечурлија врзмала се око пословнога света, и њихови пискави гласови појачавали су вреву варошкога живота...
Друже, опрости! Ми нисмо криви... Ветар се разбијао о оштре ивице камења, па нам се причињавало као да цвиле људски гласови. — Видите, шта сам нашао — говорио је раздраган млађи колега. — Гентіана верна. Гентіана верна... Гентіана...
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
) зато наградио. Ето ти материјалне хасне за њега и за нас моралне, јер би се тако наше песме и наши народни гласови по страном свету распростирали и у салонима и појединим приватним дружбама места нашли.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
Где ће у слици најужаснијој Крваву судбу сина рањеног Несрећној мајци предсказивати: Да, кад јој петла први гласови Освитка скорог бледи долазак Узнемиреним кажу прсима, Да спремна буде мирно слушати Мртвога сина повест жалосну;
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
са којих су се у врелој сунчаној свјетлости кроз планинско, небеско плаветнило ломили и кршили дрхтави и задихани гласови, а пуна и забрекла снага прштила и пуцала испод загријаних кошуља и сребрних гердана.
— Какав је да је, наш је! Драг нам је. С ону страну цркве чуше се промукли гласови, одјекнуше потмуло кроз цркву, разлише се и тихано, дрхћући изумријеше у врховима четвртастог звоника и обло сведеног
Ћипико, Иво - Пауци
У благоваоници, уз звеку чаша и плитица, живо се је разговарало; до њега допираху гласови туђега говора. Осјећаше се стран међу том чељади, што их није могао да разумије.
„Света Маријо, моли за нас!” чули се гласови све то скрушеније. Уто сијевну вијугасто и затутњи дубоко. Из даљега захујила мукло чудна ломњава и јак шум.
Уоколо пустош још се јаче истицала, а из села до њих допирали су раскидани тугаљиви гласови... — 'Ајдемо! — трже га из снатрења Јурин глас.
И преко пута, из других кућа, допирали су гласови молитава, а он једнако није могао да се смири и нађе жељене утјехе... Тако стајаше док га не зовнуше на вечеру.
Доље, у доњој страни села, чула се вика и оштрији гласови жалба, који се примицаху горњој страни. Док наједном неки угледаше свјетло фењера и за њим поворку људи.
Настаде тајац и хитро схваћање задњега растанка... А уоколо чули се испрекидани оштри гласови немирна свијета. Најпослије пароброд звиждну, уљезе у луку и пристане уз обалу. Обала узаврије од силе свијета.
И вријеме пролази, пароброд већ закреће полагано. — Збогом, праштајте! — разлијежу се гласови већ готово пријегорно. И машу рупиима с краја и с пароброда. А пароброд одмиче.
— На ивици пута у присјенци маслиника часом стоје, гледе негдје у нешто неодређено, и ништа не говоре. До њих допиру гласови копача из винограда, ударци мотика, а доље код мора неко камен туца. — Али јемате ча рећ'?
А вјетар хуче и ноћ јача; одоздо, с мора, јечи шум валова. Ноћ и њени гласови усељују му се у душу, одзвањају му у чулима, и намећу му једну циглу жељу: да Кате дође.
Боровак дахће за нечим силним; не чујеш? А ноћ нас крије, и њени шапатљиви гласови пуни су љубави... 'Ајдемо! — шапће јој, и руком је обухвати око паса.
С прозора на догледу је отворено море,обасјано сунцем, живо, немирно, а одоздо, из луке и с улице , чују се гласови морнара и запослене чељади; с поља долази у собу и осјећа се снага и живот раднога дана.
— Свиће! — помисли Иво. И из вароши чују се гласови, капци се растварају, пијевац негдје на махове се јавља, а уз одмјерено ударање весала журно у луку плови рибарска
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
ТРОЈОМ 103 ОВИДИЈЕ 104 (О ГОРДИ, РАЗВРАТНИ РИМЕ) 105 НА ВАРДАРУ 106 СА ФОРУМА 107 (ПОДИГНИ ЗАВЕСЕ ТЕШКЕ) 108 НОЋНИ ГЛАСОВИ 109 НА МОРУ ЈЕГЕЈСКОМЕ 111 АРНАУТКА 113 ПЕТРАРКИ 114 У ПОЗНУ ЈЕСЕН 116 ПЕСНИК 117 У
1889. НОЋНИ ГЛАСОВИ 1. На пучини плавој тишина почива, За Олимпом сунце у тами се скрива. Са галија царских, што на мору леже, Кроз
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Чувар се трже ода сна, зграби оно плехано и стрпа у џак не гледајући. Зачуше се тад јаснији гласови младићски, и уз њих пратња тамбурица и брача. Из улице од реке испаде друштво. Напред Срба. Удара у живе, и игра.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Али са друма допирали су гласови: — Кад пропада држава, нека пропадне и приватна својина! Седимо поред ватре занемели и тужни.
Овако се мисли растежу, војници седе ћутећи поред ватре и повијају се као дим на ветру. Проносе се гласови о некој важној седници команданата. Причају неки да ће бити офанзива.
Из даљине, однекуд са планине, допиру неки гласови, а мало затим чујемо: — Десет минута застанак. Пренеси даље! глас се губи према равници.
Из даљине допиру неки гласови. Сигурно се преноси заповест. Напрежемо слух. — Ко се где затекао, нека ту преноћи. Пренеси даље.
Прича се о неким командама у којима се приређују гозбе. Проносе се гласови како су данас у другом дивизиону имали за ручак сарму од купуса.
Кратак и снажан урлик разлеже се са наше лађе. Наједном на оном другом крају палубе настаде нека ларма, вика и гласови војника: — Удави се... помагај... — У помоћ... — Не дај... — Људи, помозите!
Новине су сутрадан заћутале. Вест се обистинила. Разни гласови струјали. Коморџијске вести имале важност званичног коминикеа.
Али камење се осипа и коњи, немајући ослонца, падају. — Дај пољске коњушнице! Везуј! Вуци! — чули су се гласови. Међу нас се сјури чета пешадије. — Хајд сад! Напред! Напред! Ношен на рукама, први топ био је извучен на бедем.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
И бол, Господе, и бол! Молитва за Њега, Сунце! Молитва, тим, за мене! Његов, Господњи, глас, и сви гласови; Охолости, није ли демон то твој и твоји грехови ”Дошао си најзад, најзад мрцварени песниче, Протрљао очи руком,
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
— Гле, бисер! Лепотан! — узвикну човек, док су два туђа прста дизала увис тајну Седефне руже, а нечији узбуђени гласови зујали су јој око ушију.
Та светлост подсећа на бљесак дуге, на тихи и тужни сјај месеца. Више од свега мали сунцокрет волео је ноћ! Гласови ливаде утишавали су се у ноћи и шапутање трава било је једва чујно.
Забљешта бисер, просу се сјај седефа. Како су раскошни били корали! Како умиљати гласови морских звезда! Заврте се шарено коло око Капљице, ухвати се Капљица у коло. Хош, хоп! Ко ће брже? Ко веселије?
А висока је, ој, како је висока Стаклена Кула. Не допиру до Радана људски кораци, гласови и сенке облака брже. Као рибица у леденој коцки заробљен живи Радан.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
53 СМРТ 54 ПОСЛЕДЊИ ДАН 55 АД 56 ГЛАСОВИ ПРЕИСПОДЊИ 57 БОГ СЕ ВРАЋА АДАМУ 58 БОГОРОДИЦА НАРИКАЧА 60 МОЛИТВЕ ЗА СРПСКУ ЗЕМЉУ 64 ЗА ДОБРУ БЕСЕДУ
безпријатељан и ничим подмићен, пред њим нема сваком уста наишла, стидљива лица силовитих луди, а сиромаш врло снажна. ГЛАСОВИ ПРЕИСПОДЊИ Овај: Из црева Адова јаокање моје послушај ми господине расцвељени глас мој јер ме тако пометну!
Со тим приговор за свет дају човеку: све живо Бога хвали и слави, без говора с чудни и с разлики гласови! О свему томе и мноме благодари се Бог, кад не мучим, него ово проповедам на божију хвалу, — те тако оно њино појање,
Сваки дан долазећи му таки гласови, и већ се био и одрекао свога живота, не уздајући се више томе да ће му остати глава на њему, и у тој тузи и невољи
С туда су, са зурница и постали сваки злочести гласови и кавге, бојеви, инати, преречивања, мућња и граја народска, башење поносно, размахивање с рукама, копрчење и дмење,
А мени худој овде не продаји ти твојих масала ни ми мазни гласови казуј. Гаврил Та послушај ме девојко, док ти искажем по реду нашто сам теби послат а не буди тако плаха и жустра!
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
У самој чаршији и по главнијим централним улицама гласови о том догађају нису, наравно, били тако претерани, али се ипак доста штошта причало, тумачило, и китило и дометало,
из тетака, стрина и ујни, решила односно пронесених гласова; како, то јест, да се најзгодније демантују сви ти лажни гласови који су се појавили или ће се појавити, и они по чаршији и они по штампи, ако их буде било.
Тако се није смело више трпети нити је могло остати, мишљаше Ташана. Гласови су се бестрага раширили, захватали све веће размере и постајали све вероватнији, — тако су је извештавале силне рођаке