Употреба речи гласом у књижевним делима

Јакшић, Ђура - ПРОЗА

— Ти ли си тај, што ослобођење васцелога Српства тражиш?... — опијен гневом дивљега звера, бесомучним гласом рикаше судија.

Један старац, блед као крпа, диже се од земље и загушљивим гласом повика: — Ево бесних, наоружаних Маџара! Гомила занеме од страха, изгледаше као да сања страшне снове; бледа и чисто

А кад са прозора једно бледо, врло бледо лице молећим гласом повика: — Људи, помагајте! — онда не беше више премишљања. Одважни синови јурнуше у опасност.

— А шта је теби тешко, чедо моје? — запитах је гласом у коме је било саучешћа. — Шта тебе боли, дете моје? Она ме погледа великим црним очима у којима је трептала суза

А моја болесна девојка уздрхталим гласом рече: — Опет ће бити — глади. Сирота!... После се лагано издиже, и мирно, оним меканим гласом приповедаше тужну

Сирота!... После се лагано издиже, и мирно, оним меканим гласом приповедаше тужну приповетку несрећнога живота... ...Као кроз сан сећам се њега, мога оца. Сиромаха!

„И још смеју да прођу поред ове наше јадне колибице“, — кад се мало утишао, говорио је својим дубоким гласом, — „а три пута су је, крвници, палили, ову јадну тековину мојих дедова!... Ох, боже! Хоће ли доћи дан?

У гробу је вечита тишина! Је л’ те, пријатељу? Онде је мирно, немо, — говораше јадно девојче жалостивим гласом, — и ја ћу умрети, али за мном неће нико заплакати...

Марко, а где је мој брат?...“ питаше у највећем страху чича-Марка, а Марко рече тихо, али мирним гласом: „Ено Обрада, Маро! Чувај га, а ја ћу сад с доктором доћи“.

и дохвати га за раме (ко не познаје Банат и Бачку, рекао би да му је нежно прислонио руку на раме), па му танким гласом рече: „Господине, ви сте Чивут!...“ доктор га, забезекнут, погледа и полугласно рече: „О, ди ферфлухтен рајбер!...

Тек кад је изишао на сокак, онда се осврте, погледа још једанпут у кућу нашу, па онда претећим гласом нешто проговори и оде...

а мало после и другу половину попио, и заиста му је било лакше: могао се и разговарати, па нам је испрекиданим гласом приповедао за последњу несрећу што га је снашла.

Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

Лав, сав разјарен, не гледајући на његов поклон и комплименте, с громовитим гласом: „Тако ли је то - начне говорити — кад сам ја здрав, ти си први при мени; а кад сам болестан, онда си последњи!

Што ћеш цад, казуј?” „Великомо|жни лаву”, — одговори миш с л умилним гласом, — „весма сам сагрешио, признајем и исповедам, но молим те да ми опростиш; нећу више то учинити, ово ће ми бити први и

Пита он: „Ко то лупа?” —„Ја сам — одговори жена с претвореним гласом — што мртвим|јело носим.” Кад ови почне у мраку око себе пипати, има шта нађи! Главе и костш мршвих људи!

” „Не буди ти жао, госпо мацо,“ — рече јој папагал — „међу мојим и твојим гласом ваља даје каква нибуд разност | и отличност, кад тебе нико радо не слуша да маучеш, а мене колико више говорим и

Приступи с великом учтивостију и слаткогледајућим очима, поклони се најпре петлу, пак онда свим кокошима, и с кротким гласом и веселим лицем начне им|говорити: „Та што је то? Зар се ви плашите од мене?

и пређи у град к нами; онде ћеш барем господи и госпођама појати, а овде коме појеш, ком ли слатким твојим услаждаваш гласом, ван до кога сеоског пастира и просту пастирку, који нису за таку музику?” „Ах, сестрице, како то беседиш?

Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ

4. Ако у туђем оку Ниси сунце угасио! Ако се ниси у вучје доба вучјим гласом огласио! Синуло ти сунце из ветра, из брата, из рибе, кроз храст, из намерника, из потока!

Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

’ питао је даље, и ја одговорим, да наше жене и деца седе код своји’ кућа. — ,А кад Турци’, почне цар мало узвишенијим гласом, ,сместе и осигурају тамо своје жене и децу, пак онда узјашу на своје хатове и на вас ударе, куда ће онда ваше жене и

Цар примети на мени ту забуну и бригу, пак после неког кратког ћутања рече ми сасвим благим гласом: ,Мој драги кнеже, ја се од вас и од тога народа уздам и надам да ћете ви помоћи мојој војсци, мога и вашега

камењем, — и да би Турке већма уплашили, придаду, да ће они (кнезови) морати у Немачку од народа бегати, ако са таквим гласом пођу у вилајет.

су ми после тога млоги и Срби и Турци казивали, мој је отац сасвим при себи био, аки би на пир вођен био, и слободним гласом викне: „Фочићу, Фочићу, не молим те за живот, него те само молим, немој ме бешчесном смрћу морити, но сабљом којом се

турски топови, једни од Смедерева и Београда до Колубаре, а други од Шапца и ушћа у Саву реке Вукодражи, глас топовски гласом гласу одговара.

Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

Говори свакад »важно« и растеже речи, ударајући на неким слоговима јаче гласом. Увек гледа читав корак изнад човека с којим се разговара. Други мало снижи.

Анђа узе то парче, загледа отуд и одовуд, па рече неким необичним, врачарским гласом: — Богами, пријо, ево му страве од некаке као зверке, као човека. Видиш глава, ноге и руке.

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

Момчдија се умеша. — Нећемо тако! — повикаше са свију страна. — Хоћу! — рече Станко сигурним гласом и приђе мети. – Пазите, јесам ли на мети? Све живо застаде.

И пољубише се. Затим почеше хајдуци прилазити и љубити се. Кад се сви изљубише, харамбаша свечаним гласом узвикну: — Станко!... Наш си! Она мрка лица хајдучка наједанпут оживеше.

Све се скамени. Петра му приђе. — Старче?! Он је погледа крвавим очима, али рече притајено мирним гласом: — Иди, бако, донеси ми чибук са чивилука... И старац тога вечера расплете косе и припали дуван...

Можда он мрзи кад се разговара с њим... Али сад не брини! Ја, ја! (и ту удари гласом) ја ћу се разговарати с људма, казаћу им како си ти добар човек... како си... — Немој!... немој, Миражџићу!

Јелица оста непомично. Замало врата се отворише. Крунија промоли главу и рече некаквим тупим гласом: — Зове те отац... Њу прође нека језа. Али се крете за матером...

— рече она пркосно. Милош се забезекну. Хтеде јој притрчати и удавити је, али се прибра и притајеним гласом рече: — Купи твоје прње, па напоље!... Под мојим кровом нема више места за тебе!... — Хвала, бабо!

Поп се трже, румен му обли лице од изненађења... — Бог ти помогао! — Ја дођох до тебе, попо, — рече хајдук благим гласом. — А ко си ти? — рече поп и загледа се у њ. — Зар ме не познајеш? Скоро у исти мах и поп рече: — Ногић!

Ибро га је одмах нашао, јер је био код куће. Јавише му да је већ ту. — Нека дође амо... — рече он пријатним гласом... Милош уђе сав блед као крпа. Колена му клецаху, а онај се хан окретао око њега...

Гледао је само укочено, а ничим није могао мрднути... Наједаред, тај човек загрме страшним гласом: „Ја сам Станко!... Зар ме не познајеш, зликовче?!... Он се престрави од тог имена...

! — Он... — Ко? — Станко... — Где?... Лазар показа руком кућу Алексину. — Е сад је мој! — рече Иван страшним гласом. — Сад ми неће побећи. И пође. Али Лазар скочи из постеље, па га ухвати за рамена. — Не иди!... — Н... не иди!...

„Јеси жив, господару мој?” — упита га својим звучним гласом. Таман да одговори, а пуче пушка... Он се трже... Чуо је разговор... Скочи и потрча дружини.

Станко му пољуби руку, метну капу на главу, па неким гласом пуним снаге и поуздања рече: — Онда, за мном!... и све прожма нека нада; сви осетише да је овоме дечку, који им још

Дучић, Јован - ПЕСМЕ

Негде у даљини чује се да хукти Воденички точак промукнутим гласом; Дим и пламен ждеру небо које букти, А водено цвеће спава над таласом. Опет једно вече...

Беше као царска галија кроз пене, С гласом о победи; беше у час зоре Химна земље сунцу; а само за мене — Ред црних застава што кроз мрак вихоре.

НОЋ Кад геније ноћи на крилима сјајним, Крилима од ватре, преко реке мину, Невидљива вода усхићено сину, И запева гласом болним и бескрајним.

ЗА ЗВЕЗДАМА Убрисаћу с уста мучну кап горчине — И као краљевић из старинске бајке, Поћи ћу за гласом што зове из тмине, Као гласи давно нестануле мајке.

Далеко ћу поћи од те кобне горе, Где очајно слушах, по све ноћи пуне, Да сто врела сумње жалосно роморе Гласом који јеца и песмом што куне.

Мој змај непобедни биће на мом штиту, И моје ће име бити на мом мачу; И водићу гордо своју сјајну свиту — Идући за гласом што се једном зачу.

ИИ И сва твојим гласом прозборише врела; Море узе сјајну гипкост твоје пути; Твој покрет сва поља валовна и зрела; И твој глас сва гнезда

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

“ одговара аранђео. — Ту се цакле очи моје матере. Она, као врстан, поштен, одушевљен адвокат, дигнутим, звонким гласом и испруженим кажипрстом понавља тежину, „морал“ приповетке: „Чујеш“, каже „ко се стара за ова два црва?

седећи на кревету тако дубоко као да је хтео пољубити у руку лекара, па гледајући преко главе моме другу одговори гласом у коме сам чуо поверење, десператну наду, слепу преданост... — Добро ће бог дати!

На табли је стајало латинским речима, а по моме преводу: „Сушење очњег живца”. — Еда што осећаш боље? — рече Јоца гласом који је требао да показује индиферентност и поуздање, а у коме сам ја ипак чуо усиљавање за тешење.

Онда Ђорђе прво обриса око, и поузданим, чисто веселим гласом обрте се помоћнику: — А ко ће мене тамо анализирати? — Шта? — Та ово, како га зовете? Ова машина!

— Па зар си заборавио на чардак пун шишарке? — Пун је! — каже отац гласом меканим као свила, а рукав превуче преко очију и спусти руку. — Па шта ради она моја ниска дуката?

Отпусти руке низа се. Исправи се и пође напоље. — Чекај-де ти, кћери! — викну ђеда необично јасним гласом. Сви се тргоше. Тим истим гласом настави ђеда: — Ти, синко... с тобом, чујем..

Исправи се и пође напоље. — Чекај-де ти, кћери! — викну ђеда необично јасним гласом. Сви се тргоше. Тим истим гласом настави ђеда: — Ти, синко... с тобом, чујем.. теби је сасвим неправо у мојој кући и код мог народа!

И Анока ћути, али стегла руком своју рођену бутину, и нокти упадају у месо. Ђеда опет истим гласом и мирним лицем наставља: — Ја нећу то, док сам ја жив! Не дам ја да је моја кућа ма за које моје дете робија...

Поп слабо махну руком, као да му приђемо. Владика сједе на столицу до кревета, а ми се искупили унаоколо. Слабим гласом поче поп: — Оче владико, сјећаш ли се кад си ме питао шта сам учио? — Сјећам.

Кад сам ушао, она је вадила некаке поклоне од сестре за матер. — А — рече она гласом који ме, бадава је, дирну, — а ви сте слаби? — Не, био сам, госпођице. А откуд ви знате? Она се мало збуни. — Г.

Смејала је се. — Не, ви не знате да играте. Морате код мене учити. — Свака лекција од вас биће ми драга — ја ударам гласом на „вас”. — Добро. Онда је прво: немојте да ласкате. — Хоћете, тј.

Они људи с новинама у ковчезима, који им висе о врату, извијаху њима својственим гласом: Монтагѕзеітунг, Абендпоѕт, Фіга-Фіга-Фігаро!

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

’Оће да ме уплаши, па ме вреба! — вели Јула, одобровољена, слатким и меким гласом. — А јао, кости моје! — чу се оданде иза бурета. — Ко је то сад?

свој штап и шешир, и гладио га руком низ длаку, дакле већ био спреман да пође, кад ће га поп Ћира јетким и дршћућим гласом ословити и зауставити. — Ама...

Ах, — рече одбијајући одлучно, — каква штогла, бог вас видио!! — Па штогла, слатка, штогла! — рече жалосним гласом гђа Габриела. — Уосталом, — трже се па настави, — сад вам ја баш не умем казати откуд му баш штогла...

— Ал’ само још пола стране, па сам готова. Слушајте, слатка мамо! И Јула поче гласно дршћућим гласом читати: »Љубинкове кости леже сад у јуначкој земљи херцеговачкој, ал’ гроба му нико не може наћи; но баш да се и знаде

— теши је гђа Сида, а после наставља мирнијим гласом: — А, кажеш,... он је богате фамилије... може да сврши и хирургију?

Па му онда тишим гласом приповеда све што је чуо од Аркадије, а и иначе по селу о поповима, о тужби поп-Ћириној, о скором путовању њиховом, и

« — Ај! — запита јачим гласом оне унутри, — ’оћемо л’ мало да одморимо сироте коње? — Па, не би згорег било! — одговори му поп Спира, жељан да мало

— Оче Ћиро — викну мало јаче домаћин с врата. — Чесњејши... О, оче Кирило! — викну још јачим гласом. — Заборавили сте да ми кажете кад да вас пробудим. Тишина. Никаква одговора. — Оче Ћиро — викну још јаче домаћин.

да намешћа зубе и вилице... ако коме треба фалишан зуб — рекла је гђа Сида јаче ударајући гласом на последње речи, баш кад је гђа Перса пролазила — ту ће он бити мајстор да намести!

« с таквим гласом и изразом на лицу као да јој је највећа гусеница пала за врат, и пусти се нагло из кола, па оде као опарена с

Да ви’ш да смо ми млâде, како се не би дале молити« — отпоче и она својим лепим, јасним као сребро, девојачким гласом. Запева ону стару нежну песму: Радуј се, млада нево! Већ чарне твоје власи Од мирте венац краси, Зелене мирте сплет.

Док је певала, гледала је једнако преда се, између строфа се тихо извињавала и тужила за оним гласом у млађим годинама, и купила са чаршафа мрвице од пите с орасима и метала их на једну гомилу.

Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ

Сад почну певати. Госпођа Перса имала је леп глас. Љуба је њу својим јаким гласом потпомагао. Много су певали. Када су певали: „У мјесту пријатном”, Љуба је уздахнуо, а госпођа Перса се заруменила;

— Заповедајте! — рече тако слабим гласом као кад се жмуре игра, само да не поремети уста. Чекмеџијићу се нешто мрак чини у соби.

Иначе вас не поштујем. Мица то изрече оштрим гласом, мерећи погледом Свилокосића. — Јесте, право каже Мица. То је хоноріс цауса, тако мора бити, — дода Марко, а

Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

Онда причека мало и прекиде везу па несигурним, ту ђим гласом позва Јуришића и саопшти му да ће сместа ићи за батеријског осматрача на цркву села Б.

— Дође прво гроб некога проте, па онда мога сина овако, — каже она јецавим гласом. — Па зашто га не оставите ту, стара? Шта ће боље него да лежи у цркви? — Е није тако, Душо. Мајка сам.

Напољу, на месечини, усред оне гужве, огреѕѕе је, пискавим гласом, грдила носаче. — Мили мој — говорила је вереница Јуришићу кад су остали сами и грлећи га нежно онога дана кад ми

Гранчице су пушкарале, и под ногама неког пролазника цичао је снег гласом најрадосније тице. Он одлучно заустави оног човека: — Господине, рече он, каква је то случајност: да на земљи има

Африка

Требало га је такође бацити у воду, па би он већ нашао начин како би се извукао. Говоре нам све то гласом који значи: „Тако вам и треба кад не умете да баците ни човека у воду, а хоћете у прашуме!

Толико је његово недовршено вознесење гласом било једна стварност у овој ноћи. Искрцасмо се под саму ивицу шуме. Ваздух је, иако без сунца што бије у теме, још

Смејали су се гласно од свег срца. Н. их погледа мрко и лаганим гласом који се пунио горчином, срџбом и презирањем, као каквим електрицитетом, говорио им је, не дижући још босе ноге —

Тумач преводи: — Он каже: „Не иде се!“ Н. само пребледи. Говори оним његовим најодлучнијим гласом, који је све спуштенији што је бешњи и претећији: — А, дакле, не иде се! Црнци командују, не бели!

Њине стопе такође не знају за земљу већ за папрати. Они и умиру тако руку замршених у лијане. Затим они, истим тужним гласом певаху опет веслајући: „Ауде са на Ме Ауиде, о'и Ауиде, о наребле, иха блама, ма икел макуја Ме!“ Шта каже њина песма?

За ве тангеле палск ти е соваз, ти не па сивилизе!“ Сва та грдња изговорена мирним гласом, као од шале, дочекана је такође озбиљним лицем другога, који се онда брани. Они, „коз ан флансе“.

Старица прилази да чује о чему је реч, говори брзо арапски дечацима, слатким преклињућим гласом. Пресамићена је, расплакана, шаље им прстима пољупце материнства и нежности, само да их убеди што пре да је грех ово

Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА

ПОЗОРИЈЕ 9. КИР ДИМА, ПРЕЂАШЊИ ЈАЊА: О, кала илтете, кир Димо! ДИМА (тихим гласом, лагано): Дулос сас!... Пос пигени и дуља? ЈАЊА: А’хара! Оћимо да паднимо свију преко нос. ДИМА: Пистево!

Црњански, Милош - Сеобе 2

Кад се мало умири, поче мало тише, гласом, умиљатим, венецијанског шкопца: „Треба онемогућити, пре свега, да ти Срби служе као братија у истим пуковима.

„Па шта би сад хтели?“ То им је питање довикнуо у лице, тако страшном дерњавом, промењеним гласом, колутајући, грозно, очима, да су се они свакако препали.

Као да се изненада био сетио нечега, кад је угледао лице у тог човека, Гарсули му се обрати, сад већ мирнијим гласом, скоро весело: „Палавичини, шта значи то „павори“ што су толико викали?“ „Бауерн“, одговори му кирасир, „Бауерн, паор.

Затим му рече, без икаквог знака беса, али гласом у којем је било трагова суза: „Онај Темишвар, који сам ја био створио, Ви сте, данас, успели да уназадите за сто

Не може. А што да не може? – чуо је, како му неко, као Трифуновим гласом, шапуће. Па доста је да те остави недељу, две, ту, доле, да те грознице уморе, а уши да ти пацов поједе.

Чуће се и наша!“ Павле га међутим тужно погледа и рече му неким гласом којим није говорио дотле, оштрим, грубим, леденим: „Ама није ријеч, дете, о талирима. Него о срамоти коју овде трпимо.

Гледајући га право у очи, та жена би и најлуђег коња мирно погладила, а говорила је коњима неким дубоким гласом, а каткад је коњима и шапутала.

“ Чуо је, и сад још, у сећању, како му жена оцу одговара, неким тупим гласом из груди, који није био чуо од ње, пре: „То се, отац, не мож казати, речима!“ Тај глас је био изненадио Трифуна.

Као да је он крив за смрт Јупитра. Валдензер је сад причао гласом као из бурета. Било је очигледно да је забринут за будућност свог детета.

Иде ли у театар вечерас, или ће ићи да гледа хансвурста? Или фајерверку? Исакович му је једва одговарао. Рече, слабим гласом, као да се био разболео, да он нема друштва, да не иде у театар, да није видео хансвурста никада и да вечера, сам, у

Ко не би кренуо, кад би знао да нас негде нешто лепше чека? Петар, коме ђаво никад није дао мира, запита онда, гласом новорођенчета, Трифуна, да ли се и госпожа Кумрија и та њихова рођака, удовица Зековича, спремају у Росију?

За тренут настаде тишина. Трифун, међутим, рече, на то, неким гласом, као из бурета, да је та њихова рођака, Ђинђа Зековича, иако је изгубила мужа, широка, ведра, природа, као што је жито

Теодосије - ЖИТИЈА

брзо достиже светога у ношену, и као некада Давид пред ћивотом радоваше се, излазећи и предводећи његове свете мошти. Гласом пророка Исаија велегласно говораше: „Нека се узрадује душа моја у Господу, јер ме обуче у ризу спасења и одећом

Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше

Завиривао је од вира до вира и плачним гласом питао рибе јесу ли у води видјеле џак с мачком, али оне су само мудро ћутале и ћутке мудровале бљескајући својом

— Мачак лав и Миш пророк долазе ти у помоћ, ништа се не бој! — охрабри га мачак Тошо најљубазнијим гласом који је могао да измијауче и испреде.

Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ

Бацио сам је, ето! - А, тако? - рекао је Новак својим најшећерастијим гласом па додао како му је жао, како му је страшно жао, али овога пута случај неће моћи да остане непријављен.

- Знаш ли колико је сати? - рекла је Рашида гласом још увек заптивеним од трчања, а ја сам одговорио да немам појма. - Ја имам - рекла је.

- позвала нас је руком унутра, али кад је Рашида хтела да седне на једну од столица, тргла се и муклим грленим гласом упитала: - Зар не видите, драго дете? Зар не видите да ту седи пречасни отац Лаврентије? Ми нисмо видели ништа.

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

бацим још једаред на Софију, добро је измерим, па јој речем: „Збогом драга“, а девојка се смерно поклони, и тихим гласом отпоздрави: „Збогом”. Канда ме муња поразила, тако ми је то „збогом“ кроз срце прошло.

— Свршено је, моја Софија од своје воље пружа вам руку. Је л’ тако, Софија? Она одговори: „Јесте“, ал’ врло тихим гласом. Опет је упита: „Хоћеш ли, Софија, поћи од слободне воље за господара Софронија Кирића?

Лопови још певају, а сад започе господар Софра громким гласом: „О кто, кто, Николаја љубит”, али тако да лопови чути га могу. — Певајте! Чамча и Кречар помажу, али слабо.

Нисте ли баш ви ти трговци? — Ми смо ти који смо сами убили четири лопова, — рече Чамча вишим, поузданим гласом. Комесар мери Чамчу, а Чамча тако јуначки поглед баца на комесара, канда је он сам сву четворицу смакао.

И то Профит јаким гласом изрекао, како би тамо у соби фрајле чуле. Фрајле чују то па се кикоћу. „Не зна играти!” Треба фрајла Ленка таквог

После вечере пије се кафа, па опет вино. Чамча дође к столу где је господар Софра са својим гостима, и јасним гласом рекне, готово виче: „Изволите руског теја!”, да сви чују. — Хоћемо, — рекне господар Софра. И Полачек хоће.

Црњански, Милош - Сеобе 1

официри, на преплашеним и запенушеним коњима, нису били у стању да надлармају певаче који су се дерали, све истим гласом, еј... еј...

Они који су први пут ишли, почеше се дизати на колена и дошаптавати, дозивати, пригушеним гласом, и скупљати иза шатора, као сенке.

тако равномерно, праћено шумом воде што је протицала, да је госпожи Дафини дошло да виче, само да би прекинула својим гласом тишину, која је, у мирису и прашини устајале пшенице и ражи, била загушљива.

као пијаница и певач, и са официрима што су сви димили из лула и певали, док је пук за њима брндао, подвикивао, упадао гласом у сто разлика, трудећи се да што више отегне и што дубље спусти, на крају, два гласа е... еј... е... еј...

Око пет сати, отприлике, пробудила се и сетила коња које јој Аранђел беше даровао, па је слабим гласом наредила да им се однесе шећер.

Тихим гласом и љубазном, лажном скромношћу, понови ко је, споменув свога брата Вука, рекавши да хоће да говори лично патријарху, с

мада се од њих један понуди да још једном иде горе и да јави његову жељу, Аранђел Исакович, сасвим разуздан, пискавим гласом, поче пред полазак да хвали себе. Ако је он трговац, бар се зна да што он узме у руке, то више не испушта.

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

). Када се детету забрањује да нешто учини, често се као неодређена претња, нарочитим гласом, каже само — „Не ваља се“.

Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ

расом о птицама небеским брину, да зими хране пометене вране што се снежним пољем купе и вичу себарским грубим гласом.

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

Најзад рече сасвим тихим гласом: — Је ли ишта добила? Играла је целог живота на лутрији, а никада ништа није добијала.

— Тамо нема слободног стола... — рече мирним, трпељивим гласом. — Не морам да седим сама! — готово је очајнички викнула, а онда покуша да се осмехне.

Матавуљ, Симо - УСКОК

— Нећу! — викну пуковник и заповједи да се војска разиђе. Па настави, увијек истим гласом: — Требало је да се за то опћина мени писмено обрати? Зашто то нијесте учинили?

А бог зна разумијеш ли све што зборим? — Разумијем — одговори гост, звонким гласом. — Мој матерински језик доста је сличан вашему, а ваш сам прилично научио за ове двије године откад сам с вашим

Али најгоре је што се мисли да је шуровао с ћесаровцима и канда је једном ходио у Беч. Крцун додаде нижим гласом: — Зато се сад ради око тога да се ослободимо, те да више не буде гувернадурства, но да цио печат буде у владичинијем

прену се у њој јуначка крв и прикупив сву снагу савлада слабост, те запита сасвијем мирно, најобичнијем својим гласом: — Теби се, тајко, не спава? — Не — одврати кнез. — Не спава ми се због Јанка!

Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА

— висина гласа се мења, говор прелази у тепање и шапутање. Сличним, утишаним и разнеженим гласом разговарамо са сасвим малом децом: на њих више делује боја речи од онога што речи значе; боја говора је есенција

богаља); гањак (балкон); слатковина (трава из кукуруза, слична лозици); неуморно цигуљати (понављати нешто пискавим гласом); копница (комад земље на коме је снег ископнео); зашапорити (зашуморити); врндељити (заврљачити); гробљесак сунца и

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

Као врло стар човек, са утврђеним гласом најученијега Србина, он је поставио себи за девизу: »Старим учећи се«, и на двадесет дана пред саму смрт писао је:

У првом реду, стари и старији писци, као и некоји од млађих са утврђеним књижевним гласом, једном речју они који су дотле представљали српску књижевност, нестају, а наместо њих јављају се у великом броју

Милићевић, Вук - Беспуће

кући, док је један бос старац, поред ватре од сирових дрва која се димила и дим гризао за очи, причао нешто болешљивим гласом: очевидно се тужио на времена, што нико није слушао.

отео по који смијех и брзо се утишао; а све, и звоњавину звона и грају спровода и појање оца Герасима са свађалачким гласом, надмашивало женино кукање и запијевка; у тај ведар дан, пун свјетлости, младог лишћа и нових трава са сочним и

Инжињер га заустави, поздрави се с њим и диже читаву галаму својим говором, смијехом, гласом који је одјекивао и ломио се кроз кућу.

кад је пуцало у његовој близини, враћао се сав задуван на старо мјесто, потичући рад све живље својим оштрим, реским гласом, не дајући људима да дахну, да се одморе, да се напију угријане воде, не видећи у њима људе него раднике који морају

ли је носила јад у души, не казујући га никоме, сакривајући га од свијета, од њега па и од саме себе, она рече мирним гласом, без роптања и срџбе: — Шта ћу вам ја више? Ви мене више не волите. Ви волите ову у вашој кући.

— Не волим ја њу, - рече нагло Гавре Ђаковић, рапавим и ружним гласом, — то се теби само чини. — И привину је чвршће к себи. Она му се ропски покори, без воље и без радости.

— Ви волите ову у вашој кући, — каза она поново, одлазећи, уморним и туробнијим гласом него прије, без икакве промјене у расположењу и без веселијег израза на лицу, и затвори лагано врата за собом и изгуби

појао јадно и жалостиво неки напола слијепи и крезуби старкеља; неколико дјеце помагаху га пиштавим и нескладним гласом, и утјецаху му напријед што је старога љутило.

мајци како ју је она запамтила: замишљену са чудним и сјајним погледом у часовима самоће; са равнозвучним и сувим гласом, безвољним кретњама и јетким смијехом пред мужем; повучену у себе; са врло ријетким тренуцима разњежености кад ју је

старинске, непробојне зидове, и наједном зашути, и онда се несигурно котрљају латинске ријечи свештеника са јектичавим гласом.

ништа у први мах, и то је дирну и узруја; и кад се сретоше њихови погледи, оба пуна сумње, он јој само рече несигурним гласом: — Ти немаш више маме.

Сремац, Стеван - ПРОЗА

— А, ја?! О молим... молим... наравно, с драге воље, што не? — рече г. Паја мало тањим и тишим гласом, па узе претурати »пуслице«, с једнога на други крај тањира. А после мале почивке запитаће: — Ааа, овај...

попину ћерку, која је малочас устала и онако дражесно чупава изашла и ради по авлији, па се својим сребрним девојачким гласом такмичи са славујем певајући: »Шкрипи ђерам«. Ех, шта бих све могао ја написати али само што не смем!

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

Јоште једном окрете се часом: „Све је прошло, прошло за свакаде!“ Тако рече, те прекиде гласом, Лице покри, отле је нестаде.

Па спази Мила, што му је одсече: „О фала, Миле!“ слабим гласом рече, Па очи склопи, малко се затресе, А Бог му душу на небо однесе.

Но и они с' већ згубише, Кô да и то би сувише. XXИX Вода струји над њом ладна, Да ј' успава тиим гласом, Она под њом заспа, јадна, Грешно чедо под појасом, Грешно га је задобила, Грешно му је самрт дала, Ал' бар га

Што ће сада Ајкуна сирота? Уједанпут са душека скочи, Небу диже укочене очи. „Аха!“... викну загушеним гласом, Ал' јој нешто звекну за појасом.

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

— Рђак један — корио га је дјед изболованим гласом — шта он зна шта је своја мука. Предомишљао се драги бог би л начинио говече ил чељаде, па тако испао брат Сава.

Освијести се тек пошто се Вук диже да ће кући и шупљим гласом објави: — Ја више нијесам човјек од ове државе. Дошло вријеме да се умире, па то ти је.

Дјед га је дуго и дуго гледао, насмијешен и ћутљив, а онда му се истом оте оним његовим старим, добродушним грактавим гласом : — И де ти реци, ко је сад веће говече и бесловесно божје бравче без репа: ил ти, ил они који су те преслишавали, ил

— Ех, само да није пусте жеђи! — шишти он изгубљеним гласом. И да му је знати шта је с оном будалом, старијим братом, Миканом, који се туче тамо негдје позади, иза џамије.

— Јест, а да теби надјену овако једно име? — Е, чекај сад, и ја теби нешто да кажем, своји смо! — поче Милош тврдим гласом и поизмаче се корак-два од Џакана.

Све то што је у потаји кљуцало и сазријевало, једног јутра слободно се објави својим гргутавим гласом незрела полетарца. — Баба, и ти да знаш, нема више бога.

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

— Седи. Видиш да нема никога! — и онда хладним, охолим, пуним неког презривог саучешћа гласом, окрену се твојој матери која се још више згрчи уза зид. — Ама, Маријо ...

Она се трже, стресе и освести. Погледа ме уплашено и гласом који опија и заноси, дршћући, једва чујно, протепа: — Немој! Срамота је!

Али ма ко да га наљути, чим би стрина приступила њему, метнула руке на раме и благим гласом замолила га: — Станојо, што си љут? Немој. Ајде учини — то и то! — Одмах би узимао рад и радио као бесан.

Још би хтела, но ја се трзам. Пружам јој нафору и питам: да ли је ко долазио? Али да знате каквим је гласом питам! Гласом од кога она сва расте и понизно одговара: — Кумашини, сине. Заустављах их, док ти дођеш, али немају кад.

Још би хтела, но ја се трзам. Пружам јој нафору и питам: да ли је ко долазио? Али да знате каквим је гласом питам! Гласом од кога она сва расте и понизно одговара: — Кумашини, сине. Заустављах их, док ти дођеш, али немају кад.

Напољу мрак с влагом. Ч’а Јован пева заваљеним, истрошеним, ситним гласом: Ђул мирише, ђул се расцветао! А мајка, са сузом која јој полако, полако мили низ образ, гледа ме где гологлав стојим

по старој моди, са златним прстењем и ланцима, и, не сагињући се, штапом открива рањенике, прегледа их и пита танким гласом кроз нос: — Сто цан’м, сто тој, а? А сељаци јаучу, вију се и крвљу из рана шарају калдрму.

Па чича Тома, у жутим од шајка чакширама, с благим очима, белим, мало као поднадулим лицем, гласом облим и оштрим, више кроз нос; па чича Масе, Пера, Арса — сви остали. Све је то било своје, блиско, рођено...

Чуло се како Марика, такође повезана у дубоку, црну шамију, исплакана, али прибрана, нуди вином жене тихим гласом. Тамо из кујне, у којој је једнако било мрачно и тихо, покаткад би допро који шушањ.

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

дође јарац бијел као и ован, а има велики крш на глави, па поче викати крупним гласом: — Милошу, Милошу! Гдје ти је Дивоња?

Кад је орлетица видјела своје тичиће живе, зарадова се толико да је својијем чудноватим гласом закречала тако да су све горе одјекивале, а наш Марко увукао душу у се, па ни мрднути од големога страха.

а Угурсуз полако устане па узме Босину жену те је пренесе и метне на своје а он легне на њено место, па полако утањи гласом, те стане гуркати и звати Босу: — Босо, Босо, чујеш? Заспао је Угурсуз, потамо се, гурни га.

Оно је ђаво. Онда ђак најумиљатијим гласом рече: — Дела, духовниче, богати, да купимо онога једног ђаволка, па да га поведемо манастиру.

Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ

Ја на то (пева): „Ти, сердце, не мучи ме!“ (Вишим гласом, подражавајући жени): „Ти си орјатин, убио бог и онај час, кад сам те познала“. (Пева): „О само дај ми мир!

(Пева): „О само дај ми мир!“ (Највишим гласом, као жена): „Та убио те бог с несрећом, та ти си несрећа био, несрећа ћеш и остати; сад ћу те оклагијом, виле ти кожу

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

После команде „мирно“ и „на месту, вољно!“ каже драматичним гласом: — Ко вас храни, одева и обува? — Ти... — повичемо у два гласа маман и ја, Седамсто педесет и два стара динара —

за име бога, не зови мој број и то с тако глупим, самозадовољним, неузбудљивим, псеудодуховитим, досадним и, уопште, гласом који би могао да користиш још једино преко звучника на железничкој станици, кад „путнички за Лапово касни двеста

опкладите у шта год оћете да ће вас, тачно у седмицу изјутра, неки даса опалити посред среде левог увета оним чувеним гласом директорчине или помоћничине директорчине: „Дај ми Васу!

— рече одводећи ме у купатило. — Нисам још удата за вас: рано је за брачне сцене… Тада он дршћућим гласом, онако маскиран и никакав, исприча да је преко неке везе упао у ово друштво, јер му требају подаци за дисертацију „О

Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ

- Гласом у срми, односно шоком, гором загрми михољски светац. Кроз нерв ружичаст, а надахнута, плане силина, што сена гута и

Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА

Видите овде беаy. ЈЕЛИЦА: То је „бо“ АЛЕКСА: Изрјадно, само мало протегните гласом. Та... бле... аукс... ЈЕЛИЦА: „Табао“. АЛЕКСА: Тако, тако; само мало оштрије. Иначе ви врло добро изговарате.

АЛЕКСА: Питала ме најпре ко сам, откуда сам и какве фамилије, па кад се извјестила, упита ме дркћућим гласом: да ли би хотео њену руку примити. Ја одговорим накратко да моја воља није женити се.

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

“ Одјури јагње ко чигра права, остаде Вујо кратких рукава. Поново облак прозбори сив бакиним гласом: „Био ми жив!“ Мјесец над ријеком сијати поче, кад гледај вука надут ко мијех, ледену воду марљиво лоче.

У земљи Врапца Црвенога на цвјетну грану славуј пао и пуним гласом од срца свога, пјесмицу ову запјевао. Жарко и Жућа, пјесмица каже, Црвеног Врапца по свијету траже.

“ Путује Ћоса кроз мрклу тмину, уз дивљи кланац, пустоме млину и пјева громким гласом: „Нити се бојим лава ни вука, да неког бијем сврби ме рука, пожури, диве, касом!

Причо је старим потмулим басом о доброј риби са људским гласом. На коме мору, познато није, уз оток неки залив се крије, од страшних бура спас; у њему живи рибица лијепа,

Фијучу зрна гласом северца. „Држите — виче — два рибождерца!“ А кад је вече наишло бурно, облаци стигли медвеђим касом, деда је

“ А кад је вече наишло бурно, облаци стигли медвеђим касом, деда је тужан по шуми лутȏ, другове звао жалосним гласом: Јутрошњи гнев је био и прошȏ, врати се, Жућо, врати се, Тошо.

Чудан је коњиц у тате мога, клизи, не иде касом, за собом вуче стотину кола и звижди снажним гласом. Вијори за њим димљива грива, бела, црна и сива, брже од ветра по свету јури коњиц-локомотива. Журиш се, тата?

А другови! Коме првом прићи, док около споменари круже? Тихим гласом једва прогргућеш: „Дај ми шапу. Довиђења, друже!“ Окренеш се, док сузе умину, старији се чиниш за годину.

Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА

ЦВЕТАК Ја видех цветак мали У трави зеленој; И истргнут' га хтедох У жељи пламеној. Ал' он се тужним гласом Отпоче молити: — Ах — брате, добри брале! Немо ме ломити.

Још нико устао није, А будан петао већ, живахно лупнувши крилом, Поздравља зимски дан — и звучним ремети гласом Тај мир у часу милом. Ил' каткад само тек звиждање јасно се чује И тежак, промук'о глас.

— Ал' спокојство све док љуби Док царује ноћи крас, Јасним гласом труба труби И страшни се хори глас: Тра-та-тра-та! И у мирном часу тада Засија се румен жар, Дом се руши, стреха

Павловић, Миодраг - Србија до краја века

ми излазимо из воде на спруде да се не чешемо о њега који је некад био страшан сада тром пружа нам руке и пита гласом смерним да ли ће земља добро да роди.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

Он накрену главу на једну страну. Отворених уста бленуо је у тамну ноћ. Онда се окрете мени и проговори равнодушним гласом: — А, ко му га зна! — и слегну раменима. Завалио сам главу на леђну торбу, ослушкујући непрестано.

— Доста, буди паметна. Шта буниш дете... Тако мора бити — па јој одмаче руке од мога врата и леденим гласом обрати се мени: — Сине, отаџбина те зове... Буди веран заклетви... и извршуј све што ти се нареди...

Тиме ћеш давати пример војницима, а исто ћеш захтевати и од њих. Јеси ли разумео? Говорио је одсечним гласом и сугестивно ме питао да ли сам разумео. Ту поговора нема. И ја сам несвесно понављао: „Разумем, разумем.

У суседном шатору зашушта слама и тек нечије мамузе треснуше пред шатором. — Одите унутра! — рече им значајним гласом. — Слушајте, нашем поднареднику су данас украли шињел и чутурицу. Сигурно онда када смо отишли за сламу. Е, па...

Сви су били на лицу. Онда се потпоручник исправи и строгим гласом саопшти да је одсад забрањен сваки излаз у варош, и ма где из бивака. — Ви одсад припадате отаџбини...

Виде они издалека његовог белца са кусим репом. Водници и вође одељења су тада строгим гласом опомињали: „У запрежнице“... „Средњи, терај левака!“... „Држи одстојање!“... „Не каскај!

Зар не видите да рудни каска... Хоћете да ми упропастите коње — и командант се обрати рудном возару строгим гласом: — Онда ћу тебе, бубо једна, да упрегнем. Некада су ове замерке биле на своме месту.

Он ми ништа не одговара, већ пође напоредо, мрачан и туробан, а онда тајанственим гласом почне: — Ето тако размишљам путем... И то је тешка мисао... Гледам овај свет. Све млади људи, у напону живота.

— Сад и никад више! — проговори страшним гласом. — Јесте ли разумели? — Вође одељења су ћутале. — Да се ово није поновило, иначе ћу тебе, Траило поднаредниче, тако

Јеси ли разумео? — Разумем. Онда потпоручник Александар шмркну кроз нос, пође два-три корака, и настави тишим гласом: — Возари измешали камуте, ономе нестало ћебе — он се окрете поднареднику Живојину. — Још ноћас да се ћебе нађе.

И као тих јецај прострујао је глас: мртав. — Па где ћете са њим? — запита неко болећивим гласом. — А шта га знам... умре сад на путу! — одговори старац, као да је хтео рећи: овде, онде, свеједно... има их много...

— Заглавио се мостови трен у бари! — онда поверљивим гласом додаде: — Сада ће бити прелаз. На карти гледамо где је та бара.

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

Ту је и Просветни Савет, забога; ваљда се то не ломи баш тако лако !... запита Љубица узбуђеним уздрхталим гласом. — Ех, Савет!... одговори Веља са неком горчином у гласу. Тешко нама!

Тамо на врбама, кратким и суморним гласом, јавља се ћук. А из села се носи, све лакше и лакше, нејасно, тихо брујање. Долази ноћ... Кад већ уђоше у село.

— Добро... Лаку ноћ ! одговори Гајко мало увређеним гласом и остаде дуго на том месту, гледајући за њом. Прилазећи својим вратницама, Љубица опази човека, који се држаше једном

Стојан уђе у школу блед, збуњен. — Зове те господин Пера, шапну он Љубици уплашеним гласом. Часком, вели... — Кажи да не могу сад прекидати посао, одговори она одлучно, а из очију јој севнуше необичне муње.

— Кроз пола часа изићи ћу на одмор. — Баш би боље било да изиђеш, настави чича веома тихим гласом, у коме се чујаше молба. Не знаш ти, братићу, ове... Љубица махну главом одлучно, љутито, и чича изиђе покуњене главе.

Он обори очи, а преко лица прелете му облачак љутње, ну он то вешто сакри, па врло пријатељским гласом настави: — Баш ми је много тешко било што сте ме погрешно разумели, управо што ме нисте разумели.

Па опет уверавања, клетве, и све то неким нежним, учтивим, пријатељским гласом који чак у извесним приликама задрхће. Прави, најбољи друг, па то вам је...

Другови из гимназије, па се чине да се не познају. Господин Пера с нарочитим задовољством и чак неком важношћу удари гласом на речи »из гимназије«...

— Како то? рече она тихим гласом, као да се боји да га не пробуди. Сваки ко је преживео младост, мора знати за њу, сећати се појединих тренутака и,

— Море ћути, то је добро ако још може да се разбије... — Шта да радим, научи ме, настави Гојко очајним гласом, па му исприча догађаје последњих дана. Ја видим, рече он, да ми се спрема велика несрећа...

роса, мирише свеж ју трењи ваздух, прелећу велика јата грлица, спремна за одлазак, а доле у трњаку, јасним И звонким гласом, чика кос... Милина, не може човек сит да се надише!... После дуга путовања, стигоше цркви.

Учитељ отегао неку дугачку песму, па све сеца гласом, узвикујући на неким местима страховито. На средини цркве, око иконе, стоје читави бокори зрела и зелена босиљка...

Црњански, Милош - Лирика Итаке

Поткамиен, у Галицији, 1915. ТРАДИЦИЈЕ Зажелићеш да будеш мајка, и очима сузним пуним бајка и гласом пуним успаванка, смешићеш се без престанка, и клечаћеш предамном: Али са мога лица падаће на тебе мржњом

Први пут изговорих: Сербиа. Порођајем у туђини, под замрзлим снегом, хранише ме твојим гласом, слабошћу и негом. Спустише ме у немоћ детињства, да те волим и бригом, за Тобом, за цео живот, оболим.

Доле, у дубини магле, осећам воду. Све је мокро. Он ми се међутим једнако јада. Мирним гласом. Броји. Говори о хлебу и не мрзи никог. Њему је свеједно. Нема деце. Ја га једва чујем.

Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ

„Овај је полудео“, помисли он, машући главом. — Нема... — понови слуга жалостивим гласом. — Па шта си га онда тражио? — питаше газда, чудећи се све више.

Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ

! — узвикну министар љутито, С праведним гњевом, уздрхталим, болним гласом. — Неизмерна штета! — узвикнем ја, као пренеражен том страхотом која би постигла целу земљу због незнања и

И он ме погледа презриво, па згушеним гласом, пуним срџбе и гнева, изговори: — Срамота! Ја се застидех и једва промуцам: — Извините, нисам имао намеру да вас

— изговори мој познаник гласом што дрхти патриотским болом. Ја сам се дуго извињавао и правдао за тако крупну погрешку, коју сам неразмишљено

— Извините, господине, — рече благо нежним танким гласом — сад сам баш свршио своју редовну молитву. Ја то чиним увек кад год седам за посао, а нарочито сада молитва има много

Слава им!' Ово имају изговорити сви војници и старешине одједном; али ће се изговарати побожним, скрушеним гласом. Затим ће се сви исправити, дићи гордо и поносно главе, као што доликује храбрим синовима наше земље, и три пута

— Мислите ли да војска нема прече дужности, господине? — рече ми господин министар тихим, али прекорним гласом климајући главом прекорно, тужно, и с нешто презрења; а притом ме је с омаловажавањем мерио од главе до пете.

— Али, молим вас... — почех нешто; а ко зна шта сам хтео, јер ја и сам не знам; док ме министар прекиде јачим гласом, изговарајући значајно своје важно и убедљиво питање. — А параде? — Какве параде? — Та зар се још и то може питати?

Тако је говорио некад, на неком збору, изнемоглим гласом један од становника неког неплодног краја. Где је и кад је ово било, то се, мислим, не тиче ни вас, ни мене.

— Је ли б..л..и..з..у? — чу се развучен шапат из једног угла. — Браћо! — отпоче опет један говорити мало јачим гласом. — Ми морамо одмах послушати овај предлог, јер овако се више не може. Радили смо и мучили смо се, па све узалуд.

Гледаху рођеним очима својим рођену пропаст. Онај говорник приђе вођи и поче говорити изнемоглим, устрепталим гласом, пуним бола, очајања и горчине: — Куда ћемо? Вођа ћути. — Куда нас водиш и где си нас довео?

Она се тројица згледаше у смртном страху. — Куда ћемо сад? — процеди један гробним гласом. — Не знамо! Београд, 1901.

Чисто је чујем како ми слути зло и гунђа за се својим нарочитим гласом: — Хууууу!... Дотрчи џандар, па у'апси зачас! — Хууууу! у'апси зачас — што рекла моја покојна стрина.

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

Или понеки болесник, коме су муке додијале, јаукне слабачким гласом, а одзив му се прелама по празном и отвореном тавану, који му над главом зија, по широком оџаку, над којим трепере

— Натраг, коме је мио живот! викну онај из трња јасним но узбуђеним гласом. Дахнусмо душом, кад чусмо човечји глас. Као да нам је само то требало да проговори, те да нас увери да је он човек,

— вели Митар. — Хе—хе—хе... дабогме!... званично!... — вели капетан и удара гласом на последњу реч тако, да она објашњава целу садржину писма.

а учитељ положи новине по столу тако, да и ми могасмо видети све оно што ће он читати, па поче својим танким и јасним гласом: »Господине уредниче!

Као муња јурну он к палици, докопа је у обе руке, издиже у вис и дрекну неким неприродним, животињским гласом: — За Христа Бога и свету Тројицу! И Спасоје беше дочепао мотку и пошао напред.

— Што плачеш, мамо? — Ништа, душо... спавај, чедо моје... — шапуће она загушеним гласом, притискује му на лице своје вреле образе, као да би хтела сакрити од очију му своју слабост...

А Марко се опет мрштио и мумлао својим загушеним гласом: : — Белаја!... узвикује он (у младости је волео узвикивати: »до ђавола!

— Здраво! – загрми он крупним, јасним гласом. – Како да ме се не сећа... Хе врага, а ја ти послао позивницу у Београд. Не мари... ево сад лично...

молити га да се заузме за њих, или да им помогне, или тако штогод, а он ће се онда нећкати, а они ће онда све понизним гласом: »Ама молим вас покорно, господине Глишо (онда га већ неће смети звати ч’а Глишо, или брат’ Глишо, или просто Глишо

Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК

СРЕТА (једним гласом): Тако је! (Другим гласом.) Није тако! (Првим.) Јесте! (Другим.) Није! (Првим.) Ви, док сте били на влади, упропастили

СРЕТА (једним гласом): Тако је! (Другим гласом.) Није тако! (Првим.) Јесте! (Другим.) Није! (Првим.) Ви, док сте били на влади, упропастили сте ову земљу! (Дру гим.

(Дру гим.) Ћутите ви, издајници! (Првим.) Ко је издајник? (Другим.) Ти! (Првим.) А ти си лопов и хуља! (Својим гласом.) Пљус! Пљус! (Шамара по ваздуху док и самог Јеврема не ошамари. 3атим звони силно.) Мир, мир, господо!

Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ

Дакле, тако. А знаш ли да зготовиш кајгану? — Ама зар ја?! Ја сам бог у кајгани! — рече поноситим гласом Максо фамулус. — Стари капетан и сад, ђе год сједне, прича да ниђе слађе није појео. — Е, добро. А ти спреми.

Власт. — Ваљда си хтео рећи: слуга; слуга народни? — рече Сретен ударајући гласом на последње речи. — Ама, бог с тобом, господин-учитељу, какав слуга, кад је оно власт!

— Све ово изговори Срета гласом који показиваше да је готов да се свађа, па чак и бије. — Ама, разбери се, учитељу! То је капетан... онај наш капетан!

»праву историју« у којој ће свак »на своје место« доћи, а то је опет из Хига, па вели: »Народ је проговорио громким гласом. Успоставио је суверенитет свој. И право је. Да!

? Еј, букова главо! — Па само неколико речи; тек кол’ко аваза да дамо! — рече Сретен молећим гласом. — Море, не плаћа Јоргаћи за Бразилију ни једно »дилусус« да го пошљеш, еј главо, памет си бери!

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

„Још од пада Бастиље Не подносим насиље.” Радојица жмирка: „Нека нова свирка?” Па ће, гласом преболним: „Ни ја тучу не волим, Али шта ћу ако ме Нападну у Гацкоме?

Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ

Тада она вијенац расплете, паде коса до ниже појаса; поче косу низ прса чешљати, а танкијем гласом нарицати, како славља са дубове гране.

Него кажуј, ал' ћеш под гомилу; не варај се, друго бит не може! БАБА (дрхтећим гласом кажује) Кад се справљах из Бара овамо, док ево ти једнога каваза ђê од паше за мене дошао; поведи ме на Скадар везиру.

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

сан, он се сети ње и неким као измученим од старости, од усамљеног седења и бдења у својој собичици, дугим а још јаким гласом поче: — Ама ти ли си, Магдо? А ја не могу, мори, да те познам. | И вођен Магдом пође.

Шта ми радите? Јесте здрави и живи? — Ја ето — више као за себе продужи истим оним отегнутим гласом — никако у смрт, никако на онај свет. И молим се Господу, али он неће, па неће да ме узима. А тешко је, Тодоро.

— чуло се како она као кроз прсте руку, којима су јој остале сигурно запушивале уста, тако загушеним, испрекиданим гласом виче. — Знам ја. Зар ја не знам? Видим ја све. Па зар | то? Зар она (јамачно Софка) да дочека?

Мати је испред њих ишла и, тобож од радости, због њихова доласка, гласом мало дрхтавим, али ипак да се не примети, јер срамота је, викала: — Магдо, Магдо! Брзо спремај! Ево нам гости!

поче тамо код тетке и напољу да размахује рукама, заврће рукаве, и Софка чу како он, као увек, високим и развученим гласом наређује: — Нека се иде и доведе Аритон наводаџија. Нека он оде код газда-Марка.

| Њу то још више потресе: — Ох, не могу, бре, Марко! И то рече таквим гласом, са таквим сјајем у очима, као ко зна пре колико година, ваљда целог живота један пут, ваљда још у почетку брака, прве

— она само што одговори: — Хајде, Софке! И то њено „хајде Софке“ тако се слагало са Софкиним гласом. Било је у њему неко саучешће, утеха, али и храброст и решеност: писано је, нема се куда, и онда — хајде, да се иде

што је дочекао, да он, ефенди Мита, тако што чини, оволико се понижава и на ноге некоме долази, заглушеним, шиштавим гласом говори нешто Томчи, а на то му Томча, и то наивно, чисто узбезекнуто, одговара: — Не знам, не знам, тато, не знам.

Арса, као пушком погођен тим већ заборављеним од старога газде суровим и заповедничким гласом, дотрча уплашен: — Шта, газдо? — Коња, чизме очеве! — цикну Томча на Арсу.

— Хоћу, хоћу! — излазећи за њим из собе чу се како Софка одговара слабим, али постојаним гласом. Слузи задрхта рука којом држаше узенгију, јер се на прагу кујне зацрне он, Томча.

Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ

“ Глас мртвачких звона све тише и тише, Напољу, где киша полагано пада, Звонио је гласом којим откуцава Дубока поноћ сред сановна јâва.

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

„А ха! дома наши, дома!“ викну сад неко иза њих, ама викну такијем гласом да им је свима у ушима зазвонило. Сви се обрнуше.

Онај предњи и запјева путнички, лијепим, снажним гласом: „На путу нам добра срећа била...!“ „Кога познајеш од њих?“ упита лагано Марко Спасоја.

„Знаш што Вира! ја ћу да идем к њему!“ рече Јан, блијед у лицу али прегаочким погледом и гласом како би какав јунак рекао прије но ће јуришати гдје зна да ће погинути. „К њему!?

Њој задрхта луч у руци. „Јанко, како си?“ запита га, дрхћућим гласом. Он се напрегну да јој одговори, али га снага издаде и очи му се склонише.

Како дотле говораху гласно, онај момак настави истим гласом: „Стана је...“ Стана се баш помоли на врата, кад јој момак изусти име.

И остали уђоше за њим. „Чини ми се е ће ми лакше бити ако ме спустите на тле!“ рече Јанко, слабијем гласом и на предушак. „Хоћемо, дијете — како не!

али с помоћу Божијом, не, нијесам малаксао, но ћу још војевати“, дода Владика ублаженим гласом пак се прекрсти и наслони главу на руке. Сад су опет муче сједили.

„Не бојте се, не мислите ни за што!“ рече Владика. Затијем настави свечаним гласом: „Приступите хришћански, па цјеливајте!

“ започе Владика. „Јесам!“ „Тако ти Бог помогао и овога и онога свијета!“ „Амин!“ повтори момче, поузданим гласом. „Амин!“ викнуше сви у један глас, да се громор разлијегао на далеко. „Тако помогао свакоме твоме у свачему!“ „Амин!

“ „Ходите амо!“ викну Владика. Брзијем корацима и жена и човјек пођоше. „Ама, Господару!“ поче ђакон молећим гласом. Владика га пресјече оштрим погледом.

а ја и заборавих да ти предам!“ рече вадећи је иза паса. „Шта то?“ „Ваистину, не знам ни ја“, рече она мало чудним гласом и предаде му је. Јанко извуче наелак руке испод покривача и прихвати и одви једанак. Очи му синуше од радости.

Здрав’ осван’о, Цуца! Је ли ти се што снијевало!“ стадоше га задјевати. „’Бра ви срећа!“ рече он дебелијем гласом, као из бадња да одговори. „Оно, ушњех да сам у сред Цеклина. Студен, цича, пометох се, те ја сврни у вас.

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

Посебно место заузимају е) говорни изрази за имитовање гласом, речју и читавим изразима, којима се појачава експресија (шљис, трас, цангр, кло-кло; звр (телефон), бим, бам, бум

ОД ПОДЉУТИ Н. (име болесника) има грдну рану, цвили и пишти гласом до неба, сузом до земље. Сусрела га мајка божја Богородица.

Сусрела га мајка божја Богородица. — Што ти (име болесника) цвилиш, пиштиш гласом до неба, сузом до земље? — Како нећу цвилити, пиштати гласом до неба, сузом до земље, кад пођох по песку, убодох се на

— Што ти (име болесника) цвилиш, пиштиш гласом до неба, сузом до земље? — Како нећу цвилити, пиштати гласом до неба, сузом до земље, кад пођох по песку, убодох се на треску, грдне се ране подљутише, грдне се љутице разљутише.

Улаци се поклоне војводи, па иду полако ка реду деце и кад се приближе поклоне се и почну певати истим гласом: Послао нас наш војвода, Да нам дате лепу Мицу, И уз Мицу кондир вина, И огледало, и огледало!

Из реда деце изађе крајње дете и приђе улацима. Ред деце пева истим гласом: Ид’те, ид’те, два улака, Два улака, два јунака, Одведите лепу Мицу И уз Мицу кондир вина, И огледало, и огледало!

Они се зову кошнице, и сви тихим гласом изговарају неки „Зу, зу, зу!“, а неки „Бу, бу, бу!“, неки пак: „Ру, ру, ру!“ тако да се чини да челе зује.

’Челе (пак, божем збуњене њиховом виком и наљућене, напашће на њих обојицу, и, зујећи свака својим гласом, уједати их, тј. штипкати, па кад и те шале буде доста, игра ће се свршити). ЂЕЛ-ЂЕВОЈКО...

(а то заособице толико пута, и јачим гласом, доклен им се гођ не одзове). — Зове ли ко мене, неборе! (А они њему одговоре): — Болан, што пјеваш, да ли ти није

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

Једном дође вук који је више пута слушао како лисица ждребету виче да отвори врата, па стане и он својим крупнијем гласом викати: „Кобо, кобилице! отвори ми врата: носим ти студене водице и зелене травице.

одмах јој отвори, пак стане приповиједати како је неко долазио и говорио као и она да му отвори врата, али крупнијем гласом, и како оно није шћело отворити. Онда лисица рече: „Не отворај ни по што на крупан глас, већ на врло танак.

и траву, дође вук који је за сјеком слушао сав њихов разговор, па се стисне што је већма могао и почне врло танкијем гласом: „Кобо, кобилице! отвори ми врата: носим ти студене водице и зелене травице.

Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА

чувши да избија и по томе сазна да је право време, игуману не дође и потребну од њега молитву прими, а потом тихим гласом: „Благословите, свети“, кротко позивајући, ударивши тада у клепалце, и раздавши свима свеће, подиже и вас на полуноћну

Станковић, Борисав - ЈОВЧА

ципеле и нису спремљени леген, ибрик и пешкир за умивање, сва преплашена окреће се и, над степеницама, виче пригушеним гласом): Софија, Вело, где сте, море? Брзо овамо!

(на брзу руку обучена и забрађена, са свећом која јој дрхти у руци, лупкајући нанулама, трчи ка капији; уплашеним гласом): Сад ће, сад! (Отвара капију.

(Истргне јој свећу, отвори Васкина врата, осветли собу. Кад види да је празна, избезумљено, другим гласом): Шта је? МАРИЈА (прибрала се већ.

Бол од уједа га освести. Трза се, таре чело, посрћући стаје на врата; усиљеним, дубоко болним плачним гласом): Пријатељи, моја (загушено) кћи болна је, болна. Данас, сутра, ако не умре.

се, диже се у вратима; пипа се по силаву, гледа је ли му револвер пун, браћа га, нагне се на доксат, бесно, пригушеним гласом): Коња! (Силази тешким корацима, предишући.

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

као родитељ уда и удоми, светим брачним сојузом многе парове соједињавајући, и њи[х] као чада своја богаподобним гласом благосливљајући и говорећи: ˋРастите се, децо моја, и плодите се и напуњајте отечество с добродетељни и богољубни

У зору престане дожд и бура и капетан озгор повиче нам веселим гласом: „Кαλоχαρδоι, δεν ειναι πλεоν χινδυνоς! добра срца, није више бедствованија!

да су ми рођени брат и сестра и као да се надусиљују ко ће ме од њи[х] двоје љубезније, милостивије и слађе гледати, гласом душе и срца свога чрез љупки[х] очију својих поглед казујући ми како су ради и задовољни што смо се по тако давном

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

Тада малакса срчаност војницима, па и војводи. Он стаде и устави војску, па страшнијем гласом ишчати тропар св. Франу. Кад сврши молитву, обрну се к непријатељима, али тамо мјесто џинова... шта видје?

шкљоц!“ И ондак им рече дубоким гласом, заносећи на ришћанску: „Брзо вадите новце и остављајте на цести, јер ће сад, ље, планути петнајес пушака, вјере ми!

Пошто је чекнуо њеколико тренутака, настави истијем гласом, а тресући се јаче. — Исте године, посли ники пет мисеци, може бити, чувâ сам свој виноград.

То привуче пажњу Балеганову, те оћута. — Стрико мој! — поче Бакоња плачнијем гласом, на што се Бујас, разумјевши мајсторију Бакоњину, окрете к зиду да сакрије смијех. — Стрико мој!

Затијем, више од два часа, плијенио је милином срећни пастир своју нову паству. Од тренутка кад својим звонким гласом прво запоја, до тренутка кад послије мисе, на крају своје поздравне бесједе не рече „амен“, нико не скиде очију с њега.

Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА

Једне ме маме, друге плаше — Незнаним гласом ко из тмине: Уђи у мртво царство наше! КУЋА Буди ме пијук преко пута: Још једну драгу кућу руше.

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

— Јесу ли мушки? — Оба мушка! Тола отрча низ пут. — Еј, ти, трапавко! Сутра пре зоре да си дошао! — мазним гласом довикну Симка уводећи волове у двориште.

“ Вукашин је мушким гласом рекао: „Не треба ноћу сам да идеш.“ — „То су моји послови“, одговорио му и намрштио се, иако је друго осећао.

Строго се загледа у брата. — Ако си о женидби хтео, онда се тако не почиње са оцем и братом — шупљим гласом рече Аћим. — Живео сам да тај дан дочекам. Живео сам... Ти знаш. — Откину горњу копчу на кожуху, раздрљи се.

— Ти памтиш тоцило? — Па скинули смо га тек кад је мати умрла — не одговори одмах Аћим, а гласом не скрива зачуђеност и нелагодност.

Пришла је и пољубила га у рукав: суво су звецнуле бројанице, а калуђер је причао лепим, успављујућим гласом, никад то неће заборавити: „Видим, Бог је благословио вашу кућу и нечастиви је напустио ваш дом...

„Ти и ја бићемо од данас пријатељи“, наставио је Аћим стојећи, чврстим гласом који је само за његово уво подрхтавао. „Можемо бити пријатељи, иако нисмо у једној странци. На изборима ће народ да.

Песме су лаж. Кукавице их спевале. Никола прстима затиска уши, неће да слуша Мијата који танким гласом запомаже: Сунце пишти утрнутих зена, Гласом женским пишти из мог села: „Помози нам, горских смрека мајко!

Никола прстима затиска уши, неће да слуша Мијата који танким гласом запомаже: Сунце пишти утрнутих зена, Гласом женским пишти из мог села: „Помози нам, горских смрека мајко! Тором — вуци, време — наопако.

Ђорђе не диже очи. — Јеси ли га видео? — готово викну Аћим. Ћорђе ћути. — Јеси ли видео сина? — оштро удари гласом на последњу реч — Нисам, Милунка не д да уђем. Она каже... — пресече се, осети да су му образи букнули.

Све може и сме, јер она ретко долази свести. — Сина зове, не тебе — понови збуњеном Ђорђу, не крије мржњу, ни гласом ни очима, што је дошао да га истера из собе. — И тебе често помиње — рече Милунка да охрабри Ђорђа. — А шта прича?

Ја што гребах овај летопис јесам Никола, први рудар Србијице, старац с гороломничким гласом и житељ без гроба. Презиме своје једино ја знам. Рођен сам 9. јануара 1811. године. Нећу да кажем где.

Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ

— Ја сам она Златна краба о којој си причао! — рече изненада људским гласом. — Много си моје деце спасао, тражи од мене шта хоћеш!

Загледа се у локву. Са дна, из муља, дизали су се мехурићи заједно с нечијим тихим гласом. Тај глас је молио Сунце да га исуши, претвори у облак, у ништа. — Ружна сам, одбачена. Нема ни риба, ни цвећа.

Нису ни приметили кад су крај њих слетели вилини лептири. — Хвала за све! — проговори онај златни људским гласом једном дечаку. Овај се трже. То није било, нити ће бити! Мора да му се придремало? Откад лептири говоре?

Дечак у ужасу затвори очи. »То ти је крај, будало!« помисли и сав претрну кад жабац Троглавац проговори људским гласом, али тако громовито да се цело небо тресло: — Дај воде! Дечак се од страха окамени.

Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

Као да се јуче збивало, он памти себе како, на отварању Школе, говори узбуђеним старачким гласом, пред мноштвом збијених глава, о значају који ће Школа имати у просвећивању Србаља.

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

громове Како тишину земље слободне Са грмљавином страшном кидају; Разумећеш их срцем страшљивим Шта ти са смелим гласом говоре, Па ћеш о стења тврдом камену Бријане главе теме ћелаво У заносноме страху лупати!

Негде далеко чује се где хукти Воденички точак промуклијем гласом, Ал' над долинама док још небо букти, Цвет водени већ је засп'о над таласом. Опет једно вече...

В. Илић ЛXИ У стаблу кедра, гле, те чудне р'јечи, Што н'јемим гласом о љубави зборе! Одавна сунце на њих огањ лије, И тичје пјесме над њима се хоре.

Још нико устао није. А будан петао већ, живосно лупнувши крилом, Поздравља зимски дан, и звучним ремети гласом Тај мир у часу милом. Ил' каткад само тек звиждање јасно се чује, И тежак промук'о глас.

Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА

Док ме неко за руку дохвати и позва ме пријатнијем гласом: „Диг се, твари општег створитеља, те ти хитре наслађуј погледе у предивна створенија Божја; пред великим

„О блажени сине превјечнога, - ја му рекох умилнијем гласом - што те моја судба занимава те ти знаке божествено лице живом бригом за ме изражава?

“ „Ах, свеопшти оче благодушни! - једним гласом оба архангела - имајући таквог творитеља величеством неизмјерним душе која сваког добра совршенства надвисује и у

" Михаил му тихим гласом рече: "Он је теби једноме извјестан; ево како ја о њему мислим: шар небеса престолодржнога најсјајни је и највећи,

Благи творац многомилостив је, опростиће твоје заблуждење, причислит те у вјечно блаженство.“ „Не, не! - гласом крупнијем прогрмје зли губитељ душах бесмртнијех, да га чује стан бунтовни пјео - Михаиле, подобни ми чином, али

Попа, Васко - КОРА

до нашег ослепелог стана И светли на пустим насипима вена И ко је та птица На напуклом небу мога срца Једина птица Гласом ме твојим к себи зове Јер не уме бела На земљу да слети 27 Међу длановима Грејао сам улицу Којом си се вратила Глас

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

„Је ли тако или није?“, упита га Питагора. „Тако је“, рече Сатирос тихим гласом. „А ти си малочас заложио своју главу да је наш мањи број непаран!

Зато је Милон одмах био начисто, са које стране да опипа ребра номофилаксова. Он поче тим што зацвиле плачевним гласом. „Опрости, ако Бога знаш!

“ Онај роб који носаше обе корпе, уздахну, погрби се што је боље могао и зацвиле тужним гласом: „Стропоштаћу се успут, ако овај терет морам носити тако далеко“.

Кад при том пронађоше највећу у целој гомили, Милон је шчепа за шкрге, клече пред номофилакса и проговори свечаним гласом: „Теби мудри и силни заштитниче закона и твојем заузимању за нас код бога мора, имамо да заблагодаримо за овај

Он прикупи сву своју снагу и проговори дрхтавим, али у толико свечанијим гласом: „У име закона наше републике, и у смислу одлуке Великога Сената Абдере, молим те и захтевам од тебе, мудри лекару

саслушао само почетак ове беседе, јер чим номофилакс изговори име ученог лекара, он узвикну радосно својим тенорским гласом: „Хипократе!“ „Демокрите!“, одговори му лекар својим кадифеним басом.

нејаких руку, танких ногу, ситних очију, исцрпен и преморен, паде пред богињом на колена и замуцну својим слабуњавим гласом: „Ја сам, узвишена богињо, један нејаки црвић који се пред тобом у прашини грчи“.

“ При овим речима Никијиним Аристотелес пребледе као крпа. „То стоји онде написано?“, упита он застрашеним гласом. Никија се насмеја. „Али мени, Никији, који о геометрији ни појма немам, то не сметаше да ме Платон дочека оберучке“.

Тај поглед му јасно рече да у кавзи коју отпочиње принцеза стоји на страни Аристарховој. Клејтомахос уситни гласом, поче да замуцкује и, говорећи у испрекиданим реченицама, промени тон свога говора толико, да је овај више личио на

Он загрли своје лепо дете и рече тужним гласом: „Имаш срца, слатко дете моје? - Краљева ћерка не располаже слободно са њим!

Она га напослетку зовну, изговарајући његово име најслађим гласом. „Архимеде! Зар нећеш овамо к нама да видиш сву ову лепоту?“ „Има времена“, одговори он.

„А како дођосте, драги мој, у овај хришћански манастир?“ упитах га поверљивим гласом. Он оклеваше да ми одговори, али га мој пријатељски поглед охрабри.

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

Дежурви су опрезно али строгим гласом будили смену, која је неиспавана, буновна и натмурена излазила лењо из пасивног заклона, наредник је псовао и претио,

Па се онда наже и шапуташе ми промуклим гласом на уво: Само пази ово што ћу ти рећи: Кад једног лепог дана чујеш да је нестало твога побратима Николе Глишића, немој

Јеси ли разумео? Разумеш? — завршава одсечно, заповедничким гласом, потпуковник. И тек се, после тога, сасвим утишао павиљон и официри згрчили под ћебад да дремају, а врата се отварају

На самом завијутку у споредну једну улицу неко дрекну: — Ко иде? Па онда лакше, слабијим гласом: — Средином, друже, свуд је војска. И вољан да поразговара стражар додаде: Стаде киша, хвала Богу.

не знам, само искрвављеним песницама ударам, ударам, ударам по збуњеној глави и вичем и ричем пиштавим и промуклим гласом звери: „Кукавицо! Кукавицо! Кукавицо! Кукавицо!“ И не знам ни сам шта ме смирује, долазим помало к себи, присећам се..

А за то време њој се већ чудно учинило његово задржавање у суседној соби, па га позивала слабим гласом. И док је он журно брисао влажне очи, усиљено и збуњено развлачио усне у осмејак, она је шапутала: — Ти си плакао.

он страховито шкргутну остацима оних својих покварених зуба, па зграби кочијаша за леђа и грмну неким туђим, ужасним гласом: — Окрећи, окрећи натраг!

се у своме животу, исто онако као и остали, безброј пута представљао свакојаким разним лицима, пред којима сам обичним гласом изговарао своје име Лазар Пардон.

— Где Вам је редов Обрад Достанић? Збуњено слегох раменима и одговорих да га од јуче нисам видео. Командир строгим гласом нареди: — Са патролом прокрстарите цело бојиште и пронађите га неизоставно.

Воштане свеће плачно пуцкарају на великим полелејима што висе и свештеник дрхтавим гласом отпочиње своју беседу. И наједанпут, усред тог свечаног тренутка, мајор Таса даје руком знак свештенику да ћути: — Сит

се очи спуштају са положаја коме се приближујемо и који нам, не осврћући се и са усиљеним смешењем довикују очинским гласом, јунаци, будите прибрани и храбри. Ох, ове речи тога тренутка за нас значе живот.

И у наступању осврћемо се да га последњи пут видимо како се усиљава да се не сруши и слушамо како му четни наредник гласом, који дрхти, добацује: до виђења господине, потпоручниче.

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

Он као да јој је, промуклим гласом од несвикнутости на пригушено говорење, нешто пребацивао; уносио јој се у лице, са својим ниским, подозривим челом, а

Нисам успијевао да привучем њену пажњу, и на моје упорно зивкање одзивала се далеким, слијепим гласом. То ме је повређивало и бољело; у себи сам јој пребацивао нешто као невјерност.

, имао оно дјетиње страхопочитање с каквим дјеца слушају старије људе с дугом сиједом брадом и с дубоким искусним гласом.

Зар још и данас, на примјер, стари Кант нема извјесну своју специфичну драж са својим утањеним, жичаним гласом, сличним оном оглоданом, помало рационалистичком гласу престарјелих клавира.

прене ме висок поклич: на полумрачној позорници шетао је по круништу ратник под оклопом и шљемом и кликтао великим гласом: — Веглиате, арциери!... Бдијте, о стријелци!...

Имао је тјескобан призвук и одјекнуо у мени гласом неизвјесног упозорења: као неки миг, неко невидљиво домахивање с ону страну појмљивога.

Поваздан су шмрцали. Мајка их је из кухиње опомињала крештећим, стално раздраженим гласом, од чијих сам се провала инстинктивно јежио.

грчио стар и немоћан, да би одмах пошто је изабран за папу одбацио штаке и исправљајући дуго сагибану фигуру загрмио гласом од кога је подишла језа оне исте кардинале који су га изабрали. Она ми је најпластичнија илустрација те истине.

Најзад проговори, али промијењеним, сасвим озбиљним гласом. — Да, није сад важно ово о чему смо говорили. Зауставит ћу се, ако допустиш, на ономе што си малоприје изустио: „Ја

— То није баш сасвим тачно — одвратила би Ерна сигурним гласом. Дошло би ми наједном да се насмијем, да растјерам руком, да јој задигнем косу на потиљку, да је пољубим у врат.

И гледа у нас понизним очима. Ми зуримо у његово пепељасто лице, у његов већ сасвим воштани нос и одговарамо гласом који и нама самима одједном зазвучи чудан и туђи: „Добро, углавном сасвим добро.“ А он нам је благодаран и за толико.

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

А крстоноше сви, сваки друкчијим гласом и тоном, узвикнуше сложно: — Господи, Господи, помилуј нас! Напред иђаше крст и са њим упоредо барјак, за њима

Он се неће ни једним гласом изрећи, а слушаоца ће принудити да му отвори сву своју душу. С тога је и имао огроман утицај на сву околину: сви су му

Али те они неће оставити, док не издаш остале, а То не смеш учинити — одговори Вујо таквим гласом, од кога Ђурица задрхта. — Море, то се зна... какво издавање! Али ко ће ’наке муке поднети?

Тако, брате, тако треба — рече му Вујо, кад уђе у собу. — Једва жив дођох — одговори Ђурица слабим гласом — но склањај ме сад, ако имаш где.

— Доле с коња! — викну Ђурица промуклим, узбуђеним гласом, који се и самом њему учини непознат. Механџија рашири очи, и као да сад тек поче да се буди, погледа Ђурицу исто

Тако му и проговори, оним обичним гласом: — А гле!... Ђурица!... Шта ћеш ту, бре? Овај познати му поглед и глас одузе Ђурици последњу мрву присебности и

Један се во узнемирио од обада, а сељак га умирује благим гласом, тапкајући га руком по врату. Ђурица тек сад опази, да туда воли сеоска путања, која прелази преко потока, и спаја

— Шта хоћете ви од мене? — викну Ђорђе строгим, а одмереним гласом. — Зар не знаш шта хоће оваки гости ! — одговори му Пантовац, па затим викну: — Седи! Седи доле! — и замахну ножем.

Станку подиђе нека топла језа, и осети како јој се мења лице, али се брзо прибра, па одговори мирним гласом: — Нека дође, па шта би ? — Ћути, црна; мене је страх, кад год га видим. — А зар га виђаш често?

— Е, ђаволи! Ја оно оданде ударих низ реку, не знајући да ћу на њих наићи — одговори он, ударивши гласом на оно оданде, услед чега Станка намах поцрвене. — Чујеш, болан...

— Да ми одвојиш мало од оних пара; треба да носим мајци — рече Ђурица. Вују не би право, али одговори обичним гласом: — Је ли доста два дуката? Баби не треба више. — Дај ми, засад, десет. — Хм... да ли ће бити...

Да не би својом појавом уплашио жену и децу, накашља се и викну обичним гласом: — Помози Бог, снахо! Жена, окрећући се к нему, прими му Бога, али видевши га онако наоружана, трже се и пребледе.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

Кад је орлетица видјела своје тичиће живе, зарадова се толико да је својим чудноватим гласом закречала тако да су све горе одјекивале, а наш Марко увукао душу у се, па ни мрднути од големога страха.

Једном дође вук, који је више пута слушао како лисица ждребету виче да отвори врата, па стане и он својим крупнијем гласом викати: — Кобо, кобилице, отвори ми врата; носим ти студене водице и зелене травице.

одмах јој отвори, пак стане приповиједати како је неко долазио и говорио као она да му отвори врата, али крупнијем гласом, и како оно није шћело отворити. Онда лисица рече: — Не отварај нипошто на крупан глас, већ на врло танак.

и траву, дође вук који је за сјеком слушао сав њихов разговор, па се стисне што је већма могао и почне врло танкијем гласом: — Кобо, кобилице, отвори ми врата; носим ти студене водице и зелене травице.

Онда ђак најумиљатијим гласом рече: — Дела, духовниче, бога ти, да купимо онога једног ђаволка, па да га поведемо намастиру.

Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ

Шапнуо сам господину Џонсону: “Како је могуће да је Едисон готово тачно погодио моју тежину?” “Па” , рекао је тихим гласом, ”рећи ћу вам у поверењу али не смете никоме да кажете.

Још увек памтим његово бледо лице док је покушавао да ме развесели, несигурним гласом. Рекох му: ”Можда бих могао да се опоравим, ако ми допустиш да студирам технику.

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

У тим приликама, ми немирнији дечаци би збијали шале на рачун оног старијег ђака који би, збуњеним и дрхтавим гласом, рецитовао нешто о светом Сави, што би му учитељ саставио за ту прилику.

У тим приликама, ми немирнији дечаци би збијали шале на рачун оног старијег ђака који би, збуњеним и дрхтавим гласом, рецитовао нешто о светом Сави, што би му учитељ саставио за ту прилику.

историјске сцене у палати Федерал хола појавила се пред мојим очима и необично душевно узбуђење учинило је да дрхтавим гласом изговорим: . ”Хоћу, тако ми бог помогао!?

Ћипико, Иво - Приповетке

Па и судац их опомиње да је вријеме растанку. Он то изговара топлим гласом очите самилости, па отац и синови усрдно у њ гледају. —Помоћи ће господин! — изрече умилно стари.

—Вријеме је да се одијелите! — вели им гласом као да их моли. А они драговољно слушају: љубе се: а не говоре већ измјенице дају један другоме све што у души имају

— 'Ајдемо! — вели Спасоје забринутим гласом. —Сутра ваља уранити: сваки дан има посла! — Лазо, сутра ћемо разговарати, вели њему и гаси поцрњеле, жмираве лампе.

— Ту је! Наћи ћеш је у сандуку, — говорио јој подмуклим гласом од срџбе. — Чекаш да одем, да се можеш скитати по шкољу, а? Нађи ми мараму! А дијете у зипци кричи на вас глас.

Гологлава је, а сиједе дуге косе неуредно су јој оивичиле старачко лице. Док ме угледала, диже се и снажним гласом, што иза себе оставља дубок узвик јека, поздрави ме и погледа у очи. — То је Антица!

— доврши старица тишим гласом. — Али вам је жао умујети? — опазим ја под утиском пошљедњих ријечи, осјетивши тугу у звуку гласа старичина: .

свештеник, два странца и ја: сви имамо попуст, бива плаћамо треће мјесто за друго, и то своје право истичемо пуним гласом. Дође на ред и старица.

Мани ме се!...Што ће ти туђа курва?... — Да, курва, а да што друго? — одвраћа он гласом који га издаје, и не може да сакрије тога часа мушку вољу, заборав и опраштање...

” И побожни пук, уједначено, пуним гласом одговара: — Тебе молимо, услиши нас! ИВО ПОЛИЋ Иво Полић враћао се у Србију с пуном душом утисака из цариградских

—Срушиће све околне куће за нову цркву. —Све руше! — рече она јетко. —И мене су срушили, — упаде у реч Илија гласом из чијег се звука испољавала туга за изгубљеном снагом. Па се малко подиже и рече као за се: — Како Лазо слатко 'рче!..

Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ

и врења после првог светског рата у хрватској и српској књижевности морао да трага за другачијим, властитим „тоном“ и „гласом“, или да заћути.

Али оваква, целовита и непосредна реч, не само што је нераздвојно дата са гласом који је изговара, него исто тако подразумева и ухо које је слуша.

ко се с дужним пијететом и љубављу прихвати да о Мишићу пише: већ прву реченицу, и нехотице, започињете подигнутим гласом, који, на крају крајева, одузима контролу над текстом.

проносе престрашени гласови савременика, већ је продужила да говори о временима непролазним оним спокојним, моћним гласом којим сан једино може приволети јаву да разуме оно што из дубине прошлости говоре уста мрака: да је свако време

Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА

СВИ (буне се): А не, како смо ми! Јавно, јавно! ДАЦА (издваја се гласом од осталих): Кад смо могли сви овако јавно, може ваљда... ВАСА (пресече је погледом).

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

На стил се и овде и другде често удара гласом као на, како Бранко Лазаревић тврди, „најглавнији елеменат једнога књижевног дела”.

Ово Је мој серај. Ово је та, ефенди-Митина кућа' ”. 104 Колико је Станковићу стало да што јаче удари гласом на кућу, и свакако тиме подржи Софкино учитавање, види се, прво, по томе што ефенди Мита употребљава туђе речи

Док, рецимо, Стојан, тугујући за Цветом, пева својим меким, напола женским гласом, дотле се Цвета, опијена његовом песмом, од бола, грча увија на њиви, међу редовима засађеног дувана, и од прејаких

Занимљиво је да уз промену социјалног положаја иде и једна врста преименовања,197 на шта Станковић особито удара гласом: „она престаде да је удовица, већ постаде мајка Стојанова”, „она сада престала да је женска већ само мајка”, „чак и

Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ

Заиста Мустава и нико његов! — Богдана!... Не стрављуј то дијете! — промуца Милоје дрхтавим гласом, а меко и некако својски. — Напоље из куће, Циганине црни! Надвор и не плаши ми дијете!

Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА

Дечица му звезда јато: Он је сребро, оне злато: Он сребрним сјаје красом, Деца златним звоне гласом. ИИ Гледајући како звезде Сјају са висине, Видим наше чешке моме, Чујем песме њине.

У корену мојем здрави осок бије, — И ако се крије, нестало га није. Очај не помаже...“, топлим гласом дода: „Измениће с’ време, биће бољих года, — На гранама мојим биће друкча рода“. »Јавор« 1892. У ГРОЗНИЦИ...

Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ

ФЕНИКС (ИИ) Смрћу измењена камен отвара Празно поље дозива гласом умири мора Једина птица што саму себе ствара Из пепела злих вести и празних договора.

Петровић, Растко - АФРИКА

Требало га је такође бацити у воду, па би он већ нашао начин како би се извукао. Говоре нам све то гласом који значи: „Тако вам и треба кад не умете да баците ни човека у воду, а хоћете у прашуме!

Толико је његово недовршено вознесење гласом било једна стварност у овој ноћи. Искрцасмо се под саму ивицу шуме. Ваздух је, иако без сунца што бије у теме, још

Смејали су се гласно од свег срца. Н. их погледа мрко и лаганим гласом који се пунио горчином, срџбом и презирањем, као каквим електрицитетом, говорио им је, не дижући још босе ноге —

Тумач преводи: — Он каже: „Не иде се!“ Н. само пребледи. Говори оним његовим најодлучнијим гласом, који је све спуштенији што је бешњи и претећији: — А, дакле, не иде се! Црнци командују, не бели!

Њине стопе такође не знају за земљу већ за папрати. Они и умиру тако руку замршених у лијане. Затим они, истим тужним гласом певаху опет веслајући: „Ауде са на Ме Ауиде, о'и Ауиде, о наребле, иха блама, ма икел макуја Ме!“ Шта каже њина песма?

За ве тангеле палск ти е соваз, ти не па сивилизе!“ Сва та грдња изговорена мирним гласом, као од шале, дочекана је такође озбиљним лицем другога, који се онда брани. Они, „коз ан флансе“.

Старица прилази да чује о чему је реч, говори брзо арапски дечацима, слатким преклињућим гласом. Пресамићена је, расплакана, шаље им прстима пољупце материнства и нежности, само да их убеди што пре да је грех ово

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

Турски су рогови одјекивали: тра ти.. тра ти.. тра ти..., нашто је наша труба одговарала пуним, развученим гласом: та.. ти.., а уз то се једнако мешао грохот пушака: тррр!

— ја то не знам. Комаров прво погледа голим оком, после узе доглед и дуго је расматрао. Затим рече врло зачуђено И гласом као да сам себе пита: Ама шта је то?!

мајору Велимировићу, (који је блед и скрушен седио на коњу), са стиснутом песницом, и повика од гнева промењеним гласом. »Војску ми дајте..е...е....., војску, војску, мени треба војска. Страшљивче јадни, војска камо ти?

е....., војску, војску, мени треба војска. Страшљивче јадни, војска камо ти?« Мајор Велимировић одговори потресним гласом: — Ја немам војске.

Он ме погледа, уздану и рече загушљивим гласом: — Свеједно, мени је сад све свеједно. Комаров откиде лист из своје бележнице, написа на њему нешто и даде ми да

говорио је Кирилов као да ме пита, али наједанпут не знам шта му би јер и не сачекав мога одговопа он викну промуклим гласом: — Горнистъ, труби штурмъ; на штики, ребята; ура!

Зар сте заборавили да је републиканска странка у скупштини победила само са једним гласом. Дивна је то сигурност где република виси о једном гласу већине! — Све знам.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

Не потраја дуго, а кроз ров се довуче до мене мој водни официр. Шапатљивим гласом саопштио ми је како војници немају муниције. — Ау, господа му љубим, шта сад да радимо!

Бојовић баци цигарету, и обрати им се прибраним гласом: — Војници! Ми ћемо сада извршити прелаз преко Црне реке. Река се налази одмах иза ове окуке.

— Живео наш собни старешина! — виче промуклим гласом Пера „Ђеврек“. Остали прихватају узвик. — А... Ш’а каже?... Поредак!... А, управник мисли, ја сам жандар. Ха!...

Када приђе на пет корака он стаде, погледа све редом и запита строгим гласом: — Ко је овде најстарији међу вама? Потпоручник „Кица“ диже се, лако се занија и дохвати се за сто.

Он ледено и упечатљиво посматра лица официра, старајући се да им запамти физиономије и одмереним, али строгим гласом додаје: — Молим вас, гледајте да се што пре удаљите! А када он оде, отпоче песма.

Онда скупи очне капке и главу завуче у рамена. — Лакше! — проговори болним гласом. Ја сам му придржавао главу и миловао га по коси. Са напором сам задржавао сузе.

— Шта има ново? — запита командир полако. — Завезали су још два звонцета — одговори стражар, исто тако тајанственим гласом. — А-ха, да видим. Стајао сам беспомоћно, и као да ме је обузимала нека вртоглавица.

— Ако вас интересује како бацамо бомбе? — О, дабоме — говорио сам усиљено прибраним гласом. Али толика њихова љубазност почиње већ да ме љути и плаши. Он седе на кревет и скиде цокуле.

Онда хитро повуче руку и удахну. Испуштајући шумно дим, он се обрати Кости важним гласом: Бароне, примо: водили су рачуна о моме господству... Секундо: било их је на лагеру толико да за мене није било места.

— То је лепо од вас, бароне, што ме тако заступате... Слушај, друже — обрати се тек сад Рајко природним гласом Кости — хоћемо ли да их помогнемо? — Немам наређење, јер ће они свакако то у тишини да изврше.

— Сад, кад пођем у Солун, да ми даш адресу ове женске. — Он се окрете Кости и важним гласом: — Знаш, бароне, право је. — Хоћу, грофе. Другови смо у смрти... можемо и у животу. — Јест, бароне...

Говорио сам лагано: — Све је спремно. Сад ће поћи. Будите приправни. — Будите без бриге — вели равнодушним гласом командир батерије. Замислио сам тада батерију... Уморни војници седе поред топова и дремају.

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

Гриф си крила раскриљава, гласом својим восклицава: О златоје пролеће! Козе скачут по брдини, играју се весело; овци пасут по долини са јагањци ту

Туртур љубит горличицу веселећи с' за весну, лабуд бјелој лабудицу по јестеству тјелесну. Препелица чува траву, гласом своју јавља главу: О Златоје пролеће!

Пак ће опет, веруј, овог лета бити Да ће се и она дати намолити. Пре би досад вода громови севала, Славујевим гласом сова пропевала, Пре би сунце зрака лишило се свога Досад него Ана обљубила кога.

Истини другови наши туже, За гласом чезну серпскога варвита! Више се пењи славе на лествицу. Препона тму тих љутих сеци, К дверма бесмертија спеши бодро.

У претходницам' Сербијаде Уз гусле певаће с' име ваше.“ Тронути њеним искреним гласом, сви В полк благородни, чесну под заставу, За име, чест и славу рода, Земље за слатку свободу лете, На све, как'

син Ђорђе, а потоњи Црни, Ког је невидимо божија десница водила крепко, Народу смућеном почев говорити небесним гласом: „Докле ће српске нам падати жертва под јарости мачем? Докле и светиња наша се газити ногама турским?

Ил’ се чешља на зрцалу, ил’ на свили спава, Ил’ доброту срна песме гласом изражава. Ако спава, поглед тихи на лице јој баци, И примети јављају л’ се на том љубве знаци.

Нађеш ли ју код прозора, поклон витким стасом Учини јој, — проговори к њојзи тихим гласом, Тихим гласом, да не чују ни камене стене (Ах, бојим се и сав стрепим!) ове тајне њене.

Нађеш ли ју код прозора, поклон витким стасом Учини јој, — проговори к њојзи тихим гласом, Тихим гласом, да не чују ни камене стене (Ах, бојим се и сав стрепим!) ове тајне њене.

И заспало Цвет-девојче, У сну јој се приказало Сабља-момче, сахрањено У мртвачком огрталу, Па је њојзи говорило Гласом шупљим и потмулим: „Заклетве се твоје сети, Заклетва је погажена Срцу немир, души пак’о, А у часу умирања Ко с’

Пак приступи к Цвет-девојци, Опаше је левом руком, Десном тури младо момче Па повика шупљим гласом: „Отварај се, неми гробе, Ево иде младожења Са лијепом невестицом.

Сад ми се мирис и светлост по соби проспе, Пјесне укаже се лик, чудесно мио и леп. Тихо се осмехне, и гласом почне умилним, Нема на свету песме слађе од гласа тога: Немој да ти туга залуду раздире срце; Рану коју ти даде

Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА

њине тврде полуге У танане бих жице сукала, Да ми на жеља гласној тамбури Под лаким перцем оно спроводе Што им ја гласом тврде одлуке уз добру вољу тихо успевам... КНЕЗ ЂУРЂЕ: Ал’ Србо није Талијан!

Радош га отисне.) РАДОШ: Одлази даље, срамна неверо! Даље, подсмеху моје старости! Даље! Ил’ ево кажи гласом покајним Да ћеш се стидет срамне издаје И вратит себе своме оташтву... БОШКО: Немамо више оташтва!

Страх?... То ли је име госту наказном Што кô просјак ногом кљакавом Дворова туђих чепа прагове, Просећи гласом јадне немоћи Гладноме телу сухе постеље! Али... Напоље, рђо!...

Поноћи неме црну завесу, Што из дубине свога тамнила Усплахиреном оку износи Давно умрлих живе костуре, Које ти гласом исподземаљским Ушима нежним приче крваве Из давно прошлог доба причају, Показујући сувим прстима Ребара белих

— Ако се мирно може слушати Оркана бесног хучна приповест Што из дубине мутне пучине Смртоноснијем гласом урлајућ Бродару бедном носи ушима: „...Богу се моли!... Смрт!... Иде смрт...

Ха! ха! ха! А већ сам била и претрнула — Ха! ха! ха! Зар се и онде може турчити Где херувими и серавими Умилним гласом славе господа? Мртав је он!... Убијен... леш!...

Ох, страшна часа! Кад с оштрим мачем мртви устану И безброј живе војске подигнув Мртвачким гласом дрско заишту Непогребено злато престола. КАП. ЂУРАШКО: Не цвили, госпо, немој, Светлости!

робља несрећног На глаткој влази тврдог мермера Са нестрпљења, бола, очаје, Исплакан поглед тавне зенице Дршћућим гласом горе дижући Молио љубу моје младости За капљу воде... или отрова, ...Или?... О!...

Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА

— Да ли је код куће? — прошаптах. — Ја мислим, да јест — одговори Стевица једва чујним, уздрхталим гласом и поче ме гурати руком, кроз коју је струјило тихано дрхтање. — Хајде ти напријед!

Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ

У ноћима смрти страшне На раме ми тице слећу И злослутним гракћу гласом: Пакост, злобу и несрећу — Што злокобних Два’ест осам стојим лета, Презирући, смејући се Пакостима безбожника;

громове Како тишину земље слободне Са грмљавином страшном кидају; Разумећеш их срцем страшљивим Шта ти са смелим гласом говоре, Па ћеш о стења тврдом камену Бријане главе теме ћелаво У заносноме страху лупати...

“ Пет другара, пет стражара, Таким гласом одговара. У то доба неме ноћи Затресе се у самоћи Мрачна гора, јела вита; А ломљава страховита Раздираше поноћ

“ Тако рече смелим гласом Поучитељ нове вере, А глас му је са ужасом Испунио калуђере. Дигоше се ћелепуши, Кô да друга коса ниче; Па кô

Ћипико, Иво - Пауци

Дуго га гледа, чека да газда дигне очи са новина, и, док сачека, вели плачљивим гласом: — Господару, опреми и мене! Газда чита и даље и чини се невјешт.

изгубићеш ме!... — и зајеца. —Чуј, Радивоје, — поче Смиљана тихим гласом, ово је моје умиљато јање: видиш како је поплашено? Добра је она као крух што се једе, радишна као пчелица...

—Не мари, сине, мајчин савјет није нигда на одмет... —говори Смиљана својим сувим, тихим гласом. Раде, упртивши торбу, пољуби се с њима и вели им: — Навратићу се к жени да видим сина прије него пођем...

—Момче, би ли се оженио? — упита га храпавим гласом. —Танак јој глас као у свраке! — помисли Раде, не осврћући се већ на њу.

— И послиједи јачим гласом: — Лажни либерали шире се свугдје... Криво схваћена култура наше интелигенције продире у народ, упропастиће га; зато

— Зар нема ништа у господара? — упита стара својим сухим гласом. — Сигурно да нема, — одговори мјесто Раде жена му. Раде ћути и не помишља, као обично, на свога старијега синчића,

— вељаше својим старачким сувим гласом — „умиљато јање и двије мајке сише!” Стара није ни слутити могла да је господар бацио око на њихове земље: није њена

— Куд ћеш, сине, раније? — упита стара сувим гласом, кашљуцајући. — Имам посла у селу, — одговори Раде и изиђе. Зимњи дан рађа се бистар, чист и леден.

— Је ли право да све однесете? — викаше жена сипутљивим, промуклим гласом. — Даћу чагод шјор—Луки, а ви притрпите се!... — Шта је ово? — устрнувши упита Иво и погледа на чељад. —Ништа!

— јави се Ивин отац. — Ча ћемо дангубит?... Други се згледаше. — Нека слободно тргају! — истанчалим гласом одазове се судбени секвестратор. — А хоћете ми ча оставит'? — пријегорно још једанпут упита жена. — Нима теби ништа!

Фала богу! — И старац се замисли. Тако настаде часом тајац, док се наново јави болесник: — Видите, — рече изнемоглим гласом, — да вам прављам, не би вировали... Исти онй шјор Бепо ча сам га прво споменуо метнија ме је у' расап, а да би зашто].

— Мир! — опомену начелник. — О свачем се говори, — поче он тихим, раскиданим гласом, — а наше се село запустило. Било би вриме да се уреди пристојбина за ликара, да се ... — Ча му се сни?

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Не знам шта им је било толико смешно. Димитрије је скакутао и крештао својим пискавим гласом. Макарије се заценуо, онда је захрипао, закашљао и једва се, после тога, повратио. Насмејао се чак и Доротеј.

Кад је завладала тишина, довикнуо нам је крештавим гласом да ће нас све побити ако се сместа не предамо. Онима који до смираја положе оружје, поштедеће, вели, живот.

Али забога, откуд јагње које жари и пали. То место код Јована је одвећ неразумљиво: „И опазих силна анђела где јаким гласом виче: 'Ко је кадар да отвори књигу и разломи њезине печате?

Кад издалека опази Исуса, дотрча, паде на колена те јаким гласом викну: 'Шта хоћеш од мене, Исусе, Сине најузвишенијег Бога? Заклињем те Богом, не мучи ме!

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

тајом жуди, ил' кроз ноћ суморно блуди, Кô бледи призрак умрлих снова и јаве И тихом песмом, и благим небеским гласом, Он с тугом буди прошлости давно време; И смерне звезде трепере чудним красом, Док песма тоне у бескраје неме...

плави вео и тиху сањиву ноћ И грли, љуби, и стидљивим красом Заварај, душо, бледи сан, Док весник зоре не поздрави гласом Весели дан! 1883.

Још кико устао није, А будан петао већ, живосно лупнувши крилом, Поздравља зимски дан - и звучним ремети гласом Тај мир у часу милом. Ил каткад само тек звиждање јасно се чује и тежак, промукô глас.

мнења, Чувари свакога добра, и части, и поштења, Слепчевић, чувени песник, цело је зборио вече, И најзад, промуклим гласом, са сузним очима рече: „Истина то је јасна, кô сунце с ведрога неба, Да младом народу нашем озбиљно помоћи треба.

И свест се Катону врати и крвца преста да тече, Он поглед обрати сину и сталним му гласом рече: „Нека је проклет и презрен лукави избраник рода, Што мирно пред собом гледа кад земљи мре слобода.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

Наста тишина. Јасним гласом и одлучним речима изјави он тада да одбија да ту руљу призна за легалног представника своје пастве и да неће пред њом

Било је тачно девет сати изјутра, судећи по звону које је оглашавало својим сребрнастим гласом свршетак првог часа. Из једне слушаонице у првом спрату покуљаше слушаоци.

слушаоницом, старији погледа некако презриво на гомилу која је ту чекала, па рече своме другу ситним, шиштавим гласом: „У овој се продаваоници крчми јефтина роба за сиротињу, погледај само како је светина навалила да је разграби.

Поклони се са удешеном грацијом, па онда поче тосканским диалектом, својим дубоким, но веселим гласом: „Имате право, велеучени! Галилеји није сисао мудрост Аристотелову, а знате зашто? Ја ћу Вам казати!

Он паде пред олтаром цркве на колена, положи обе своје руке на свето еванђеље, и рече погруженим гласом: „Одричем их се!

Али када се обазре по дворани и увиде да овде није место за бесне препирке, он се савлада па рече помирљивим гласом: „Ти знаш, сине мој, колико ја ценим Коперника и поштујем његову успомену.

Секретар друштвени чита својим мрзовољним гласом дугачки записник прошлога скупа. Чланови Удружења зевају; и ја учествујем у томе послу.

да проспавам још један сат и стигнем на други час предавања на којем је професор Јозеф Фингер, својим јаким и дубоким гласом предавао са дубоким разумевањем рационалну механику.

Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА

Древа плодна већ цвјетају и дубраве зелене; дренки рани поцјест дају, нејма зимног времене. Гриф се крила раскриљава, гласом својим восклицава. О златоје пролеће!

Туртур љубит горличицу веселећи с' за весну, лабуд бјелој лабудицу по јестеству тјелесну. Препелица чува траву, гласом своју јавља главу: О златоје пролеће!

Па када је у самоћи Твога срца жељу чула, Мирисом те душе своје У милости задахнула…“ И још дете меким гласом Тужној гори зборит поче; Ал' уздахну гора чарна: „… О, сироче! … О, сироче!

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

Ето, с тим гласом не само да се реши питање Срећкова занимања, него отпоче одмах и чудна његова самосталност. Одвојио се и од куће и од

Уста зачепљена, поцепан, изгребен. Јулица се кроз несвест трза и јечи. Госпа Нола јој приђе, стаде је трести и јаким гласом по имену звати. Дете отвори очи, и поче сад продужено да вришти.

— Обојица имамо доста крајева! — Престани шалити се. Болесна сам. — Настаде тајац. Срба тихо дође до кревета, и поче, гласом из једног сасвим новог регистра: — Нано, да седнем ту.

Што ти значи! Јеси ли ти ђак, или ниси? Пази Ротшилда! — Павле је нагло изишао из собе. Одједаред је неко врло дрским гласом викнуо за њим: — Гле бившег нашег тандлерчића, претворио се у банкара, човек!

Павле и Владимир седоше за клавир. Две виолине, две тамбуре, брач. Милан ће својим дубоким страсним гласом држати соло, а упадаће збор у четири гласа.

— Одједаред, из неког чамца, или с неког невидљивог места, неко рече неком тихом гласом: лаку ноћ. Бранко и Павле се погледаше: како је чудан тај људски поздрав: л а к у ноћ. Сви се људи боје ноћи.

Лекса једном покуша мало строга да буде, али брат је одгурну неком страховитом снагом, и дрекну гласом из којег је сиктала злоба. И онда опет утону у ћутање и немицање и нејело.

јој глава вири, козја глава оштре косе, са два мутнотамна ока, с великим носом, њушкавим и треперавим, с мазним лењим гласом који ниједну реченицу не доврши гласно и чујно.

Што ме одмêраш? Ако сад не разумеш, разумећеш касније какав је био живот твога оца. — Узбуђеним гласом је шаптао: — Ја сам, знаш, као пљувачка: где је пала, ту остаје; свако је обилази, и метла је обилази.

хоће ли или неће моћи и даље остати као чтец грчких антифона Србин дечак са дивним гласом, коме је крајње време да иде у шегрте? итд. Предлози, жалбе, оптуживања, ишли су сваки час у Сремске Карловце.

Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА

којих роса као драгоцени дијамант љубопитном оку представља се, пусти; — тек што јестество затруби и радосним птичице гласом ратар на своју њиву, пастир с овцама на ливаду поити — наш млади Роман, који је петнајсту годину већ навршио био,

Његов је лозунг био: непријатељство, и он таки с најјаснијим гласом довикивати стане једног по једног на удвој. Служитељи, који су наравно као служитељи радити морали, видећи ово чудо

провео, при наступању брижни безновчани година, од бивши своји пријатеља остављен, сваке могућне помоћи лишен, тавним гласом вопија: куда?

провео, при наступању брижни безновчани година, од бивши своји пријатеља остављен, сваке могућне помоћи лишен, тавним гласом вопија: куда?

желимо тајну докучити, под пазу с леве стране метнути, и потом му добро у очи гледати, које ће сву тајну срца чистим гласом издати. »Како изгледа та трава?

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

Дај неком другом реч, председниче! – брецну се Бора. – Ево ја бих рекô ако ћете чути! – надвиси гласом Јанко Веселиновић и погледа по свима редом, као да би тога часа рад да запева Старца Вујадина. – Да чујемо Јанка!

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

А и он то говори гласом као да препричава неки безначајан догађај. Други војници, занесени својим јадима, нису га готово ни слушали, као да је

Али седи Краљ је добро познавао психологију рата, и меланхоличним гласом одговори: — Без савезничке помоћи, пуковниче, такве се заповести не издају.

Али данас је тешко пронаћи редове... Простог редова, докторе — објашњавао је Краљ дрхтавим гласом. Умешао се и мој командант. — Величанство, са артиљеријске осматрачнице види се цео положај. — Па добро!

Дисао је брзо и шкрипао зубима... Најзад савлада себе и пригушеним гласом обрати се трговцу: — Измери ми два килограма шећера!

Муслимани нуде новац војницима за оружје. — Шта ће са нама бити? — запита нас једна жена плачевним гласом. — Ви ћете се, госпођо, вратити својој кући, одакле сте и пошли.

Потпуковник Петар заћута. Онда се наслони лактовима на колено, и укрсти прсте. Гледајући у ватру, настави тихим гласом: — Земљу смо изгубили... То можемо објаснити неком „вишом силом“...

Ипак не слиним као ти: ко ће да ми огреје нану, ко бабу... сивоњу... рогоњу — говорио је Лука плачевним гласом, подражавајући Исајла. — Срам те било! Исајло и нехотице стаде мирно. — Ја баш нисам тако казао, господине поручниче.

— говорио Лука дубоким и важним гласом. — И то пита мој посилни Исајло, који живи боље него командант армије. — Немам само његову плату — смеје се сада

“... Где је капетан Веља, ту је држава... А територија, а народ? — говори љутитим гласом Живадин. — Е, није него!... Нећеш ваљда да ми доказујеш да државу чине бабе, жене и деца — обрецну се капетан Вела.

Врата се баш тада нагло отворише и уђе један коњички капетан. И не представљајући се никоме, проговори надменим гласом: — Господо, ова је школа узета за штаб армије. Молим вас, удаљите се.

Потпуковник Петар провуче се кроз гомилу, испрси се пред једним пешачким пуковником и строгим гласом проговори: — Господине пуковниче, ви као старешина треба да нам служите за пример, а не да сами стварате неред!

— Људи божји, није да нисам хтео, већ ме убила чизма — обрати нам се свештеник Момчило готово плачним гласом. — И мени су отекле ноге, а ипак сам морао да идем са војницима шест километара да купујем сено — жести се

Петровић, Растко - ПЕСМЕ

И то тако, да кад се повратим себи од тог чудног стања, догађај је већ прошао; и зато што ми нешто, ужасно громким гласом и радосно, каже да је прошао, ја сам и дошао себи.

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Али, он није марио ни за моћ, ни за богатство! Снагом чаробног мача бранио је понижене и обесправљене; гласом свирале лечио болне и немоћне.

Ветар се заустави у грању. Ни река више није текла. Само се чуо урлик пса. — Ти никог њеним гласом нећеш исцелити, опомињем те. Само мојим дахом покретана свирала има моћ! Остави ми бар њу!

Шта сада? Њеноме јауку придружи се јаук старице: имала је болног деду. Али, Златокоса не узмаче. Тврдим и оштрим гласом, нагнута к младићу, заповеди: — Рекао си да ћеш ми жељу испунити. Дај свиралу!

Сва је као свитац треперила прилазећи му. — Ој, Дуго сам те чекала! Хајде! — рече девојче људским гласом, ухвати га за руку дланом лаганим и као пролећна трава прохладним, па га поведе собом. »Куда?« помисли Старац.

Цар-тигар није хтео ни да чује о томе. — Мораш остати! Мораш! — урликну страшним гласом. — Твоје ће бити моје бескрајно царство... Ево ти круне!

На љубав никога не можеш натерати, ничим је не можеш изнудити... — Идите! — рече громким гласом и пред њима се раствори џунгла. Опет су били у кули, за столом.

« помисли али га сенка орла прелете. Једва корак даље од стене стрмоглави се орлушина и рече људским гласом: — Не грчи се, дужник сам ти! Орлић којем си помогао — мој је син. Тражи шта хоћеш! Варалица зину од чуда.

Дуго је тако лежао. Већ и зора поче да пробљескује, кад спази како се једна звезда спушта и наређује му гласом озбиљним и дубоким: — Устани, момче, и пођи! Постоји Заборављени Град, у њему Замак, а у Замку твоја срећа.

Шантић, Алекса - ПЕСМЕ

Њезин се гроб свагда Прелива сјајем чистога смарагда, И шуми гласом чежње неумрле. Гле зраци јутра како њојзи роне! И сваки дршће, продире и тоне, И расипа се кô рубин, кô дуга...

Пророчким гласом будићу из гроба: Истину мртву и слободу роба Што спутан сунца завичајна жуди. И крвљу својом прелићу све путе

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

Те речи делују као мачеви. И док би гавранова црна крила и грактање људским гласом у другој ситуацији савременом човеку изгледали наивни и отужни, овде — над главом поносите каде која је уверена у

“ Много пута поновљено и виртуозно истурено е (изостављено на крају стиха само у два случаја, кад су се морали другим гласом истаћи очи, Турци и трговци) осећа се као бескрајно продужен одјек Вујадиновог не, одјек у коме ово не добија сву

Стаде писка Маркова сокола, као љуте у камену гује; Марко узе својега сокола, пак му стаде завијати крило и с љутитим гласом говорити: „Тешко мене и тебе, соколе, лов ловећи с Турци без Србаља, лов ловећи, криво дијелећи!

Откако те мати одгојила на чистому крилу без кол̓јевке, јуначкијем дозивала гласом, мушкијем те опасала пасом, те ти пашеш сабљу бријеткињу и ти јашеш бијесна малина, јеси ли се икад препануо?

Што ће, Јово, твоја стара мајка?“ Тад се Јово из мртвих поврати, па мртвачким проговара гласом: „Сријем земља стећ ће господара — ил̓ бољега, или ће горега; моји коњи и сиви соколи и бијели украј Саве двори моме

Кад то виђе старац Мустаф’-ага, он повика гласом задављеним: „Шта гледате, кићени сватови, ђе ми хајдук однесе ђевојку? Шта гледате, те не отимате?

А преврће како ластавица, тј. цвили (преврће гласом). И кукаће до суђена дача, тј. до смрти. 66 У ријечи пали под Удбину, тј.

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

! — Ко је од вас двојице оно казао? Одједном, неочекивано, Јованче устаде с мјеста и мирно, чврстим гласом, одговори: — Ја сам рекао. Изненађен, учитељ малчице устукну. — Баш ти? — Јесте.

Па да би се још боље охрабрио, он гласно зовну: — Лазаре! Одмах затим одазва се сам себи измијењеним гласом: — Шта је? — Бојиш ли се? — питао је дебели глас. — Не бојим. — Лажеш! — тврдио је кобајаги онај други.

— Богами не лажем! Не бојим се ни колико за мали прст. Ни ово му није било довољно, па зато викну и трећим гласом, пискавим, женским: — Шта то вас двојица причате? — Шта је тебе брига! — дочека обични Лазарев глас.

— Неко плаче! — шапатом рече Луња. — Ено, иза оног жбуна. — Да погледамо — рече Јованче нешто узбуђеним гласом и одлучно закорачи пут зеленог густиша, а за њим у скоку Ник и Луња.

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

Како ли си смео ти и доћи ту преда ме сотим гласом?« — штоно се и стоји цару — у свачем је слободан. Ама ето кротки Давид би таки покоран.

Гласовито им рече: »Дрзајте, што се препадате? Та ево ја сам, не бојте се!« Сотим гласом таки им прогна страву из срдца те их ослободи да су срнути и жустри.

Плачући ми зајаоках и к Богородици подвикнух: »Госпо же Богородице не остави ме!« И со тим гласом изађох од црковне припрате хитро идући ми.

И свирала пукла већма ли весели од Давидових гусала? Лаком слушањем слатка гласом забуша и овај по малу сети се, зину, напуни се ветра и продужи се те у малом слогу много сагради.

Ако и јест вера једна, али крозазнање сваком своје. По својој вољи неваљалој ходи, те му и траг злим гласом смрди. Нејма по смрти покајања. Недај своје умље за безумље.

Знаш, није оно пророк слободни, него плашљива сама девојка! А мени је посвећена с првим ти гласом. Таки обрадуј је смешно и весело. То реци Марији: »Радуј се девојко, леп сам ти глас донео, радуј се вазрадована!«...

одсад да и ми с узајмом од архангела Гаврила преузмемо мало нешто приноса ваљала, те по дужности нам матери божијој с гласом се прикажемо и с овим похваљивањем запопевамо говорећи на слатко к њојзи: Хор ...

Шта ли рад он њу пољуби? Разуме већ право да јест од Бога с неба послат к њојзи ангел с добрим гласом честитим за све људе.

Што ми наведе тај укор и чпоту људску на главу, о господине? Ја о теби врло се људма хвалих и на големо те повисих с гласом, а ти ка неки худ сиромашак, прости човек никим не знан ту дође. Што је то од тебе, помагај, чудо о, владико?

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

Калфа Коте остави рад па га само погледа. А Поте се занео као тетреб па продужи оним својим танким сребрним гласом: Где се премењуваш, леле, Зоне, у нова градина. Ој, хој-хој, леле, Зо...

четврта тетка, нека тетка Дока, с рукама преко трбуха, и запита их шта су се скупиле, рече јој важним и озбиљним гласом стринка Парашкева: — Збрасмо се, стринка Доке, ’оћемо, ете, да женимо оној наше магаре!...

Ти си сиротиња. Кад ручаш, ти таг не вечераш... Та, викам... ако искаш... — и ту подиже Зона глас и настави јачим гласом да би и Мане чуо — викам... да дођеш, ете, да се цениш у татка ми... Васка ни се удава... та...

Калини да је допрати до њених авлијских врата, а она га благодарно поглêда, али га ипак одбија и моли га загушеним гласом: — Немој, Мане, две ти очи!... Остави ме!... Сама ћу си идем!... Врни се! Жива ти ја! Ће ме види бата!

Што бре! Ја траву пасем, сол не ручам, — та несам чула за твоје работе!... — Е што си чула? — вели мало спуштеним гласом Мане. — Да си фрљија и стануја мерак на оно Зонче Замфирско, ете, тој сам чула!... — Ба! — пориче Мане.

— За Васку неје реч... Има јоште за удавање из туј кућу... Зоне, море, — рече дршћућим гласом и испрекидано Мане. — Ја си знајем све... Теб’ те стра’ од татка... Стареји твоји, ете, не давају те...

— И Манулаћ? — Кој знаје... — Е сал Манулаћевица неће да биднеш! — Бре-бре! — Зоне! — рече Мане молећивим гласом. — Остави ме! — Е, што си ме таг лагала и абере праћала?... Васка што је доносила абере од теб’ до мен’?...

— Мичо, мори, — запишта својим танким гласом, удевајући конац у иглу, терзијица Ваче Шаторче, и запита свога првог комшију, Миче Шебинче, кубеџију, — ћу те, ете,

А ’није мало кад се човек у своју част закуне... Она је, видиш, сад у мојим очима, — заврши Милисав подигнутим гласом, лупајући на сваку реч шаком о сто да су се све тресли и звечали они силни чокањчићи — она је сад просто као једна

разбираш се у теј ствари... Е, кажи ми, зашто је тој? — Хе, — снебива се Мане, а утањио гласом још више. — Има си човек кеиф и на ништо што је полоше... научија се... — Ха! — одобрава Замфир.

И ту јој се изјада. Изнесе све шта је и како је било. Плачним гласом причаше јој Зона да је она, истина, крива, јер га је волела и хтела за њега, па тетке покварише, али да ипак није

Тој да си дочекам, црна мајка! — Ја се нећу женим, нане. — Манчо! — рече Јевда подигнутим гласом. — Узни се, дете, у памет! Бог дужан ником не остањује!...