Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
и лисица Рис састане се негде са лисицом, пак нама' почне о својој кожи говорити, дичећи се и поносећи каква је лепа, глатка и шарена! „кад год дођем” — каже — „на који поток за напити се, не могу доста да се нагледам моје красне коже!
Африка
Та тела беху глатка и чврста, и мирисаху опоро на исушена тропска воћа. Оне су остајале за тренутак над нама, послушне, не пуштајући гласа
Њина кожа, светла и глатка преко дана, била је од хладноће као испуцана и посута пепелом. Одједном видех да ме је уистину жао растати се.
ноге чији се одблес прелама и раскида у таласићима, чврсте груди које се надвијају над језерско зеленило реке, кичма и глатка леђа која се савијајући затежу; сва тела која се преливају од воде што се са њих слива.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Таква је рука ретка у наших сународника, чиста, глатка, топла. Има благ осмех, а говори црвеним, необично црвеним, дебелим, уснама.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Само је стајала гледајући како пролазе возови, а коса јој је у густом летњем ваздуху била глатка и сјајна као пудинг од ваниле.
У телу сам осећао бескрајну и нежну замореност мишића. Испрана и глатка сопствена кожа изгледала мије драгоцена као свила. А ипак ће она једнога дана бити збрчкана и рожната као Гретин врат!
- приметила је али ја нисам хтео ни да се покренем. Нага, као врбов прут гипка и глатка, Рашида није била оно што се обично замишља кад се мисли о нагој жени.
Црњански, Милош - Сеобе 1
да осети овог другог, са којим беше провела само једну ноћ, испрва тако безначајну, грозну, одвратну, као и та његова глатка жута рука, тврда као ћилибар, испрва тако бојажљива, у мраку.
шмркале у његовом загрљају, а на овој страни, прострта као мртва, возила се са њим, у колима, та једина, мирисна и глатка жена, која му није била никад отужна, са очима боје мутне зимског, чистог неба.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Велико ће зло изићи ако словенски писци буду подражавали данашње европске књижевности.« »Не знају глатка пера онако писати као што јаворове гусле гуде...
Милићевић, Вук - Беспуће
Он није гледао гдје стаје, он није видио ништа око себе, ни пожњевена глатка поља, ни воду која блијешти, већ само њу, прегибе њезиног тијела, њезине покрете, упијајући у очи њезину слику, као да
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Свака му бодља — бајонет прав, као да прети: „Нек дође лав!“ Базеном плива лепојка нека, глатка и жива, весела ока. То ти је фока.
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
Слух ми ко у хрта: Не шкрипи ни орман (о нисмо у причи!). Ова свикла соба већ ми на гроб личи. Пода мном је даска: глатка, мукла, крта. Свака ствар је сама у својој тишини. Сама ми је рука — лева, сама десна.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
»Можда ме није чула?« — помисли талас и поново назва стени добар дан, али се стена и не маче. Усправна, бела, глатка, она само презриво подиже обрве и загледа се у даљину. »Заиста ме није чула!
Петровић, Растко - АФРИКА
Та тела беху глатка и чврста, и мирисаху опоро на исушена тропска воћа. Оне су остајале за тренутак над нама, послушне, не пуштајући гласа
Њина кожа, светла и глатка преко дана, била је од хладноће као испуцана и посута пепелом. Одједном видех да ме је уистину жао растати се.
ноге чији се одблес прелама и раскида у таласићима, чврсте груди које се надвијају над језерско зеленило реке, кичма и глатка леђа која се савијајући затежу; сва тела која се преливају од воде што се са њих слива.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Мислим о томе како је леп и бујан како му је кожа мека и глатка, осећам је на длану и то ме уопште не збуњује, иако је далеко, ја осећам њену свиласту мекоћу у својим рукама.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Преда мном рудине пукле и равна пола та... Врела прашина лети са равна и глатка друма, Нада мном сунце сја. Тако уморни путник по равни пешчаној блуди, И види кладенац бистри и травни види пôд, А
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
А она је одиста и личила на икону. Била је издужена и бледа лица, глатка чела и црне, дуге косе, са светлим раздељком на темену; малих, пурпурних усана и благих очију које су скривале дуге
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Рука ми задрхта. Обузела ме стрепња и грозничава слутња. Окретох даљи лист. Хартија је била глатка и исписана нечијим другим, непознатим рукопиСОМ. При врху листа, с десне стране, писало је „6. француска болница“.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Овај нема ни капу, ни браду, очи су му модре и осмехнуте, кожа образа глатка и румена. »Не може ово бити патуљак!« — закључи Радан сам у себи, а мали гост, смејући се, рече: — А зашто не бих био?
Како је глатка, како је мека била, с наслоном у облику љиљана, као у срне витких ногу! Млада жена задивљено крикну, угледавши је, и
Изненада се једна присети како се одавно нису окупале у језеру. Како је тиха, како глатка била површина воде! Како блиставе и нежне гране врба, врхови трава, лет свица!
Јесу ли знале лисице на брежуљку да већ преко костију мајки трче? Чобанин није скидао поглед с неба. Постаде глатка и као ћилибар жута свирала у његовој руци... — Ко је ово?
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
На Жујиној кућици, на примјер, већ неколико дана кочила се глатка плоча с натписом: „Колибица кује Жује. Нек се види, нек се чује.