Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
„Таквом сам лађицом“, рече он полугласно, „пре тридесет година кренуо у Египат“. Један од његових ученика, Глаукос по имену, а најмлађи од свих, примаче се као каква мачка њему „Причај нам, учитељу, о Египту!“ „Та причао сам већ!
„О, срећни човече!“, узвикну Глаукос, који чучаше поред ногу свога учитеља, па поцрвене до ушију због тог узвика који му несвесно излете из уста.
„Нисам у стању ни да замислим толику огромну дужину зида“, рече Глаукос. Питагора га потапша по рамену. „Мораћеш се, синко, у мојој школи привикнути и на далеко замашније дужине“.
„Та то није потребно, учитељу“, рече Глаукос, „ми ти верујемо на реч!“ „Аха“, рече један од старијих другова Глаукосу, „ти хоћеш да себи уштедиш рачун о кубатури
“ „Ја?“, узврати му Глаукос, „та ви ме томе научисте, јер кад год од вас затражим какво обавештење, ви ми одговарате: „Аутос ефа!
„Какво је то звање?“, запиташе ученици. Брзоплети Глаукос мишљаше да ће им моћи дати тачан одговор па рече: „Харпедонапт? - Онај који затеже уже!“ „У коју сврху?