Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Сва гора паде... смрзну река... Али већ одмах, пред ноћ глуху, У шупљу трску залелека, И умре на једном листу суху. НОЋ Већ сја Кумовска Слама...
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Разлеже се очајан, панички, самртнички врисак и одјекну далеко потесом кроз глуху ноћ, али га нико од људи не чу, само пси од крајњих сеоских кућа залајаше, па, кад не чуше ништа више, ућуташе се, и
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Вук не вије што је меса гладан, Него вије да дружину свије. Где је добра старешина — Весела је сва дружина. Глуху шаптат’, сл’јепу намигиват’ — Баш ко тријезан пјана свјетовати.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Кад у одају ступих своју глуху, Са сухим цвећем у рукама врелим, Од дуга пута у прашљиву руху, Осетих тада да ништа не желим Цео ми живот у прошлост
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
поносу, неку накнаду за богзна какве и колике тајне повреде, и готово неку побједничку одмазду за дједову цјеложивотну глуху бешћутност, или за његову, у изузетним часовима крупне њежности, надмоћну обазривост према њеној презавој
На њему се једва разазнаје црно и пусто борово грање. Мисао нам однекуд иде на глуху антидилувијалну пустош кад су на Земљи владале велике језиве тишине, тек ту и тамо прекидане големим пљускањем воде
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Помалу се умље бистри. Глуху на уху говорити. Боље врсни млад разуман и освестан слуга, неголи будаласти цар! И из царева двора и рода просјак се
Тко ли је тај од врло учених и поразумнији учитељ, житосејач ли вешт, да то и ово по голу камењу сеје, ил' му што глуху на уху говорити, кад он ништа ни слуша, а ни чује?