Теодосије - ЖИТИЈА
“ И ови треба да разумеју најмилосрднијега и доброга судију Бога, да ни о једном греху није тако гневно говорио као о немилосрђу: „Идите од мене проклети у огањ вечни, спремљен ђаволу и анђелима његовим: јер огладнех, и не
Лалић, Иван В. - ПИСМО
али још на снази — И тако читамо га свакодневно, Ми, првог смисла потоњи читачи И гонетамо значење му гневно, Ми суђеници, присилни тумачи Заданог писма које смислом прети Из сваког слова.
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
ПРОКА: Не пристајемо на споразум! ТАНАСИЈЕ: Сваки ће да брани своје! АГАТОН: Е, онда вам не дам ништа! СВИ (гневно): Ко не да? Ко си ти? АГАТОН (шчепа столицу): Не приближуј се! ПРОКА: Он хоће да се бије! (Шчепа и сам столицу.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Ево пута иза трњака! — вичу деца, па и многи луди из позадине. — Ето пута, ето пута! — ругају се гневно они уз вођа. — А ко ли зна куд води, слепци једни? Не могу сви заповедати. Он зна куд је боле и прече!
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Царица гневно набра обрве. — То је ужасно! Још горе: то је недопустиво! На царској одећи лик некакве бедне везиље! — Царица затопта
— Проклети поруб! — узвикну гневно и скочи на земљу, али се саплете и паде. Једва је ушао у разред, толико су му ногавице сметале.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
И одлучан и убеђен, узимајући криви штап иза врата, он, полазећи, прошапта значајно уплашеној старој, која га је гневно вукла за рукав: — Али сасвим је сигурно Данас су многи грађани чули потмулу тутњаву. Поуздано је...
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Ђурица прискочи и повуче му руку у страну. — Јеси ли луд?... Остави то! — викну Ђурица гневно. У том истрчаше обе жене из куће и, кукајући из гласа, падоше крај Ђорђа.
— окрете се он Јову. — Била је до јуче, па не може више да се крије од Марка. — А ти се одмах обрадовао — рече она гневно. — Мислиш остаћу једнако код мајке, па да ти се скинем с врата...
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Није могуће да он тако пише. Покажем ђенералу разговетан потпис, а он се чисто помами. — Пишите повика он гневно — и продиктира ми те на противној страни исте цедуље на којој је било Прапорчетово извешће напишем ово: »Останите на
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
То беше ужас самој природи, Оног се дана море љуљало И рикајући гневно, ђипаше Мутнијем песком море шибајућ — А с облака се змија јављала Присипајући огањ срдито, Потресала је ломни
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Неми. Слуктању предан Он чека гневно удар један, да плане... И плану, прасну. Закрвавише се старе ране. Ја видим дивљу, страсну Крв прадедова.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Ја гневно потресох лиром. И светла васкрсну младост, И с њоме пропала вера у борби и у злу, И жице пукоше јасно - и нека очајна
Редактор с нервозним лицем страшно је кезио зубе И гневно млатећи руком речи је сипао грубе: „Ја појмим лојалност, - вели, - и ко је преда мном вређа Нек добро унапред смисли
Станковић, Борисав - ТАШАНА
Нисам знао да тебе ко сме. (Планувши гневно): Који је то »он«. Ташана? Кажи га! Одмах га кажи, па да омркне а не осване! Ко је тај и шта је тај, који сме тебе још.
Али то нисам ја. Нисам никада била ја, своја Ташана. Увек нечија. САРОШ (у чуду): Како »нечија«? ТАШАНА (гневно): Тако: нечија, туђа. Тако. Као девојка: Ташана, лепа кћи газда-Младена.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
— Које је прво основно начело Христове науке, звекане један? — понавља гневно катихета и већ му се стежу прсти у песнице. Па кад ђак ипак не одговара, он рукне: — Милосрђе!
— А затим — додаје гневно директор није ни истина, нити је уопште било таквих стихова на зиду, но сте их ви сами измислили.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
— Ах, како сам лепа! Најлепша на свету! — протегли се мазно ружа, а Капљица гневно узвикну: — Којешта причаш! Постоји један пустињски Цвет и најлепши је на свету!
— Никада ја то нећу научити, мајко! — рече и гневно одбаци књигу, али се жена само саже и поново је стави пред сина. — Хоћеш! И можеш! Ти све можеш: ти си из сузе рођен!
— Однекуд иза мојих леђа мирише. Погледај! — Нисам ћорава! — љутну се друга вештица. — Тамо и гледам! — гневно је мешала чорбу. — Не зановетај. Нећемо ноћас дремнути ни часка! »Нећу ни ја!« помисли Варалица. А и како би?
Звонио је у његовој причи нежни девојачки смех Принцезе, па смех кћери њене кћери, док бакрач гневно не узвикну: — А мушкарци? Зар у тој кући није било мушкараца? — Па, можда их је и било! — рече сат мирно.
»У дворишту а ни на пушкомет унаоколо нема бунара, а и багрем је одавно сух. »Шта ове о бунару трућају!« младић је гневно подиже и крете, срећан што му је поток вратио његов стари лик.
— Царица се гневно повуче у своје намирисане одаје, наредивши да младог сликара затворе у највишу и најнедоступнију кулу.
Станковић, Борисав - КОШТАНА
(Бесно): А оно? Кога имам да видим? Њега, с Циганкама по механама; и њу, мајку, што само плаче и кука... (Гневно): Ах! (Виче ка вратима): Овамо! Улази уплашено Стана. ТОМА Где ти је мајка? СТАНА (враћа се): Сад ће, оцо!
Долази Арса. АРСА (здравећи се): О, хаџија, Христос воскресе и срећан ти дан! ТОМА (прекида га гневно): Ето ти твоја Србија! А за време Хусејин-паше такве су се на четири коња черечиле. А сад? Циганима царство дошло!
А оно?! (Гневно): Ено га! С Циганкама! Ни оца, ни матер, ни Бога, никога не види и не слуша... Море, што камен не добих, него њега,
Отац као да није стари отац! СТОЈАН А ко му свира? СТАНА (устежући се): Па још она... СТОЈАН (гневно): Иди! СТАНА Бато! СТОЈАН Иди! СТАНА одлази плачући. СТОЈАН (ђипи): Циганка! Ја њу толико волео, а она?...