Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Овакови догађаји нити се често случавају, нити ја о њима овде говорим. Јестествени и граждански закони за овакова опстојателства приписују нам нужна правила по којима смо дужни владати се.
„Yμίν γαρ ϕίλα ϕρονέων: Вами бо благожелаја ово говорим. 85 Касапин и пас Касапин, забављајући се о свом послу у касапници.
Не говорим овде за његове уши, које као зечје уши таман су како ваља. Но прво, он добро трчи, и далеко боље него многа животиња ве
Примјечаније Неће ми се нико чудити што ја о подобној материји толико говорим, ко зна колико множество поштена иначе и избрана народа у Славонији, Хорватској, у свој Далмацији до Албаније злослове
и твојим гласом ваља даје каква нибуд разност | и отличност, кад тебе нико радо не слуша да маучеш, а мене колико више говорим и вичем, толико ме драже купују, лепше држе и радије имају.
ако само хоће, може видити и познати да ја ово не из пристрастија, не из мрзости нити к греческој нити к римској говорим церкви, но из чисте љубови к богу, Творцу мојему, к светој евангелској истини и к предрагој нацији нашеј.
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
Сомборац ножем пори Смедеревца, па му на калем намотава цревца, а о курјацима и да не говорим! Свињар овчара сустиже у Чачку, и у Чачку му на живот ставља тачку: у распорен му трбух ушива пса и мачку, а о
сустиже у Чачку, и у Чачку му на живот ставља тачку: у распорен му трбух ушива пса и мачку, а о џелатима и да не говорим!
палаца, у дану црњем од ноћи пољубац ми пружа верна љуба, препун змијских језика и зуба, а о змијама и да не говорим!
У потопу свети Петар светом Павлу не да руку, по Јерусалиму свети Марко уходи светог Луку, а о Јуди и да не говорим! Од родитеља ме језа хвата, од синова бежим кроз иглене уши, пред сестрама се кријем у мишју рупу!
Брат ми ударцем цокуле просипа супу, а о небрату и да не говорим! ДРВОСЕЧА ПОПУ Раоник са рђом сламу са пламеном главу са зобницом ништа са никада венчавај попе кад се већ и
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Ја нерадо о смрти говорим, али без икаквог стрâ очекујем последње вече мог живота; моје мисли не лете више у оне године у којима имам јоште да
Ми дотерамо из села четнике, али како се набирају ексера из пожара, они онда оду опет кући. Говорим ја једнако Мијушку: ,Пиши нека ћесар шаље што пре своју војску, пак ћемо лакше и наше војнике у скупу држати.
” „Ја темена учиним — причао ми је о томе мој отац — и почнем да говорим: ,Паша ефендум...̓ а он ми присече реч: ,Ја знам шта ви тражите, ви хоћете да ударим порезу по хатишерифу царском; то
Кад чуше они, да ја тако говорим, а они се сви сневеселише и забринуше. Ја кад видим да људи искрено говоре, и да хоће да устају, само ако се ми око
” Каже: „Има педесет Турака, седе око чадора, пуше и ћуте”. Веће видим и сам себи говорим: „Е, мога оца сине, баш си долиј̓о веће!
Све разумесмо, како су Срби — они̓ 3000 осуждени̓ везиром на смерт — устали бранити свој живот. Говорим Недоби, да советује шта ћемо.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
« Сад скидох и ту беду с врата! — Да бог сачува! Најгоре ми је осецати те потре! Али шта ћеш?... Једнако говорим људима: чувајте стоку, не дајте у штету, па ништа! Него одсад ћу и ја друкчије...
— настави Миона. — Гле, гле! Како је то красна браздица, па како је дубока!... О, мене луде! Говорим којешта, а ти си уморан, работниче мој!... Дела, ево... ево, сеја ти спремила и ручак...
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Разговор им паметан, шала уљудна. Никад кавге ни ината, никад вике ни галаме; а већ о псовци да не говорим. За њу се у то доба није ни знало.
То је мајсторски смишљено, а још смишљеније изведено!... — Ама ко је, тако ти бога? — Чекај, ја говорим реч по реч; не могу две наједанпут!... Видиш, ти си још жут око кљуна, па не можеш да сватиш сву ту мајсторију!...
Стегло га нешто у грлу... — Ето, браћо! — запева Маринко. — За прабога хтедох погинути!... Зар што истину говорим да погинем?... — Зликовче! Зликовче! — загрме са свију страна на Алексу. То га освести...
— рече хладно, па оде гледати друге послове... Толико рекох да бих потврдио ово што говорим, а сад да наставим моју приповетку! И Јелица је била чедо свога доба. Простодушна, искрена, верна и одана.
Чуј шта ти у очи говори!... — Немој ти ту њега плести! — рече Алекса. — Ја ово теби говорим. Он је Турчин, па је опет човечнији од тебе!... Крушка помисли: — Добро се брани... Штета! — А... улагујеш се!...
Суреп махну главом у знак одобравања. — А већ за Станка и да не говорим!... — Данас је мој дан! — рече Станко, а очи су му севале од задовољства. — Само да ми би наћи још онога!...
— Ама док до бога дођеш, хоћу да те питам ја... — јекну Станко и поче дрхтати. — Ја сад с тобом хоћу да говорим!... Упамти, Иване!
— повикаше са свију страна. — Ја, као свештеник, ово вам не бих смео говорити!... Мој је посао да вам говорим о љубави, — настави попа, падајући све више у ватру — али како и ви И ја можемо волети онога ко нам руши у прах и
Попа, иако беше тврд на сузи, проплака, а већ о Јови и Петри да не говорим!... Алекса махну руком преко очију, па рече: — Што јест — јест: мио је живот!...
— Чекај да рекнем, па онда говори!... Ево Станка, нека сам пресуди говорим ли истину!... Његова мајка, бог да је прости, лепо се наживела. Ми ниједан нећемо дочекати њене старости!...
Хеј, браћо моја!... Ја сам можда луд, али овде, у души својој, осећам да је паметно што вам говорим!... Послушајте ме, па се нећете кајати! Ко зна шта нам носи дан а шта ноћ!
— Ја сам, браћо, смислио да ми сами оступимо. И Милош погледа по свима. Зека плану: — Шта, да оступимо?! — Ја говорим као паметан човек! — рече Милош — Овде можемо сви изгинути, а помоћи ником нећемо. Турци су јачи од нас.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Ја сам се усиљавао да забављам гђицу Ведел. После кратког разговора начини ми она комплименат како добро говорим немачки.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
— Та да, путеркрофне, уш’о ђаво у њих, боже ме прости! Љута сам, слатка, па не знам већ ни шта говорим. Не могу ја све знати; кад ми није од бога дато да правим путеркрофне.
Овако нисам! — А, то вам верујем, то вам верујем — смеје се задовољно поп Спира. — Па ја вам говорим: чисто натурално... брез шпеција, а ви ми се ту једнако цифрате. Ех, таква ти је садашња младеж!
« И толико пута говорим овој мојој: »Што се не угледаш, кажем, на твоју старију другарицу Јуцу?! Ето, кад си, кажи ми, њу видила да је узела
— ’Ајде, немој ту којешта говорити... — Ти којешта говориш... — Ама ја и не говорим ништа; видиш да дремам, спав’о би. — Иди, не пробудио се — прогунђа гђа Сида.
Ето ти сад! — вели поп Ћира. — Та није ваљда? — Та ти већ дабоме да ми ниси никад веровао! А откад ти говорим ја. — Шта ми говориш?... Па шта је то, даклем, било? Да се није каква несрећа догодила?
— Кога ви то мислите кад тако говорите, молићу лепо? — Па говорим — вели јетко поп Ћира — о вашој красној ћери Јуци... нек вам је жив’ и здрава!
!... Ју, ја сам се баш заљубила у тај ваш циц; говорим, а сва ми памет остала на њему! Ди сте га, гнедиге, узели? Да лепа цица! — рече разгледајући хаљину домаћичину.
А после, и немецко воспитање... шта ја фурт предикујем и говорим... ал’ немам коме. Ето, и овде се показало!... Сад ће јој падати на ум, знам добро, моје речи, ал’ шта је ’асне сада!?
ал’ немам коме. Ето, и овде се показало!... Сад ће јој падати на ум, знам добро, моје речи, ал’ шта је ’асне сада!? Говорим ја њој откад још: »Госпоја-Сидо, ако сте права мати, и пријатељ своме детету, немојте да је оставите да буде слепа код
Бадава, што јест-јест; ал’ за љубазне ствари — само је немецки језик створен, слатка! Није то да говорим и држим страну што ми је мама била Немица,... ал’ сасвим је тако. Зар не?
ал’ сасвим је тако. Зар не? Ја само кад морам да се свађам и да псујем кога, онда говорим српски, некако је за то згоднији; али за фине ствари, опет вам кажем: само немецки! Само немецки, слатка моја!...
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
— Ви се само шалите! — Ја се не шалим, нег’ што мислим то и говорим. Па какве сте оштре памети! На свашта знате брзо да одговорите.
— Јесте; ал’ не Тиркај, но у Србији. — Ја то не могу да тако говорим — срр — брр — то је тако барбариш! — Па ви не бисте волели те вароши и земље видети? — Аја! Тамо је све тиркиш.
Ја се не знам с њим разговарати. Он мене не разуме кад ја говорим о фортепијану, о опери; па ме још боли прст. Молим, оставите ме ту! — Кад нећеш да уђеш, што ти драго!
— Молим вас! — Више вредите него ма каква девојка! — Немојте ми баш тако ласкати! — Верујте ми, што год говорим, из срца говорим.
— Више вредите него ма каква девојка! — Немојте ми баш тако ласкати! — Верујте ми, што год говорим, из срца говорим. Ви ми лежите на срцу — баш ми лежите на срцу као какав шаранчић, па се по њему праћкате, зато ми срце нема мира.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
шта хоће и код којих ме је нарочито чудио онај увек фини, танак и доследан ред мисли, ма о чему покренуо да с њима говорим. А код мене, ево, све је нешто збуњено, испреметано и замршено и сва је моја интелигенција некако грозно унакажена.
Имала сам осећање да је оно твоје писмо једно живо биће с којим би ја хтела да говорим, да се мазим, да се грлим, да сањам и према коме сам осећала неизмерну захвалност зато што ми је донело један део
У њему видела бих тебе, осетила душу твоју и грлила бих је, грлила, онда бих ја оживела. Опрости ми. Ја незнам шта говорим.
ја сам хтела да, ти све знаш о мени, да будеш у току свих мојих мисли и сензације, свега што сам преживела, зато ти говорим.
Африка
Не говорим о шминци коју усвајају од белаца. Црнкиња која близу обале ставља бели пудер удаје се за црнца који носи оковратник од
Ја сам одбацио све преграде између мене и црних; ја нисам, као моји земљаци, бели господин када говорим са њима; говорим њиховим језиком, једем њихове футуе, спавам са њиховим женама и подваљујем им на њихов начин; тако ме
Ја сам одбацио све преграде између мене и црних; ја нисам, као моји земљаци, бели господин када говорим са њима; говорим њиховим језиком, једем њихове футуе, спавам са њиховим женама и подваљујем им на њихов начин; тако ме и више воле и
После, кажем вам, ја с црним говорим његовим наречјем, тако да белцу испред носа однесем посао. О, црнци ме се грдно боје; од мене тешко шта могу сакрити.
Док се враћам кроз помрчину придружујем се паровима младића или девојака, покушавајући да говорим са њима, не знајући ни каква су им лица. Одједном један белац са лампом.
Мени су међутим уста и грло толико запаљени од врелине и жеђи да једва могу да говорим. Све је вруће. Овде је сунце непријатељ, вода непријатељ, воће непријатељ.
Ун фака Дјадјор. Дјанто мунтани Дијандио О Дон. Прва песма. О Мару, ти лаве. То лаву, који је у теби, говорим. Мару од Кирие. Ти који си лавље воље. о Мару лаве. Ти који издижеш гриоте из руку господара. Ја лаву говорим.
Мару од Кирие. Ти који си лавље воље. о Мару лаве. Ти који издижеш гриоте из руку господара. Ја лаву говорим. Мару од Кирие. Друга песма. О, гриоти се забављају. Шеф дистрикта, шеф кантона, краљу.
Теодосије - ЖИТИЈА
Као сигурно ми говорим ти, и веруј ми уместо земаљског царства, за које — ако мене слушајући оставиш и к нама дођеш — небескога вечнога
По Давиду говорим, у ширину се шириоЗ, видећи оца како је извршио заповести Божје и како су се обојица отуђили од цвиx цвојиx и y туђим
“ И свршивши молитву рече раслабљеноме: — У име Господа Исуса Христа, чедо, теби говорим, устани и ходи са сваком снагом!
и да се не противимо њихову учењу о Богу, и не презремо њихова добра савета, као што овај несмислени о коме хоћу да говорим, који није хтео примити добар савет светога, сам на себи поцрпе чашу гнева Господњега.
Слушали сте једном божаственог апостола Павла како говори свом Тимотеју. Чујте, дакле, и мене сада који попут онога говорим вама, својима: Епископство је добра ствар, јер се брине о Богу и за Бога, и има велике почасти од првога пастира,
Амин. И о јересима слово да вам говорим наумих, јер многе све од почетка до сада ђаво намисли да посеје, к да многи кукољ зловерја преко безаконих јеретика
“ Са многом вером и смелошћу рече: — Анђеле Божји, у име Господа нашега Исуса Христа, говорим ти: Врати душу слуге својега, брата мојега, да га, дошавши к њему, опет нађем жива!
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
Ја њој никад о тим стварима не говорим. Шта ће јој? ЉУБОМИР: Не бих хтео да останем кривац у очима своје веренице. СПАСОЈЕ: Знаш шта, иди ти тамо с њом у
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Али су по изразу, облику лица и усана на свог оца, због чега не могу да их волим, мада обећавам мами да хоћу и говорим и самоме себи: хоћу, хоћу! Сада су стајале с очухом као један јединствени живи блок који ме је одбијао.
сам могао да мислим како треба, схватио бих да нису били на сасвим погрешном путу, али ја нисам могао ни да мислим, ни говорим. - Желудац ми је био негде у гркљану.
За мене је све добро, али ја, свеједно, волим да посматрам блиставе електричне ствари. Кад постанем писац, говорим себи, купићу веспу. Биће то веспа каквом можете отићи и до краја света, ако вам се буде хтело.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Катица, ћуталица, завукла се у своје собе, а Ленка, — о њој нећу ни да говорим. Ленка, сенаторовица, није оцу долазила.
Мој муж неће вам противан бити, јер вас воле; он се због вас са попом инатио! Он зна за то што ја вами сад говорим. Разумете ли ме? Шамика се збунио. Одважна, предузетна, Матилда му гледа у зеницу. Шамика у земљу гледа.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Питају ме како сам. Хвала, како сте ви? Зашто им говорим ви? Не знам. Тако. Вероватно због тога што су успели тамо иза црте, у белом свету. Због тога. Откуд знам?
– Хоћеш ли са мном? — каже тихо девојка. – Ја? — пита Пуфко. – Теби говорим — каже девојка. — Имам празну кућу, схваташ? – Чујеш ли шта ти каже? — пита Бел Ами, гутајући од страха пљувачку.
Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА
) ДЕВОЈКА: Какви су то страни људи? МАТИ: То су просиоци. Ја не знам каква си. Сваки дан читам и говорим да чистиш људски, а тебе ни брига. Дај овамо ту метлу! Гле, како ти висе пешкири! (Узме метлу и паја по соби.
ЖЕНА: Назвао се тобож муж, па ни капу није вредан да купи. МУЖ: Ти да ћутиш кад ја говорим! ЖЕНА: О, како да није! Ја да ћутим, а он може говорити што оће. МУЖ: Ја сам старији. ЖЕНА: То ми је брига!
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Таквих описа има и у оном ширем, мање вредном делу Ћопићевог опуса, о којем овде не говорим. Сад блесне добро уочен карактер, сад засја опис посла или занимања, или се истакне појединост коју нико пре њега није
Сремац, Стеван - ПРОЗА
Јован Максић, тај што је био домаћин првога дана Божића био је поштен човек, и кад то кажем, ја не говорим онако напамет, нити тражим да ми верујете онако на браду.
— Но ја ћу вам то већ у културном делу боље објаснити. А сад ћу да вам о другоме нечем говорим. Хоћу да вас спремим за другу школу, у коју после ове идете, а то је: школа живота.
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
МУСА: Мој ти је другарски савет, да мање лајеш! СУЉО: Знам ја шта говорим! МУСА: Гурни главу под воду, па говори! Чуће те ко треба! СУЉО: Нисам ни ја у овом мишљењу усамљен!
ЈУСУФ: Него да изађе преда те? ХАСАНАГА: Или сам ја луд, па нејасно говорим, или си ти глуп, па не разумеш? Хоћу да се Хасанагиница врати мајци! је л ти сад јасно?
ЈУСУФ: Чиниш, аго, што ни куга не чини. Седи и размисли! ХАСАНАГА: А сад ме чуј, док ти још говорим језиком! Знам да си ме целих дванаест година саветовао, разумевао, и тако даље! Зато те толико и трпим.
У Имотски... Шта ја да радим у Имотском? Кога ја имам у Имотском? Како то човек вама да објасни? Говорим, говорим, а реч по реч све даље и даље од оног што хоћу да кажем... МАЈКА ПИНТОРОВИЋА: Замисли Хасанагу када чује!
У Имотски... Шта ја да радим у Имотском? Кога ја имам у Имотском? Како то човек вама да објасни? Говорим, говорим, а реч по реч све даље и даље од оног што хоћу да кажем... МАЈКА ПИНТОРОВИЋА: Замисли Хасанагу када чује!
БЕГ ПИНТОРОВИЋ: Има да увуче рогове! ХАСАНАГИНИЦА: Боже, као да мртвима говорим! БЕГ ПИНТОРОВИЋ: Шта б дала да га видиш кад буде чуо? А? Два дана од чуда неће моћи она уста да затвори!
А ди јој је младожења? Ефендијо, ја младожењу не видим... БЕГ ПИНТОРОВИЋ: Као да говорим зиду. Јес ли оглувео? Хасанаго, мислиш ли износити то дете? Кажи нешто! Рекао си да можемо да дођемо! Шта је сад?
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
— Ех! — одговорио бих ја и окренуо одмах разговор на друго. Мрзело ме је чак о томе и да говорим. Ну ово бављење код куће убрзо ми је постајало досадно.
Да знам, жив ли си?! — Шта да ти говорим? — шану Стојан и, готов на све, слегну раменима. — Шта, шта???... — убрзао старац и почео, сав накострешен и
— Марике, врата! ... — викну јој она и притрча, да их боље од ње затвори, — сто пута ти говорим за та врата! Марика, зајапурена од рада, ништа јој не одговори, већ, пошто остави тестије с водом које беше унела,
Кад уђох, упитах чудећи се: — Шта? Зар сте изишли? — Ето, синко, — једва дочека и поче да се тужи мати му. — Говорим ја: назепшће. Али Аритон... — И главом бацајући на њега кривицу, показа на Аритона. Аритон се обрецну на њу.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
СВЕТОЗАР: Али опет у друштву. МАКСИМ: Друштво није највећа срећа. СВЕТОЗАР: Та о срећи и ја не говорим. МАКСИМ: Друштво даје често повода да се човек каје. СВЕТОЗАР: Ја мислим, кад је код своји.
Али да не мислите да говорим у ветар, показаћу се сасвим умиљат. (Виче): Соко, о Соко! 5. СОФИЈА, ПРЕЂАШЊИ. СОФИЈА: Ево ме, Максо, шта ме зовеш?
МАНОЈЛО: Немојте ми замерити, г. докторе, ја само желим што да Научим, зато и говорим; а иначе, како су вам речи страшне, не знам пошто би и слушао. ДОКТОР: Предјел назива се и поднебије.
Може бити сувоврућо, влажноврућо и меко. МАНОЈЛО (смеши се кроз зубе): Уху! Не смем да говорим, а казао би нешто. ДОКТОР: У врућом пределу ветар је усијан. МАНОЈЛО: Ту треба ватре, док се ветар усија.
ДОКТОР: Јесте ли били у Праги? ПУТНИК: Јесам, ја сам обишо целу Пољску. ДОКТОР: Ја говорим о златној Праги. ПУТНИК: Молим, то се не зове Прага, него Праг.
ДОКТОР: То је чаушлук. Ти си луд. ШАЉИВАЦ: Кад год вашим језиком и мислима говорим. ДОКТОР: На шта је мој језик оскудан? ШАЉИВАЦ: На правилама, а богат на погрешкама.
Лалић, Иван В. - ПИСМО
ИИИ 1992) СЛОВО О СЛОВУ Са стрме косе неког чистилишта, Из густе тишме несигурних душа У помицању између два ништа, Говорим на брзину; већ ме куша Ћутање, као облик саопштења За ухо које не уме да слуша — Али ван речи нема искупљења, Па зато
док тромо га зари У августу, изнутра, непокретом; А распадање тек сведочи умор Непревладаног, што зовемо свето — Говорим, не на пречац; неки шумор Анђелских крила усијање хлади Тишине што би да буја у тумор, У бртву слова, у безнадни
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
— својој жени која је баш казала да је вече прекрасно, сви они. Теби говорим шашавице, куд зијаш! Дакле, драге моје девојчице, није уопште важно имате ли четрнаест, седамнаест, двадесет или
Знате ли на шта ме то подсећа? На оне масере који увек почињу говоранцију чувеним фазоном: „Не волим да говорим о себи, али, ево, узмите мој случај ...
“ Ту ме он начисто испусти из руку; право на паркет, толико се био запањио што умем да говорим! Није уопште знао. А у ствари, ја сам од самог почетка умела да брбљам, само што нисам имала шта да кажем, у томе је
је нешто као долазио у Београд, па онда ишчезавао тамо по Швајцарској и Немачкој, а о Либији и тим фазонима да и не говорим! У чему је био штос? Личио је на оног глумца Питер О' Тула, али сасвим без везе!
То кад се недељом перу кола, мислим! Маман опет тврди да нисам као остали свет и да једноставно немам права да говорим на тај начин о целом човечанству, да сам сујетна, уображена и све, али свака њена оптужба звучи ми апсолутно као
Мислим, не бих имао ништа против тога да наша Ана и он ... — Нисам још завршила! — рече маман. — Тип о коме говорим већ је ожењен! — Па нек се разведе! Чудна ми чуда! Хоћу да кажем: ожењен је са мном! — Ма шта кажеш?
И на хрватском. И на црногорском. И Инђијанци из Инђије такође кажу добро, ако је ствар добра. Да не говорим о свим другим народима који такође, кад је нешто добро, кажу добро!
У три сата започиње извођење! После разних перипетија, о којима боље да и не говорим, наша прастара „спачекијана“ тандрче према природи од које начисто добијам оспице.
Дакле, драги мој непознати ноћни масеру с оне стране жице — теби говорим! — догодило се да је човек насумице окренуо два броја, и то 95!
сервисери, подмазивачи, предузимачи, тапетари, спољнотрговинци, вулканизери, икебанаши, мунђароши и тркељатори — вама говорим! Када бих при руци имао нешто чашу ружице, подигао би је у ваше здравље; овако ћу само са водом!
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
Ниједан народ као целина не воли да то своје благостање ризикује, јер је рат увек ризик, а да и не говорим да ниједан народ не воли да шаље своје синове у смрт. — Откуда онда ратови?
— Ви сте или новинар или песник, господине. — Можда; али ја не говорим ни као новинар, ни као песник. Цео свет овако мисли или осећа.
вас чекају што сте уништили мале фазанчиће, овдашњи рибари поздравиће вас кад им вратите барке, а о родитељима и да не говорим. Дечаци ме погледаше подозриво. У тренутку им се учини да желим да заштитим лукавством њихове вршњаке из Белмонтехе.
То није да би певали, већ да би себе разбудили. Шта ме се тиче шта ће мислити о животу. Шта мислим ја о животу? Ја говорим много о њему, али, да ли заиста мислим о њему? Шта ће бити тај нови човек? Рибар? Можда и нешто сасвим друго!
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
Опрости ми, говорим као да сам се понео, као да хоћу да проричем, но и пророци су говорили о прошлом да би у тами двери будућег дотакли.
Име које те има и које ти имаш. Сви кажу име. Не надевај ми имена. Зато што већ имам име. И говорим у име. И радим у име.
Ето нас с тобом, у имену. Не кажем да сам те одгонетнуо. Али нисам ни твоје име одгурнуо у немогућност. Волим да говорим, јер те помињем. И да ћутим, јер о теби ћутим. И све обрнуто, истинито је.
Волим да говорим, јер те помињем. И да ћутим, јер о теби ћутим. И све обрнуто, истинито је. Кад говорим, о теби ћутим, и када ћутим, заједно с тобом ћутим.
месечини сад могу да викнем са обале Дунава некад сам с врло умним лицем питао себе бити ил не бити данас могу да говорим гласно и са стене стојећи између Прометеја и Бала ја јесам Антихрист демон трула муња али сам против рушења овог
је све на коцки мој рај је мали но личи на земљу биће у њему довољно непријатеља и борбе за сва могућа права да не говорим о раскоши полног живота кад нема друге контроле осим нас а племенит сам и мислим да није до свега овог морало да
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
СИМКА: Гле, откуд ти у нашој соби? САРКА: Хтела сам, знаш, да обришем прашину... ама, није, какву прашину, шта ја говорим? Него, не знам где сам оставила папуче. АГАТОН: Па ето их на ногама. САРКА (погледа): Гле, истина!
САРКА: Шта имам да седим на будилнику; никад у животу нисам седела на будилнику, па сад ћу. АГАТОН: Ја ти говорим о ономе будилнику што си га узела из наше собе. САРКА: Ију! СИМКА: Боже мој, ко ће као бог!
Ето питајте пријатељ-Агатона. ТАНАСИЈЕ: Што не говориш, Агатоне? АГАТОН: Шта имам да говорим? Могу да нас најуре ако смо се бесправно уселили у кућу. СИМКА: Тетка нам прети да ће нас полицијом избацити.
Да наставимо ми; где оно бесмо стали? ПРОКА: Ја нисам свршио своју реч. АГАТОН: Е па, 'ајд' говори! ПРОКА: Не говорим ја напамет да сам близак род, него имам и доказе. (Вади један велики табак хартије из џепа.) Ово су документа!
ГИНА: Па личи, дабоме да личи. Видела сам ја то одмах, ал' нисам хтела да говорим из поштовања према покојнику. ПРОКА: Ето ти шта ти вреди то твоје поштовање; оставио ти из поштовања три хиљаде
СИМКА: Ију, Сарка! САРКА: Јесте, јесте! Ето, нисам то хтела никад да вам говорим, али кад сам остала удовица од првога мужа, насртао је на мене.
АГАТОН: Боже мој!...(Плаче.) Како су велике божије наредбе! СИМКА: Гушим се, не умем да говорим, слатко моје дете! АГАТОН: Кажем ја Симки: Ама, ова ми је девојчица нешто прирасла за срце. СИМКА: И мени.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Па, бре, брате, ми изгибосмо овде, а нигде једног артиљерца... — Мени је сад наређено — заустих да се правдам. — Не говорим ја о теби, већ о онима који теби наређују. Њих бих ја дотерао овде, да виде како је. А шта си ти у батерији?
замишљам тада команданта како дрхти од љутине, а та нервоза и мене обузе, притискам уши да бих одстранио тресак и онда говорим: — Пешачка паљба, али митраљез не дејствује... Ипак са старим елементима треба гађати... Ало, ало!
Причам му тада како ме је баба замолила да јој затрпам једно буре али не говорим за своје раније невоље. Замолих га да ми помогне, колико тек да и њега уведем у ове „бабине послове“.
Али они су ме гледали тупо, као да не разумеју шта им говорим. Поновио сам наредбу и још нагласио да је положај без људи и да непријатељ свакога часа може прећи.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Зна она жене, па нека им је најсветији израз на лицу... »најбоље ће бити, помисли она, да говорим са њим у повратку, сад кад пођемо.
требаш ти њима. — Шта ти говориш... као да не знаш оног зликовца! — Зато и говорим што га знам... Мене и сваког другог он би одјурио, а тебе неће, јер си му ти потребан... да му не сметаш.
— Не могу, не могу... Све ме нешто вуче тамо, као да ме чека нека важна ствар. Са вама говорим и гледам вас, а мислим о другоме... Не могу, не задржавајте ме!... И она оде.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
Двори твоји опустели, њу не чекали! Браћа ти се покривила, тебе не било!“ “Чујеш ли ме, верна љубо, шалом говорим!“ “Ол је шала, ол истина, и ја говорим!“ 236.
Браћа ти се покривила, тебе не било!“ “Чујеш ли ме, верна љубо, шалом говорим!“ “Ол је шала, ол истина, и ја говорим!“ 236. Пиле су ми винце до три јетрвице, Слатко је винце, медно је винце, Ал’ је медна година, Која га је родила.
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
ЈЕЛИСАВЕТА: То није оружје, то је реквизита! МИЛУН: Реко сам одложи! Пази, репетирам! И руке увис! Увис, кад говорим! ВАСИЛИЈЕ: Ми смо путујуће позориште Шòпаловић! Милун: Ја сам казо да се одложи оружје!
Напред! СОФИЈА: Куда нас водите? Милун: Није твоје да питаш! Напред, кад говорим! ЈЕЛИСАВЕТА: Василије, за име Бога, предузми нешто! ВАСИЛИЈЕ: Господине поднаредниче, све је то лако објаснити!
” Сети се одакле је то! ВАСИЛИЈЕ: Омакло ми се! И не могу стално да пазим шта пред њим говорим! Господине поднаредниче, то је текст из једног позоришног комада!
Ја само помажем. ГИНА: Како помажеш? Батином? Овом жилом? ДРОБАЦ: Не дирај ми ту жилу, кад ти говорим! СИМКА: Секула није ништа скривио! ГИНА: Зар ћеш о невино дете крвавити руке? БЛАГОЈЕ: Ништа он не зна!
Филип: И зашто уз рибу служите црно вино? СИМКА: О каквој ви то риби говорите? Филип: Говорим о овој кечиги! Као да сте је поховали у Струготини!
кесу талира, или мач и шлем... Да бар имате лепезу, или цвеће у наручју... Не знам ко сам, не знам шта треба да говорим! Има ли ово позориште суфлера? Има ли ова представа редитеља? Да ли овде постоји инспицијент?
Треба још негде пијан нешто да излајеш! БЛАГОЈЕ: Ја, за разлику од тебе, владам собом! И знам шта говорим! ГИНА: Па, ако владаш, зашто се онда дрогираш том ракиштином?
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Мада и ми „најновији“, имамо разуме се, своје интенсије у књижевности, не могу о њима да говорим без збуњености, јер, прво: други, одушевљенији од мене, би то боље извршили, а, осим тога, ја не верујем да убеђивање,
Они се хвале како Минхен има 57% незаконите деце, али ниједно убиство новорођенчета. И ја им говорим: „Да, снажни сте, снажни.“ И ти исти људи, одједном, почињу да прете, да тупаве, да лажу, да луде.
Има у томе једне очајне мудрости старог народа. И да не говорим о вечном приказивању Сезана и Реноара, који су и ове године имали неколико колективних изложби.
У неком лудом заносу, чим одем у туђину, једнако наилазим на бића која милујем, и једнако говорим да је све у вези. А чим се, у зору, пробудим, и отворим прозор, над овим непознатим градићима, ја, опет, све више,
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
! — Плати ми да те превезем тамо на другу обалу, па иди види чега тамо има. Ја ти говорим што сам од других чуо. Нити сам ја тамо био, нити знам све то поуздано.
остали сви заузети један с другим у своје разговоре, претресајући своје невоље, одахну, а затим ми главом даде знак да говорим лакше и опрезно ме повуче за рукав да станемо мало у страну, даље од осталих. — И ви сте дошли да тражите службу?
— И ви сте дошли да тражите службу? — упита ме он. — Не, ја сам странац, путник. Рад сам да говорим с министром. — Зато ви тако гласно велите да ћу као школован одмах добити државну службу! — рече он шапатом.
— Извините, то нисам знао рекох. — Нисте знали?!... Којешта! А непрестано вам говорим да, због разних важних изненађења у земљи, мора бити и свечаности и парада; а куд би све то могло бити без војске?
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
»Је л'те да не зна ништа?« — вели отац му. »Кажем му ја да он батали стихове, па да учи историју; ал' немам коме да говорим...« После настаде некаква тама, н он чује да иде неко у папучама по соби...
— Не може дању због ларме. — Море остаде човек да пише, — вели поп. — Шта ви говорим ја. Ми се готово запрепастисмо. Сви представисмо господина Бурмаза како дува и хуче у заседању, а са чела му лију
Али чекај још малко. Довече ће стићи новине, па да видиш и капетанову исправку. — Па о томе ја, брате, и говорим, — рече Јово и маши се џепа, те отуд извуче једне новине, разви их и поднесе капетану, говорећи: — Јуче на станици
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
ето, то. Само разговор и ништа више. Оцу чак нисам ни говорила. Шта имам да му говорим празне речи? ДАНИЦА: Нису то празне речи. ПАВКА: Него шта су? ДАНИЦА: Ја знам да нису. ПАВКА: Ти знаш?
ПАВКА: Ето, не може с тобом ни да се разговара о породичним стварима, кад ти одмах... Не знам ни шта сам почела да говорим? ЈЕВРЕМ: Па то: да ли сам штогод намирисао? ПАВКА: Јест, то!
ПАВКА: Боже, Јевреме, па говорим ти о твоме детету! ЈЕВРЕМ: Откуд је госпа Марина моје дете? (Извадио новине и разгледа.
Баш и да не умем што, има тамо у Београду паметних људи па ће ми рећи: кад, на пример, треба да ћутим, а кад да говорим.
То јест, ћерка народног посланика, управо зет народног посланика... односно... ето, не знам ни шта говорим! Збунили сте ме и ја сад, на пример, не знам шта говорим, и управо не знам ко држи у руци кеца, а ко краља...
односно... ето, не знам ни шта говорим! Збунили сте ме и ја сад, на пример, не знам шта говорим, и управо не знам ко држи у руци кеца, а ко краља... (Ивковићу.) Па дабоме, кад си и ти умешао твоју фарбу!...
ИВКОВИЋ: Незгодно ми је да му ја говорим. Мислио би хоћу да га ометем у агитацији. Зар не видите да се сав предао агитацији противу мене?
ЈЕВРЕМ (прекида га): Ама, није то: мени је свеједно шта ћу ја да говорим, него је овде питање како ћу да говорим? СРЕТА: Па тако лепо, устанеш па говориш. ЈЕВРЕМ: Јест, устанеш!
ЈЕВРЕМ (прекида га): Ама, није то: мени је свеједно шта ћу ја да говорим, него је овде питање како ћу да говорим? СРЕТА: Па тако лепо, устанеш па говориш. ЈЕВРЕМ: Јест, устанеш!
(Жени.) Кажем ја теби да пожуримо. (Полази у Павкину собу.) СПИРИНИЦА (оде за њим): Ти мени казао? А од јутрос ти говорим... СПИРА: Казао сам ти: 'ајде брже, а ти? СПИРИНИЦА: Ето, сад ће да испадне да сам ја крива...
СРЕТА: Каквих сто двадесет? ЈЕВРЕМ: Па рачун, што су пили гласачи. СРЕТА: Ама, не говорим ти ја то, него сто четрдесет и два гласа имаш досад. ЈЕВРЕМ: А, је л' има толико? А биће још. Је л'?
СПИРИНИЦА: Та какав обичај, то је одушевљење! СПИРА: Немој да се мешаш кад ја говорим. СПИРИНИЦА: Ама, човече божји, ваљда и ја имам права да зинем, не могу тек целог века ћутати.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Но даље с тим призорима што тако страшно подивљају нарави! Нећу о њима више да говорим. Рећу ћу још неку о стварима које су се сваки дан дешавале; о препиркама које нису излазиле из граница својих, које су
— Аферим! — викну гомила. — Ама, има бога, што ја говорим увек. Има бога, има, јакако! И тако они скочише на њ! — рече Мића и превуче шаком преко бркова.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
— Ах, Ахмета! Ах, црни сине! Ах, псу!... И говорим њему: „Пусти ме, газдо, пусти да ја Ахмету станем за врат, да ја с њиме свршим, да му ја крв локнем!
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
“ Адолф га погледа, чисто сумњајући је ли при свијести. „Да, да, ово озбиљно говорим“, рече Јанко, разумјевши пријатељев поглед.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
кућа само што нису моје, а остале све су туђе; из његове руке и шећер је сладак, можеш ми вјеровати: ријетко истину говорим, а још рјеђе лажем, итд.
Ласно је тебе, ал’ је тешко поштеном човеку. Могао си за те паре и ново купити! Можеш ми вјеровати: ријетко истину говорим, а још рјеђе лажем. На чуну катана. — (Кад се за кога хоће да каже да је рђав војник).
— Море, боли ме зуб! — Ја знам сигуран лек. — Кажи ми га, молим те, пропадох! — Да говориш што ја говорим. — Добро, ’оћу! — Кажи: „Милана (име лица) боли зуб!
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
„Хајде с овијем ковчежићем те га закопај у земљу у какој пустињи или утопи у ријеку каку; и ако то не учиниш што ти говорим, не долази ми већ на очи без свога ненаднога чуда.
Мени украдоше ноћас прасца.“ „Тако, тако, куме, вазда говори“, рече му кум, а он му опет рече: „Ма збиља ти говорим, куме, тако ми светога Јована који је међу нама.“ А кум опет: „Тако, тако, само, куме, вазда говори.
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
Ово чинећи, истину говорим, у Христу сведочећи вам да ћете се непостидни наћи на страшном суду, примајући вечна добра. „Благодат и мир Господа и
нашем Пресвете Владичице и Богородице Наставнице наше, и да ли послужих, или потрудих се, или не мале туге примих, говорим по апостолу Павлу: „да ли у телу или осим тела — не знам, Бог зна“: (ИИ Кор.
12, 2) тако и ја о себи говорим: ако шта и примих од тога реченог — не знам, Бог зна. Јер проведох у манастиру док не сабрах ваше у Господу љубљено
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
И жива! ЦМИЉА: Па зар ви нисте с вареником? ЈАГОДА: Ма каквим! Вереником! Видите! На шта вам! Изгледам! Једва. Говорим. Видите. Немам. Даха. ЦМИЉА: Да вам донесем воду и коцку шећера? ЈАГОДА: Ма каку! Коцку! Дајте ви мени. Вињак.
Ако има нешто јадније од човека који вечера сам... АНЂЕЛКО: Ниси ти толико на крај срца. ИКОНИЈА: Говорим за твоје добро, ја сам моје прегурала. Да се ожениш, да се окућиш, па да те поставим овде, за шефа сале...
ИКОНИЈА: Не можеш ти с њима у исти чабар. Ако ниси прегуро триесту, нек нисам која сам! АНЂЕЛКО: Ја не говорим о годинама, него о томе шта од њих направе брак и државна служба!
А децу друштву на терет! ИКОНИЈА: Откуд му деца кад је неожењен, шта причаш! МИЛЕ: Говорим у глобалу! ИКОНИЈА: Са содом? МИЛЕ: Бесоде.
(Прилазе Просјаку) МАНОЈЛО: Да се ниси мако! Скидај ту врећу с главе! Брже, кад говорим! Тачно нако како сам мислио: чворуга! Ко да му детлић извирио из главе! А уво расцепљено, расцопано, крв само липти!
ТАНАСКО: Само се џабе потресате и сецате! Оћемо ли кретати, или нећемо? МАНОЈЛО: Ајде, дижи се! Устај, кад говорим! Идемо! ПРОСЈАК: А куда идемо?
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
И онда ора, песме, веселе. Ако славу слави, по три дана се пије и весели, као да је први, хаџијски син. И говорим овој: Зашто, море, зашто толики трошак?
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Бог ми је свидетељ, који ће ме по мојеј совести судити, да не говорим ни из злобе ни из пристрастија, но из правога здравога разума и из љубави к божјој истини.
” При концу | и ово је била доброга архијереја реч: „Чада моја, немојте помислити да ја из какве мрзости к монахом ово говорим; ја на зле обичаје мрзим и рад би[х] да се не само из народа, колико је могуће, него и из саме цркве и алтара
неким страст’ма, све им је остало једнако, та ишли покрај рита, та покрај ливаде, та слушали жабе, та славује; говорим за оне који имају срце чувствително сваке красоте божјег створења.
” Зил[отиј]: „Као какав ревнитељ [х]оћеш да ти говорим? Ти знаш да наши прави ревнитељи хоће и изискују да народ вавек као под уларом остаје, да слепо следује и верује све
Поштени роде српски! Мила браћо, немојте ме укоравати ни осуждавати. Расудите да ово што вам говорим, не говорим ни за какав мој интерес; не иштем од вас никаква достојинства, не иштем богатство; желим и иштем вашу
Поштени роде српски! Мила браћо, немојте ме укоравати ни осуждавати. Расудите да ово што вам говорим, не говорим ни за какав мој интерес; не иштем од вас никаква достојинства, не иштем богатство; желим и иштем вашу ползу и
Ја сам већ био и прошао, и свак ће ласно погодити да ја ово више за друге, него за себе говорим. Пре тридесет година нека се нико за главу не калуђери.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Зашто не пустите мене да говорим, него овај манити Ркалина: дам! бам! тум! пум!, кâ да се не може људски... — Добро! Добро! Ајте сад!
Мени триба двадесет талира, па ми сад очи штркле, а од кутњега чега не могу и’ извадити... Шта да ти даље говорим, кад сâм знаш! — Ја ти не могу помоћи! — рече Бакоња сјетно.
— Шта то говориш Грго? — прекиде га Бујас у чуду. И Бакоња стрекну и диже главу. — Говорим шта знам, али не да одам, ни за прикор, него да се зна да нисам подитињија и да се зна да држим једно око отворено по
Ја то не кажем да вас припанем, јер ви знате да би ја прије себи желија зла него вами, и да баш стога говорим!... — И тако разложећи Бакоња успје да му Срдар одобри намјеру и да му обећа да ће се заузети код Јелице.
— Дакле тако, ти све знаш о мени? Шта је то све? Де, погоди зашта сам побигâ онога пута и шта оћу сад да с тобом говорим? — Ајд, ђаволе! — рече она повлачећи очима и ударивши га прстима по лицу... — Ето мале! Оћеш ли да ти донесем кафу?
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Добро ме Возио. (Само с оцем сада да се не сретнем. Касније. док се средим. Касније. Морам тише да говорим.) Ја сам уморан, идем одмах у собу. Нека, немој да га зовеш. Поздравићу се с њим касније, кад оставим ствари.
А и зато што су на крајевима живота па не виде други крај, а и средина им је далеко. Душу ми на рогљу натакли, не говорим ти ја ово освете ради. Човек главом ломи кости чвршће од храстовине да би сунце видео.
— Иде поред кобиле Мијат а главу подигао и гледа у Аћима. — Сутра о томе. данас нећу о пословима да говорим — види само сина како с главом међу длановима тупо, изгубљено зури у пачиће.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
„Одавно сам хтео да вам говорим о томе“, рекао је тај вештац на свом изванредном француском језику и кнез, зачудо, није ни помислио да чује фразу коју
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Нису ли они то, онда је она склона паду. О том питању које се никако не сме оставити по страни, морам сада да говорим забринуте душе“.
Обазирући се лево и десно, пришуља ми се и прошапута: „Важнијих ствари имам да са вама говорим“. „Стојим вам, драги мој, радо на расположењу“.
„Тако, тако!“ замишљен рекох. Он ме премери од главе до пете, а ја наставих као да сам себи говорим: „Заиста, на први поглед чини се и мени нестручњаку да би тако нешто могло да буде“.
„Да, да“, рече он, „Ја сам ваш дужник!“ „Како је то могућно?“ „Поседите још малко, па ће те видети да говорим истину“. Седох. Он метну руку на моје раме. „Ја сам истрошени и оронули старац.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
са чашом у оној краћој руци, казао: „Никола, спремио сам био дивну здравицу на латинском, сад ни на српском не умем да говорим. Али што је овде, овде је“, па се лупи по срцу.
“ Ја не говорим о изванредним природама... И, ево, како је даље навео моје речи, ево шта сам још казао: „И да не смем говорити када се
Оба дана провео сам код. куће; никога нисам хтео да видим, ни с ким да говорим. Моја мајка ништа није хтела да потврди, али ме мучи оно што видим на њеном лицу.
Ока нисам склопио. И сад се чудим да још живим, да идем, да радим, да једем и да говорим, и после свега и пошто је у мени нешто препукло, сломило се, умрло.
— Слушајте ви, господине потпуковниче. (Ово говорим као официр старији од вас, разумете ли!) Забрањујем вам убудуће свако општење са мном. Јесте ли разумели?
После тога ја га одведем у собицу да му покажем где ћемо преноћити, а ушепртљао сам се па не знам шта говорим. — Овде ћете ви, господине пуковииче, знате довде, ево овде ађутант, а ја тамо.
— Ех, немамо суза, нисмо патриоти... — Шта кажеш? Нисмо дабогме, то јест ја нисам, ја знам о себи и о себи говорим. А ти се сећаш како је онај немачки официр што је прошле године погинуо на фронту Соме узвикнуо на једном месту свога
Како да ти кажем? Ти, можда, имаш право: можда ја не знам шта говорим. Али веруј ми ово: има једна веза коју ја нисам уобразио, коју непрестано истичем, и ту ми не можеш ништа.
Јест, зашто тако јетко говориш, шта је то с тобом, зашто си ти такав какав си? — Не разумем шта о себи имам да говорим. — Збиља не знаш? Е онда ћу ти ја рећи, ја ћу те објаснити... Драги мој, оно што је сад из тебе говорило, то је...
— Ти говориш којешта. — Не, не говорим ја којешта, него си ти бесан на сестру Ѕтепхенѕон, у коју си заљубљен насмрт, која ти је неко време давала повода, и
Ко је газда у овој кућу?“ Па си ућутим, и месец дана, нећеш ми верујеш, не говорим с њом. Бре моли ме, бре куми, клечи, преклиње, па она, па мајка, па сви редом, јок: ја само ћутим (а плаче ми се) и
Он хоће за сваки свој поступак оцену, иначе не би ни радио. Ја увек мислим на Француза Трајка, не говорим о онима горе. Он је несталан, то је истина. Данас пажљив, сутра није.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
И сав застрепим чим и само издалека, у дискусији наслутим да је та објекција на помолу. Кад ми кажу да је све оно што говорим лудо, апсурдно, пуко булажњење — то ми толико не импонира.
— Не говорите тако! — Сад те то повређује, наравно. Поразговорит ћемо се ако се сусретнемо за једно двије године! Говорим из искуства. И могу ти тачно предсказати како прича даље тече.
— Не чуди се што ти овако без увијања говорим — наставио је „Ментор помодрелих усана”. — Нема смисла да замуцкујемо. Ја сам данас на оној тачки на којој ћеш ти
— Па добро! Кад хоћеш, пишимо! — и узео сам перо у руке. — Нека му буде! Нека му буде, кад га то забавља! Тако говорим сада и сам себи: — Нека ми буде! Кад ме забавља, нека ми буде!
Ти све замишљаш и све као да радиш „само онако, ради забавице”. Немој ми замјерити што ти овако отворено говорим. Познајем те од дјетињства, волим те. Ти си, на концу конца, био мој ђак, могу слободно да кажем мој најмилији ђак.
Зато ти, мислим, и могу да овако, сасвим отворено, говорим ... Ти си у суштини добар... (А-ха! сад почиње !)... Али ти си умјетник, права правцата умјетничка природа...
— Ти би морао писати приче за дјецу, драги мој! Јеси ли икад на то помишљао. Говорим сасвим озбиљно. Не би ли се упослио у редакцији каквих дјечјих новина? Да пишеш дјечје романе у наставцима?
Ја сам, додуше, малко лијен и аљкав, али кад се нечег примим, знам што је ред и дужност. Уосталом, то све не говорим у своје име, само цитирам уваженог аутора. —А ко је тај великан?
Нисам се усуђивао ни да те браним. Једини с ким сам могао да говорим о теби био је фра Анђело... Слушао сам појединости о све дубљем срозавању моје породице, о смртима ближих, о теткама
ЛИВ Опет један ведар дан. Боље сам воље. И говорим сам себи: „Стари, све је то добијено, све је то добијено!...“ Упитао сам болничарку што је с мојом виолином.
Али што ја то теби говорим, зар ти знаш што је то интелектуална кокетерија, и докле она сеже? Сиров си ти још за то, синко!
А, збиља? Говорим о политици као новорођенче? Ако не знате (јер ви сте млад, веома млад, господине!), бити либерал, па чак и фрамасон, у
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
— Каква власт! Перо ће је чувати, а после тога и ја ћу отворити очи — прекиде га Ђурица. — Слушај што ти говорим! Власт ће дознати брзо; у то не сумњај!
За ове моје речи, кад би их ма коме другоме казао, ја знам шта би ме снашло после неколико дана ; а видиш, ја их теби говорим слободно, не бојим се ничега... Видиш да те добро познајем... да ниси рђав човек...
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
Ако говорим о себи, ја сам већ осетио пуну меру овог дивног задовољства које је било толико да сам у многим годинама свога живота
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
То ме је ослободило и охрабрило па сам говорио без страха и искрено, јер сам веровао да говорим људским бићима чија срца нису окована гвозденим калупима које су измислили њихови претпостављени.
Били су такође изненађени и мојим успешним покушајима да говорим енглески. Код досељеника највише се цени знање енглеског језика јер тако се издиже изнад положаја „жутокљунца”.
Желео сам и да се прикажем пред Билхарцом са мојим грчким и латинским цитатима. А и да не говорим ништа о дивном умном освежавању које млади студент доживљава при гласном читању и памћењу речи Хомера и Цицерона.
Моје лично искуство као студента Колумбије даје ми за право да говорим о овом питању. Снобови се срећу у свим земљама и поднебљима, али их је на Колумбији тих дана ипак било мање него у
Према њему, процес о коме говорим, могао се сматрати као резултанта некорелираних активности великог броја малих немирних молекула, од којих сваки, бар
Када помињем све ово, опет се враћам на главне ствари о којима говорим. Њих сам дотакао онда када сам почео да причам о врењу које је настало оснивањем Џонс Хопкинс универзитета 1876.
Не говорим само у наше име већ и у име наших канадских пријатеља на другој страни св. Лоренса. Морамо се удружити у племенитом над
Било је то откриће рентгенских зракова. Не могу да говорим о овом великом, епохалном проналаску а да се опет не вратим на Хелмхолца.
године да сам почео да говорим мало ведрије о неким старим лабораторијским проблемима. Приметио је то и био срећан. Али експерименти са Х-зрацима
да је овај други великодушни индустријалац, био по много чему сушта супротност оном првом, покојном Ендру Карнеџију. Говорим сада о Амброс Свејсиу из Кливленда у Охају.
Ћипико, Иво - Приповетке
— Не би, брате, бог! — вели Тома Павлу. Ја му говорим, натежем се, а он гледа у ватру, особит је, болан, и велики самовољац!
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Ја се, разуме се, не осећам позваним да говорим о уметности уопште, него једино о књижевности. У ствари, све што сам досад рекао има једну једину сврху: да ме
Не мислим да имам право да говорим о својим претходницима. Могу рећи једино који су ми српски проучаваоци књижевности били узор, као и они од којих сам
Чак ни наша њива неће бити наша ако је не будемо обрађивали, а да не говорим о оној коју су нам колико јуче одузели. И настојаће да нам још понешто одузму.
Тешко је сада говорити о могућим последицама. Ја се сам не осећам позваним да о томе говорим, као што сам – истину говорећи – мало био позван да доносим суд о тако великоме броју књижевних теорија, па сам зато
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
тако спомогну се. ЖИВКА: Ама, како се спомогну? ПЕРА: Па тако ето... Извините ме, незгодно ми је да говорим такве ствари пред вама. ЖИВКА: Ама, говорите, де! ПЕРА (снебивајући се): Па тако...
ЖИВКА: Ама, није бриџ. Нисам то хтела да кажем, него ми се, право да вам кажем, узмутило у глави па већ не знам шта говорим! Не иде то мени у главу што ви кажете, па ето ти!
А ти, тетка-Дацо? ДАЦА: Ју, слатка моја, да ми опростиш. Откад ја говорим мојој Христини: хајдемо до Живке, ред је да јој честитамо, ко ће ако нећемо ми, фамилија?
ЧЕДА: Откад ја то говорим. ДАРА: А не могу да поднесем ни ову срамоту. После овога што је изашло у новинама, веруј, ја не бих смела изаћи из
ВАСА: Које? ЧЕДА: Па то! ВАСА: Да Сима да оставку? ЧЕДА: Јесте. ВАСА (разочарано): Бре, бре, бре! Па што ја ово говорим и зашто тупим зубе! Па ја, бре, мислим да говорим с паметним човеком.
ЧЕДА: Јесте. ВАСА (разочарано): Бре, бре, бре! Па што ја ово говорим и зашто тупим зубе! Па ја, бре, мислим да говорим с паметним човеком. ЧЕДА: Па тако и ја мислим говорећи с вама, али, видите, преварили смо се обојица.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
тема; та тема је муцавост, коју ја непрестано савлађујем уз помоћ једног вештачки сазданог језика (морам изједно да говорим наглас док у устима држим камичке53); отуда и потиче усиљеност; као и потреба да се досегне унутарња тишина”.
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
ЕВИЦА: А мој Василије? ФЕМА: То је несрећа! Ја јој говорим о првом господину, а она оће свињара. А нећу се ја млого ту с тобом резонирати. Кажи коми фо!
Небесна хармонија из Ружичићеви усти прелива се. САРА (Феми на уво): Мало света има наша фрајлица. ФЕМА: Не могу да говорим од једа. Јесте ли видли какав ми компламент даје?
ЈОВАН: А на шта ћу после ја спавати? ФЕМА: То је гурбијан; ја му говорим за ноблес, а он оће да спава. ЈОВАН (врти главом): Да нешто устане покојни мајстор! ФЕМА: Опет ти?
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
Верујем, да бих могао да говорим да изађем из себе с надом на повратак, макар кроз пустињу до места где горим, макар кроз смрт до истинских врата.
никакво зло води Не посвађајте ме са ватром Пустите ме да корачам Према себи као према своме циљу Пустите ме да говорим води Да говорим земљи И птици која живи од ваздуха Глас мој испружен као живац Пустите ме да говорим Док има ватре у
води Не посвађајте ме са ватром Пустите ме да корачам Према себи као према своме циљу Пустите ме да говорим води Да говорим земљи И птици која живи од ваздуха Глас мој испружен као живац Пустите ме да говорим Док има ватре у мени Можда ћемо
ме да говорим води Да говорим земљи И птици која живи од ваздуха Глас мој испружен као живац Пустите ме да говорим Док има ватре у мени Можда ћемо једном моћи Да то што кажемо додирнемо рукама Не напуштај ме свете Не иди наивна
заљубљеним у сонет и ћирилицу У ватри — ноћ Изаћи из сна Ал понети и благо Кад сањаш ноћ је твоја слушкиња И говорим ти као што птица лети кроз лишеност Ко љуби опасност љуби изгубљено време и пламен Случај живи у недостатку страсти Ја
Краков, Станислав - КРИЛА
— Потпоручник. Какав је то безобразлук? У — у, — командант се ухвати за главу, — ја говорим а ви пијете. У — у... На своја места... на своја места.
Нова висока прилика избија из мрака. Засењен фењером мајор је загледа. — А... ви сте то, Дановићу. Седите. Сад баш говорим о извештају. Размазили сте тог вашег писара. Хоћете ли коњака? Узмите. Тако из чутуре.
Петровић, Растко - АФРИКА
Не говорим о шминци коју усвајају од белаца. Црнкиња која близу обале ставља бели пудер удаје се за црнца који носи оковратник од
Ја сам одбацио све преграде између мене и црних; ја нисам, као моји земљаци, бели господин када говорим са њима; говорим њиховим језиком, једем њихове футуе, спавам са њиховим женама и подваљујем им на њихов начин; тако ме
Ја сам одбацио све преграде између мене и црних; ја нисам, као моји земљаци, бели господин када говорим са њима; говорим њиховим језиком, једем њихове футуе, спавам са њиховим женама и подваљујем им на њихов начин; тако ме и више воле и
После, кажем вам, ја с црним говорим његовим наречјем, тако да белцу испред носа однесем посао. О, црнци ме се грдно боје; од мене тешко шта могу сакрити.
Док се враћам кроз помрчину придружујем се паровима младића или девојака, покушавајући да говорим са њима, не знајући ни каква су им лица. Одједном један белац са лампом.
Мени су међутим уста и грло толико запаљени од врелине и жеђи да једва могу да говорим. Све је вруће. Овде је сунце непријатељ, вода непријатељ, воће непријатељ.
Ун фака Дјадјор. Дјанто мунтани Дијандио О Дон. Прва песма. О Мару, ти лаве. То лаву, који је у теби, говорим. Мару од Кирие. Ти који си лавље воље. о Мару лаве. Ти који издижеш гриоте из руку господара. Ја лаву говорим.
Мару од Кирие. Ти који си лавље воље. о Мару лаве. Ти који издижеш гриоте из руку господара. Ја лаву говорим. Мару од Кирие. Друга песма. О, гриоти се забављају. Шеф дистрикта, шеф кантона, краљу.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Не могу да говорим; било је у тајним скупштинским седницама; али ако једном дође време да се изнесу на јавност сви радови из тајних
Нашто нам дакле овај разговор кад унапред знамо да ће остати без икаквих резултата. — Не, то није тако. Прво ја не говорим овде с редовом, већ као ваш друг по занимању. — Ви ваљда знате да се и ја бавим новинарством?
Али да не говорим о другима, да говорим о себи. Нико ке би живље, срдачније желео но ја да у развићу једнога народа никад не долазе они
Али да не говорим о другима, да говорим о себи. Нико ке би живље, срдачније желео но ја да у развићу једнога народа никад не долазе они кобни тренутци, где
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Испалили су један плотун и викали: „уре“. Затим други... Каже, командир је пришао и строго му се обратио: „Ја вам говорим да су ровови празни, а ви мене не слушате. Наређујем вам да одмах кренете ваш вод и поседнете напуштене заклоне.
Тачно иза мојих леђа. Али и ја сам се поставио иза њихових леђа... Шта ћу сад да радим... Војницима то нисам смео да говорим. Сваке сигурности ради, овога сам задржао поред себе. Шта му га знам!... Може да се излане.
— Наредио сам да се донесе фењер. — Е-хе, добро. Волим да гледам људе у очи кад им говорим. Неко кресну шибицу и слаба жућкаста светлост обасја простор.
Не чујем. Као да су вам пуна уста хлеба. Говорите гласније. Од муке трупкам ногама и стежем песницама. Не смем да говорим гласније, јер се бојим, чуће они са бугарских објавница. Понављам истом јачином гласа.
И ја сам био љут, те сам ушао у земуницу и легао на пољски кревет. Решио сам чврсто да више са Луком не говорим. Позвао сам свога посилнога Станимира и наредио му да затвори и моју флашу са вермутом.
Позвао сам свога посилнога Станимира и наредио му да затвори и моју флашу са вермутом. Војин слуша шта ја говорим, па се окрете, уђе у земуницу, скиде са полице своје кутије са конзервираним млеком, и затвори их у сандук.
— Чујете ли шта говорим? — и дохватих је за руку. Није се опирала, али ме није ни гледала. Повукао сам је за руку и водећи је тако пришли смо
— Њу сви воле, мене мрзе. За њом трче људи, а од мене беже. — Ах, није тако... — Јест, јест... Казали су ми да не говорим да ми је она сестра јер се после посетиоци од ње окрећу... А ми од тога живимо... Такав је посао.
— Францускиње су елегантне и лепе. — Ако би то била ваша жеља, постараћу се да их познам... — Не говорим ништа — изговорила је са извесном стрепњом. — Уосталом, то ће зависити од вас. Она се стресе. — Хладно је.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Опрости, господине, помео сам се. Опрости, господине, молимо те, збунио сам се, па не знам ни шта говорим. Кад гођ уђем у славни суд, чини ми се да ме из свију ћошкова боду у очи оне несретне, палиграпске куке.
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
ЈЕРОТИЈЕ: Е, ако ти немаш, твоја ћерка има. АНЂА: Ама, шта говориш, бога ти? ЈЕРОТИЈЕ: Не говорим ја, Анђо, он говори, он! АНЂА: Ама, ко? ЈЕРОТИЈЕ: Па Ђока! АНЂА: Опет! Говори једанпут, човече, да те разумем?
Друкче не могу с тобом да изађем на крај. АНЂА: Па не говорим ја за твоје зло. МАРИЦА: За шта год да ми говориш, нећу да чујем, разумеш ли ме?
” Веруј ми и послушај ме, ја ти ово говорим као родитељ, ради твоје будућности, јер ти си још млад човек, па треба да мислиш на своју будућност.
Ћипико, Иво - Пауци
— Веле, — прихвати Петар — а ни лијепо о томе при људима ни говорити. Али, ето, ја говорим што сам чуо ... —Што веле? — прекиде га неколицина њих. —Ето кад сте најашили да кажем, вала казаћу, иако...
— Не! Ја сам се заносио за утопијама и нисам имао времена да живем; ја сам снатрио. Али што да ти говорим? У себи носим нешто непријатељскога, нешто што ме гони напријед и не да ми да се смирим.
— „Ко може, и коњ му може!” Ја слушам ча свит говори, и, вирујте ми, ни ме стра'... Ако ча и буде, биће мала ствар. Говорим тако и дици; а они су за право рећи и предали... Еле, зивнуло и нас. Около сви они ... ча ћу вам говорити — знате их.
Зар се на ме љутиш? Реци! — Не љутим, ма... — Што? . — У недиљу била сам пред богом, — и прекрсти се. — Не говорим ти ништа зла ... — Смућујете ме... Грих је и мислити! Да бар прођу ови велики дани.. — Па?
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Ја сам ту Јању виђао неколико пута и ово овако говорим не по чувењу, него по виђењу. Нисам склон претеривању, забога, па зар нисам монах коме је забрањено свако одушевљење
„Да“, рекао сам, „трње у реду, али, забога, никако не глогово.“ Није обраћао пажњу на оно што говорим, али ја сам му ипак напамет изговорио места у јеванђељима која се односе на Исусову трнову круну.
“ Прохор је побледео. „Ја нисам нечастиви“, просиктао је кроз стиснуте крњатке зуба. „Зато ти ово и говорим“, рекао сам. „Пући ће брука. Причаће се како један монах у Вратимљу истерује ђаволе из свог тела глоговим бодљама.
Заборавио сам шта ми је све Јакос причао о томе, а и он је био тада узбуђен, збркан и расут, а да и не говорим о томе да је очајно лоше говорио наш језик.
Нисам могао да издржим ту тишину па сам наставио да говорим којешта, да понављам оно што сам већ рекао. Био сам просто неспокојан и уплашен. Окренула се.
Проклета битанга! Мислио сам да се тако презриво смешка због тога што се ја петљам у војничке ствари, што говорим глупости кад је реч о начину како да се пошаљу гласници.
По млитавом му лицу попало мртвило, гледа ме разливеним погледом док му говорим о стању манастира. Онда мрзовољно одмахне руком и каже да ће помоћи. Дакле, он је решен на битку с нама.
Чилим и лагано ишчезавам, умирем и одумирем. А зашто онда говорим, шта мени недостаје? Зар се нисам уљуљкивао мишљу да сам изнад свих сврабљивих и нестрпљивих људи?
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
„Та такви доводе олуј,“ пијући кравар је викô, „Ја лепо говорим кмету, ал' кад ме не слуша нико.“ Затим се нализа тако да пијан тихо се скљока, Кад за сто, где и он беше, четврта
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Она сама засенила је све то својом лепотом. О њеним тоалетама и накиту не смем ни да говорим. Све Римљанке, од којих су и најотменије биле праве паланчанке према Клеопатри, фрчале су на њу.
Од Музеума ни трага; не зна се ни где је стајао. Ни трага! Шта говорим? Зграде нема, али дух александриског Музеума провејава и кроз нашу данашњу науку. XИ ЦАРИГРАД.
Он је својим делима, о којима не доспевам више да говорим, створио препород и нову епоху науке. Време је да се са њиме опростимо. Но, још једну сцену из његова живота.
нисам још никада видео својим рођеним очима тотално помрачење Сунца, и зато могу, без дичног предубеђења, да о њему говорим сасвим објективно, као историчар о догађајима у којима није учествовао.
У доба о којем сад говорим, он живљаше у Цириху. У оно доба живео је у Бечу, као први секретар посланства краљевине Србије, и мој рођак Јован,
Тамо би нам крв узаврела, а о другим опасностима и да не говорим. Зато морамо замислити да смо се од свих искушења и опасности осигурали нарочитим авионом са херметички затвореном
О судару нашег Сунца са оним страним нећу да говорим, то би била једна ужасна космичка катастрофа, какве се, у осталом, дешавају с времена на време, а нама на очиглед, у
Станковић, Борисав - ТАШАНА
Па колико пута јој говорим: нека и из саме куће изађе, нека се прошета, разоноди. Нека или сама, или с децом, пође као да иде на гробље.
Нећу да кажем да ми когод што рече; али тако је: за све њих ја нисам ништа, мртва сам. А, ево, жива сам, дишем, говорим; а треба да сам мртва. МИРОН Ане, нећеш ти бити мртва!... Ко је тај који то хоће? (Виче): Стано! Улази Стана.
(Хоће да прекине): Али, шта ја то теби говорим? ТАШАНА Ама, зашто, дедо? Настави! Говори! Истина, ако ја то све не могу да разумем, као ти, што си толико учио,
И онда ја морам увек једно исто да јој говорим, увек једно исто да јој лажем... (Трза се, понизно, предано, тихо продужава посао, јер одозго, на степеницама,
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Знам ја, мајсторе, шта говорим, и видео сам то што говорим, и ето толико сам хтео рећи, и хвала што сте ме саслушали.” Шнајдерница се запрепастила.
Знам ја, мајсторе, шта говорим, и видео сам то што говорим, и ето толико сам хтео рећи, и хвала што сте ме саслушали.” Шнајдерница се запрепастила.
Је ли ти чега мало?” — „Шта ти је, Коста? ја у шали, а ти... — „И за шалу треба памети.”— „Ма, лепо ја теби говорим да је Риста твоја крв“ — „Иди, лези, и не прави без нужде земљотрес!” Риста је био по лику и стасу сушта мати.
— Одмарај се, Нано, нећу више ништа да ти говорим. — А шта је са Србом? Како ме баш то питаш? — Госпа Нола разрогачи очи. Има два дана по два сата апса у гимназији...
— Јулица се врати с новинама и с три писма у рукама. — Нисам хтела да ти говорим док си била болесна. Сва три писма су од матере моје. Видиш по датуму да су дошла једно за другим, а ти си лежала.
— Што отац твој лаже, то да човек и разуме, за твоје добро лаже, отац је! Али жупник! Море, ја теби, и свима, одавно говорим да су швапски попови лисице! Оно, знаш, право је рећи да и наши нису бољи. Мој прота и твој жупник, свеједно.
Малочас, ти рече, и с правом, а сигурно и спонтано: коме говорим кад француски пишем. А мене је на ту реч зној пробио! Уплашим се да сам глупо, да сам рђаво радио, да поправке нема
— Само ради, Павле... А да сви имамо часове сумње, ево ти мој пример баш у овоме моменту. Говорим о Италији, спремам се једнако и код тебе у Париз, а шта је мој највероватнији и најбољи случај и могућност?
— Јесте. Јевреји између Далекога истока и Грчке. Залазим у религије, у философије, о историји да не говорим, и све више знам да су Јевреји, ако не најјача, али можда и најјача, а сигурно једна од најдуховнијих раса...
Ја већ живим од веза, од расних и интимно јеврејских веза. А новац ми пада као луд. Али ето, говорим опет о себи. То је ружни јеврејски начин... Саслушај ме, важно је и за тебе...
— Неће им бити тешка земља, а ни оне неће земљи бити тешке... Чувајмо децу! Опростите ми што тако говорим; ја сам учитељ и друг мале деце, ја знам како су заплетени и осетљиви животићи мале деце...
А о потреби пријатељства да и не говорим: не може један без другога да живи! А о оданости пријатеља, такође и да не говорим.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Катихета ме је двапут заустављао да не говорим, али ме је председавајући храбрио и терао да наставим, обраћајући се катихети речима: „Ама пустите га, молим вас, да
Дипломата јој је, опет по Олендорфу, одговорио: — Не, ја не говорим енглески, али ја свирам у флауту! Немачки језик већ нам је ишао нешто теже, а савладали смо га једино благодарећи
А већ и да не говорим о добу када би се дочепали црквеног торња, обесили се о уже и по цео дан љуљали црквено звоно. Све је то у нама
Њему је то а, б, с прешло толико у навику да би, кад би ме прозвао да говорим, после постављених питања на која ја, рецимо, не бих одговорио, овако завршавао: — Ти брајко: а) не знаш данашњу
Али немојте мислити да ја овако говорим са оне оправдане срџбе свих оних којима је латински језик загорчао младост. Не, ја тако говорим са уверењем, које сам
Не, ја тако говорим са уверењем, које сам додуше стекао у младости, али које је доцније, у животу, нашло пуно поткрепљење.
Покушавао сам да је се отресем, покушавао сам да мислим што друго, да говорим разне стихове, да читам оченаш, да бројим до пет стотина, али све то није помагало, реч натрчак ми је лебдела на
— Госпо, ја бих имао са вама нешто да говорим, имао бих много да вам кажем, — отпочео сам ја узбуђено. — Тако? — учини она. — Да...
– Има реч Стеван Сремац! – А, не! – брани се очајно Сремац. – Ја никада не говорим, никад нисам јавно говорио, сем кад сам полагао испите. – Мораш да говориш – гунђа опет Бора – извлачите се, па све ја.
Е, у литератури врдај колико хоћеш, али овде мора да говориш. – Па шта имам да говорим? – одбија Сремац увређено. – Могу само то каз'ти, што вели онај мој Палчика, зет Сосе Гркиње: Нушић неће у труц
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Дотерасмо цара до дувара! Кажем му да ћемо сигурно наићи на савезнике, и да ће нас они одменити. Говорим то, иако знам да нам помоћ неће стићи.
Пред вратима застаде: — Слушај, газда, ја не говорим два пута. Тек тада трговац махну главом дечаку да изнесе шећер пред радњу.
Саопштавам ту наредбу командиру треће батерије. — Добро, молим те, шта да им говорим?... Да не беже!... Пита ме данас поднаредник: „Господине капетане, зна ли се куда ћемо?“... Замисли!...
И мене мори жеђ такође. Усне су ми толико изгореле и испуцале да једва говорим од бола. Али мени је ипак лакше, јер упућујем сеиза на коњу до језера и он се после путовања од три часа враћа.
Капетан Радојчић је посматрао карту, па ће рећи: — Јест, тако је!... Сад замислите ону вертикалну пречагу. Ја увек говорим вертикална, а у ствари то је положен масив. На почетку тог масива налази се прва кота хиљаду осам стотина.
Онда шмикну и махну главом, као са неким багателисањем. — Друже, ја не бунцам у заносу као ови маларични и знам шта говорим... Него немој да си „нефрозан“, што рекао овај наш болничар...
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Све ово говорим што бих хтео да покажем колико је тај свакодневни сусрет сексова величанствен, ваљда најважнији у животу, и страшан
Ја ћу сад да говорим даље о једној потреби као што је јести, нпр., и то много јести: више но што је потребно да човек одржи себе у животу,
још увек ову књижицу, које можда неће одговарати ни вашим ни мојим појмовима о уметности али које су величанствене. Говорим тако баналне ствари с тако важним осмехом.
је јава, И кружи маглени даљни дах, седефом, док млеко се рађа На очима руке провидне, чежњама ми заноси глава Говорим, а глас мој, са небом, ко шапатом се болним срађа Нити икада могах изрећи - колико ме тад то спасава Заћутим, јер ван
”Зовем се Селим. Родио се у Босни. Гоним триста оваца. Говорим ови језик, и многи су наши ође у брдима, Ил су у Бруси дућанџије. Од Ливна сам.
Станковић, Борисав - КОШТАНА
Што ти то... Силом! Зашто си власт? АРСА (правдајући се): Па то и радим. Гледам. Сваког дана говорим оном њиховом кмету и претим му. »Неће«, одговара он. »Она нас, Цигане, и не гледа«. ТОМА А, неће? АРСА Неће.
Коме ја и говорих, и претих, и кога апсих?... Ништа! Зар што ја говорим, то пас лаје и ветар носи? А? ГРКЉАН (издваја се, пада пред њим на колена и показује на Салче): Ја, газдо — не! Она.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
, строго сам пазио у читавом овом раду да говорим само о нашем средњем веку француском и да закључујем о јуначким песмама према самим јуначким песмама.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Тако, знајте, више вам ништа не говорим.« А и пре тога јадник, многу је хулу, ругу и укор на Христа Бога нашега и на пречисту Богородицу поручивао у град
Пак ти, такви, којој да се милости од Бога надају достати им? Та ево, што се о тому тек не смислимо: да не говорим за кога цара, ама исто једноме повелику овде господину, спахији своме, ђенералу ли, да који пред њега дође што просити
Гаврил Општа избава од свих злиња и очиштење свим верним народом ти остајеш и бити ћеш. Тога рад и опет говорим ти за хвалу ове сличне речи гласовито: »Радуј се обрадована, господ с тобоју!
БОГ СТРАХА ИЛИ ЦРНО ОГЛЕДАЛО Мир свима гласећи говорим, А сам га у себи нејмам. Ето, то је тај други закон што у зглавци и у свију човечији чланци коти се и борави, супроћ
који цареви официри, велика ли која господа, сам ли би цар, с матером му ту дошао (штоно сад, ако се чему сећате, говорим за свеце и Христове, тако и Богородичине празднике), лепо с поштењем усрдо да имате их дочекивати частно и подворити у
Ја — вели — твој невестоводник, говорим; слушај де, кћерко! Та како то? Та ето, сад бијаше удата жена, да како се то претвори те ома би кћи!
И тако ћемо се друг другу обручити. То ти пак и по трећи пут говорим, чуј добро и вић' и заборави се од својих људи и јарана и од своје очине ти домовине и баштине се одреци!