Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
” Там сидел пол часа. Приде Булгаков и у другу собу графу Неселроди узове ме. Граф таки по мојем поклоненији зачал говорит: „Ето, ја сам бил у государја, ја све сказал и он сам видел како серпски народ тепер страдајет од Турков; да,
— Булгаков: „Из ваших росписок узнали и све знајемо, но ви појдите до грофа Неселроди, он будет с вами говорит прочаја.” Таки одем Неселроди. Јаве му, он сказал: „Њет Булгаков здјес, завтра приди” — —. 25.
25. марта одем, опет: „Њет Булгаков.” 26. марта у канцеларији каже ми г. Булгаков: „Гроф будет первеје с государом говорит, потом на ваше прошеније одговор даст; но ви подождите, и чрез мења времја узнате, или чрез Недоби”. 27.
” 17. маја код Недобе. 19. маја код Булгакова, и сказал: „Приди завтра, граф хошчет с вам говорит.” 20. маја отиђем, и сказал: „Днес неможно, а чрез 3 дин придите.” 23. маја, по утру. Граф: „Что ново?
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Што јуначки људе не смакнете, што им такве муке ударате?“ Док Грбичић мени попришапта: „Немој такве говорит ријечи, не смије се овде право зборит. Твоја срећа — не разумјеше те“.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Ако т’ ружу не даду мирисат, оком уживај; Ако говорит не смеш, мисли што с’ мислити сме. Што желиш, држ’ да ће т’ тек даљна зора донети; Знај да час ти сваки може и лепше
Јошт потрчи мало, па стане, и врати се натраг. О, зар може и ход слатко говорит тако? Хоће л’ -неће л’ иде; на страну очице гледе; Цена је права у том што се без воље хоће.
Стегло с’ грло, па не мо’ш за живу главу говорит, А у тишини жеља само све већма бубри. Гору усне набрекле, и чисто дахћу за уст’ма, К’о усијана земља штоно за
Она јест веју срамоту и страх изгубила, и јавно говорит: Ја не пекусја о том что људије о мње глагољут.” СЛОВО НАДГРОБНОЈЕ (стр. 118).
Ћипико, Иво - Пауци
Бог сачува' и тога!... — Па вратићеш ми! — бојажљиво прекиде га младић и диже се. — Молим вас, немојте о том ни говорит'!... Који би ја био човик! Још има у људи, ваља даће... Имају се од чеса наплатит'.
— Види ти њега! — Упаде му у ријеч шјор Кеко. — Пусти! — потегну га за рукав друг до њега. — Нека говори! — Ча ће говорит' проти шјор—потештату? — и настави подругљиво: — Шјор Јоли добро би дија доша. — Моје је ка и твоје!
Ча ће влада дат', исто би ваљало да селу отпадне прико двије хиљаде фиорини, а окле? Хм, лако је говорит'! — Ма пинези остали би у селу, сиротиња би се прихранила и зградија би се поток, — опази убједљиво Тадић.
У лити се вода не може пит'... Пути су још гори... Ма ча ћу говорит', кад је све у нереду?... Напокон, у неке сјети се да га нико не слуша, па мирно сједе и више није ни проговорио.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
“ Још Алекса говорити шћаше, али џелат говорит не даде, трже сабљу, одс’јече му главу. Када до два кнеза погибоше на ћуприји насред Колубаре: кнез Алекса, Бирчанин
Оде Иван говорит Кулину: „О Кулине, драги побратиме, што ћу ти се нешто замолити, хоћеш ли ме, побро, послушати? Продај мене свеколико