Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
и Ужице попаливши, разбивши силну војску Афиз-пашину, трима славним победама опојени, сваки Србин и Српкиња песму пева гордо. Шта нам сад треба радити, то је: да се постарамо сад за внутреност добар поредак увести.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Севну ватре, покажу се димови и покрај њега цијукну куршуми, као змије кад са стене скачу на пролазеће, а фес се држи гордо.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
И пламен док хвата крвавијем сводом, И пуши из модрих маслинових гора, Гордо, са далеко раширеним крилом, Кружаше албатрос...
Мој змај непобедни биће на мом штиту, И моје ће име бити на мом мачу; И водићу гордо своју сјајну свиту — Идући за гласом што се једном зачу.
Узели смо гордо у своје трофеје Све твоје огњене заставе и маче, Опленили твоје смарагде што зраче, И твоје матице развели у леје.
О његове прси разбијали су се јади и падали скршени пред његове ноге. Победнички и гордо стајао је међу гомилама. Људи су га се бојали, јер је био страшан, а жене су га волеле, јер је био свиреп.
Теодосије - ЖИТИЈА
ову себи покори, свети се против њега за борбу спремаше праведним оружјем, То јест божаственим речима, да сруши његово гордо мишљење.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
5. Кад у колу други клону, Твоја нога јоште плете, Кад им перја јурве тону, Твоја перја гордо лете, Љупко мига поглед твој — Благо мени, да си мој! 6.
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
ВИ НА ВАРДАРУ Суро, вечито стење гордо се у небо диже, Над урвинама тавним орли се с облаком боре; А доле, са страшним шумом, Вардар се пени и стиже, И пада,
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Изнад села се, тамо у даљини, подигла танка пробојна измаглица, а тамо још даље се, у густој магли, гордо и величанствено дижу моћне огромне планине, делећи се у све више и све даље кругове, који су умотани у све гушћу таму,
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Момак ме погледа намрштен, гордо, с неким презрењем, па ће рећи: — Чекај! Видиш колико ту луди чека?! — Ја сам странац, путник, и не могу одлагати —
Затим ће се сви исправити, дићи гордо и поносно главе, као што доликује храбрим синовима наше земље, и три пута громогласно узвикнути, уз јек труба и лупу
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Но гле, једног измену срећа и он се простре на траву, а други великодушно оступа и гордо прилази чобанкама, које га веселим пљескањем сретају. Опет се продужује рад.
Страшно је видети — њихов ратоборац побеже, а противник после неколико скокова, напушта га гордо и прилази њима. Ево га на два корака пред њима, стао па се преча, пита их да нема још кога, који би желео опробати
Ућута мало па затим поче обртати главом, сањаше како иде улицом, сви трговци са страхом скидају му капе, а он се гордо држи, па тек само малко климне главом и отпоздрави их. Тако је сањао све до зоре, а у зору залупа неко на прозор.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
с једноумљем, Туђа му је освета и свака пизма, А од изрека — ко и сваком добром учи — Најдража му је да „Човек гордо звучи! Гледа Лаза, гледа, и скида Наочаре, да их мало уштима... Да га то не вара чуло вида?
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Паде Милош, чудо витезовах, жертвом на трон бича свијетскога. Гордо лежи велики војвода под кључевма крви благородне, кâ малопред што гордо иђаше, страшном мишљу прсих надутијех, кроз
Гордо лежи велики војвода под кључевма крви благородне, кâ малопред што гордо иђаше, страшном мишљу прсих надутијех, кроз дивјачне тмуше азијатске, гутајућ их ватреним очима; кâ малопред што гордо
гордо иђаше, страшном мишљу прсих надутијех, кроз дивјачне тмуше азијатске, гутајућ их ватреним очима; кâ малопред што гордо иђаше к светом гробу бесмртног живота, презирући људско ништавило и плетење безумне скупштине.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Побијена децо наше земље здраве! Ви сте спасли наше драге, наше миле, Попадали гордо ради наше славе На домаку бесне, неумитне силе.
судбу свога поколења, Прокрчити пута победи Слободе; Ил’ с отровном мржњом, крај сломљена мача, Срушити се гордо, без јаука, плача, У пожару који беспоштедно ждере Рушевине наших нада, наше вере!
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Самотна сред песка на рубу велике воде, налик на залуталу звезду, она само гордо подиже главу и настави да зури у водени бескрај пред собом. — Зар ти немаш уста?
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
дуго нам има до у тиху луку, Острво мира и сад је далеко. Катарке стоје гордо на тој води Што значи живот... Ми хитамо журно; Нејасно небо над нама се своди, Под нама море немирно и бурно.
значење својих светих мука, Без лире, без гласа, исповести твоје, Зашто ниси срце прогутала своје, Као Белерофон, гордо, без јаука! Ј.
М. Ракић ЦXВИ НА ВАРДАРУ Суро, вечито стење гордо се у небо диже; Над урвинама тавним орли се с облаком боре. А доле са страшним шумом Вардар се пени, и стиже И пада
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
Зли владалац кад се са злом вјенча, поздрави му одсвуд загрмјеше - он вјерности гордо захваљује. Ево Адам, ево Ноелопан, ево Разец и ево Аскела: од њихова несретњега лика отпадника неба поздрављају,
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Посматрала га је пажљиво, помало заводнички. Тада је његовим лицем прелетело једно гордо осећање висине и смелости. Са овим изразом он је погледао, и збунио се.
Па је та дебела позадина особито гордо отпоздрављала, баш као да је некад и на само чувено Бакарно гувно јуришала и на оштар нож га освајала.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
У коло је ступао гордо и дрско, и кад год се хватао до момака, видео му се око усана подругљив осмех. Али чим би се која виђенија девојка до
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
Једне недеље, управо када сам завршио звоњаву на звонику, сјурио сам се низ степенице којима је ова велика дама гордо пролазила и скочио јој на скут.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Да, Самостворитељу! Ти си послушао сузно створење, Дође и порази нам слободе убицу! Опет човек сад сме гордо погледати земљу, Сме своја права вечносвета искати! Опет ружа у градини цвета!
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
И кô пару пење до плавих висина, Сунце што блештећи на западу трне И расипа јару и у крви грезне, У свом сјају гордо силази у безне Док се покрај вода свеле врбе црне.
Сташе Гордо на врхове снега пуне, Оклен кô вијор груне Пожар за четом која наступа И у крвавом се зноју купа. О, како јуре,
(1917) ПЛАВА ГРОБНИЦА Стојте, галије царске! Спутајте крме моћне, Газите тихим ходом! Опело гордо држим у доба језе ноћне Над овом светом водом.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Зна се кад он даје. После би у меџлис. И тамо, ако неће остали као он, он би упорно, увређено, гордо седео, не говорио ништа, само ћутао.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Па онда: колико има оваца, говеда, коња, живине. Гледала ме је хладно, гордо, господствено. Нешто сам промрмљао у браду и устао са намером да изађем. Зауставила ме понављањем питања.
по хиљаду пута затицао себе, у сну или у мислима на јави, како поносито стајем својом десном ногом на зараван, да се гордо, победнички окрећем око себе и гледам у голину.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Гле, већ је свенô венац мој, Што кити моје власи, И тужно сипа мирис свој, И гордо чело краси. О, још се сећам на тај дан, Кад ми је венац дала, Па први поздрав, први сан, Минерва моја мала.
Триумвир силни, овладатељ света, Презире гордо у заносу све, И војску своју жртвује и царство, И, грозно павши, од љубави мре.
Тако побожно факир пада. Служећи верно богу свом: Свршетак игре смрт му спрема, Ал' он од смрти страха нема, Него се гордо срета с њом. 1887. ФАНТАЗИЈА У НОЋИ Двороги месец над нама се сија, Језеро плаво пред нама се нија.
Под мрачним, суморним небом варварских и дивљих Гета. 1888. НА ВАРДАРУ Суро, вечито стење гордо се у небо диже, Над урвинама тавним орли се с облаком боре; А доле, са страшним шумом, Вардар се пени и стиже, И пада,
И колебљиви дух Прèну се од гласа твога, и гордо потресе лира Мој очарани слух. И препорођен тако, под заставом слободе Мој дух се глупости смејô на њеном шареном
И залуд кличе вртар млад, Гробнице ћуте неме, Њих густа тама крије сад, И немо, гордо време. Кô равним пољем зелен клас, Под крилом од зефира, Суморни спомен стреса нас У часу благог мира!
И залуд кличе вртар млад, Гробнице ћуте неме Њих густа трава крије сад, И немо, гордо време... 1883. ОРГИЈЕ Немати нимало мира - та то је доиста псећи! Лало!
Колињи храбри, победâ љубимче гордо, С проклетством павши, поражен пада ван, И праћен подсмехом и грубим поздравом робља, Поздравља мучке вечности хладни
Кашмирска поља покрише њихова тела И на долини страшној где пропаст грозна их стиже, Град многољудни сада, Бенара, гордо се диже. Од свију Будиних слугу што храбро падаше тамо, Муж плашљив и слабе душе, Бен-Касим, одбеже само.
“ 2. У равницама плодним, где Гангес весело тече, И мирта сладосно шуми у чудно звездано вече, Диже се Бенара гордо. Крај њених зидина славни Свештена протиче река и плодне спавају равни.
Једног дана, доста давно, тешка њена брава шкрину И тавничар бледог странца посла кули у дубину. Ал' он гордо дигô главу, а с ње пада коса дуга, На лицу му тежак умор а у оку пламен југа.
То рече од жеље саме, А затим затури гуњче кицошки, на једно раме, И подбочи се гордо. А она обори главу, И тихо чупкаше руком високу пролетњу траву.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
То је једна тешко приступачна, пресветла личност, па се бојим да нас не дочека сувише гордо. Сигурно је да јој не бисмо смели ни у очи погледати.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
Дошао у сну неко па те грлио, љубио?... ТАШАНА (прекида је црвенећи): Хајд’ хајд’! СТАНА (гордо, поносна на своје знање): Али зато, због тих трава, због тог купања, види како си лепа!
И од радости сасвим се заборави, јер, и ако Турчин, поче да се сагиње и мало што ме не пољуби у руку. ХАЏИ РИСТА (гордо): Може, и треба да дође. Није ово кућа од јуче.
СТАНА (гордо): Знам, знам, па... ХАЏИ РИСТА (у шали): Али онакве исте, не много шећера, него онакве као кад ја и стари хаџија у
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
— предусрео ме је берберин, са пакошћу својственом томе занату. — Не, желим да се бријем! — одговорио сам ја гордо и сео у столицу, ждерући се у себи што не могу ногама бар да дохватим под, но ми висе у ваздуху.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Знао сам да ћеш доћи! — исправи се гордо Цветић, а мала скитница задрхта. Је ли могуће да је сто година прошло? Да је сто година светом лутала?
— Девојка се гордо насмеја сигурна да таквог нема и не може га ни бити. Али, младића ни то не поколеба. С руком на врату верног пса, он
— Са ђубришта! — није пропустила метла да стави своју примедбу, кад се сат гордо испрси и рече: — На твоме месту ја бих ћутао, драга моја! Ако је неко високог порекла он то остаје и на ђубришту.
Станковић, Борисав - КОШТАНА
Марку): Марко (даје му новаца показујући иза себе на Цигане), подај им, и дајте им да једу и да пију. (Гордо): Јер не сме да се каже, да је неко са Хаџи-Томиног имања отишао гладан и жедан.
(Пандурима): Уносите је у кола. КОШТАНА (бесно, гордо, одбија од себе полицају, пандуре): Сама ћу! (Полази колима.) Утрчи Салче.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Кô сјај што јутром небеса га пију Она је топла, и она ће дати Сокове свјеже да те вјером грију. Не тужи! Гордо у уздању пати, Још има Бога и распете трајно С ловором чека вјечна слава мати...
Када нимфе ћуте у морскоме биљу, Ја ћу с вама вући ваше тешке мреже, Да, прекаљен тако напором и радом, Једном гордо пођем, с новом ватром младом, Кроз маглу злих дана свом завјетном циљу. 1906.
Као ријека кроз отпорну спилу, Својом сам снагом своје нашô путе, И гордо гледô свих препона силу Вјерујућ, Боже, у љубав и у те.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Према песми, од Турака понуђено му при јатељство уз услов да пусти њихову војску преко своје земље бан Деренчић је гордо одбио и прихватио борбу под Удбином. Погинуо је због своје дуге косе коју му је у милошти однеговала сестра Доротеја.