Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
је словенска обрада српске песме Орфелинове Плач Сербији, или, тачније, Плач је српска верзија словенског и ранијег Горестног плача: „Имамо, дакле, два Плача, који су у садржини једнаки али су у различној, верзификацији и у различитим
Ст. Новаковић ју је имао у рукама и забележио уз Плач (нав. дело, 5, под бр. 12), а то је очевидно онај исти примерак Горестног плача који је, заведен под бр. 4518, био својина београдске Народне библиотеке и који је 6. априла 1941. изгорео.
Срећом, ја сам имао њен препис: Васа Стајић ми је крајем 1940. год. поклонио текст Горестног плача који је, на трн листа канцеларијског формата коцкасте хартије, преписао Тих. Остојић.
а очевидно са београдског примерка, преписао првих 18 строфа и прва четири стиха 19-те строфе, дакле првих 130 стихова Горестног плача (последњи стих: Мње она не јави), па је онда због нечега преписивање прекинуто; претпостављам да је свој
Много поздрава твој Ј. Скерлић.” Скерлићев ученик који је довршио препис Горестног плача — препознајем то по рукопису — био је Урош Џонић, дугогодишњи управник Универзитетске библиотеке у Београду.
Матици српској и који се сада чува у Рукописном одељењу Матичином, прештампавам овде тако тешко приступачни текст Горестног плача (текст транскрибујем; ни веома лошу интерпункцију, а ради лакшег разумевања песме, нисам могао оставити
За правилно читање и разумевање Горестног плача ваља знати још и ово: 1) Испод четврте и пете строфе, у дну листа, испод црте („у доњем дому примедаба”, како је
14. Јез. 34. 3. 5. 8. Полазећи најпре од ових песникових примедаба које тако јасно упућују на могуће поетске изворе Горестног плача, па проширујући потом своја истраживања и на друге могуће књижевне обрасце, Бернард Џонсон је у своме раду