Јакшић, Ђура - ПРОЗА
— Христос, спаситељ људи, народа и векова, ове је страсне седмице испио горку чашу да својом крвљу у крв свију народа и свију векова улије аманет: једнакости, братства и слободе.
Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА
Ох, кајмено Јања, кака истерна, кака истерна!³³ КАТИЦА: Слатки папа! ЈАЊА: Не ми говори слатку папу, ми говори горку папу, ми говори нестрећну папу, ми говори папу што ћи да ти увати грозницу; папу, што ћиш да пропадниш; тако ја, како
Црњански, Милош - Сеобе 2
У мраку, каткад, кад се ваљда сете да су мати и кћи, признају једна другој горку истину. Живот њихов, на изглед толико је лак и пријатан, али је пун притворства и пролази у јаду који се крије.
Стоји пред њом, којој, да га пусте, беше толико молио. Крај свега тога што су његова румена уста имала неку горку црту, а слепоочнице почеле да седе, царица је морала да примети, колико је млад.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
моме лепе, Трипут лепше биле, Око мога бела грла Али, побро, пре ти песму Ја обећа једну, Песму трпку и киселу, Горку па и медну. И тако ми науснице, Преварит те нећу, Седи туна па ослушни, Ето започећу.
Ал' једанпут данак свану, А он сина нађе ладна: „Па зар и ту горку рану? Мога јада смрти глāдна!“ Грдни јад је њега стискô, Замути се њему око, Главу носи одсад ниско Рањен отац
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Па ипак ...ипак храбро, с пријегором, гутам ову горку кап свога првог, дјечјег, распећа: поред мене је овај смјели, невезани, који све хоће и све може, његова је рука на
Лалић, Иван В. - ПИСМО
Стојте, галије царске! И ви глисери бучни Возите с пола гаса. Мисао једну горку хоћу да разобручим, Макар у пола гласа. Сахрањени ту су некадашњи венци И пролазна радост целог једног рода...
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
ИВ По пуклом слуху још ми цвиле чавли. шупљином зјапи рана ми под ребром. О Пелен-звездо, горку крв ми спали: с крвником ја сам као мајка с чедом а Службу чека моје звоно глухо да макар једном бруј ми такне ухо!
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Ко ноћу тражи по шуми мечку, уместо мозга тај има звечку.“ Опет се храбри огласи дечко: „Почуј истину горку, приђеш ли ближе, трапава мечко, видећеш страшну Борку. То ти је, бато, оклопник велик, одозго дрво, одоздо челик.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Пробуди се и наставља на јави такве исте покрете, али га жигне љути бол, и он одмах сазнаје своју горку невољу: нема више здравља, ни весеља... постао је развалина, рушевина која труне, сенка...
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Огромни пропланци, и поља што се завршавају пред небом, причали су ми горку истину, да је оно што је за једне сан било за друге јава.
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
смело Да драгој Хери реч тек једну рече, И види уста, и очи, и чело, И ја бих брда прешао и реке, И попио бих многу горку чашу, Сносећи мирно удар судбе преке, За слатку љубав и милошту вашу. Но нашто Грци? Мир пепелу њином!
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
ми пута дрхташе груди, Много ми срца цепаше људи; Много сам кај'о, много грешио, И хладном смрћу себе тешио; Многу сам горку чашу попио, Многи сам комад сузом топио. О мајко, мајко! о мила сени!
И свршено је! Ти си сада жена Проста ти била моја љубав жива! Ја нећу клети ни њега ни тебе, Ни горку судбу што сам тебе срео; Ја нећу клети чак ни самог себе, Јер ја бих тиме своју љубав клео. И нашто клетве!
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
мука, и кап рођено место, које сам мрзео, не осећах ни толико колико земљу у којој сам ону незаборављену и толико горку бол свога претешког робовања доживео.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Али сада, када ми је Идвор смањио напетост за неколико октава, прогутао сам горку пилулу без и најмањег трага нерасположења.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Ој, Петефи, ретки створе, Гладовô си за живота, (Твоја није то срамота). Ти си тако вешто знао Насликати слику горку, Како ј’ души кад с неправде Ум полуди; То је било пророчанство Ових наших дана худи’. Ој, Петефи, ретки створе..
Он ће примит’ трнов венац Зарад мисли своје свете, Он ће испит’ горку чашу — Да се греси Бога сете. Видећеш га на Голготи Како мирно, свесно пати, И са крста, у мукама Нов ће живот
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
музика свира Особино праха и кремена Опроштај сна иза темена Када ме покојем дирала То време узме и остави Ту горку шуму да се плави Усред вечности на домаку Нестварности птици и облаку Прахптицо сунчевог урока Скок од пепела и
Та места немају своја сунца. Под земљом то облик сна мога спремају. СОНЕТ То су речи увек исте које касне горку љубав и свет.
Краков, Станислав - КРИЛА
На коленима је држао лактове. Поглед му је мутан. Забринут је. Јуче је много јео лојаве овчетине. Сада је узео горку со, и она га је мучила по стомаку. Неко је казао да свако нерасположење и брига долази од рђаве столице.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Ах, на жалост горку ми остах ја без слави! Морала сам већ поћи ја к различним царем, горке сузе лијући мећем се у јарем.
бијут, Скрежешчут зубами, Власи на меч вијут, Топтајут ногами: Чада расхишчајут, Марсу љуту дајут На жалост мње горку.
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
пута дрхташе груди, Много ми срца цепаше људи; Много сам кајô, много грешио И хладном смрћу себе тешио; Многу сам горку чашу попио, Многи сам комад сузом топио... О, мајко, мајко! О, мила сени!
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Симонида и ја, осетила сам то у тренутку, живеле смо, исту горку судбину. Уместо урнебесног весеља, које сам очекивала, свадбом је владала нека усиљеност, крута и непријатна.
Макарије се узврпољио. Није хтео или није могао да сакрије свој презир према Никанору. Можда презир, а можда само горку, чемерну ојађеност једног истрошеног човека који види како његово време неповратно истиче, сувише навикнутог на
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
своје господске домове, да не сачекају друго освојење Цариграда, али је Мелетиус ИВ одлучио да овде остане и испије горку чашу до дна.