Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— Па ја знам њега од оволицног. Шта ме је пута пољубио у руку. — Јесте. Али то више није онај Станко. То је хајдук, горско зверче, који ће ти пушком гркљан извадити, као што је Сали-аги!
Шта велиш, Дево? Али не доби одговора. Деве беше нестало. — Ала тај бежи од барута, као горско зверче!... — насмеја се Заврзан. — Не грди ми њега!... Он је јунак на своју руку!... — рече Зека озбиљно.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
БОР Голем и мрачан, невесело, Стоји, безимен као травка; У њему хучи горско врело, И ноћу преспи једна чавка. Усамљен вечно, страшна грмен, У први сунчев тренут сјања, Низ озарену баци
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
1886. ЕЛЕГИЈА Под сенком древних шума потоци тихо стреме. Орошен љубе цвет, И густо горско грање пећине чува неме, Чаробни чува свет.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
“ Кад је Марко речи разабрао, цикну Марко као горско звере, удари се руком по колену, па беседи сироти девојки: „Кучко једна, сирота девојко!
“ Брзо Турци коње уседоше, па Ивана брзо потераше, — бежи Иван како горско звере, док, бог даде, у гору замаче. Ето Турком невоље велике: на коњма га терати не могу; добре Турци коње