Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— Знам. Ал̓ ја ћу њега шамаром! — Охо!... Видиш ти јунака!... Не смеш једном кркљавом Крушки ништа, а хоћеш шамаром горског цара!... — Па ја знам њега од оволицног. Шта ме је пута пољубио у руку. — Јесте. Али то више није онај Станко.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Најлепше су шуме у Славонији: храстове шуме се шире све до мочварних равница. Четинарске шуме Горског котара заузимају цео планински масив између Огулина и стрмих јадранских обала.
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
Све понорнице златоносне, сребрњаци горског вира, све дуге седефасте, сав бисер што у шкољци расте, звек перпера и талира, све благо што га себар збира, прегршти
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Долазак на престо владике Петра ИИ, песника Горског вијенца, значио је велики преокрет набоље. Просвећен и књижеван човек, он прибира око себе писце, Симу Милутиновића и
за узор, и могу се изводити извесне формалне сличности између Сербанке и Свободијаде (Земун, 1854), Дïйке црногорске и Горског вијенца.
вијека, у Мисли (1844), високо религиозног и пантеистичког надахнућа, открива се будући песник Луче микрокозма и Горског вијенца.
Доцније, Песме Бранка Радичевића су врло често издаване; после Његошева Горског вијенца то је била најчешће издавана и највише читана српска песничка књига.
Шездесетих година он објављује слабе преводе из Хорација, Дантеа, Ариоста, и приређује једно некритично издање Горског вијенца (1868).
И ако се хоће паралела између Љубише и Његоша, могло би се рећи да је Љубиша одиста Његош, али не Његош Горског вијенца но Његош Куле Ђуришића и Чардака Алексића. МИЛАН Ђ.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Одакле год, с ону страну горског ланца, стигне курир с поштом, ево га најприје ту. Носи момче писма, радио-вијести, културни материјал за омладинске
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
) однесе с Дрине мост. Његошу славном из „Горског вијенца“ откиде сјајно перце, пројури бесно народном песмом купећи десетерце.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
*** У овом часу кад је племену потребно вишње знање силази орао с горског двора болестан и мрк очи не одваја од звезда воде га два младића о чија се рамена ослања неки виде у њему
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
пасти... или вечно Зла и подлост презирати Ледним оком горског лава... Ја сам стена, ал’ крвава!... 1860. ЋУТИТЕ, ЋУТ’ТЕ!... Ћутите, ћут’те!...
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Ако се сме веровати описима који су се о њој сачували, та лађа је била изванредно лепа и удобна. Саграђена од горског дрвета које је расло на трусним падинама вулкана Етне, имала је она три спрата.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Према тој пресуди, очевидно, за Зоговића, као и за турског феудалца из Горског вијенца, „пучина је стока једна грдна“, неспособна не само за јунаштво него и за јуначку песму, али за Зоговића она је
“ Вели њему Фочић-Мемед-ага: „Не будали, Бирчанин-Илија! Тко би горског упустио вука?“ Мемед-ага викну на џелата, џелат трже сабљу испод скута, те Илији одсијече главу; а Алекса сједе на