Употреба речи горњој у књижевним делима


Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА

сличне ерским среће се у Херцеговини, нарочито у околини Билеће, Гацка и Невесиња, у Загорју (око Калиновика) као и у горњој Босни, нарочито јужно од Сарајева, у области великих карсних поља у западној Босни, у сливовима Врбаса и Раме, уопште

тога доба нарочито њихову динарску кућу брвнару почиње замењивати кућа алпијског типа, слична кућама у Салцбургу и у горњој Аустрији. Пажљивом посматрачу падају у очи и други утицаји цивилизације који су дошли из аустријских покрајина.

На Бистри и Горњој реци су се сачувала многа аромунска имена, као Маврово, Ничпур, Петилеп, Малишор итд. Друга су таква група Мијаци у

Најјаче су и најбоље очувана у косовско-метохијском варијетету; затим на горњој Морави (око Гњилана), па у околини Ниша и Врања и у скопској области; на истоку од Скопља према Кратову, на западу

Из последње две области су они „љути Пећанци“ којих има расељених и настањених по Горњој Топлици и по Косаници, у сливу Јужне Мораве.

Услед оваквих отмица сточарство је бивало све теже и Реканци су га све више и више напуштали и одавали се печалби. У Горњој реци особито пада у очи с једне стране непријатељство православног арбанашког становништва према закорапским

Превлађују смеђи, али има у горњој Морави и црномањастих, а тако и у селу Ропотеву у Изморнику. Плави су ређи од црномањастих.

Област је осута многобројним, махом малим селима. Низ од села је на горњој ивици терасе, где се она сучељава са поменутим планинама. На таквој горњој ивици је и варош Дебар.

Низ од села је на горњој ивици терасе, где се она сучељава са поменутим планинама. На таквој горњој ивици је и варош Дебар.

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

ленгер, итал. л’анцора, фр. л’анцре) — сидро, котва лендлер (нем. Лäндлер) — популарна игра у Горњој Аустрији, у 3/8 или 3/4 такта лесе — врста игре либе мутер (нем. Лиебе Муттер) драга мајко!

Црњански, Милош - Сеобе 1

сад последњи, у заштитници, и дођоше изнемогли и болесни до Шердинга, на Дунав, где су сазнали да ће зимовати у Горњој Фалачкој, и где дочуше да су поумирали многи од кумова, ујака, стричева, и у другој војсци, у Чешкој, у логорима кнеза

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

²⁴ То исто чине и нероткиње у другим крајевима: на пример, у Горњој Пчињи ове жене долазе на Вражји камен — ту се провлаче кроз шупаљ камен, остављајући на њему неки прилог (вуну, чарапе

У горњој Херцеговини то исто чини кум са мушким дететом када увече своди младенце. На Косову, да би се „стало на пут“ рађању дев

Породиљи се у горњој Крајини донесе празна колевка, а она стави у њу онолико сламки колико година жели да не рађа. У истом овом крају

У горњој Крајини, на пример, када млада иде са венчања, ако жели да не рађа никако, она закључа катанац, па када наиђе на неку в

Фрејзер наводи да је на Суматри трудној жени забрањено да стоји на вратима или на горњој пречаги кућних лествица, с обзиром да би тако могло и новорођенче застати и успорити ток порођаја.

Приликом крштења дете треба да плаче да би живело дуго, верују на Тимоку. Слично веровање постоји и у горњој Крајини, где се каже: „Дијете које плаче на крштењу, остаће живо; а које не плаче неће живети.

¹⁴⁸ Као добро заштитно средство од вештица у горњој Крајини користи се венчић од бршљана који се носи у недрима. Вештица зазире и од ових биљака: ватрене траве, ловора,

У горњој Крајини верује се да не ваља да се породиља купа, „јер ако кане само кап њене варенике у воду, онда би јој могла лако с

Док је жена у бабинама, не сме ништа да даје из своје руке другој дојиљи, јер ће јој млеко отићи, верују у горњој Крајини. Ако жена која доји у туђој кући макар нешто не поједе и попије, изгубиће млеко.

У горњој Крајини, „кад жена мора одбити дијете од сисе, чара овако: у онај дан, у који је дијете родила, сједе — узевши јаје и ж

У горњој Крајини детињи зуб кврцну нечим гвозденим (најбоље је челиком) говорећи при том: „Ој, зубићу бисерићу! како ово гвожђе

’ то чине три пут“.¹⁴ У горњој Крајини новорођенчету измере уста концем пре првог дојења и тај конац завежу у мртви чвор.

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

Из вековне борбе они излазе нешто бројно окрњени, нестајањем у малим оазама у горњој Угарској, унијаћењем у Жумберку и исељавањем у Русију, али иначе у целини верски очувани, национално крепки,

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

вама, нашој новој олигархији и вашим девизним рачунима — наздрављам вашем тајном злату у Швајцарској и јавном у горњој вилици, вашим парцелама поред Дунава, вашим шумама, вашим барокним квакама, вашим саунама у којима се знојите, уместо

Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК

Перу Зарића ухапсио господин Секулић што је псовао власт, Јашу Андрића истукли, не зна се ко; Перу Мрвића јахали у горњој махали. Кажу, ниједне године није било тако лепо као ове. ЈЕВРЕМ: Боже мој, што ти је то кад се народ разбуди!

Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ

слојевима океана; дању мноштво џиновских медуза што се јављају у облику разно обојених желатинских маса и на својој горњој површини носе по један округао израштај који им служи као једрило за кретање по површини мора; те медузе уз своје

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

сиротиња фучија — мање или веће буре, у дну шире него у врху, које је с обе стране заднивено — а отвор му је на горњој страни хазна — благо; благајна, ризница хаир — корист хал — стање, прилика халал — просто, слободно, благословено

Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ

И окрепи ме да га слушам. Зваше се чича Мојсил Златановић. из села Каменице у Горњој Морави, испод Новога Брда. Врло је имућан домаћин. Има дивну своју земљу, прикупњењу и од дедова наслеђену.

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

оценом песникова положаја у савременој српској књижевности, и каквом оценом његова талента завршава Вук свој Предговор горњој књизи: „Но Лука се...

Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН

— Не, — одговори — него кад дође онај (брат), кажи да га зовем. — Он је, чини ми се, у горњој кући. Треба ли ти одмах? — Не. — Али после, као да се предомисли, брзо додаде: — Добро, зови га.

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

л. То су иста веровања као и у Чајкановићевом »Речнику«, са понеком друкчијом појединошћу — као, на пример, у Гружи и Горњој Ресави. При бајању против ветрова у Гружи три чесна б. л.

« (СЕЗ, 58, 1948, 356). У Горњој Ресави, »у Жидиљу, ако умре домаћин, да би зауставили умирање стављају у сандук умрлога онолико главица б. л.

У разним крајевима запажене су и различне друкчије појединости — као, на пример, у Горњој Пчињи при заштићивању од андра (које су сличне вилама): »Ако ко страда од андра, нема му лека сем да му оне опросте.

У Лесковачкој Морави на Ђурђевдан забадају се врбове гранчице у њиве да би жито расло високо (СЕЗ, 70, 383), а у Горњој Пчињи се забадају »да сачувају њиву како од града тако и од жена врачара (,мађосница̓) да не оберу род« (СЕЗ, 68,

Ради заштите у Горњој Пчињи људи се врбом и опасују: »да их не боле леђа кад у лето буду жњели« (ибід.). У Лесковачкој Морави в.

У Гружи (где се нове званице на славу позивају ј., СЕЗ, 58, 1948, 202, као што се тада у Горњој Ресави ј. позивају гости из других села ГЕМ, 25, 1962, 205) сечењу славског колача претходи обред с ј.

У Горњој Ресави (у Пањевцу) млада на поласку од своје куће скида са капије венчић од цвећа на коме је и ј. и спушта у недра, и ч

У Горњој Ресави, »кад неко умре па почетку године, из куће износе све семе« (верујући да тако отклањају опасност од неродне годи

на Ваведење, Велики четвртак и Ђурђевдан (ГЕМ, 42, 1978, 465). У Горњој Ресави (код Влаха) »онај који је истих година као покојник« носи у погребној поворци окићену ш.

Дебелица (брyоніа алба). Употребљава се у ђурђевданским вречањима; у горњој Пчињи њоме се опасују жене и ведро — »да би млеко било дебело« (СЕЗ, 68, 1955, 98), а у Лесковачкој Морави њоме се

на крају свадбе ломи се кумова погача, па погача старога свата, који одлази последњи (СЕЗ, 86, 1974, 431—449); у Горњој Ресави, у петак пред венчање, девојка из момкова рода меси ћутећи »глуву« или »мутаву« проју (која се износи по

Нарочито је опасно и стога забрањено сећи табуиране биљке; оне су у сваком крају одређене и познате: на пример, у Горњој Пчињи храстови (СЕЗ, 68, 103), у котлини између Битоља и Прилепа нека дрвета »крај цркава, џамија, старих гробова«

Ћипико, Иво - Пауци

да је без крви; лице набухнуло, блиједо као восак, и малоприје, кад се насмија, бијаше опазио да му фале два зуба у горњој рилици... Али што му то сада пада на памет? Баш сада када је провалија пред њиме! —Пустих ли тефтера и вјересије!

Доље, у доњој страни села, чула се вика и оштрији гласови жалба, који се примицаху горњој страни. Док наједном неки угледаше свјетло фењера и за њим поворку људи. — Гоне живину у јапнени днор!

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Избудише нас, рекоше да се обучемо и да дођемо у велику трпезарију у горњој кули. Слутио сам да ће се нешто значајно догодити кад нас покрећу из најслађег сна у глуво доба ноћи и кад већ не могу

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

То беше особита једна направа. Квадрант круга, сазидан из глачаног тесаника, а са полупречником од десет стопа. На горњој његовој површини, која је ограничавала шупљину круга, урезана је била лучна мера на којој се могло тачно прочитати под

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

Срба је већ био у горњој гимназији. Добро је учио али се није најбоље владао. Шваба и одлично учи и одлично се влада; али уједно истиче неку

Подиже се ранг Горњој Вароши. Брже-боље, прекопута, сазида кућу апотекар, и потуче ветеринара рекордно. Фасада куће два пута дужа, пред

матора, луда..” Сиротиња је жилава; а како и да не буде, кад на њој свет стоји. Пантелија је почео писати по Горњој Вароши писма и молбе, а Ната, сведавши „апсалутно” на релативно, сашила је неколико хаљина за одрасле, и читаву малу

Милина — ни прошлости, ни будућности! Две старости, две светиње. После осам дана брујало је по Кашикари и Горњој Вароши да је попа испитао другобрачног Мирка Бајића, и близу десет година старију првобрачну Наталију Рајић.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности