Црњански, Милош - Сеобе 2
Сенатор, са своје стране, признаде да би он можда и пристао да они иду, али не да мати Анина, госпожа Агрипина Богданович, која им тражи децу. Да децу врате у бабину кућу!
Једино биће које, уопште, није Трифуна слушало, била је госпожа Кумрија. Она је, у свему, имала мишљење супротно Трифуну.
А Трифун је слутио да није сигурно да ће се опет састати. Кад му се последње дете родило, био је осетио да га госпожа Кумрија гледа неким погледом у ком има мржње.
Чинило му се да га хиљаду игала боде у око. А да му у темену громови пуцају. Госпожа Кумрија слушала га је, у ноћи, како шкргуће зубима, и, мада супружници нису говорили, она му је, ћутке, додавала
Тај час је само њима припадао. Ни деца нису пуштана родитељима, кад седну за каву. Трифун и госпожа Кумрија хтели су, тако, да, бар једном дневно, припадају само једно другоме, својој љубави, својим успоменама, својим
Јединица капамаџије Гроздина, удала се за тог официра радо, а једва је преживела време, док јој је муж био у рату. Госпожа Кумрија била је рођена године 1720, а те године, кад се ова прича наставља, била је тек узела своју тридесет и другу.
почеше да се котрљају, по кући, као да су пилуле из апотеке митровачких фратара, којих је и у Руми, на вашару, било. Госпожа Кумрија плакала је, испрва, много, зато што нема деце, а после зато што их има шесторо, а слутила је да ће их имати
Биле су боје ћилибара, јако округле, а око црних зеница имале су кругове као да су крвави. Госпожа Кумрија стајала је право, високих кукова, истурених, лепих, груди, а корачала као да трчи.
те селидбе биле дозвољене, док су биле као нека грозница, која је обузела била сав диштрикт у Поморишју и Потисју, и госпожа Кумра била је за тај одлазак, којекако. Откад је то, међутим, било забрањено и опасно, она је плакала и спомињала децу.
Уверена је да њој неће одбити ни једну молбу. Кад би то говорила, госпожа Кумрија би се испрсила, као да ће да заигра полонезу.
Злато отвара и она врата, која ни лепе речи, ни сузе, не отварају. Сирота госпожа Кумрија, која се осећала још врло млада, сматрала је да је та помисао Трифунова, и Павлова, да се иде у Росију,
Ђурђе је имао обичај да каже: „Игра та, чим обуче чизму!“ Још веће изненађење било је за фамилију, кад је госпожа Кумрија, после петог порођаја, изјавила жељу да се и она јави у школи јахања, куд и остале жене официрске иду.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Тог дана, Аранђел Исакович понуди брату своју кућу у Земуну и предложи му да жену и децу склони код њега. Госпожа Дафина била се преселила у кућу свога девера.
А што се тиче брбљања да је она хрома на левој нози, она им показа обе ноге спреда и натраг, да виде. Тако се госпожа Дафина Исакович упознала са Земуном и Земун са њом. Никуда није излазила и много је плакала.
Пред Аранђелом Исаковичем госпожа Дафина стајала је често, уздигнутих груди и руку, очајно, над главом склопљених. Пред Аранђелом Исаковичем госпожа
Пред Аранђелом Исаковичем госпожа Дафина није ни викала, ни лењовала, лежећи на ћилиму простртом по патосу, нити је пред њим седела међу тим женама.
Изгледало је, као да му се никад на овом свету неће дати. Хтела је, просто, да је узме силом. Јер госпожа Дафина, дете читаве једне лађе пуне трговаца и среброљубаца, знала је врло добро о чему се ради. Њој се није журило.
За мужем својим огромним и тешким, кога је госпожа Дафина волела некад неизмерно и који је сад био тешко оронуо, остарео мада се каткад још чињаше, на коњу, снажан као
У потпуној тишини и полумраку, госпожа Дафина била се приближила уз решетку прозора, под којим је непрекидно пролазио шум воде, што је отицала.
Скоро непомичан, са укоченим и прикривеним погледом, чекао је да догори жижак, па да буде мрак. Госпожа Дафина, на једној високој столици, под којом су се виделе њене снажне ноге, у неранџастим чарапама и златним папучама,
Тако је било довољно да госпожа Дафина помисли на прве године свог брака, па да се пред њом подигну брда, гране што пупе, широке славонске долине и
Иза њих, све је било само једна непрегледна раван бескрајног, прљавог снега. Тако је мислила о мужу госпожа Дафина, изнемогла од плача, умало не заспавши опет. Трзала се тек од студени што јој се увлачила у постељу.
али ниједан није био тако тужан и тежак, као тај први дан њеног браколомства, дан влажан, хладан, са сивим небом. Госпожа Дафина осетила је и пре, неколико пута, колико је жена бедан створ, играчка, ствар у кући и гледала свој живот сасвим
радошћу матери у крило, али је исто тако брзо и остави, играјући жмурке међу шареним хаљинама што су висиле иза пећи. Госпожа Дафина убрзо увиде да нема шта тој деци да говори, нити има зашто да их гледа.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
још писао старим правописом и уносио многе старинске и туђе речи против којих ће се доцније одсудно борити (као: госпожа, примјечаније, чувствителан, сердце, сербски, нижајши, расуждавати, просвјешченије, вкус, чрез, битије, и тако даље).
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Нуто мога посла! За част и гоштење чиним људе невеселе!” Онда госпожа дома устане, целује владики десницу, говорећи: „Милостиви наш и свети госту, не частимо ми ваше преосвештенство толико
Ко би нас видио, не би рекао да смо ту дошли ручати, но смејати се. Кад ово престане, вели ми госпожа Ливи да ме је г[осподин] Л. весма фалио и да је похвала његова неложна.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
При томе су се у сижејном језгру нашла три лика у породичноме троуглу: мајор Вук Исакович, његова супруга госпожа дафина и брат Вуков, трговац Аранђел.
објаснити што га је једном угледао и Аранђел Исакович, и не у сну као Вук, него у очима трећег лика - госпоже Дафине. Госпожа Дафина је, одмах после прељубе с девером, пала у постељу, и из ње се више није дигла.
Но он се гасио заједно са на смрт болесном Дафином. На крају осме главе госпожа Дафина издише и, посве распамећен, Аранђел је тада - загледавши се дубље у њене очи са погледом који трне - видео „два
у лицу ~ Аранђел је жут; Вук је непосредан, пуст и расипан ~ Аранђел је хладан, прорачунат, тврдица, и тако даље. Госпожа Дафина, опет, има удвојен лик: према Вуку непосредна, страсна и немоћна, она је насупрот томе према Аранђелу лукава,
да су се голубови и раније појављивали: једном када је приказиван улаз у Аранђелову кућу у Земуну, кроз који ће проћи госпожа Дафина при усељењу, и други пут кад су из студеног Дунава извукли готово онесвеслог Аранђела и унели га у Дафинину
Понекад ти описи далеко сежу дуж текста. Тако, на пример, када се преселила у кућу свога девера, госпожа Дафина одмах је изабрала место поред прозора, да се ту сита исплаче после мужевљевог одласка на војну: „То место
се такође на реци, пуној муља, састаје у далекој туђини с гласоношом који му саопштава: да је умрла његова супруга, госпожа Дафина.
Уз то изгледа, бар засад, да претеже удео метонимије. Није, наравно, само госпожа Дафина својом сенком и бојом очију везана за жуту, мутну реку испод себе и плаво небо изнад себе.
Када би, рецимо, госпожа Дафина прозборила, она би свакако морала - ако се жели сачувати чисто песничка перцепција њеног ока, једнако као и
Па је тако лепа госпожа Дафина, с трагично вазнесеним ликом, чак и пред саму смрт заокупљена свилом и талиром. Али је зато код њих изузетно
315 Вербализовање је аутору остављено. Када се у четвртој глави иза сна тргла после прељубе, госпожа Дафина је - по закону психолошког контрастирања - у сећању угледала лице Вука Исаковича.
При томе се госпожа Дафина радо служи својим телом. И, занимљиво је, што је напетост већа, у тексту су понављања све учесталија.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
— Само ником — Но, но, молим, господичне и матроне, госпожа зато не може да разреши, јер је разговори ваши сметају. »Хи! Хи! Хи! ми знамо.« Знате, а јесте ли погодиле?
Ова, дакле, госпожа узевши по дужности бригу људе извештавати, приповедајући како је неки младић миромрсце и мирољупце оружијем напао, на
« Верујем. Међутим, уколико ова госпожа право има, тек ће се онда показати кад моја биографија опстојателно издана буде.
или жени по вољи, а како им се не свиди, они се раставе, и на овај случај муж мора узети девојку, а жена младожењу. Госпожа Мигрен: »То је земља!« »Молим, г. списатељ, је ли жена обвезана једног мужа имати, или — та ви ме разумете.
) »Ја би баш радо у месец ишла да видим како се ти мужеви с многим женама слажу.« Госпожа је хтела казати како се жене с многим мужевма слажу.