Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Већ ми каки смо таки смо, даду мени првенство, и одемо у Вољавчу. То је било августа 15. на Велику Госпођу 1805. — Божа Грујевић и секретар и концеписта, архивар, столоначалник и сва званија на себи носи.
Све је то у приправности било, и са радостију чекамо, да нам дође господар Ђорђе, да сутра на Велику Госпођу чинимо параде и церемоније. Истина биле би просте, али би нас Србе здраво веселиле; док пред мрак 14.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
О, анатема га било!... ђаволска посла! Напуним ти лулу, запалио бих. Шта ћу? Нема нигде ватре. Као упитао бих ону госпођу, ама опет не смем... Може замерити што. Док ти се она окрете, па мени: »Ти би, канда, ватре?
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
4. „НА МИР” Баш лицем на Велику госпођу Станко стиже дома. Све живо потрча из куће преда њ. — Јеси жив? — Хвала богу! — А ви? — Све је добро, богу хвала!
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Али га штака издаде и он се придржа за једну госпођу с кучетом и зембилом, која врисну и одскочи у страну. — Ту ти је отац! Чекај да му кажем!
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
ваше супруге, кол’ко ваша, баш ваша, чесњејши господин-Ћиро, што сте, то јест, ви, у своје време, изабрали госпођу Персу себи за супругу, а она опет васпитала госпођицу Меланију! ...
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Савка је била сада у гостима код сестре, но баш код куће није била; сестра је сваки час чека. Љуба је госпођу Јелку још девојком познавао, а и она је сада знала за његову наклоност према Савки, премда Савка још ни појма о томе
Љуба их види, али већ не хаје много, већ му се друга по глави врзе, али ипак шета се по пијаци, па наиђе на госпођу Јелку. Чини се као да је не види. Она га виче. — Господар Чекмеџијић! — Изволите — А, драго ми је!
— А ви изволите к мени са целом фамилијом. — Мило ће ми бити. Сад Љуба допрати госпођу Јелку у један дућан где је имала нешто куповати, па онда с њом у бирцауз, па их све у своју кућу допрати.
Откуд тако, господар-Церићу? — Нама је особито драго! Ми смо дошли, управо да кажем, да видимо госпођу ћерку, па ако је суђено . . . — рече чика-Гавра.
Дође вечера. При вечери није се ништа интересантно збило, осим што је Љуба са великом етикецијом служио госпођу Персу, а чика-Гавра фрајлу. Но вино је добро било, сремско. Мало се разгрејаше.
, у својој кући. Скоро ће бити у О. слава на свету Петку, онде се иде на водицу. Љуба инвитира госпођу Персу. Дође време славе. Уочи дана дође госпођа Перса са оцем у О.
— Па зар ми нећете ту љубав учинити? — За вашу љубав ’оћу, премда ми је тешко, јер ја никакву госпођу осим моје матере у руку пољубио нисам. — То је лепо од вас! Сад видим да имате наклоност према мени. — Још како!
Но, сад ’одите мало на страну да вам нешто шушнем, док није фрајла Паулина дошла. Сад чика-Гавра ухвати за руку госпођу Макру, па је води до других врата; нешто јој шапуће, да Чекмеџијић не чује. — Но, како вам се допада мој Љуба?
Чика-Гавра је седео преко од госпође Макре. Њему се очи мало засветлиле, често глади бркове и гледа на госпођу Макру. Она њега задиркује, он опет њу. — Ал’ је здрава ова паша госпођа Макра, — рече Гавра.
— Иди, торњај се одавде, ти и онако госпођу Макру сваки дан видиш, ал’ ја ретко. Зажелео сам се видети је. Кад је чика-Гавра Пинтерића истиснуо, сео је врло
Оде код госпође Макре. Она га лепо дочека и части га. После ручка поче чика-Гавра госпођу Макру напастовати да за њега пође.
— пут тамо и натраг пет форинти. „Кад сам ишао са чика-Гавром у Ј. да просим госпођу Персу са шилдгерехтикајтом — трошак двадесет форинти.
Африка
Са таквим људима стигао сам у престоницу расе Бауља. ГЛАВА ТРЕЋА ОБУКОХ СЕ У БЕЛО ДА БИХ ПОСЕТИО ГОСПОЂУ БЕДЕ, АЛИ МЕ СТАЗА ОДВЕДЕ ЉУДОЖДЕРИМА У ГОРЕ ОКО ЗЕГЕЛА.
Таман сам се обукао у најлепше бело одело којим ћу изненадити госпођу Беде, кад ми њен бој донесе писмо. Место у једанаест ја ћу у осам часова моћи поћи за Манконо.
варнице, иако на те потоке свакако силази звериње на појило иако моје бело одело — оно исто које сам обукао да запањим госпођу Беде — траве бојадишу, по грудима и плећима, јаким обојеним пругама, ми се враћамо само са два зеца, што је Швајцарац
Само сам видео госпођу Беде; она ме је уручила гну од Сен Калбра, овај ме предао Швајцарцу и његовом старијем пријатељу, а само ме је
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
(Пауза, ломи се и најзад диже главу.) Ви знате моју Лидочку? ПАВЛЕ: Вашу госпођу? АЉОША: Да! ПАВЛЕ: Чини ми се да сам је видео једанпут кад је долазила к вама на грађевину.
Предстоји вама и тежак материјални губитак. Ви сте узели госпођу Рину у уверењу да Марић није жив; ако се, међутим, њему досуди жена, то значи да је он жив, а ако је он жив, онда оде
НОВАКОВИЋ: Док носи моје име... МАРИЋ: Име? Не знам да ли за вас то значи што али за госпођу не! Носила је она и моје име, па ипак је имала своје нарочите погледе на морал; носи сада ваше име имајући увек своје
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
, с друге писмо К., значи „Софроније Кирић“. Враголан тај молер, намалао га да десни прст пружа на госпођу Соку, која је до њега, па онда у целој његовој дужини, са дугачким трупом, кратким, дебелим, кривим ногама.
Господар Софра позове госпођу Соку на „совјет“ у парадну собу. Седну, па господар Софра започне: — Знаш, Соко, имам с тобом важног разговора.
Онда још није било пароброда ни железница, а опасност велика сувим путовати. Дозове госпођу Соку, и сузним очима преда јој запечаћен тестаменат у форми писма.
Свирају „полонесмарш”. Шамика узме испод руке фрајла-Лујзу, млади Полачек госпођу Матилду, један калфа кнежеву кћер, други опет другу, и тако даље, па се шећу. Престану.
Онај исти дан дао је из Пеште донети два лепа букета од свежег цвећа, један за фрајла-Лујзу, други за госпођу Матилду. Катица неће ићи на бал. Већ осам година како не иде. Шамика им је успут на кратко споменуо зашто је у црнини.
Примети то Чамча, па замоли да се мало претрпи; сад ће он с једном игром завршити. Оде у кујну, доведе жену, госпођу Сару. Банда и публика већ знају шта ће бити и праве места.
, баш где је Шамика. Госпођа Лујза се распитује за Шамику, а Шамика за госпођу Лујзу. Шамика неће у посету, мисли замериће се Свираху, а радо би ишао.
госпођом Лујзом, пак једном приликом у кавани каже Шамики да би му мило било, и на част би му служило, кад би њега и госпођу Лујзу посетио. Шамика то једва дочека. Лепо се обуче, па оде код Свирака. Господар Свирак није код куће. Само госпођа.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Да нисте случајно негде видели мој џемпер? Нико ништа не зна о њему. Шта да радим? Молим госпођу Циганку да ми врати бар изгубљене мирисе. Џемпер може да задржи. ВИ Тражи се једна реч.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
Тражим, да полудим. СОФИЈА: Зашто ме ниси питао? МАКСИМ: Дакако! Да оставим сав посао па да питам милостиву госпођу, гди ћу што наћи. Ти да не дираш у моје ствари, јеси ли ме разумела? СОФИЈА: Опет морам да забележим што се троши.
Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА
ПЕЛА: (Она ме управо за њену госпођу држи). Ништа је то, срце моје. ПЕРСИДА: (Срце моје, шта је то?) ПЕЛА: Зар ти мислиш да се ја не могу сама обући?
Јест! Али ако Срети дође ћуд, па окупи батином? Охо, милостиву госпођу батином? То не иде, зашто би нашој госпођи досад била леђа као чивит. Боже мој, да нешто прођем обучена сокаком.
Персида, Стеване, куд вас је враг однео. Персида, ти! СРЕТА: Ха, ха, ха! Гледај ти ње, гди је малко налик на нашу госпођу, оће и она да дигне нос. Море, да знам да си као она, сад би те као печурку смождио.
СРЕТА: Требало би да је моја, али ево ушло јој у главу да је она милостива госпођа, гди млого на милостиву госпођу наличи. Неће да преде, неће да кува ћириш. (Преши јој песницом.) Чекај, палигорко, научићу ја тебе!
СУЛТАНА: Ух! (Тргне се.) Што не смем да га за косе шчепам! СТЕВАН: Бар ја нисам пијан. Ја знам да сам милостиву госпођу до каруца отпратио, и Глиша тера коње. ТРИФИЋ (на страни): (Дед сад, моја ћудљива Султано!
СРЕТА: Видиш, Пело, шта вреди Срета?... Ајде да пољубимо милостиву госпођу у руку. (Завјеса)
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Гледајући непрестано ону ташну у зубима пса, матори упита госпођу да ли њен кер можда иде у школу? — Иде, иде ... — прихвати дама штос, и не сањајући шта се иза брда ваља.
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
АГАТОН: Најбоље је да пређемо на тај разговор. АДВОКАТ: Би ли могли звати госпођу тетку? ДАНИЦА: Она је слаба, ако би били добри да пређемо тамо, к њој? АГАТОН: Па да, можемо тамо прећи.
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
Јер ово држећи, имаћете Бога као помоћника себи и Пресвету Госпођу Богородицу, и моју, иако грешну, молитву. А мене сада отпустите, владара свога с миром, да виде очи моје спасење, које
природе немоћ и умножење грехова својих, учини као и блудни син, оставивши доброг оца и господина, и блажену матер, госпођу своју, и благородну, нећу рећи браћу, већ господаре своје, и обнажи све безумљем својим.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Овде кад уљеземо, нађемо дома госпођу гди нешто од финога беза шије. По обичном поздрављенију рече нам да седемо; и она седне.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Једина она хтела је да задивљава друге. Та амбиција и жеља определила је и госпођу Лавоазије на ону делатност којом је стварно потпомагала рад свога мужа и улепшавала му живот.
Шта да чиним да се не обрукам пред толиким научничким великанима? Тиме бих осрамотио не себе самог већ и госпођу Лавоазије.
Но ако би могло занимати милостиву госпођу и Вас, поштована госпођо, каквим се проблемима бавим, не успевши још да их решим, радо ћу Вам о томе дати обавештења“.
О томе, историски важном, питању не зна се ништа поуздано. Зато се учиних неуким и запитах госпођу Лавоазије: „А шта му је то: природни систем?
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
моралне снаге и будило и расцветавало најнежнија осећања и најслађе снове, захвати и занесе наједанпут и чудно и саму госпођу Леђенски чим је, још усред оне пријатне опијености од утисака које је тамо примила, својом ножицом у црној свиленој
све то, и усред тога некад чиста и чедна, после пропала и некрива Каћенка, допадало се некако и дирљиво дражило госпођу Леђенски, опхрвану једним силним и необузданим наступом неодређене чежње за неком променом, за нечим новим што је
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Приметио сам да је овај наш разговор привукао пажњу особа око нас, а нарочито двоје старијих путника, једну госпођу и господина. - Што се плашиш за своје торбе? - рекао је овај високи чиновник. Ниси на дивљем Балкану, земљи лопова.
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
ЖИВКА: Хвала. Засад баш ништа. ПЕРА: И хтео сам да замолим госпођу министарку да ме не заборави. Ја ништа више не тражим него то да ме госпођа министарка не заборави.
– Па онда полагали смо велике наде и на Христину тетка-Дацину. Била је лепа и некако рођена за велику госпођу. И лепо је учила школе, али – помете се некако. Девети јој месец пао баш у време кад је требала да полаже матуру.
Да једна дама, рецимо, дискретно шапне оној до себе: „Ко би то рекао за госпођу Живку?” – „Шта, забога?” – да запита друга дама. „Невероватно” – да одговори она прва – „али сам поуздано чула ...
Кажем ја теби, а ти ми не верујеш. XВ МОМАК ИЗ МИНИСТАРСТВА, ПРЕЂАШЊИ МОМАК: Једно писмо за госпођу Поповићку, министарку. ЧЕДА (немарно): Дајте овамо. МОМАК: Наређено ми је да писмо предам госпођи у руке.
ЧЕДА: Слушајте ви, господине! Идите зовите овамо вашу сестричину, госпођу министарку, да пречистимо већ једном тај рачун. ВАСА: Е, то не може!
ИX АНКА, ПРЕЂАШЊИ АНКА (доноси писмо): За госпођу. ЖИВКА: Ко је донео? АНКА: Један шегрт. ЖИВКА: Добро. АНКА (одлази).
ЖИВКА: Па јесте, кад се с те стране узме. XВИИ АНКА, ПРЕЂАШЊИ АНКА (доноси писмо): За госпођу! (Одлази.) ЖИВКА (помирише (писмо). НАТА: Молим вас, дозволите ми да то писмо помиришем.
Петровић, Растко - АФРИКА
Са таквим људима стигао сам у престоницу расе Бауља. ГЛАВА ТРЕЋА ОБУКОХ СЕ У БЕЛО ДА БИХ ПОСЕТИО ГОСПОЂУ БЕДЕ, АЛИ МЕ СТАЗА ОДВЕДЕ ЉУДОЖДЕРИМА У ГОРЕ ОКО ЗЕГЕЛА.
Таман сам се обукао у најлепше бело одело којим ћу изненадити госпођу Беде, кад ми њен бој донесе писмо. Место у једанаест ја ћу у осам часова моћи поћи за Манконо.
варнице, иако на те потоке свакако силази звериње на појило иако моје бело одело — оно исто које сам обукао да запањим госпођу Беде — траве бојадишу, по грудима и плећима, јаким обојеним пругама, ми се враћамо само са два зеца, што је Швајцарац
Само сам видео госпођу Беде; она ме је уручила гну од Сен Калбра, овај ме предао Швајцарцу и његовом старијем пријатељу, а само ме је
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
(Леонардо улази.) А, Леонардо!... ЛЕОНАРДО: Светлости! И мило ми је, — Што те на овом кршном престолу, Као госпођу гора слободних, Са страхопоштовањем и оданошћу Којим ми твоје сјајне одлике Преиспунише душу прерано, — Што те у
Радошу, реци ко? Ако не они што нам дадоше Ђерку, онако дивну госпођу, Оружја, џебане, штампару, Ако не они, неће Арнаут! РАДОШ: И Цигане бих звао у помоћ, Само Латине — не!
Одох ви, браћо, погинут... ПРВИ СЕРДАР: Сад ћемо сви. КНЕЗ ЂУРЂЕ: Ти, Вујо, остај, Чувај госпођу — Чувај ми небо, сунце, Даницу, Мог ока, Вујо, чувај зеницу... Светлости! Душо! Јелисавето! Збогом!...
Да није само она!... Е, хвала теби, господе, Турци су; ено се чују сабље... Држ’ се сад, Вујо, чувај госпођу... вјештицу. (Капетан Ђурашко улази, а за њим устопце са голим сабљама Бошко и Богдан Орловић) КАП.
Ћипико, Иво - Пауци
И, како му се мисао већ налазила далеко преко мора, уобрази себи Марију накићену као госпођу, сасма друкчију од оне простодушне Марије.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
али кочоперни Лазарић изјавио је да му се девојка допада преко сваке мере, да је, „такво штогођ” желео увек за госпођу у својој богатој кући, и да је срећан што није „пренаглио” да се раније ожени.
Кажу да је изишао црвених очију. Сам је говорио: да госпођу Лазарићку може само више и више поштовати и волети, никако мање. Кад га је испраћала, рекла му је: — Дођите опет.
Господин Неруда баш је желео да му Павле буде ученик, али фрау Роза је одлучила за Шлемла, и за госпођу Друкер. — Аха! зна се! Госпођа Друкер не само да добро свира, него има и јеврејски нос, као и фрау Роза! Пссст!
Чајновића и његову госпођу. Хвалећи Павла, новине су хвалиле и угледну његову мајку, угледну грађанку за чије се име зна у свима добротворним
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Чак су нам поједини људи изгледали слични дотичним цифрама. Тако, на пример, окружнога начелника и његову госпођу сматрали смо као број 90.
Моја пета љубав била је једна глава сентименталнога романа, који није ни завршен. Заљубио сам се у једну госпођу, која је била двадесет година старија од мене, али је имала тако примамљиве јамице на образима, тако ситне, беле зубе
— Морали би знати, јер ја извесно нисам пропустио да вам то кажем. — Нисте ми никад казали. — Штета! Другу једну госпођу сам чак и уверавао да је то она али се не сећа можда, на што ми је она врло поуздано одговорила: — Не, господине, ја
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
силан цар Стјепане: „Ој, бога ми, вјеран слуго Лазо, ја не могу тебе оженити свињарицом ни говедарицом, за те тражим госпођу ђевојку, и за мене добра пријатеља, који ће ми сјести уз кољено, са којим ћу ладно пити вино.
Ал' ето ти славнога Лазара: када виђе госпођу Милицу, уд'рише му сузе низ образе; он с' обзире здесна налијево, те дозивље слугу Голубана: „Голубане, моја вјерна
жена не требује, у нас није кано у Турака, — снашица је кано и сестрица; ја на дому имам љубу верну, племениту Јелицу госпођу; а све би ти, брате, опростио, али си ми издр'о доламу, већ дај мене три товара блага, да искрпим на долами скуте“.
Та нека те турски цар не паше!“ Па отиде госпођи у дворе, па госпођу привати за руку: „О Јелице, госпођо разумна, или волиш са мном погинути, ил' Турчину бити љуба верна?
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Онде се већ и ожени, узе за се кћер некога Аранита храброга кнеза арванитскога, госпођу Анђелију. Те онде ш њоме роди то блажено дијете му Максима краснога.