Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Знам да ће нас испратити далеко, а још ако му не пође жена, можемо говорити гласно, са Гојком заједно. Ако ли она пође, морам се издвојити са Вељом.« Кад сиђе сунце близу брега, гости се дигоше да иду.
— Е па деде, за срећна познанства! подиже писар чашу, додирујући узгред, врло лагано, Љубичину чашу, а са Гојком се куцну другарски. Гојко испи па одмах виде да се и Пера и Љубица нешто смеше и гледају њега.
— Ја, па му директор опрости. Сад је поручник; Најзад се писар диже, опрости се врло пријатељски са Љубицом и Гојком, Љубици опет понови неколика извињења, рече јој да буде потпуно безбрижна, па оде весело.
изгледа лицу Веља се досети јаду, намршти се и као да и њега обузе лако дрхтање, али се он прибра брзо и погледа се са Гојком право у очи. — Јеси ли ручао ? — Море, какав ручак!... узвикну Гојко љутито и стаде скидати капут.
обојица страдасмо!... Ја зле напасти, мајко моја !... Писар, како се био залетео за Гојком, истрча у ходник и видевши Љубицу, стаде пред њом, дрхћући сав од љутине.
Стојан оде, а Веља стаде опет ходати, премишљајући о разним плановима, који му долажаху у главу. Са Гојком се већ није могло ништа говорити, он беше непрестано занесен, као изгубљен, посматраше све око себе суморно,
Министров потпис? — Разуме се, и своју тужбу познао сам... — Хм, добро, добро... махну он главом, пасе поздрави са Гојком и оде. XИИИ Љубица је сад непрестано правила такав инат Гојку, да се овај већ није смео појавити пред њом.
некако тако... ових дана. После пола часа за Гојком се затворише апсанска врата и зарђала реза шкрипну оштро... Гојко се осврташе око себе унезверено, дрхћући од страха
»Шта му је, по Богу, браћо? пита се чича у себи, касајући за Гојком и дишући тешко. Шта му би одједном!... Полуде, свете ми Петке!... Кâ да му је сестра, или ти жена...
Са Гојком је, нарочито у последње време, ступила у тако пријатељство и поверљивост, да овај сад стаде премишљати: како би било да
— А, ево нам младожење, прекиде Веља живахан разговор, и рукова се с Гојком. — Шта сањаш ових дана, голубане ?... Гојко, онако збуњен, још више се ушепртља од овога узвика, па стаде само
Уозбиљила се још више, али је некако постала, равнодушна према свему. Са Гојком се поздрави обично, као да су се пре два часа растали. — Где си ти летос био ?
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
А на Скадру на води Бојани, онђе бјеше Вукашине краљу а са братом војводом Угљешом и са братом Гојком војеводом. На Призрену, мјесту питомоме, онђе бјеше српски цар Стјепане а са сином нејаким Урошем.