Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
МАРИЈАНА У рано прољеће, кад опори жилави граб засвјетлуца првим озелењелим пуповима, ево је — однекле се звонко јави кукавица: куку-куку!
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
БОРАЊА І Сур детао у граб кљује, у граб кљује, поручује телеграфски, све кроз сиже: тек је душа зрнце риже. Праскозорје са Борање
БОРАЊА І Сур детао у граб кљује, у граб кљује, поручује телеграфски, све кроз сиже: тек је душа зрнце риже. Праскозорје са Борање црвенилом сноп оджање
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Потом упита ону што има грабову гранчицу: шта јој је у њедрима, а она јој одговори: — Граб, да грабе и мене и тебе и ту што гледа про тебе.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
ЛОЗА 26 ВИЊАГА 26 ВИСИБАБА 27 ВИШЊА 27 ВРАТИЧ 28 ВРБА 28 ГАВЕЗ 31 ГЛАВОБОЛКА 31 ГЛОГ 31 ГОРУН 34 ГОРУШИЦА 34 ГРАБ 34 ГРОЖЂЕ 35 ГУЊА 36 ДАН И НОЋ 36 ДАФИНА 37 ДЕТЕЛИНА 37 ДИВИЗМА 38 ДИВЉАКА 38 ДИВЉА ЛОЗА 38 ДИВЉА РУЖА 39 ДИВЉИ
нарочито М. Мурко, Даѕ Граб алѕ Тіѕцх ‹Wöртер унд Сацхен, ИИ› Хеіделберг, 1910, 86 ид); ђурђевски колач меси се ћутећи; за остале колаче ствар је
БУКВА Буцхе (фагуѕ ѕілватіца). Буква. У религији буква нема тако важну улогу као, на пример, храст или граб, али је ипак и она имала известан значај.
У ркп. иза овога у загради: (»Монтаг деѕ Раѕенернеуернѕ« в. Мурко, Даѕ Граб, 89). На томе месту (у студији Даѕ Граб алѕ Тіѕцх, Wöртер унд Сацхен, Хеіделберг, 1910, Банд ИИ, 79—160) М.
У ркп. иза овога у загради: (»Монтаг деѕ Раѕенернеуернѕ« в. Мурко, Даѕ Граб, 89). На томе месту (у студији Даѕ Граб алѕ Тіѕцх, Wöртер унд Сацхен, Хеіделберг, 1910, Банд ИИ, 79—160) М.
ради оријентације, М. Мурко, Даѕ Граб алѕ Тіѕцх, 89) момци и девојке плету венце од в. младица, п кроз њих се љубе и побратимљују (Вук, Рјечн., ѕ. в.
отклања перут и красте на глави, и употребљује се против болова у крстима и грудима и против губе (ГЗМ, 4, 144). ГРАБ Wеіѕѕбуцхе (царпінуѕ бетулуѕ). Граб. Реч је прасловенска. Г.
ГРАБ Wеіѕѕбуцхе (царпінуѕ бетулуѕ). Граб. Реч је прасловенска. Г. је у старинској религији морао имати велики углед, али који је данас избледео. Г.
од нега прави и Маібаум ‹= мајско дрво›: у Крешеву (Босна) уочи Ивањдана наложи се ватра; после се у то огњиште усади граб, који девојке оките цвећем, и он покаткад ту стоји преко целе године (ГЗМ, 6, 1894, 387). На Биљани петак наломе се г.
Али има докумената по којима изгледа да је г. доиста имао божанско поштовање и могао бити фетиш. Село Граб у Херцеговини названо је по једном великом г.