Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
тога осилио и од султана отцепио, и сав пашалук видински под своју владу узео, нити је што цару давао него све себи грабио. Сви ти бегунци зли и гори код њега се скупе.
Теодосије - ЖИТИЈА
и старац се некако чудан показивао, јер као што је у свету прво правдом и вером, милостињом и милосрђем према ништима грабио царство без труда, тако се показа и у вршењу подвига као лихвар.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Док је он грабио узбрдицом, оне су ишле за њим, на извесном одстојању, шапућући забринуто и крстећи се често, држећи се месечине и не
опет пун перја и свилених трака, привезаних за грудњак од овнујске коже, Исакович је, полегавши скоро по врату коња, грабио, преко бедема, на главни трг у граду.
Још увек уверен да ће се одселити са децом и својим слугама тамо, грабио је да овако, несметан, још једном промисли како је то једино што га може спасти од свега тога, неизмерно бедног,
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Натоварен као парип, дурашно је грабио друмом у сусрет новом газди и новом свецу заштитнику. Дјед је разњежено пратио погледом своје духовно „чедо“ и
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
са паметним очима, одморан, осећајући на себи свога газду, како на њему слободно и стегнуто седи, ситно, весело је грабио и промицао. Већ је близу зора. Мрак се губио. Около, иза равница, кроз магле, већ су се оцртавала била.
Краков, Станислав - КРИЛА
Ту је мушки жедно грабио женине усне. Потом су гледали дуго мозаике на којима се благо смешили анђели, и заштитнички ширио руке Свети Димитрије.
Ћипико, Иво - Пауци
— Запливаћу к чамцу, није далеко! — рече жупнику, који је на плиткоме сламнатим шеширом грабио море и циједио га на главу. — Не иди! — озбиљно ће жупник. — Осоран је и насртљив; видјећеш, изгрдиће те...
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
„Но мој драги,“ он му рече, „Ко толико блага стече, Непоштењем он је, знај, Заслужио цео сјај! Грабио си што си могô Сјајних слугу имаш много; Та ти, море, сêд и стар, Боље живиш него цар!
И где се кренуо сада? Он јетко одмахну руком и назад окрете селу, Чудећ се самоме себи и своме ружноме делу. Он је грабио нагло и згурен мислио тако, Набивши на главу гуњче, јер пљусак осу се јако, А ваља подуже ићи.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Стриц је шутке грабио напријед, док одједном као да се нешто досјети, па презриво пљуцну: — Их, Маричине јабуке! Дала ми је само једну