Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
преживити јошт који дан док буде божија воља, с ови језици што ми је бог дао те сам научио, могу у многи лепи мести и градови у Европи поштено и спокојно живити.
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
већ до рамена кроз разливена гацамо блата; ни из небеског блеска ни из чамца нико нам руку не пружа; тону градови, планине, тону цркве, за прамен магле дављеник се хвата.
Африка
И споменици су џиновски црвени мравињаци, тврђаве милиона термита, живи градови са торњевима и кулама, видни још издалека.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Чинило ми се да стојим под водопадом. Затим сам запловио. Око мене су пролазиле чудне земље и градови обојени у црвено. На улицама није било људи.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
У диму, изнад закрпљеног столњака у »Балкану« , градиле су се куле и градови, осипали се у прах и пепео дворци и задужбине; лишће је прекривало камене некрополе испод којих су спавали ишчезли
). Ево. из пепела пепељаре на мом столу, из њене пепељасте дубине, почињу да ничу полусрушени градови кроз које трче дечаци. Играли смо се заразе — наше игре биле су болест! Шугавац ће нас гонити, а сви остали ће трчати.
Чему путовати овако далеко када је све исто? Свугде је све исто. Само се кулисе мењају у овој старој драми: датум, градови и музика. Далеко си забраздила, Жужи!
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
ДОКТОР: Познато вам је, да је у Цариграду све у највећем непоретку, који (непоредак) престолни градови захтевају; улице су пуне ђубра, премда има и шибајуће изворе.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Муте се боје бистрих вокала. Језик је мућак - блескање кала. Градови хукте. Гужвање, руља. Сметови смећа. Навире квареж. Витла се огањ сумпор куд куља. Ритмично раде тутњава, палеж.
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
ТУРСКА К'о изумрли давно преда мном градови леже И мирна, убога села. Са мрачних домова њини' И древних, камених платна, вињага густа се вије, Ил' шуми на
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
ЗЕМЉА ЈЕ УЗАВРЕЛА ... „Народи ће се закрвити и на земљу ће ударити голема сила. Села и градови ће горети... Мајке ће лудети, гледајући како душмани кољу децу њихову... Опустеће поља и њиве...
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Зар сам то ја, што упаљеним погледом спржим, сав тај свет, куда више не могу да се вратим? Да ли тела, мили градови, или сени, то дрхте, у слабости сна и жуди руку грубих?
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Један иза њега отвори »преглед садржине«, па разгледа и шапуће у себи: »Ханзански савез... ха, знам... немачки градови Хамбург, Бремен... Даље... Хабзбурговци... знам... Рудолф... чешки Отокар... војводство Аустрија... Затим: Швајцарска..
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Што се хвалиш градом и господством — сви градови што су до нас турски, јесам ли их опсуо мраморјем, те нијесу за људе градови но тавнице за невољне сужње?
се хвалиш градом и господством — сви градови што су до нас турски, јесам ли их опсуо мраморјем, те нијесу за људе градови но тавнице за невољне сужње? Бич сам божи ја сплетен за тебе, да се стављаш што си урадио!
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Он није одређен да у пустињи живи, него у миру у градови и у сели међу људ’ма и женама; и човек, будући од тела и крви, како га је бог створио, ако није ожењен, у великом
Всегда о ови градови читати и слушати, ови[х] просвештени[х] народа књиге у рукама имати, а њих воопште не познавати и њи[х]ова пресловута
дуката, које ја нисам имао из узрока, што, надајући се да ће ми на јесен откуд год новци доћи, ходао сам по најлепши градови у Саксонији - Дрезди, Алтенбургу, Цајцу и прочим.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
— Продај га, па пођи у свет. Много је других градова... — Шта ће ми други градови? Довољно је мени моје двориште, мој ђерам и мој орах!
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
— Уједињена да, али срећна — то је питање. Уосталом, на страну то да ли би они самостални градови пропали или цветали, нестали или нашли начина да свој повољан положај очувају и своје напредовање ипак наставе, има
Ћипико, Иво - Приповетке
Из пароброда ушла је у жељезницу, и наново изишла, а да се ничега није одвојито сјећала: села и градови, поља и море, — све се изједначило у њеној глави.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Падни, снеже; падни, снеже, По градови и по сели, Нек’ се нашем сузном оку, Нек’ се Божић барем бели. Падни, снеже; падни, снеже, И завеј нам
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
Простор и време између свега што бива Безгрешним говором превазиђе у светлости Кад горе градови у самоодбрани. Он је звезда над празнином говор који открива Здробљено сунце подземља као живу у кости.
Петровић, Растко - АФРИКА
И споменици су џиновски црвени мравињаци, тврђаве милиона термита, живи градови са торњевима и кулама, видни још издалека.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
“ — а бреме налажу. Серпске моје границе и земље ридајут что храбри ми витези туд не пројезжајут. Разорени градови сви пусти већ стали, куле бојне српске све и дворови пали.
Гди Душанов златни век Што чудеса створи? Све прогута Косово, Оде српска слава, Гди су били градови, Сада расте трава. Косово, црно поље, ти Срба друже неверни, Кому цветом цветаш, ком’ ли се ресиш тако?
Црни слови неизгладни На гробу јој натпис режи: „Овде Српства мајка лежи, Од синова убијена. 14. Питаш гди су градови, Гди су царства многа, Куд толике престоле Судба врже строга?
Ћипико, Иво - Пауци
' Па се као замисли, и упре прстом у чело: — Овдје се мора човјек насилу оженити... Блажени велики градови! — Дакле, чекаћемо док стари Анте дође! — рече стари замишљен. — Дакако! — А не би могли и без њега?
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Дакле, све саме згоде, чудесни крајеви, богати градови, свакојаки плен. А шта је, у ствари било? Биле су досадне сипљиве кише, ноћи у мокрим шумарцима под дрвећем са којег
Сви северни градови у нашој близини непомични су и у миру, посаде су тамо. — Који градови? — Па, Парамун, Субјел, Злоступ, Козјак, Борач,
Сви северни градови у нашој близини непомични су и у миру, посаде су тамо. — Који градови? — Па, Парамун, Субјел, Злоступ, Козјак, Борач, Брезница, Честин.
Отворише се преда мном призори узбудљивог скитања: нови далеки предели иза модрих гора, непознати градови и друмови, изобиље јела, пића и податног женскиња, али и мрцварење дугих путовања, отечене ноге од пешачења, снегови,
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
1889. ТУРСКА Кô изумрли давно, преда мном градови леже И мирна, убога села. Са мрачних домова њини И древних, камених платна, вињага густа се вије Ил' шуми на висини, И
Ниоткуд живога јава, Изгледа као да живот у миру дубоком спава. Само облаци тавни, кô црни градови неки, Покрише огњени запад.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Паланка је вечна форма људског друштва, вечна и свугде присутна. Велики градови су састављени из многобројних паланака, великоварошка гробља из паланачких гробаља.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Храмови, палате, градови, шуме од намолованога платна; круне од хартије, одело од лажнога злата, мачеви од дрвета; и лажне сузе, лажни уздаси,
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
су испод ње брда са снежним кабаницама пребаченим преко леђа, шуштале степске траве, венцима светиљки искрили градови, текле реке. А какво је тек море било! Капљица није могла да одвоји поглед од његове плавети, његовог сјаја.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
У томе правцу веома снажно је утицао и расцеп између града и села. Градови су били средишта турске државне управе и занатске привреде (која је служила, углавном.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
МРТВИ ГРАД Та еда Римљани нису гинули бијући им Јерусалим и преузимљући сву ону земљу с градови? Та она земља бијаше се усмрдила од, многих лешина људских!
Ако не они, а оно други који народ са страна ближих издолази, те опет напуни се вилајет и градови се поправе.) ИНДИКТ СЕПТЕМБРА То је постало понајпре од Римљана започетак лету од овога месеца.
А у оно доби, јоште није било тих топова ни кумбара, а ни пушака, чим се градови бију и садања војска, него исто које стреле, праћке за хитање камења, сабља, копје, топуз и тим прилична; овнује главе
И осташе мања господа, јерно по кнезу Лазару и земљу већ своју с градови погубише. И тај отац Максимов Стефан врли на гласу витез бијаше освестан, мудар и јуначан ешкиле, фришко се окрета
А о који божији путови, ништа одвише штоно ће их Бог питати за то, не знају упраљати ш њима. Са своји сели, с градови, с миљкови, о земљаном рађењу, о храни и одевању се господскому имаду свакад и врло постарање.
господи за то крошто они сиромаш и своју им рају и децу не пустају преда се свакад излазити него по каштиљи, по градови и по својих полата затварају се како гробови и стражу своју пред вратми држе да нико не може без врло мобена обихођења
И со томе по земљи благо и свако имање од човека до човека преходи, једним нестаје, други га достају, градови и велики домови се собарају, села, вароши се харају, ватра их жеже, господа и спахије своју ирају муче сваким послом и
првих занаџија давно би сва мајсторија пропала и укинула би се; помало и сва би земља запустила и сронила би се да се градови и домови изнова не попраљају ни се покрпљају.
У ВОЋЊАКУ ОБРАТОМ ЧАРДАК Рад тога и земља је ваша запустила, ваша села и градови и цркве и манастири ватром попаљени, а вашу земљу пред вами туђини једу и бирлују шњоме.
А што је год његово то је и твоје. Исто поћи за њега и све ће твоје бити: и благо и господство, земље и градови сви... Зберите сви скупа своју мисао! А најпосле, ако тко дочује ако ли не слуша, мања му хар о томе!