Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Дођу градска деца са веселим плеском, Драже га, и јашу, и засипљу песком, И бију га својим пушкама од зова. Док он мирно гледа
ЦАР Цео дан сунчани звоне бучна звона, Сва је Призрен градска отворио врата, Кад јавише трубе да из Авињона Стижу поклисари, три папска прелата.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Слушали су о томе како се здравим уснама исише змијски отров из ране, али догодило се да су ти студенти били градска деца и да су им од сланог ветра са висоравни биле испуцале усне — нико се није, дакле, усудио да исише отров, него
Заслепљени сунцем, стоје као опчињени, ошамућени и сапети у своја градска одела, у пределу где им је познат једино аутомобил, а та блистава лимена справа изгледа као да је пала с неке друге
Матавуљ, Симо - УСКОК
Сви се замислише. Два-три пута заусти Приморац да њешто рече, али се савлада. Гломазна градска врата отворише се и одонуд јурнуше сточни трговци, пиљари, факини. Велики дио народа с пазара крете се у град.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Одмах царев син да слугама да носе шта треба, па пође пред њима у град. Како они на градска врата, а дванаест страшних лавова скоче да их све растржу.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Дешава се, за ледих септембарских вечери, кад прореди се градска бука, раштимована и тандрка ва, када се примири то шкрипаво шклопотање, да свратим ту и да заседнем за неки од столова
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
благо васељена нема, Лепршнуће крилом у оближњем гају Слепи миш, последњи што се на пут спрема, Па док из даљине грми градска јека И забаве пусте што низе човека, И бучно веселе тајанствено хуји, Запеваће негде скривени славуји, И природа цела
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Нас носи судбе мала, трошна љуска. ОДБЛЕСЦИ У Дунаву се стари град огледа: Опале куле, црна градска платна; У њима прошлост изумире блêда Што к’о сан чили, отмена и златна.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Женске му их узеше, па стадоше прегледати. Било је ту насликанијех животиња, кућа једна градска, стабала и једна женска у црногорском руху. „Стана, богами!... ово си ти!“ рече Јока зачуђена.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Одмах царев син да слугама да носе што треба, па пође пред њима у град. Како они на градска врата, а дванаест страшних лавова скоче да их све растржу.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Па док из даљине грми градска јека, И забаве пусте што низе човека, И бучно весеље тајанствено хуји, запеваће негде скривени славуји И природа цела
Ћипико, Иво - Приповетке
Изишавши кроз градска врата напоље, осјети се као и увијек слободнија, и нешто се у њој преокрене, одахне. А вечерас је и живља, окретнија;
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
У оквирном су делу соко, градска врата и девојка вратарица, а у средишњем су делу сунце, месец и звезде у које је девојка одевена: Високо се соко
А имају подједнако три стиха и три мотива или слике. У оквирном су делу соко на небу, висока градска врата и жена која их чува.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
За марву је само поље, бунар, извори, Где падају с хуком у тавној гори, Гди птичице поју, ехо говори. Ено, драги, градска царска палата, Ено на све стране куле от злата, Прама граду равни Шанац при самој води, Славни Град са планином, са
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
радове њине, Тукући стрелама оштрим с капија и висине Јер мноштво лествица дугих спреми се још истога дана, Да се на градска платна удари са свију страна. Ноћ миришљава сађе и месец небеса краси, Кад се с обала Ганга весели зачуше гласи.
Већ коњаници први у трку бацаху стреле На градска гвоздена врата, на платна и куле беле. Но силна Брамина војска још страха и плашње нема У опсађеном граду крвави отпор
Одбрана задрхта градска, јер тавни облаци дима Покрише, у часу, небо и сунце огњено њима. Кô страшан, огроман језик, пламен се под небо
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Кад ујутру јутро освануло и градска се отворише врата, тад ишета царица Милица; она стаде граду код капије, ал' ето ти војске на алаје: све коњици под
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Не даде им се у руке. И ништа му не могоше учинити, ако и чуваше затворена градска с гвожђем окована врата да не утече.
Допаде он на врата, искрха и изломи диреке, засовнице и катанце све здрузга рукама око поноћи. Узе градска врата на своја леђа, заслони се ш њима, да га не могу стрељајући за њим устрелити, измаче између њих, оде к планини,
им и пресвете Богородице с надгледањем, врло се обснажаше и сви осташе весели да скачући стрчаше доле с башчи и сва градска врата што бијаху засута са земљом изпоотвораше их.