Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
ПРАСКОЗОРЈЕ НА ЈЕЛОВОЈ ГОРИ Кров кукуриче, гракће храст, гуче буква у којој ће до подне бити поноћ, ускоро свуда уокруг цвркуће дрвеће, ко сенка млека преко
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
” Неко га удари у слабину. Он се трже и погледа. — Устај! — виче Суреп, јер то он беше. — Зар не чујеш колико гавран гракће?... Он чу збиља грактање из дубине дубраве. Погледа око себе: све беше на ногама.
— Је ли оно прави гавран? — упита стрепећи, јер грактање гавранова не слути ништа добро. — Није. — Ја, ко гракће? — Пријатељ... Јавља да се спрема потера и да нам знају даник — рече Јовица Нинковић. Харамбаша је седео и премишљао.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Још није ни ушао у авлију, а већ гракће на мог дједа: — Јеси ли жив, Раде, стари мој парипе?! Види га, види. Ихи, почело је!
— Зато је Аустрија и пропала што је почела да харчи скупе ствари. — Па и Нијемац је пропао! — гракће Рожљика. — Него, дедер ти, ово нам је посљедња трговина, учини роду глас, поштено плати.
— Дај, болан, оставите човјека на миру, шта вас брига куд је он пошао. — Брани га, брани — гракће Бачкоња. — Исти си као и он.
Ништа се ти не бој онога тамо чике, њега ћемо ми вечерас: кољ-кољ! — Лијепо ти васпитаваш омладину! — гракће командир. — Дедер, гукни још нешто.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Брда и брегови црне се и непомично оцртавају. Цела је земља влажна и мрка. Покаткад пролети јато гавранова, али не гракће, већ само шушти и брзо се изгуби у мрку даљину и маглу. А магла се полако и развлачећи диже... Јесен. Да, да!
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Недело блага, биљко тишине, јеси ли жива? - Петак се мути, Уторак гракће, клица гњилине Суботу шарка, Среда већ жути, клеца Четвртак - замор га хвата.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Јутрос, од Сурчина до Врчина, Гракће распаднута помрчина — Вране, ко нарикаче изнад рака, Црне су јер су пуне мрака.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Пссс! Наш кулаш! Наш кулаш! Наш кулаш! — гракће гавран у лету. Отићи ћу — чак, чак, чак, и доћи ћу — сад, сад, сад, док попијем — каву, каву, каву!
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
Понеку чавку видиш гараву Где густом маглом гракће храпаво И мудро куша очи упале: „Мртав је, мртав!“ трулеж казује Што и свечева моћи немоћне Са нечистотом пуни
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
И ти си мумија једна, тело без духа свог, По теби павит се шири и гнусна змија се краде, И гавран суморно гракће с каменог врха твог. Крај влажних зидина твојих гомиле камења стоје И урна бачена лежи...
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
и кад је строга; обе другарице невољна дечица — Сока је боље чула оне правичности и истине које живот не прича него гракће. Кад дете има моћ да осети своју егзистенцију, и да према томе фиксира тачку гледања, ту нема ни молби ни команде.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Долећеше два врана гаврана од Косова поља широкога, и падоше на бијелу кулу, баш на кулу славнога Лазара; један гракће, други проговара: „Да л' је кула славног кнез-Лазара? Ил' у кули нигђе никог нема?