Црњански, Милош - Сеобе 2
Францеска коњица употребљавала је и гренатире на коњу. Маневар, прилаз, касом, затим сјашу, па бацају гранату. Павле је нагињао хунгарском, и сирмијском, методу. Олуји, јуришу, сабљи!
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
— гракну Рожљика. — Имам ја управ нешто за тебе, само да добро платиш. Рожљика донесе из амбара велику гранату од хаубице и поднесе је свом пријатељу под нос. — Јеси ли је видио, а, колик добро прасе.
— гракће Рожљика. — Него, дедер ти, ово нам је посљедња трговина, учини роду глас, поштено плати. Калајџија прими гранату у руке, одвагну колико је тешка и преко срца рече: — Седам банки, више не вриједи.
Рожљика брже-боље граби гранату из његових руку, као да би купац могао побјећи с њом, и урла: — Рђо над рђама, овдје има најмање двадесет кила чисте
— Петнаест кила, нема више — трезвено, апотекарски каже Мулић и опет узима гранату да је још једном измјери. — Па да, петнаест, уврх главе осам банки. — Ех, што ти је Циганин!
— Боже мој, што ти је сељак — отеже калајџија мирно, сањалачки, као да чита из књиге. — За једну своју шугаву гранату он би рад био, вјере ми, да му ја читаву појату начиним.
На, ево ти је џаб-џабе, носи је, наједи се! Силовитом кретњом Рожљика просто угура гранату у Мулићеве руке као да пуни саму хаубицу, а затим пљесну длан о длан као да их чисти од прљавштине. — Ето ти, готово!
тренутку и он бар нешто жртвује за свој златни калајџијски занат који бесповратно нестаје, он презриво пљуцну на гранату и диже је поврх своје главе.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
У висини, једна половина артиљеријског метка претварала се у шрапнел, друга половина у гранату, на земљи. Рањеници тешко умиру од пушчаног метка. Од артиљеријског брзо.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Топови такође слабо раде. Један турски топ с виса сваких десет минута шаље по једну гранату која увек прелети високо нада мном и удари тамо негде доле у поток.
Кад су се Турци у рову већ спремали да груну, наша тешка батерија с Рујевице посла једну гранату у стрељачки ров, где су били Турци. Метак је управила срећна и вешта рука простога народног војника.
— Не знам, ја сам после дао оставку — рече отац М. — и додаде већ из даљине: — Би ево ово — показујући руком на гранату која је гудила ваздухом.1) XІВ Алексинац 18 авг. у среду вече, 1876 год. Јадни мој дневниче!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
да му човек све опрости... Бугари му чак и име знају. Узме он ону велику гранату, и на њеном крилу завеже дашчицу, где напише: „Поздрав од Косте“ — и груне. Помлати Бугаре... Псују га на сва уста...
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Они послужилац дода гранату и тури је у чељусти цијеви. А она’ нишанџија тад затвори па повуче за ручицу, а ручица поћера пијевца, а пијевац