Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
коњске и људске мокраће и газе завичај; и пламте још амбари пуни жита и мишева; некошена трава, труне грозд на грани, зрно у махуни, а пет сељака, забачених глава, лежи, у хладу јабука, и спава.
Кад би макар преживели могли после битке скувати у шлему шачицу пасуља, јадикује војник, пушка му виси о грани, шлем се пресијава у блистању ветра, војниче, пљуни у шаке, узми ашов, замани, и копај своју блиску будућност,
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
ОМОРИНА Препукла земља жедна вапи, Од Илин-дана огањ пржи; Корито речно празно зјапи, Једва се лист на грани држи. Ни дах да пусти шума не сме; Вече; зрак препун слепих миша; Жабокречина пуна песме...
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Кад мало после, а оно није гавран него Шаца под јоргованом плаче. А поред њега, на једној грани стоји њихов Гага, стари гавран, онолики колики и јесте, па и он тужан јако опустио крила, па само ћути, па и он гледа
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
На багрему, испред цркве, на највишој сувој грани, љуљао се лако, еластично и дрско један црн, огроман гавран и кидао неко грдно црево оне лешине из десетог стрељачког
Црњански, Милош - Сеобе 2
Наслутио је шта баба хоће да му каже. Није једна веверица, у шумарку иза његове куће, верала се, за лешником, на грани. Многе су долазиле и седеле на свом репу. Чинило се, каткад, да мора бити да су на свету безбројне.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
- И ти се ниси обесио? - било је све што ми је рекао кад смо се срели. - На твом месту ја бих већ висио на некој грани!
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
С дететом он разговара још од колевке, нежно, матерински: Таши, таши, танана, Ево једна грана, А на грани јабука Као молована. Долетеће птичица, Љуљнуће се грана, Отпануће јабука, - Дигнуће је Ана.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Јоште путник туда Ногом лаком оди, Стазица кривуда, Поред липе води: „Ој тиче умилно, Што на грани стојиш, Окле тако силно Срце мени својиш? Да ли одозгоре С неба амо дође, Да ли мимо дворе Моје миле прође?
Ој сунашце, још ми једном грани, О мој данче, још ми једном свани, Ој зорице, забели, забели — Ал' узалуд моји труди цели, Клону тело, клону цела
(ЊЕНИ ЈАДИ) „Сини, зоро, бела, Сини, слатка селе, А ти, сунце, грани Кô никад доселе! Та данас ће, данас Драго моје доћи, Брже, драги, брже, Дане ми у ноћи!
82. На западу увек седај, На истоку увек грани: Ао побре, само гледај, Докле ми се попишмани, Па љутито једном зађе, Никад више не изађе! 83.
Ал' сад Ала мени даде лека.“ Па нож гледа, нож у руци сева, Дивља Ајка на њ'га се осмева: „Бежи, ноћи, а грани сунашце, Да јој тиснем ножа у срдашце, Да отурим што ми сунце брани, Ала, брже свани и задани!
(6) Но сада само, брате драги, чуј. Ја евовде стаја, као сада, На овој грани певаше славуј — Тако слатко, тако близу пре никада. Ја слуша пун умиља. — Ал' чуј Од лагани ка мени одзада.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
(Крепко пахне тамјан из приклона.) да се речи чамом не учаме, перунико, грани с балдахина! Сентандреја, Іріѕ флорентина.
У печат бола док се грб уплете, још једном грани, бивши сунцокрете! У слепих пчела мрачно кошничиште глухота сукне, обруши се мукло.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
“ — рече му Рудар и пијук диже. Ловац кроз таму иде без гласа гдје шума бујна до неба стаса. Ту птица рајска на грани спава шарена репа ко дуга права. „Ех, то је поклон за малу лијеп!“ — прогунђа Ловац и зграби реп.
“ „Невоља нас иста здружи, хајде с нама, корак пружи.“ Иду, иду, кад на грани, нешто чучи, море мани, ни у сну се то не снило: страг лепеза, напријед шило!
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
ПРОКА: То сам ја. АГАТОН: Ти? ПРОКА: Јесте, јер ја сам Микин син. АГАТОН: Е, ако си ти то што висиш о овој грани, онда да знаш, на ниске си гране спао. ПРОКА: Ето, зар то није јасно као дан? То су документа, брате!
То су документа, брате! САРКА: Ако је по томе, Проко, висим и ја ваљда на некој грани, а не само ти. ТРИФУН: А како би било да нам Агатон прво објасни по чему је он тако близак род? АГАТОН: Моје се зна.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
251. Сова сједи на букову пању, Виш’ ње ор’о на јеловој грани. Сова орлу тихо бесједила: “Иди, орле, не намигуј на ме; Сад су људи чудновате ћуди, Пак ће рећи, љуби сова орла.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
омиришеш је па приђеш шептелији, загризеш онако на грани, па осетиш како ти усна за усну пријања а кроз грло пролази сама медовина.
Наступила је поноћ. Петли су своје учинили, па се опет шћућурили на грани, уз какву коку, а поноћ је отпочела да царује... Чује се већ громовити аваз дрекавца...
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Палцем је врело сунце у леви образ куцка, Опипава јој пулс, обилази је полако, Виси јој над главом, о грани, као мешина вина. Предвече, одлазећи низ пут, оно јој шапуће: „Бако, Буди без бриге, живећеш најмање сто година.
Уз поток, башта још необрана, А већ три дана пада слана. На вршној грани јабука оста: И без ње, свега бејаше доста. П.П.П.П.П.П.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Ретко као бела врана. Сед као овца. Сиромах као црквени миш. Слабо као сврачији мозак. Слободан као птица (на грани). Смели се као мрави на главњи. Смео се као прасе на раскрсници. Спава као зец (на опрезу).
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Пошто је овога вијека свети чин био у грани Брзокуса, а Кушмељ био старјешина у братству, ми ћемо о њему, и његовој породици проговорити напосе, у овој другој
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
У ДОЗИВИМА Ту сте: топли дане, рибо у муљу, трско Која шуштиш од сунца у мом слуху. Веверице, измишљена на грани: што ме дрско Гледаш, кад те ево нема нигде у ваздуху?
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
“ Тола је рекао: „Не бих ја дао овог малог црквењака за целу Србију.“ Ђорђе је осећао да се љуља на танкој грани, али се, ипак, грчевито држао за ту грану коју је у мраку случајно дохватио. „Дај ми га, Толе“, унео му се у лице.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
ЈАСЕНОВ ЛИСТ Треперио на грани лист јасена, смејао се и певао: — Најзеленији сам, најлепши! Нико ми није раван. Али и друго лишће било је зелено,
У недоумици, јасенов лист одлучи да се обрати за савет најстаријој грани, али грана није имала времена за приче. Наилазила је јесен и она се за њу убрзано припремала.
« Лист јасена подиже поглед увис и постиђено саже главу. Високо горе, на већ оголелој грани, један једини лист зеленио се и певао: — Најзеленији сам, најлепши, нико ми није раван!
Да му је да се вине у небо, да полети за облацима, за птицама! Талас се осмехну и поклони коралној грани мислећи да је цвет, затим намигну браћи таласима, па с поштовањем поздрави сунце: — Добар дан, Златна рибо!
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Ј. Јовановић 3мај XXИИ Тихо, ноћи, Моје сунце спава; За главом јој Од бисера грана; А на грани К'о да нешто бруји То су пали Сићани славуји: Жице преду Из свиленог гласа, Откали јој Дубак до појаса, Покрили јој И
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
А ко хоће да самостално и са успехом ради на науци, мора имати потпуни преглед свега онога што је у уоченој грани науке дотле урађено и свега онога што се у њој без престанка, из дана у дан, ствара.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
си стрелице своје духовитости, с извјесном младеначком самодопадношћу, на тог бога који „брадат и босоног сједи на грани од облака и жмири на овај грешни свијет кроз школски истостранични трокут“.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Ни у једној грани људске делатности народ не треба толико просвећивања као у основним принципима наука и њиховом односу према техници.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
црква је дрво јеловито и дрво јеловито је црква, при томе су гране што и озидане стране манастира, листови на грани листови су црквених књига, а црвено цвеће, то је црвено вино на причешћу: Висока јела до неба Пуштила гране до
су црквених књига, а црвено цвеће, то је црвено вино на причешћу: Висока јела до неба Пуштила гране до земље, На грани листи зелени, На листе цвеће црвено.
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
“ ХХХИИИ Тијо, ноћи, Моје сунце спава; За главом јој Од бисера грана, а А на грани Кâ да нешто бруји, То су пали Сићани славуји: Жице преду Од свилена гласа, Откали јој Дувак до појаса, Покрили
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Време мило, мог достојни гананија дани, Да вас пастир у долини, птичица на грани, Да вас тежак с њиве своје восклицајућ хвали, Јек одзива славослови по всемирној даљи!
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
То виђе млади Миленко, Повади ноже од са Да уд̓ри јелу по грани; Не уд̓ри јелу по грани, Нег̓ младу Јану по глави«. И у томе је, свакако, један од узрока што су примерци многих
То виђе млади Миленко, Повади ноже од са Да уд̓ри јелу по грани; Не уд̓ри јелу по грани, Нег̓ младу Јану по глави«. И у томе је, свакако, један од узрока што су примерци многих дрвета поштовани као свети,
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Јутрос су у цик зоре себри нашли обешеног о уже, исплетено од сукна мантије, калуђера Прохора. Висио је полунаг о грани великог старог храста изнад раке у којој је провео неколико ноћи, издржавајући завет.
Казну је извршио Дадара! И опет је јадни Букара био смешан док је онако мршав и издужен, као зла година, висио на грани с које су опадали велики гњецави плодови и шарали му пртену кошуљу и модро лице.
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
Јоште путник туда Ногом лаком оди, Стазица кривуда Поред липе води: „Ој тиче умилно, Што на грани стојиш, Окле тако силно Срце мени својиш? Да ли одозгоре С неба амо дође, Да ли мимо дворе Моје миле прође?
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Знаш како песма каже: Кулу зидам, башчу садим, Ни на небу, ни на земљи, Већ на грани од облака. Е, то смо ти, ја и моја мати. Ја узмем тамбурицу, мама седне до мене, певамо, као да бриге на свету нема...
Попа, Васко - УСПРАВНА ЗЕМЉА
брате Боје свићу На ивици заборава Туђе сенке не дају Муњу твога мача У корице да вратим Боје зру На лакој грани времена Отуда твој инат лепи У углу усана мојих Анђеле брате Боје горе Младошћу у мојој крви ЖИЧА Црвена госпођо
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Због тога његовога ћутања професори су били утолико више у неприлици што нису никако могли сазнати према којој грани науке он има склоности, а он је, види се, ћутањем то врло вешто прикривао.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Ја знам, Ја знам, Ја знам. Када је умро кревет број 8 у соби број 9, Доктор да је отворио леш. Птица запева на грани, Девојка запева у башти. Доктор трбух просече, Извади бубрег болесни: О колико је велики!
И би му мило у души што ће и таквог имати у збирци. Птица запева на грани, дивка заплака у башти, Доктор је спустио чудни бубрег у теглу! Све болничарке беху ту и два чистача болнице.
Палме, палме, кокоси, кокоси на целом путу; под сваким спава симплиста, и сања да на свакој грани виси по један план.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Грана, сигурно, зна неки паметнији пут! Седефна ружа наклони се коралној грани, решена да је упита за савет и од ње затражи помоћ.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
песмама компарацију: „Закукаше кано кукавице“ Хомер овако развио: „Као кад кукавица у прољеће закука у шуми на зеленој грани и кукањем својим развесели срце ратару и, овчару, јер по томе знаду да је нестало зиме И дошло мило прољеће, тако
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Стриц је докон јахао на грани старе букве, а Јованче и Мачак су водили озбиљан разговор. — Како ти се допада наш логор? — испитивао је Јованче.
касније, кад нападачи порушише колибу и растурише ватру да се шума не би запалила, дјед Алекса промешкољи се на својој грани и пипну се за опасач. — Хеј, унуче, како би било да те сад малчице испрашим? Ено, ватра се већ угасила.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
те њега Давидов фертмашал с мало људи разби, пак бежећи му кроз шуму на коњу, замоташе му се власи о дебелој, високој грани! Прође коњ испод њега, а он оста висећи за косе о дрвету.