Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Цела поп-Спирина авлија мирише од силна јоргована, а све село окићено селеном, јоргованима и врбовим гранчицама, јер је празник. У поп-Спириној се кући формално спало с ногу од ово неколико дана. Поп Спира је био стари Србенда.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Мала сала. Патос лепо орибан, дувар окречен, украшен зеленим гранчицама, зимзеленом; четири огледала, неједнака, једно веће, друго мање, како је од кога узајмљено, од каснара, натшумара, или
Црњански, Милош - Сеобе 1
још само зато ту да би се на њега могле натаћи свилене сукње, широке и разапете као празан шатор, сав извезен цвећем и гранчицама, под којим нема ничег.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
На празник Цвети постоји обичај да децу рано изјутра „из шале“ шибају врбовим гранчицама и говоре: „Да растеш као врбица, а да се гојиш као Гице“, бележи Вук.
Оне су се њима китиле и опасивале, затим су се узајамно шибали с младићима врбовим гранчицама и изговарали: ’да си здрав(а) као дрен, да си брз(а) као јелен и да растеш као врба’.
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
Он је ник'о поврх гроба удовице неке младе, Што је силни јаничари исекоше у комаде. Међ жбунастим гранчицама, под копреном њина хлада, Мала једна тица живи од старина, од вајкада.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Три корака од тебе раштркала се позна шептелија, лишће у пола опало, а на голим и црним, рапавим гранчицама жуте се слатке праске, ка' истоветно смиље. Лежиш тако и обрћеш главу, па чисто не знаш, куд ћеш пре да погледаш...
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
У шуми су срећне птице, пробуђени пупољци на стидљивим гранчицама и мали дивљи цветови раног пролећа, изгледали као да чезну за величанственим сунцем које треба да се појави.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
још само зато ту да би се на њега могле натаћи свилене сукње, широке и разапете као празан шатор, сав извезен цвећем и гранчицама, под којима нема ничег.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Поколење се Крви тада роди. 2. ПОХОД Преко језера, равница и стења С китама ружа, гранчицама врења, У трку јуре синови Рашана, Победу кличу деца раздрагана.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Срби верују да се виле рађају на б. гранчицама: ту је мати роди, и повије у зелено лишће (Беговић, 198). У народној приповетки »Ђаво и момак« живе ђаволи у некаквој
, кочоперна и бујна као што је, показала се врло згодном да постане магична шибљика, Лебенѕруте ‹= шибљика живота›. В. гранчицама шибају се међу собом деца и одрасли на дан Младенаца, Лазареве суботе и Цвети; при томе се говори: »Расти као в.
О магичном шибању в. и СЕЗ, 31, 1924, 46 ид. Приликом стрижбе в. гранчицама потопљеним у воду пошкропи се свака овца (СЕЗ, 7, 319).
Е. Фехрле, Дие култіѕцхе Кеуѕцххеіт им Алтертум. Гіеѕѕен, 1910, 142 идд. В. гранчицама и лишћем опасују се и ките лазарице, о Лазаревој суботи (СЕЗ, 7, 302; 14, 47), и додоле (Караџић, з, 1901, 203; 204;
То исто чини се, у целом српском народу, и на Лазареву суботу (то би тобоже одговарало гранчицама финике у НТ, Јо. 12, 13); тога се дана оне, »као светиња«, мећу за огледало и икону (Беговић, 108). В.
се у кућу никакве зелене гранчице, а на Ђуђевдан окити се њима и кућа и црква; доцније, ако запрети град, крсти се тим гранчицама пут облака и говори: раступи се (Беговић, ЖСГ, 121); такође се за време града кида врбица и унакрст баца у ватру
, по сили аналогне магије, може учинити девојка да јој порасте коса. На Ђурђевдан пре сунца девојке се чешљају на в. гранчицама, »да би им коса расла као в.
Црним г. урезује се на колачићу запис против беснила (СЕЗ, 13, 297). На Цвети г. гранчицама ките се куће и обори (СЕЗ, 19, 40). На Ђурђевдан пре сунца мећу жене глог у омају у којој ће се купати.
Тројановић, Ватра, 72; 75). Ј. има велики углед код босанских Каравлаха. Кад су Исуса шибали ј. гранчицама, оне су се одмах изломиле, и зато је Исус благословио ј. (ГЗМ, 19, 235). ЈОРГОВАН Фліедер (ѕyрінга вулгаріѕ).
Л. је корисна и као апотропајон: њеним гранчицама ките се врата и прозори о Ђурђеву дану (СЕЗ, 14, 58) и Тројичину дану (СЕЗ, 14, 66; 19, 61). Л.
Од м. беже и вештице, и стога се чељад, ако дође у опасност од вештице, кади м. гранчицама (ЗНЖОЈС, 13, 307). Ако у кућу где има деце уђе какво сумњиво чељаде, треба децу после накадити божићном м.
« а »ђурђари« певајући благосиљају буковим гранчицама које разносе и деле: »Кол̓ко има гранчица, тол̓ко било рачића! Кол̓ко има пупића, тол̓ко било пурића!
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Вода се одваја од исцепаних крпа снега, врлуда кроз слепљено лишће измешано са гранчицама, мртвим бубама и груменима иловаче.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
По њеним мирним обалама, Као једини накит њен, Са својим витким гранчицама Жалосна врба баца сен. У томе хладу, мрка лика, Кад сунце жеже, кипти зној, По какав Турчин из Зворника Спокојно пуши
Он никô поврх гроба удовице неке младе, Што силни јаничари исекоше у комаде. Међ жбунастим гранчицама, под копреном њина хлада. Мала једна тица живи од старина, од вајкада.