Употреба речи гранчицу у књижевним делима


Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

Сад ћу да пуцам! — и нави пушку на њ. Оно тек одломи од жбунића гранчицу па нанишани њом на Радоша. Радош се сав охлади. Спусти пушку, па поче полако измицати натраг.

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

Станко приђе дрвету, пљуну у длане и поче се пузати брзо и вешто као мачка. Кад се успуза до круне, он одломи једну гранчицу, метну је у зубе, па се спусти на земљу... Хајдуци се све више и више дивише окретности и вештини Станковој.

И сам му се Заврзан дивио... — Добро — рече он кад му Станко пружи одломљену гранчицу — то је све добро... Ама како ти пушком гађаш? — Био сам најбољи нишанџија у Црној Бари! —рече Станко поносито.

Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ

Атаман је уз то писмо додао још и једну гранчицу јоргована. То ју је избезумило. Сутрадан на часу говорила је о физици и пролећу више гледајући кроз прозор него у

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

да те чекам, — и рече јој сувише: — Хајде у оно језеро онамо, зацрепни воде зелене, и од онога дрвета што пјева гранчицу очебрсни, и кад дођемо до твоје браће, намажи их да оживе.

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

А ми да ћутимо као рибе, да се не смемо мрднути, узвикну он са тешким болом, па онако у љутини хитну гранчицу, коју ношаше у рукама, далеко од себе. Ућуташе за часак сви троје, па иђаху бледи, намрштени, тешко дишући.

Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ

Чобанин се наслонио На гранчицу ораову; Туд’ пролази млада мома, Да поткине ту гранчицу; Проговара чобанине: “Девојчице, бело лице!

Чобанин се наслонио На гранчицу ораову; Туд’ пролази млада мома, Да поткине ту гранчицу; Проговара чобанине: “Девојчице, бело лице! Ко ти реза борну сукњу, у скутови разбориту, У појасу сабориту?

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

Редара купи судове и меће на кола, па, узгред, баци и по неку суву гранчицу да са њом вари млеко. Певачице утањише и друштво се крену.

од куће са радницима, чича Пера се помоли Богу, узе стакло са богојављенском водом и сркну из њега три пут, очену гранчицу суха босиљка, што га је донео са гроба светог краља, па је задену за појас, обрте се истоку, па се побожно прекрсти

Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ

добри господ подједнако разделио међу Евине кћери у том селу — ипак је најчешће на мегдану остала и палмову победну гранчицу односила нека Теодора у сомотском лајбу и с пунђом у »нецу«; учитељева најжешћа и најватренија присталица.

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

Миш шмугне под кућни патос, А калуђер чак на Атос, Паличњак се прикрије Помоћу мимикрије: Он гранчицу опонаша, Ој животе, туго наша! Докле ћемо, с мишљу мишјом, Живети у теби кришом?

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

које су већ за удају, па на Ђурђев дан рано отиду на воду, носећи једна у руци проса, а друга у њедрима грабову гранчицу па једна од оне двије запита ону трећу): — Куда ћеш?

А она јој одговори: — Просо, да просе и мене и тебе и ту што гледа про тебе. Потом упита ону што има грабову гранчицу: шта јој је у њедрима, а она јој одговори: — Граб, да грабе и мене и тебе и ту што гледа про тебе.

имао хаљину чупаву по којој су били испришивани којекаки репови, а највише лисичји, на лицу образину, а у руци зелену гранчицу или киту цвијећа.

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

времена да те чекам“, и рече јој сувише: „Хајде у оно језеро онамо, зацрепни воде зелене, и од онога дрвета што пјева гранчицу очебрсни, и кад дођемо до твоје браће, намажи их да оживе.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

— Ах, да... Јест... желела бих с вама да разговарам. — Она откиде у пролазу једну гранчицу, и поче нервозно да је ломи. — Знате... не знам како да вам кажем... Уосталом, ви и сами увиђате... Ја сам удата жена.

Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА

нове милости — Над громовима бди и муњама; А народима и владарима У доброј вољи своје свемоћи Блаженог мира пружа гранчицу. И свет се смеје, небо радује, А у пољупцу жарке љубави Исполин неба, сунце ватрено, Испија сузу туге земљине...

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

, ѕ. в. бадњак), и божићну синију (ГЗМ, 6, 380). У Боки планинци мећу гранчицу б. божићној печеници у уста (Врчевић, Три, 28). Бршљан се употребљава и у љубавној дивинацији.

Онда наломи в. гранчица, и сваку намени понеком момку, па их све увече метне поред свог кревета. Коју гранчицу ујутру, не гледајући, прво дохвати руком, за тога ће се момка удати (Караџић, 4, 1903, 167).

и брестова кора, у сирћету, ЖСС, 319); брадавица (ГЗМ, 4, 165). Кад се дете зацењује, вала откинути гранчицу в. која додирује воду, метнуту у воду и њоме дете запајати (СЕЗ, 14, 132).

у богомољу са два сведока, па би обишли три пута око богомоље, и за то би време један сведок држао више њих л. гранчицу и говорио: »Као што ви обилазите богомољу, онако и вас свако зло обилазило!« (ЗНЖОЈС, 12, 304; упор.

Смоква. Извесни обичаји сведоче о спасоносној, апотропајској снази с. Кад прети непогода и град, треба запалити гранчицу дивље с.

овом нормалном бадњаку је обичај у неким крајевима да о Светом Игњату [или на Бадњи дан] полаженик донесе у кућу ц. гранчицу, и улазећи с њом пита укућане да ли славе младога Бога; кад му укућани потврде, он са гранчицом у руци благосиља за

укућане да ли славе младога Бога; кад му укућани потврде, он са гранчицом у руци благосиља за плодност, па онда забоде гранчицу више огњишта у зид, и ту је нико не дира док сама не падне (СЕЗ, 16, 143; 145, упор.

гранчица, забодена негде у кући на Ђурђевдан, употребљава се у врачању против грома; кад лети грми, старе жене ваде ту гранчицу и машући њоме говоре: »Помози боже и свети Ђурађ!

забодену на гранчицу са три крака у три правца (»коњче«) и »начичкану ситним иглицама«, па ту ј. младожења баци према тасту, проводаџија је

Тога дана ујутру задене се повећа грана л. у звекир на вратима, и ко први дође на честитање стави гранчицу л. на сто, а увече домаћин унесе »балу« л. и сомине и распростре је по кухињи; на Божић грана л.

по свршеном отварању, трипут запојити оном водом у коју је врачара — уз ливење »коситре« и гашење угљевља — спустила »гранчицу босиљка и три зрна црног пасуља« (ібід., 265). П.

бајањима) везаним за родно дрво (било које) или воћку (било коју), за разно биље (помешано), за делове биљака (гранчицу, цвет, сламку), за венац, за разне дрвене предмете (на кући, у кући и ван ње).

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

Покадшто заструји ветрић у тами поноћи мирне, И лаки пролети шушањ кад грана гранчицу дирне, И брзо потоне у ноћ. А озго у самоћи Безбројне трепере звезде кô бледа кандила ноћи.

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

Кад, једно салашарско дериште узело гранчицу, па једнако њоме бику под нос. Ја опомени, па попрети и повијај, али бадава.

Свега се машају, и све обухватају, и опет нигде не остају. Ако тргнеш неку гранчицу, извлачи се као да се одмотава, нигде краја. Ретко, баш ретко, та се дуга павит и прекине, али не у изданку.

Силази Георгије Спида с гробља уском уличицом, свет га учтиво поздравља; гледају, као увек, носи гранчицу бршљана са женина гроба.

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

Лазар Мачак није се прихваћао никакве нове мајсторије. Ђоко Потрк грицкао је замишљено танку љескову гранчицу и упорно се трудио да смисли какву веселу пјесмицу.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности